Poslanici EP izglasali da Hrvatska ispunjava uslove za ulazak u Šengen

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Hrvatska je ispunila sve uslove za pristupanje Šengenu, navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta usvojenoj danas, uz obavezu da reguliše nedostatke u pogledu osposobljavanja osoblja na granici i "istrajnosti u temeljnoj proceni poštovanja osnovnih prava".

Preporučujemo

Komisija je prilikom posete Hrvatskoj u novembru 2020. "ponovo potvrdila da su ispunjeni potrebni uslovi za primenu šengenske pravne tekovine, piše u rezoluciji Evropskog parlamenta, za koju je glasalo 505 poslanika, dok  je protiv bilo 134, a 54 suzdržano.

Za rezoluciju su glasali svi poslanici iz Hrvatske, osim zastupnika Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) Ladislava Ilčića i nezavisnog Mislava Kolakušića, koji su bili protiv.

Parlament takođe poziva Hrvatsku da "ukloni utvrđene nedostatke, posebno u pogledu osposobljavanja osoblja, broja osoblja i kapaciteta za zaštitu kopnene granice" i "istrajnosti u temeljnoj proceni poštovanja osnovnih prava nakon izveštaja nevladinih organizacija i medija o zlostavljanju, nasilju i prisilnim udaljavanjima ljudi od strane graničnih službenika".

U tom kontekstu EP "pozdravlja stvaranje nezavisnog mehanizma za praćenje delovanja policijskih službenika prema nezakonitim migrantima i podnositeljima zahteva za međunarodnu zaštitu".

Hrvatska očekuje da bi članstvo u Šengenskom prostoru moglo da dođe na dnevni red tokom predsedavanja Slovenije Evropskom unijom u drugoj polovini ove godine, izjavio je krajem maja hrvatski premijer Andrej Plenković.

Komisija je u oktobru 2019. ocenila da je Hrvatska ispunila kriterijume za ulazak u Šengenski prostor i početkom juna pozvala je članice Unije da prime Hrvatsku u Šengenski prostor.

Članice Šengena sve su zemlje EU osim Hrvatske, Bugarske i Rumunje, ali ovom sporazumu pripadaju i zemlje koje nisu u EU - Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn.

Foto: Milena Đorđević

U rezoluciji se navodi "da se i dalje prijavljuju navodi o nasilju nad migrantima, uključujući one koji traže međunarodnu zaštitu" pri čemu nije imenovana nijedna država članica. U tom kontekstu ističe se da EU nema razvijen mehanizam za "praćenje osnovnih prava na svojim granicama", što bi trebalo da se promeni.

Parlament je "duboko zabrinut zbog neprestanih i ozbiljnih izveštaja o nasilju i prisilnim udaljavanjima na granicama, uključujući i udaljavanje iz jedne države članice u drugu i zatim u treću zemlju".

Ističe se da su zemlje "obvezne da spreče nezakonit prelazak granica", ali da se time ne smeju dovesti u pitanje prava osoba koje žele da apliciraju za azil, piše Index.

Slom Šengena u pandemiji

Zbog pandemije Šengen kao prostor slobodnog kretanja ne funkcioniše. Evroparlamentarci navode da je "pandemija korona virusa dodatno dovela u pitanje samu ideju šengenske saradnje, odnosno osiguravanje nepostojanja nadzora unutarnjih granica i jamčenje slobode kretanja".

Iako Evropski parlament "u potpunosti podržava zdravstvene mere koje su uvedene zbog ograničavanja širenja infekcije ističe se da bi "mere za suzbijanje pandemije i ograničavanje osnovnih prava i sloboda uvek trebale da poštuju slovo i duh zakona.

Zastupnici su, budući da Zakonik o šengenskim granicama ne predviđa uvođenje graničnih barijera u ovakvim slučajevima, zatražili promenu kako bi postojala jasna pravila u slučaju ograničavanja zbog zaštite javnog zdravlja".

(Telegraf.rs)