Kako je Stajnbekov pas pojeo prvi rukopis „O miševima i ljudima“: Kratka pouka mladim i starim piscima

Do proleća 1936, životne prilike kasnijeg nobelovca Džona Stajnbeka (1962) su počele da se popravljaju. Komercijalni uspeh njegovog romana „Kvart Tortilja“ (1935) doneo je njemu i njegovoj supruzi Kerol novootkrivenu finansijsku udobnost, pa su počeli da grade letnji ranč u Los Gatosu u Kaliforniji.

U međuvremenu, Stajnbek je već uveliko ranio na novoj knjizi, radnog naziva „Nešto što se dogodilo“, koja je prvobitno bila zamišljena kao dečja priča, ali koja se sada pretvaralo u eksperimentalno delo koje se moglo i čitati i izvoditi na sceni.

Preporučujemo

A onda — katastrofa! Ili, kako je Stajnbek napisao u pismu svom književnom agentu 27. maja 1936, „dogodila se manja tragedija“. „Moj štenac setera (Tobi), ostavljen sam jedne noći, napravio je konfete od otprilike polovine mog rukopisa. Dva meseca rada koje treba sve iznova. … Nije bilo drugog primerka.“

Međutim, koliko god autor u početku bio ozlovoljen i nesrećan zbog propasti višemesečnog truda, do trenutka kada je seo da napiše pismo, očigledno se smirio.

Korice prvog izdanja Stajnbekova kratka romana „O miševima i ljudima“ (1937). Foto: Wikimedia/Ross MacDonald

„Bio sam prilično ljut, ali jadni mališa je možda delovao kritički“, nastavio je Stajnbek. „Nisam hteo da upropastim dobrog psa zbog rukopisa za koji nisam siguran da je uopšte dobar. Dobio je samo obično šljapkanje svojim kaznenim muvolovcem. Ali posao treba ponovo da se uradi od početka.“

Srećom, Tobijevo drastično redigovanje bilo je samo privremena prepreka na putu priče do svog završetka, a ko zna — možda ovaj Stajnbekov kratki roman nikada ne bi uspeo da nije bilo Tobija, možda je prvobitna verzija bila lošija od druge, možda nije imala „ono nešto“.

Svakako inspirisan novim okruženjem, koje je uključivalo radnu sobu napravljenu po njegovom ukusu, Stajnbek je ponovo započeo svoju priču o putujućim radnicima Džordžu i Leniju, žustro je radio na revizijama, i već u avgustu izdavaču predao ono što je postalo „O miševima i ljudima“.

Imao je skromne nade za tu novelu, ili kratki roman od oko 30.000 reči, ali ona je postala još jedan kritički i komercijalni uspeh, nakon što je objavljena februara 1937, koja je svom sada već slavnom autoru, njegovoj supruzi (barem do 1941, kada su se razveli, nakon čega se ženio još dvaput) i njihovom seteru, osigurala udoban život, i pre svega Stajnbeku omogućila da nastavi da piše.

(Telegraf.rs)