Iz raspevane prošlosti: Nekadašnji najluđi novogodišnji šou-programi (PLEJLISTA)

"Šu, šu, šu, šu, šu, šu, šu, šu, šu, šu, šu, šu,

Preporučujemo

šuma, šuma, šuma, šuma, di, di, di, di, jo, jo, jo, jo, joooj!

Šumadijo, oj zelena, u tebi se moje srce rascvetalo, oj, oj, oooj!

Rascvetalo i umilo, ponosom se zadojilo, Šumadijo, oj, oj, oooj!

Seno, slama, slama, seno, puca kolo, zapleteno, opleteno, oooj!

Šumadijo, rodni kraju, u tebi je ko u raju, ko u raju, oj, joooj!"

(P. Ivanović - B. Timotijević)

Ovom legendarnom pesmom iz 1967. godine i potonjim novogodišnjim šou programom pomereni su standardi dotadašnjih "najluđih noći" uz TV. Bio je to neviđen spoj zabavne muzike i etno motiva, prva smela ekranizacija minića i dugih nogu, petnaestak godina pre Lepe Brene i "Slatkog greha".

- Skoro svaki moj album propraćen je spektakularnim šou-programom. Tako je promovisan i album "Alaj mi je večeras po volji" u novogodišnjoj noći 1975. Pored ciganskih ("Kamerav", "Đelem, đelem", "Verka kaluđerka", "Evo banke"), zapevala sam i izvorne narodne pesme ("Pogledaj de mala moja", "A što ti je mila kćeri", "Valjevska podvala"). Milioni Jugoslovena bili su u transu, a kolege i kritika nisu štedeli komplimente - pričala je Olivera Katarina.

Za Novu 1981. godinu emitovan je Oliverin novi šou-program (ispostavilo se i poslednji) pod nazivom "Zarudela zora na Moravi". Bila je to promocija Oliverinog dvojkaškog albuma sa pesmama Obrena Pjevovića uz ansambl Dragana Aleksandrića i izvornu grupu "Stari Pomeljari" iz Mrčajevaca. Šou je snimljen u ambijentu Obrenove vodenice uz pripovedanje glumačkog barda Ljube Tadića.

- A onda sam skinuta sa programa. Čula sam priču od jednog urednika televizije da je jedan političar intervenisao sa obrazloženjem da je dosta tih seljačkih pesama. Rečeno mi je da publika treba da se odmori jedno dva meseca od mene, a onda ćemo nastaviti. I nikad više nismo nastavili.

- Olivera je moja velika slabost, jedina tigar-pevačica koja ima apsolutno sve pevačke i estradne sposobnosti - primetio je tada legendarni Tozovac, koji je na veliku tv zakoračio baš u novogodišnjem šou programu sa pesmom "A ja neću, pa neću, što da pravim nesreću, pevam pesmice, varam curice".

Muzička apoteka, novogodišnji programi, Foto: Promo, Printskrin: Youtube/Marko Vuković/bumbar031/RTS Kolo - Zvanični kanal

I Tozovac je krajem 60-ih odškrinuo dveri televizije, baš u najluđoj noći. Vremenom je postao istinski TV šoumen, šmeker i šeret, dostojan tumač "Jeremije Krstića".

- Dobro se sećam, 31. decembar 1971, svečano otvaranje Drugog programa RTS-a u "Studiju 3" u Aberdarevoj. Studio pretvoren u svečanu salu uz prisustvo državnog vrha, Tozovac prvi put javno peva "Jeremiju", ja ga pratim na harmonici kao tek primljen solista u Narodni orkestar, a publika i državni vrh se tope od sreće i ponosa - pričao je Ljubiša Pavković za Muzičku apoteku.

Novogodišnji program TV Novi Sad obeležili su Zvonko Bogdan i tamburaši, a na TV Zagreb bilo je mesta i za Arsena i Gabi, ali i za Kiću Slabinca i njegove slavonske bećarce.

- Kićo je dominirao sa svojim vicevima i "Bećarima", mada je pevao i svoje čuvene šlagere. Ja sam pevala na TV Zagreb sva u šumadijskoj narodnoj nošnji, sa kikama i cvetom na vratu, šiljkanima i vezenom keceljom. Kad me videla legendatna komičarka Nela Eržišnik, rekla mi je: "Anđo, ti treba da se udaš za nekog kralja" - seća se crno-belih Novih godina Anđelka Govedarović.

Izgleda da se suštinski ništa nije promenilo u novogodišnjem TV programu. Taj konept "mešanog mesa" zadržao se i danas: šarene krpice, penušava pića, baloni, pevači, humoristi, trubači... I sve to snimljeno unapred. Razlika je izgleda samo u boji - nekad je sve bilo u crno-belom. Sa kolorom je stigao i glamur, stigla je i zabluda da je TV svemoćna i očekivanje da nas televizija (i samo televizija) zabavi. Ali, ako nama nije lepo, tu ni TV ne pomaže.

(Goran Milošević)