• 0

Pobednički komad na konkursu Sterijinog pozorja, predstava Moja ti, večeras u Ateljeu 212 (FOTO)

Predstava Pozorišta Atelje 212 se radi u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem i novosadska premijera se dogodila 3.juna 2017, na zatvaranju 62. Sterijinog pozorja

  • 0

Predstava MOJA TI nastala je prema komadu Kako je dobro videti te opet Olge Dimitrijević, a naslov je naknadno promenjen u trenutni naslov (Moja ti).

MOJA Ti (kako je dobro videti te opet, raniji naziv komada) je pobednički komad na kokursu Sterijinog pozorja za savremeni dramski tekst. Predstava Pozorišta Atelje 212 se radi u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem i novosadska premijera se dogodila 3.juna 2017, na zatvaranju 62. Sterijinog pozorja, a premijera u Ateljeu 212 je zakazana za 21.septembar 2017.

Komad se bavi problemom starosne, ideološke i seksualne, te rodne diskriminacije. Protogonistkinje su starice, neke od njih partizanke, komunistkinje, lezbejke, majke, svakako žene koje se u doba liberalnog kapitalizma prinuđene na borbu sa najrazličitijim muškim kulturnim rodnim normativima i primerima ideološke degradacije vrednosti za koje su se ove žene ceo život borile.

Foto: Promo/ Atelje 212

Grad u kome one žive biva rušen, nasilno pretvaran u noviji, moderniji, jeftiniji i isplativiji građevinski prostor, vrlo moguće pravno ilegalnih investitora. Privatni prostori starih žena bivaju oduzimani. Stara lica postaju smetnja, sporost i neporduktivni višak bez svrhe.

Muzika u predstavi sačinjena je od autorske muzike kompozitorke Đorđević, te od različitih citata, parafraza i referenci na poznate pesme. Rediteljski postupak je u najširem smislu zasnovan na čitanju komada kao dela epskih teatarskih praksi.

Nakon što joj je umrla partnerka sa kojom je živela pola veka Dragica ostaje prepuštena na nemilost sinu svoje najveće ljubavi partizanke Ivane, koji preti da je izbaci na ulicu želeći da uzme za sebe stan svoje pokojne majke. Uplašena Dragica sreće svoju davnu prijateljicu Ružu, nekada uspešnu pevačicu šlagera, sa kojom deli svoje novonastale životne muke. U svemu im se pridružuje Zagorka, penzionisani sudija, koja beži od svoje porodice želeći slobodu.

Foto: Promo/ Atelje 212

Tri prijateljice kreću u borbu protiv Ivaninog sina ne bi li ga sprečile da oduzme Dragici krov nad glavom, u čemu će pomoći Zagornkino iskustvo rada u pravosuđu, a potom stupaju u borbu sa građevinskom mafijom koja preti da sruši njihove domove u želji da izgradi novi grad, grad koji će obrisati sećanja i uspomene na prošla vremena, živote i ljubavi.

CITATI iz teksta, na temu ejdžizma.

''Problem sa sećanjima je što neće više nikome značiti, kao što naši životi više nikome ne znače. Mi smo nadžak babe što uzimaju mesto u prevozu, uzimaju penzije, prave gužve kod lekara i prosto su nekorisne osim ako ne pričuvaju unučiće s vremena na vreme. Mi smo žive arhive socijalizma i svi jedva čekaju da umremo da bi i sećanje umrlo zajedno sa nama. ''

''Seda dlaka ima različitu teksturu, starački mladeži te plaše, i kvrgavi prsti isto. Onda pogurenost. Štapovi. Srkanje i mljackanje, stari ljudi u porodici uvek srču i mljackaju. Čak iako ne rade to kao da rade. Valjda zbog zuba. Tu je i odeća koja smrdi na starost. Ta odeća je uvek ružna.

Njihovu ljubav niko ne želi želi je samo kada im treba.''

'' Mi smo žene koje su gradile ovaj grad. Žene koje su rodile ove što sad tu žive. Žene kojima oni koje su rodile sada poručuju da bi bilo lepo da odu što pre. Da ne troše više pare iz budžeta za penzije. Da ne zauzimaju mesta u prevozu. Da ne prave red u pošti. Mi smo samo neke lude babe.''

(Telegraf.rs/ PR)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima