• 11

NIKAD ISPRIČANE PRIČE GROFA BOŽOVIĆA: Išao kod vrača i izašao sam pred 300 besnih navijača

Upoznajte Miodraga Božovića kakvog niste znali do sada kroz opširan intervju koji je dao Telegrafu, u kome je otkrio dosad nepoznate detalje iz karijere i privatnog života

  • 11

Od kako je došao u Srbiju, Miodrag Grof Božović je figura koja neprestano izaziva pažnju javnosti. Srpski fudbal je u njemu dobio nešto novo. Gotovo svaka njegova izjava, bilo da je izrečena kroz karakterističan humor na konferencijama, bilo da je surova, daleko odjekne.

Navijačima Zvezde postao je svetlo na kraju tunela i osoba koja im je dala nadu u bolje sutra. Zato je sa Severa dobio ovacije kao retko ko na Marakani pred kraj sezone, kada Delije istakle i transparent, da je njihova željda da ostane, ušli u Evropu ili ne.

Ipak, sukobi sa novinarima, izjave bez dlake na jeziku, dva ispadanja iz Evrope, stvorili su mu i brojne kritičare i ljude kojima nije simpatičan. Hteli smo da čujemo i njegovo mišljenje o tome, ali i da saznamo neke detalje iz njegove karijere o kojima se ne zna, ili ih zna uzak krug ljudi. Tako]e, saznali smo i mnogo o tome kakav je privatno, a što često krije daleko od očiju javnosti. Gde voli da izlazi, koje mesto najviše voli, šta voli da pojede i popije i ostale opuštene teme.

Zakazali smo intervju sa njim neposredno pred derbi, o kome je opširno pričao u prvom delu. Ipak, drugi deo smo ostavili za detalje i priče koje dosad nije ispričao.

Malo ko zna da je u Indoneziji, tokom igračke karijere posetio lokalnog vrača, a da se tada celo selo okupilo oko njega, misleći da je božanstvo, jer ranije nisu viđali često bele ljude, pa su želeli da ih dodirne, misleći da će ih izlečiti ili im doneti sreću.Ispričao nam je i kako je kao trener imao sukob sa navijačima i blizak susret, posle koga je razjasnio šta je imao i šta su mu zamerali.

O svemu tome, čitajte u nastavku intervjua...

ODNOS SA MEDIJIMA U SRBIJI I RUSIJI

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Počeli smo od medija, da shvatimo zašto je u Srbiji naišao na problem, iako ih u Rusiji nije imao sa predstavnicima ''sedme sile''.

- U Rusiji ima konferencija za medije samo posle utakmice, nema pre utakmice, ali jednom u dve nedelje ili u mesec dana ima otvoreni trening za medije. Dođu svi novinari koji žele i oni su tu taj dan i na raspolaganju su im svi igrači i trener. Čak ste mogli da kažete i da nećete da razgovarate i onda vas niko ne dira, osim na konferencijama posle utakmice.

Da li ste imali nekih sukoba sa medijima u Rusiji?

- Ne, nikada. Moje konferencije su bile njima interesantne, uglavnom su razumeli moj humor. Tamo ni sa kim nisam imao problema.

Jeste se iznenadili kada ste došli ovde?

- Ovde je veliko nezadovoljstvo, strašno je velika negativna energija. Sve što se dešava odmah se opisuje kao smak sveta. Te imate utakmicu decenije, utakmicu stoleća, utakmicu koja je biti ili ne biti, stalno su neke odlučujuće utakmice. A u suštini dođe ta utakmica, onda prođe i nastavi da se živi. Sport je ipak samo sport.

PORUKA KRITIČARIMA SA FORUMA I KOMENTARA PO SAJTOVIMA: TO MOŽE DA BUDE I DETE OD 10 GODINA ILI BABA OD 80

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Posle ispadanja iz Evrope ima mnogo više vaših kritičara, a donedavno ste imali faktiči jednoglasnu podršku. Ako pratite i komentare po forumima i portalima, oni su baš glasni u kritikama?

- Komentare baš i ne pratim, zamislite vi čoveka koji ima vremena da komentariše. To može da bude dete od 15 godina, od 10, može da bude baba neka od 80 godina. Ja nikada u životu nisam ostavio komentar, a čitam dosta novina i portala. Treba imati vremena i za komentare i sve to. Što se tiče kritika, normalno je da me kritikuju, jer posle poraza ne mogu da te hvale. Ali što se tiče toga, od kako sam ja trener, poraza je malo, statistički.

Atmosfera u klubu i među navijačima posle ispadanja još uvek nije na visokom nivou posle ispadanja od Ludogoreca i Sasuola. Grof smatra da protiv Italijana šanse gotovo da nisu postojale, naročito posle bolnog poraza od Ludogoreca, za koji smatra da je totalno uništio energiju, i kod igrača, i kod navijača.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

- O Ludogorecu možemo da pričamo, jer sa Sasuolom nismo bili u istoj ravni. Malo je falilo, verovatno ima i moje greške, ali šta da se radi. Taj drugi gol u Bugarskoj smo olako primili i taj gol nas je možda koštao. Ima dosta svedoka kojima sam rekao, ekipa koja primi ovakav gol ne može da prođe dalje. Nisam se pokajao što sam želeo Ludogorec uopšte, jedina bolja opcija je bila BATE Borisov. Ludogorec je bio ekipa koja može da se prođe. Mislim da sam ovde na Marakani napravio grešku u sastavu, ali to je već istorija.

Imali ste neki manji verbalni duel sa navijačima sa Zapada posle Napretka na Marakani, kada je Plavšić zamenjen odmah posle gola?

- Ništa strašno nije bilo. Ne smetaju mi ti pojedinačni komentari sa tribina i slabo ih čujem. Zasmetala im je zamena. Ja sam trener i ja vršim zamene. Onog momenta kada budu nezadovoljni neka viču ''idi'', ''nemoj da si ovde'', ne mogu navijači da odlučuju ko će da igra. Nemam nikakav problem oko toga što oni nešto žele, ali ja odlučujem.

DOLAZAK U ZVEZDU - ''IMAO SAM DVA POZIVA, PRVI SAM ODBIO, DRUGI NISAM, NIJE BILO PRIVATNOG AVIONA

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Želeli smo da saznamo iz prve ruke i kako je izgledao sam dolazak u Zvezdu, jer mnogo priča je kružilo kuloarima. Otkrio nam je da je dobio dva poziva od dve različite osobe. Jedan je odbio, drugi je prihvatio.

- To onaj avion? (smeh) To je najjača stvar što sam čuo što se tiče aviona. Prvo sam razgovarao sa Zvezdanom Terzićem i odbio sam, jer nisam bio raspoložen za dolazak, jer kako tada, tako i sada, bole me leđa. Hteo sam da budem negde na moru, da se lečim i tako se naš razgovor završio na tome da nema šanse. Onda sam otišao za Crnu Goru, pa je doleteo Slaviša Kokeza da razgovara sa mnom.

Znači ipak je bio avion? (smeh)

- Bio je, ali onaj sa propelerima, ATR (smeh). ATR-om je doleteo Kokeza - rekao je kroz šalu, a zatim nastavio ozbiljnim tonom - razgovarao sam s njim i onda sam prihvatio da dođem i to je to. Privatnog aviona niko nije video.

Kokeza je rekao da su na vaš dolazak uticali i Ivan Adžić i Radojica Božović?

- Uticali su.

HTEO SAM DA ODEM NA KRAJU SEZONE DA NE BIH DOŠAO U SITUACIJU U KOJOJ SAM SADA

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Razmišljali ste i o odlasku na kraju sezone, pa ste ipak prelomili da ostanete posle skandiranja Delija. Zašto ste hteli da odete?

- Da ne bih došao u situaciju u kojoj sam sada. Jer sam znao da nemamo para za pojačanja, da ćemo se pojačati ovako kako smo se pojačali. Znao sam da su velike šanse, a da su mogućnosti tu negde. I bez obzira na sve to, bili smo blizu.

>>> Grof objasnio razliku između Savićevića i Kataija: Dejo kada dobije loptu na centru, svi odmah ustaju!

Šta je Zvezdi potrebno da uđe konačno u Evropu?

- Zvezdi treba da bude stabilan klub više godine, da može da zadrži igrače, da ne mora da prodaje najbolje igrače, nego i da se pojača uz to. To kada će biti to je pitanje vremena. Mora se desiti jednom to, jer ovako ne može više. Ovo je kao kada je neko na aparatima i samo čekate kada će da mu skinu aparate.

Kakvo je vaše mišljenje po pitanju omladinske škola i kakav je pogled na Zvezdinu budućnost?

- Uvek imamo igrače iz svoje škole, ali prinuđeni smo da ih prodajemo sve ranije i ranije. Vule otišao sa 19, Rajković otišao, Gruja otišao, Rile je mogao da ode...

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

- Da je ostao Grujić, da li bi bilo drugačije ove sezone? Šta znam... da su bili svi oni ostali, možda bismo uspeli da uđemo. Ali Zvezdi je potrebno da oni ostanu, pa da pokuša sledeće godine, pa možda ne uđe, pa da proba opet sledeće godine i da se uz to pojača, a i tada ti niko ne garantuje. Ne može na o-ruk, ovo je ozbiljno takmičenje i ozbiljni su klubovi. Naročito ako promene sistem, onda možemo da se pozdravimo. Nadam se da Slovenac to neće dozvoliti.

Možete li da uporedite Zvezdu kad ste igrali i sada i kada je igrački kadar u pitanju i finansijska situacija?

- Teško je porediti generacije, jer fudbal evoluira, drugačije se trenira, a što se tiče finansija sada je sto puta bolje nego tada.

Je l' tačna ona česta uzrečica Milana Živadinovića da se igralo tada u Zvezdi za 10 maraka?

- Nije bilo baš 10 maraka, ali bio je embargo i bila je jako teška situacija.

DRAGO MI JE ZBOG DEKIJA U UEFA, VOLEO BIH DA SRBIJA ODE NA SP U RUSIJI, IŠAO BIH DA GLEDAM UŽIVO

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

- Drago mi je zbog toga što Stanković dobija važnu funkciju u UEFA. Meni bi mnogo drago bilo da Srbija ode na Svetsko prvenstvo u Rusiji. Ako ne ukradu to Rusiji i da stave neku zabranu, pokušaću da odem i da gledam. Bio sam samo jednom na EP u Belgiji i Holandiji. Kada je Jugoslavija igrala. Događaj je fenomenalan, na Svetskom prvenstvu nisam bio nikada, a baš mi je želja da tamo odem da bude Srbija i da je gledam. U Rusiji je, znam jezik, i mogu da nabavim karte (smeh).

Da li je moglo bolje protiv Irske u prvoj utakmici na Marakani?

- Prvo, ekipa koja napada po onakvom terenu teško da može da dobije. Teren je u vrlo lošem stanju, katastrofa. Bili smo blizu. Ivanović je imao šansu utakmice, da je dao gol bio bi kraj. Nije tragičan početak. Bilo bi bolje da smo dobili, izgubili smo dva boda, ali može to da se popravi.

Pričao je Blažo Raosavljević u intervjuu za Telegraf da vas je ubedio da ne odlazite posle Kairata. Možete li to da nam ispričate?

- Nije bio let i nije bilo toliko dramatično, ali bilo je razmišljanja o tome i da se ide, iako nije bio prioritet da se plasiramo u evropsko takmičenje. Razmišljao sam da odem jer je tada bila velika hajka svih medija na mene. Razmišljao sam pre svega zašto sam uopšte došao. Bio sam u pljuvačkim listovima.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Koliko i kako pratite medije?

- Uglavnom na telefonu, sve pratim.

Kako vam se generalno čini to što Zvezda i Partizan zauzimaju 90% medijskog prostora u sportu?

Ne znam ko bi drugi to mogao još da bude? Ima i Vojvodina svoj prostor, i Čuka dok je bila hit. Zvezda i Partizan imaju najviše navijača, i ljudi žele da čitaju o njima i to razumem.

A to što se nacionalno prenosi prenosi na privatnoj televiziji a ne na RTS-u, koji deluje nezainteresovano da uđe u tu priču ozbiljnije?

- Ne znam, ne razumem se oko toga, verovatno se radi o parama. Verovatno Arena plaća da bi prenosila. U suštini, vidite koliko u Engleskoj zarađuju, valjda dve miljarde evra od TV prava, svi klubovi su dobili ogromne pare. Plaćamo i mi koji odavde gledamo Premijer ligu, taj novac ide klubovima u Engleskoj. To je sve stvar koliko ljudi imaju mogućnost da plaćaju TV prenos. Voleo bih da svi imaju Sport klub i Arene i da mi od TV prava dobijamo 20 miliona evra.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Može li to da se nekako ostvari kroz Regionalnu ligu, gde bi bili jači sponzori i atraktivnije takmičenje?

- Ja mislim da će to teško da zaživi. Dobra je ideja, ali još uvek su sveže rane od prethodnog rata. Ako bude zabrana za gostujuće navijače onda bi mogla da se održava.

A navijači, da li bi navijači došli na recimo Velež sada i kakva je razlika za njih u odnosu na meč sa Čukarički? Da li bi se odrazilo na posetu?

- Mnogi nisu ni bili rođeni tada, sada su im Bosna, Hrvatska i Slovenija inostranstvo, a nekada je to bila samo republika u okviru jedne države.

Da li ste jugonostalgičar i šta vam iz one Jugoslavije najviše nedostaje?

Jesam jugonostalgičar. Najviše mi nedostaje onaj osećaj sigurnosti koji si imao u Jugoslaviji. Srednja klasa koju si imao u Jugoslaviji. To su bili i moji roditelji, koji su živeli normalno, nisu bili neki bogataši, ali si imao dovoljno para da možeš da živiš normalno, da se prehraniš, da se obučeš, da živiš kao sav normalan svet. Besplatno zdravstvo, besplatno školstvo...

Radili ste kao klinac različite poslove da biste samostalno zaradili za džeparac, o kakvim poslovima je reč?

- Razne stvari, istovarali smo vagone sa crepovima, blokovima, radili smo fizikaliju na kućama. Ranije su dnevnice bile odlične, po 80 maraka je bilo za dan. Znali smo tako da radimo, pa da odemo na feribot Bar - Bari, odemo tamo obučemo se pred školsku sezonu, i kada nas vide svi onako obučene iz Italije, pitaju se ko su im roditelji, šta je ovo. A ono blokovi.

U BARIJU SAM POSLEDNJI PUT BIO KADA JE BILO BOMBARDOVANJE 1999. GODINE

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Da li ste Bili u Bariju možda 1991. godine, mogli ste da budete vodič ostalima?

- Nisam bio, a i poznavao sam samo one delove grada gde su bili butici i pijaca. U Bariju sam poslednji put bio kada je bilo bombardovanje 1999. godine, pa sam preko Barija otišao. Žena mi je bila trudna tada, a Holanđanka je, i ajde sad ti njoj objasni kako ovi piju kafu, a uzbuna je za bombardovanje i sirene. Nije toliko Crna Gora ni nastradala u bombardovanju, ali i nastradala je. Samo kada pogledate ono troje dece što su poginula kod prodavnice, ne treba ništa više.

Kada ste posledni put bili u Mojkovcu?

- Poslednji put sam bio sada pred pauzu. Svratio sam da uzmem vodu, inače ja sa Mojkovcem nemam nikakve veze, osim što sam se rodio.

Da li vas zbog toga što ste se rodili tamo u šali zovu ''Irvas'', jer ljude sa severa Crne Gore tako zovu pogrdno ili kroz šalu.

- Živa je to istina, Irvasi ili Stojseri. Nisu mene zvali tako, jer sam došao iz Mojkovca kada sam imao osam godina, počeo sam da treniram u Budućnosti od pionira, prošao sam celu školu. Samo sam tu igrao fudbal i sa Mojkovcem nemam nikakve veze što se tiče fudbala i svega ostalog.

Trenirali ste i rukomet takođe?

- To je bilo prvenstvo škola. Igrao sam mnogo bolje rukomet, čak bolje nego fudbal. Bio sam levi bek. Volim da gledam rukomet samo kada igraju reprezentacije.

BIO SAM KOD VRAČA U INDONEZIJI, CELO SELO JE MISLILO DA SAM NEKO BOŽANSTVO

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

O vašoj igračkoj karijeri se ne zna mnogo detalja, odakle to da iz Zvezde odete u Indoneziju?

- Došao sam na tu ideju da odem tamo, jer je u tom trenutku bio embargo. Naše igrače nisu uzimali u inostranstvu. Vrlo retko. Otišao je Vidaković u Španiju i ne znam ko. Svi su išli u Japan ili neke zemlje koje bi htele da prihvate naše igrače. Nije bilo moguće da se ode u Italiju, Francusku ili bilo gde u Evropi, jer jednostavno nisu hteli da nas prihvate. Igrom slučaja tamo je trener u Indoneziji bio Sele Milošević, on je došao i razgovarao sa mnom i otišao sam. Život je bio dobar tamo, uživanje. (smeh). Ostrvska zemlja, ima 13.000 ostrva, dobro more, dobra hrana, lepe žene... šta ti više treba.

- Imali su stadione kao što je Marakana. Prva utakmica koju smo igrali tamo bilo je 100.000 gledalaca. Oni su umereni ljudi, jeste to muslimanska zemlja, možda i najveća na svetu po broju stanovnika, ali nikada nije bilo nikakvih problema. Nisu ni bili toliko upućeni u naše probleme. Tito je bio dobar prijatelj sa Suhartom i bili su prijateljski raspoloženi prema Jugoslaviji i Srbiji.

Je l' tačno da ste tamo počeli da imate problema sa leđima?

- Ne, ne, tamo mi je iskočilo rame i imao sam problema. Nisam ga zalečio kako treba i u suštini i dalje mi štrči, kao čiviluk (smeh).

Pročitao sam da ste išli kod nekog vrača tamo, jel to tačno?

- Istina je. Išao sam kod vrača. Vodili su me u neko selo. I videli su me tamo ljudi i okupili se svi oko mene. Celo selo. Tražili su od mene da dodirnem decu. Mislili su pošto sam beo, da to donosi sreću i da ja pomažem. Šta ću ja, dođu žene sa decom i pitaju je l' možeš da ga dodirneš, ja dodirnem. Pomazim dete po glavi, šta ću.

IZAŠAO SAM PRED 300 NAVIJAČA KOJI SU ME ČEKALI ISPRED STADIONA NEZADOVOLJNI

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Bila je i neka situacija na Kipru kada ste imali bliski susret sa navijačima? Možete li da nam ispričate o čemu je reč?

- To je bilo kada sam bio trener na Kipru. Kada sam bio igrač, tada je trener bio Radmilo Ivančević i tada se prvi put desilo da nisu ispali iz lige. Prvi put su ostali u ligi. To je bio tim Apopi, sada je Pafos taj klub.

- A kada sam bio trener, nisu jurili igrače, nego mene. Sve je bilo namešteno, ali to je tako... Izgubili smo za Kup. Ja sam bio trener i oni su me čekali. Bilo ih je dosta, jedno 200 - 300, i pošto nisam mogao da pobegnem, ja uđem među njih (smeh). Popričao sam sa njima, oni su tražili da idem, i ja sam rekao idem i nema problema. I otišao sam.

Da bude takva situacija u Srbiji, isto biste izašli pred navijače?

Izašao bih. Ako traže da se ide, ideš.

OPUŠTENE TEME - KAFANA, OMILJENA JELA, KAKO PROVODI SLOBODAN DAN

Je l' volite kafanu i da izlazite?

- U kafanu ne, u restorane da. Volim da izađem da pojedem nešto i posle toga u 90% slučajeva idem kući.

Šta volite da jedete?

- Ako sam na moru volim da jetem ribu. Ako sam u Srbiji, jagnjetinu brate, i prasetinu, šta ću drugo.

Kako izgleda jedan vaš običan dan, kada imate slobodan dan?

- Kada imam slobodan dan, obično probam da odem negde izvan grada na ručak. nekada odem do Aranđelovca, nekad u Čačak, nekada u Novi Sad. Uglavnom van Beograda.

Volite li Beograd?

- Beograd je za život najbolji grad na svetu, ko ima para. Živeo sam i u ostalim gradovima, ali Beograd je super, ima sve. Druga stvar je što mene više ne interesuju klubovi i da dođe neki paparac da me slika, ja sam neka mirnija varijanta. Više volim nešto viljuška, nož i kućica.

ADA BOJANA JE POSENA PRIČA - TO JE RAJ NA ZEMLJI, OBOŽAVAM DA PRAVIM KOTLIĆ

Foto: Promo

Ada Bojana; Foto: Promo

Imate sojenicu na Adi Bojani, volite da idete tamo često?

- Tamo najviše volim da idem. Uvek volim da budem tamo, pogotovo kada nije sezona. Najviše volim da idem zimi, u decembru, kada nema naroda, kad su samo ribari. Tamo nikada nije neka velika kiša, čovek može da prošeta, da uživa i da se odmori. Tu sojenicu imam jedno šest - sedam godina. Sad sam bio tamo kada je bila reprezentativna pauza četiri dana dole. Ja sam onamo prvi put kupio neku barakicu još 1994. godine. Tamo stvarno znam sve.

Je l' bude situacija onda da vas svi časte, dođi ovamo, onamo da popijemo i pojedemo?

- Riba uvek može da se kupi, a uvek ima kada neko zove dođi spremili smo, ispržili smo.

Je l' vi sami znate nešto da spremate od ribe?

- Kotlić mi je omiljen. Kotlić najviše volim da pravim.

Imate li neku omiljenu ribu za jelo?

- One morske listove, rmbači ih oni zovu, pa je teško to izgovoriti. One su široke, tanke i mnogo su slatke za jelo.

Je l' idete kod Peša da jedete na Bojani?

- Tamo baš jedem često. Ono je najlepše mesto na svetu i često sam tamo.

Je l' možete sada da odigrate nožni tenis sada zbog problema sa leđima?

- Ne igram odavno, samo šetam. Najbolje bi mi bilo more, ali more nemam.

VOTKA UVEK PRE VISKIJA, IGRAČIMA DOZVOLJAVAM DA PIJU PIVO, BOLJE TO NEGO KOKA-KOLU

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Imate neko omiljeno alkoholno piće?

- Imam, volim da popijem crno ili belo vino, zavisi šta jedem.

Niste ljubitelj rakija?

Jedna, dve može.

Viski ili votka?

- Votka uvek. I zbog Rusije i zato što je čistija.

Golman koga ste trenirali u Rusiji, Juri Ževnov je izjavio da sa igračima volite najviše da se šalite na temu seksa, možete li da nam ispričate kako to izgleda.

- Uglavnom su sočni, pa nisu za novine. Najčešće je to kada igrači rade nešto teško u teretani, stabilizaciju ili teško treniraju. I onda se unervoze, pa se onda našalite, i onda se nasmeju i počnu bolje da rade.

Može da se desi i da neko ''pukne'' zbog smeha i da ne može da nastavi da radi?

- Dešava se i to, ali je najvažnija atmosfera koja se tada stvori i kako krenu da rade posle.

Volite li viceve o Crnogorcima i imate li omiljeni?

- Volim sve viceve. O Crnogorciama ih ima milion, ali ja sam ti od onih koji voli da čuje sve viceve, ali ih odmah zaboravljam.

Pričali ste u Rusiji da dozvoljavate igračima da popiju do 2-3 piva posle utakmice. Jeste li i dalje po tom stavu?

- Jesam. Bolje da popiju pivo nego koka-kolu.

(Dušan Uštević, S. Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • larma

    zasto se pokusava od jednog malog trenera nebitnog kluba praviti neku velicinu.Vidjeli smo ndavno u evropi koja su oni bruka i sramota..svi njegovi uspjesi su nastimane pobjede drzavnog projekta...daleko je to od neke kvalitete...

  • Vuk

    I grofe da znas i Stefan Savic je otiso jako mlad iz Mojkovca ali nije ga zaboravio i ne prica lose o njemu, a i cesto dolazi tamo.I zapamti da ti je ognjiste tamo,kuca na dva sprata grofe,ne moj da zaboravis to.

  • Vuk

    E moj grofe tako pricas o Mojkovcu a imas i kucu tamo,zato si i svratio,ne zbog vode nego zbog kuce, nego neces da priznas pa kao da uzmes vode malo.Zato te i mrze Mojkovcani jer sam sad vidio da je istina sve sto pricaju tamo za tebe.Nek ti ide na obraz.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima