• 0

Satar Bahlulzade, slikar pejzaža Azerbejdžana: Njegove slike liče na Zemlju snimljenu iz svemira

"Mnogi misle da kada to želim, uzmem prazno platno u okvir, paletu boja i bez ikakvih poteškoća prikažem različite trenutke u životu prirode. Ovo je zabluda!"

  • 0
Sattar Bahlulzade

Satar Bahlulzade / Foto: Wikimedia

Satar Bahlulzade rođen je 15. decembra 1909. godine u selu Amirjan blizu Bakua. Istorijski gledano, umetnici postaju poznati ili po svom jedinstvenom stilu ili po karakteru kojim odišu svetom umetnosti. Satar Bahlulzade, legendarni slikar, koji je u doslovnom smislu te reči "lice azerbejdžanskog lirskog pejzaža", i što je najvažnije, jedinstveno u svojim duševnim odlikama, bio je umetnik čiji je značaj za nacionalnu umetnost Azerbejdžana neprocjeniv.

Ljubav prema crtanju pojavila se u ranom detinjstvu. Nakon što mu je otac dao olovke u boji, dečak je nacrtao sve što ga je okruživalo. Bio je okružen raznim lepotama – vedri praznici, priroda Afešerona, predmeti za domaćinstvo koje su ukrašavali narodne zanatlije. U jednom od svojih dnevnika umetnik je zapisao:

- U kući je sve bilo na pravom mestu. Ona (majka) je slagala predmete poput umetnika. Pokrivači i prekrivači su preklopljeni tako da se raspon boja poklapa. Za nju je to bilo umetničko delo, bila je lepota.

Umetničku školu je upisao 1927. godine, a potom i Azerbejdžansku umetničku školu 1931, a Moskovski državni institut umetnosti 1933. Godine 1941. diplomirao je na Moskovskom umetničkom institutu "Surikov". Bio je student poznatih umetnika Vladimira Favorskog i Marka Šagala. Svoj kreativni rad započeo je pod vođstvom Azima Azimzadeha u "Komunističkim novinama" gde su prvi put objavljeni njegovi crteži. U toku letnjih radionica na Krimu, ruski slikar jevrejskog porekla, Šagal, primetio je pojedine Satarove skice i predložio je da se prebaci u odeljenje za slikarstvo Instituta. Tako je i uradio. 

Sattar Bahlulzade

Foto: Wikimedia

Iako je eksperimentisao u različitim žanrovima umetnosti, njegov jedinstveni talenat bila je pejzažna slika. U početku je slikao prirodu, njene prostore, onako kako je učio. Ali ubrzo je razvio svoj sopstveni stil kako bi izrazio osećaj koji je u njemu već bio formiran kao poseban. Ovaj novi stil bio je više nadrealan i kosmički. U stvari, pojedine njegove slike podsećaju na fotografije Zemlje snimljene iz svemira. Koristeći kombinaciju pastelnih boja i neobičnih poteza, učinio je prirodu živopisnijom i živahnijom, a ponekad i fantastičnijom nego što je to bila stvarnost.

Nakon povratka iz Moskve, Bahlulzadeova dela su se zasnivala na istorijskim temama i opisima istorijskih ličnosti ("Babekova pobuna", "Fatali khan", "Khattat Mir Ali" itd).

U posleratnim godinama, Bahlulzade je slikao Apbsheronova naftna polja, bašte i sela. Bahlulzadeova kreativnost postala je sve više ukorenjena u prirodi, a on je počeo da stvara dela u pejzažnom žanru koja su ga vezivala za prirodu.

Satar je voleo da putuje po svojoj zemlji – Azerbejdžanu – istražujući njene lepote. Jednom je rekao:

- Ne moram da idem na Tahiti poput Gogena. Moja inspiracija dolazi iz moje sopstvene zemlje i ljudi.

Sattar Bahlulzade

Foto: Wikimedia

Mnoga njegova dela prikazuju specifična područja Azerbejdžana. Na primer "Bazarduzu Okraj" ima Bazarduzu, najvišu tačku planina Velikog Kavkaza. Ostali primeri uključuju "Stara Šamaha" i "Jesen u Nahičevanu".

Njegova najpoznatija dela su: "Veče na Kaspijskom moru", "Večne baklje", "Kepezove suze", "Proleće moje domovine", "Bajka", "Surahanijska vatra", "Legendarna zemlja", "Šahnabat", "Nakhčivan", "Vrtovi Ordubada uveče", "Proleće moje domovine", "Vatromet u Bakuu", "Dolina Kudialčai", "Put do Crvenog polumeseca", "Surahanijska vatra", "Amirjan", "Naftne stene".

Umetnik je bio zaljubljen u prirodu, a sebe je smatrao delom te prirode. Zapravo, najveći deo života bio je u "rukama" prirode da bi joj se približio, dublje je razumeo, adekvatno uočio i prikazao na platnu. Mogao je bolje da se izrazi i ostvari kao umetnik u jedinstvu sa prirodom. To se jasno vidi na mnogim poznatim autorovim slikama.

Ali, rad na platnu Bahlulzadeu nije pao nimalo lako, potrošio je mnogo vremena i truda da uhvati pravi trenutak i da što brže koloriše, prenese snagu prirode i njen jedinstveni šarm.

U svom dnevniku je zapisao:

- Mnogi misle da kada to želim, uzmem prazno platno u okvir, paletu boja i bez ikakvih poteškoća prikažem različite trenutke u životu prirode. Ovo je zabluda! Prvobitno sam imao takvu naviku: neke radove sam unapred radio skice, a u nekim slučajevima sam se setio i šta sam vidio. Na primer, moja slika "Suze Kapaza", slikao sam ono čega se sećam, nisam pre toga napravio skicu. Zapravo u tom trenutku nisam imao takvu priliku - iskren je umetnik.

Sattar Bahlulzade

Foto: Wikimedia

Bahulzade je bio mislilac, uvek je izbegavao sitnice i fokusirao se na prenos duboke suštine, karaktera, poezije pejzaža. Zbog toga su njegova dela zasićena bojama, emocionalno i muzički, energijom, puna su potpuno neočekivanih zaokreta i magije. O ovoj emocionalnosti, filozofskim i estetskim elementima u delima Bahulzadea mnogo se govori i piše. Pojedini pretpostavljaju da su ovi kvaliteti u njegovom delu rezultat uticaja srednjovekovne umetnosti Tabriz minijature, drugi misle da je to rezultat uticaja impresionizma. Treba primetiti da je muzikalnost sama suština kreativnosti umetnika. Kada pogledate njegove slike, teško je osloboditi se osećaja da je to vrsta simfonije napisana, ne notama, već bojama. Na umetnikovim slikama boje zrače svetlošću i melodijom.

Treba se zadržati na Bahlulzadeovim bojama koje je koristio na svojim slikama, o kojima je toliko mnogo rečeno. Kao i mnoge specifičnosti ovog umetničkog dela, i boje na njegovim slikama su neobične i neuporedive, njegova paleta je jedinstvena. Utisak je da je ove boje stvorio sam kako bi radio sa njima. Međutim, Bahlulzade se nije složio sa takvim izjavama i napomenuo je:

- Ne tražim boje i ne stvaram ih. Samo pokušavam da prikažem stvari onako kako ih vidim. Ne zaboravimo da svi ne mogu stvari videti jednako, svako ima svoju vizuelnu i estetsku percepciju, sopstveno vizuelno pamćenje. Jedan vidi i opaža žutu, plavu, ružičastu, narandžastu boju poput ove, a drugi – sasvim drugačije. Zbog toga ove boje izgledaju različito na platnu.

Umetnik je u svojim delima više voleo žutu, plavu, ružičastu, narandžastu, limun. Zanimljivo je da ove boje, primetno prevladavaju na Bahlulzadeovim slikama, uopšte se ne bune, ne smetaju, naprotiv, izgleda da osvetljavaju dušu određenom posebnom svetlošću i ispunjavaju je radošću.

Sattar Bahlulzade

Foto: Wikimedia

Samostalne izložbe ovog izuzetno cenjenog umetnika Azerbejdžana održane su širom planete: u Alžiru, Egiptu, Libanu, Siriji, Tunisu, Norveškoj, Bugarskoj, Nemačkoj, Iraku, Kubi, Kanadi, Belgiji, Francuskoj i Japanu.

Većina njegovih dela izložena je u muzejima širom Azerbejdžana, posebno u gradovima kao što su Baku, Gandža i Nahičevan. Zbog svog ukupnog doprinosa likovnoj umetnosti Bahulzade je bio jedan je od najistaknutijih predstavnika azerbejdžanske umetničke škole.

Zvanje zaslužni umetnik Azerbejdžana je dobio 1960. godine, narodni umetnik Azerbejdžana 1963. godine, laureat Državne nagrade Azerbejdžanskog SSR–a 1972. godine. Takođe, ostavio je 30 skica dnevnika u kojima je izneo svoja zapažanja o životu i umetnosti.

Satar Bahlulzade je umro 14. oktobra 1974. godine i po sopstvenoj želji sahranjen je pored groba svoje majke u selu Amirjan.

(P.U.L.S.E.)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima