Som na "glavinjare": Pecanje popularnom silikonskom ribicom bez koje se više ne ide u ribolov!

Foto: Dejan Milojević

Glavinjara, popularna silikonska ribica, predstavlja univerzalnu varalicu široke primene.

Činjenica je da glavinjaru neke grabljivice vole više, a neke manje. Iako se na nju može loviti sve, od pastrmke do mladice i soma, većina varaličara će reći da glavinjare preferira som i da su najveće primerke upravo imali na glavinjaru.

Preporučujemo

Ta čudesna silikonska ribica, sa repom ili bez njega, treperi kroz vodu (vibrira) i zvukom iritira grabljivice. Poslednji primer sa Velike Morave kod Svilajnca to najbolje pokazuje. Som, još letargičan i tek probuđen iz “zimskog sna”, reagovao je na čudan, iritirajući zvuk: dovoljno je bilo da otvori usta i priča se završila. Pravovremena kontra i trokrake našle su se u uglu njegovih usta, na mestu gde nema šanse da se otkači i spadne.

Foto: Dejan Milojević

Ogromna riba “ispumpana” je za dvadesetak minuta, ali je pitanje šta bi se desilo da se grdosija okrenula i dala u beg! To se dešava kad se som podigne sa dna i aktivira se u potrazi za hranom. Isto će se dešavati kad riba izađe iz mresta, koji traje od 1. maja do 15. juna. Do tada, najviše primeraka biće ulovljeno upravo glavinjarama.

Trese, lupa, udara!

Danas svako može da napravi glavinjaru. Tome je dobar primer iz Ćuprije i ulov soma od preko 60 kilograma na glavinjaru (koja nije bila lepa, ni uglancana, ni naročite boje, ali je imala “vibru” koja je isprovocirala grdosiju).

Peca Erić je srećni ribolovac i kreator modela koji mu je doneo najveći ulov u karijeri. I taj ulov se desio pre mresta, početkom aprila, a sličan ulov, gde je glavinjara obavila posao, zabeležen je pre nekoliko godina, takođe uoči početka mresta.

U čemu je poenta ulova velikih primeraka soma pre početka mresta?

Jake vode u rano proleće i lerovanje glavinjara iznad somove glave, tamo gde on još leži (somolovci uglavnom znaju koja su to mesta) mogu da donesu spektakularne primerke omiljene ribe. Trese toliko da bukvalno izbija štap iz ruke, a taj zvuk som ne podnosi. Poluslep, lenj i gladan, ali sa receptorima koji istančano reaguju na zvuk, biva nateran da samo otvori usta.

Sve ostalo je veština varaličara.

Prve glavinjare autora ove objave bile su “Draškove”, od najmanjih do najvećih. Jedna do 30 grama pre osam godina donela mu je soma od 15 kilograma. U međuvremenu, kroz ruke su mu prošle stotine modela, znanih i neznanih proizvođača. Nema odgovor na pitanje koje glavinjare su najbolje, ali napominje da se bez glavinjara više ne može. One su sve lepše i skuplje, a prilikom izrade se ide do najsitnijih detalja. Tržište glavinjarama se “pročistilo” pa prolaze samo najlovniji modeli.

Velike glavinjare malih proizvođača

Poznanstvo autora ovog teksta sa kolegom koji je učestvovao na Bovan kupu, doneo mu je nova saznanja. Začuđen potezom Kruševljanina Dejana Milojevića koji je “bacao” glavinjare, saznao je da njegov prezimenjak proizvodi Luka glavinjare. Kaže da je u proizvodnju krenuo iz znatiželje, najpre za svoje potrebe. Kada je video da dobro rade posao, ponudio ih je kolegama na probu.

Nije bilo razočaranih.

Glavinjare su lovile sve, od klena do soma, baš kako treba za moravski sliv. Iz dana u dan potražnja je rasla, a Dejan se brzo preorijentisao i usavršio model “sebila”. To je svima dobro poznata glavinjara bez repa sa jakom vibracijom. Danas radi samo ovaj model koji se odličnim pokazao i na rekama mnogo većim od Morave, kao što su Ebro u Španiji, Po i Minćo u Italiji. “Luka glavinjara” desetak godina usrećuje varaličare širom Srbije i dalje.

Najteži model sebile koji je napravio imao je 200 grama. Kaže da će svaki som reagovati na pravu vibraciju sebile. Bilo je velikih ulova i na glavinjarice od petnaestak i 20 grama.

Foto: Dejan Milojević

"Ne treba štedeti na materijalu i opremi. Sve mora da bude jako i kvalitetno. Som je najveća grabljivica i kada uzme varalicu, podrazumeva se da ona treba da podnese najveći teret", kaže Dejan Milojević.

“Luka glavinjare” ne traže poseban način vođenja. Dovoljno ih je “džigovati”, ali pravilno, odizanjem sa dna kako bi se osetila vibracija, zatim “lerovanjem” i klasičnim vođenjem (slično vobleru).

Glavinjarama se može pecati u svako doba godine, a soma naročito u rano proleće i nakon mresta.

Zapadnomoravski somovi dobro poznaju “Luka glavinjare” iz Kruševca, čija je lovnost potvrđena i na drugom Most kupu, gde se majstor Dejan istakao učešćem i darivanjem učesnika takmičenja.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)