1.000 HD filmova u sekundi: Australijski naučnici napravili najbrži čip u istoriji tehnologije

Foto: Shutterstock

Sućušan čip, nazvan mikročešalj, mogao bi jednog dana da zameni postojeću internet infrastrukturu, istovremeno omogućavajući neverovatne brzine protoka i obezbeđujući ljudima širom sveta stabilne veze čak i pod velikim opterećenjima.

Stručnjaci u Australiji postavili su svetski rekord u internet brzini sa 44,1 terabita u sekundi, omogućavajući korisnicima da skinu i do 1.000 HD filmova u sekundi, navodi Science Alert.

Engineers Successfully Test New Chip With Download Speeds of 44.2 Terabits Per Second https://t.co/jgB02v5xtK— ScienceAlert (@ScienceAlert) May 22, 2020

Mešoviti naučni tim sa Univerziteta Monaš, Svinbern i RMIT koristio je tip optičkog čipa, takozvani "mikročešalj" koji sadrži stotine infracrvenih lasera, da prebace podatke kroz postojeći komunikacionu infrastrukturu u Melburnu.

Najbrža komercijalna internet brzina na svetu trenutno je u Singapuru, sa prosečnom brzinom preuzimanja podataka od 197,3 megabita po sekundi. U Australiji je ta brzina 43,4 megabita po sekundi, što je milion puta sporije o brzine koja je postignuta u testu.

- Trenutno postoji globalna trka da se ova tehnologija komercijalizuje, pošto je mikročešalj u suštini veoma koristan u veoma širokom rasponu tehnologija. Mislim da će ovaj i slični uređaji biti na raspolaganju specijalizovanim ustanovama i istraživačkim laboratorijama za dve do tri godine, a u prvoj komercijalnoj upotrebi za oko pet godina - rekao je za Independent doktor Bil Korkoran sa Univerziteta Monaš.

Tolika brzina protoka nije toliko važna za pojedinačne korisnike da skinu ili strimuju filmove za Netflix-a, ali će omogućiti podršku za brojne druge tehnologije koje će zahtevati visoke protoke, prenosi RTS.

- Ne govorimo ovde samo o strimovanju filmova. Primena naše komunikacione tehnologije i mnogo šira. Mogućnost prebacivanja takvih količina podataka može da se koristi u raznim aspektima od samovozećih automobila i budućih vidova transporta, medicine, do obrazovanja, finansija i komercijalne industrije -objašnjava Korkoran.

(Telegraf.rs)