Lako ćete lagati druge, ali kako da lažete sebe?

Niste ni prvi ni poslednji put pljunuli u lice i isprozivali one koji iz ciklusa u ciklus veruju da ćete konačno uraditi nešto.

Preporučujemo

Iz sadašnje perspektive, ona generacija Pantelića, Vidića, Žigića, Laneta Jovanovića, Danka Lazovića... koje smo od milošte posle Mundijala u Južnoj Africi zvali "pušači i pivopije" su za vas izmislili fudbal.

I zato vam ni reč ne verujemo kada kažete da ćete se "pravom igrom" kvalifikovati za SP u Rusiji 2018. Suviše dugo slušamo te priče i vas i trenera da će da nam krene.

>>> Portugalija nas vratila u realnost

>>> Sudije su krive za poraz Srbije!

>>> Matić ima opravdanje za crveni karton, ali ne i za DRON (VIDEO)

>>> Delije zabranile reprezentaciji Srbije da igra na Marakani?

Slušamo govore, i Toletov, i ranije Terzin, kako će nam uvek sutra krenuti bolje, a mi ne možemo krštenog selektora da zadržimo više od jednog ciklusa, makar da proba nešto.

Sad nam je Savo Milošević obećao da Radovan Ćurčić ostaje da nas ponosno vodi ka Rusiji. Ali, normalno, niko živ u ovoj zemlji ne može da vam kaže da li će Čurčić biti trener Srbije i posle meča sa Republikom Irskom, petog septembra 2016. godine na startu tih famoznih kvalifikacija za Rusiju. Šta ako kojim čudom kiksnemo na startu. Ode li Ćure?

ALBANIJA

Ljubi, ljubi, al bodove ne gubi, Aleksandar Kolarov Foto: AP/Tanjug

Navijači, već smo vam jednom napisali, da li je moguće da se ložite na pobedu protiv Albanije?

Sujeta mnogih od vas je bila povređena, toliko, da ste nam govorili da navijamo za "šiptare", a mi smo samo znali da ni ti navijači ne veruju ovoj selekciji, jer bi i ih u suprotnom bilo više od pet-šest hiljada koliko je došlo da pozdravi junački fudbalski ep u Elbasanu.

Zato ćemo iskoristiti komentar opet jednog od vas sa Fejsbuk stranice Fudbalskog saveza Srbije.

- Gospodo, albanski fudbalski savez je osnovan 1932. godine, a mi smo dve godine pre toga igrali polufinale Svetskog prvenstva na Sentenariju pred 100.000 ljudi.

Eto, radovali smo se Elbasanu, kao da ne znamo da smo fudbalski decenijski prijatelji sa Albancima, sa kojima smo odigrali njihov prvi međunarodni meč 1946. godine (i tada smo pobedili, 3:2).

Nećemo da kukamo koliko smo novca izgubili neodlaskom, jer je to najmanje bitno pitanje. Zašto? Zato što i kad smo se plasirali na poslednja dva takmičenja, ti silni milioni, nisu podigli klupski fudbal ni za pedalj (manite me priče o reflektorima, koji jedva dobace do peterca polovine superligaških stadiona).

Kukamo na to što likovi koji igraju za reprezentaciju Srbije znaju fudbal bar četiri puta više od albanskih kolega, ali ne znaju da igraju zajedno. Zbog sebe, trenera, navijača... Zbog svega.

Kukamo i nećemo više, dok Srbija kao država ne odluči da stane na put prekidima meča i organizovanim kampanjama protiv fudbalske reprezentacije.

DRON VIA ĐENOVA

Reprezentativci, aman, nemojte više o tom dronu.

MATIĆ OD LONDONA I OSTALI

Nemanja Matić je izgoreo protiv Portugalaca  FOTO: Tanjug/Marko Ðoković

Nemanjino udaranje Portugalca u glavu više je slika nemoći kompletnog fudbala u Srbiji, nego njegov kratak fitilj koji je pokušao da opravda izjavom posle meča. Ne poznajemo Nemanju Matića sa kratkim fitiljom. Pitamo se samo što takav nokaut nije pokušao u Londonu pred svetlima Skaj sporta i Bi Bi Sija. Isto bi mogao da ima izgovor kako je "pukao" zbog deljenja pravde Etkinsona, recimo...

Šizofrena atmosfera u kojoj kao šlag na tortu dolazi zabrana igranja na najvećem stadionu u zemlji je tek posebna priča, ali valja raditi još nešto danas. Ima vremena do tog petog septembra 2016. Valjda će i napadači tad konačno postići neki gol u kvalifikacionim mečevima.

POZDRAV OD HALIDA ZA SVE 

Zato, nema jače poruke za fudbalere od stihova Halida Muslimovića uz čije pesme redovno uživate kad se vratite u Srbiju.

I Halid vam poručuje, "Lako ću slagati ljude al' kako da slažem sebe"...

Dosta je bilo, rođaci... Stvarno!

Printskrin: youtube/dmsattv

(M. S)