Dan kada je ubijen student Žarko: Studentske demonstracije koje su menjale tok istorije naše države

Printskrin: Youtube/RTS Sajt - Zvanični kanal

Dan studenata, 4. april, obeležava se od 1954. godine u spomen na pogibiju studenta Žarka Marinovića, koji je 1936. godine stradao u studentskim protestima.

Preporučujemo

Od tada pa do danas u našoj zemlji studenti su više puta pokušavali da iskažu bunt na ulicama i izbore se za svoja prava, a neke od tih demonstracija prerastale su u talase koji su dalje menjali tok istorije.

Studentski protesti 1936. godine i pogibija Žarka Marinovića

Štrajk studenata otpočeo je 3. aprila te 1936. godine, istovremeno je zahvatio sve univerzitete u zemlji i imao jedinstven program i zahteve izložene u 16 tačaka.

Međutim, na samom početku, 4. aprila, pri pokušaju policije i studenata-orjunaša da zauzmu zgrade fakulteta, došlo je do velikih sukoba, od kojih je najjači i najtragičniji bio onaj ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta u kojem je ubijen Žarko Marinović.

On se nalazio u grupi studenata ispred zgrade, kada je student prava i član „Orjune“ Slobodan Nedeljković nožem nasrnuo na studenta prava Jovana Šćepanovića. Žarko je tada pritrčao da odbrani druga, ali mu je Nedeljković zadao dva udarca kamom u leđa.

Vest o pogibiji Žarka Marinovića odjeknula je širom zemlje i još više ohrabrila studente u njihovoj borbi za autonomiju Univerziteta i skrenula pažnju javnosti.

Printskrin: Youtube/RTS Sajt - Zvanični kana

Vlast je odmah posle izvršene obdukcije odlučila da se sahrana održi sutradan u osam ujutru na Novom groblju. Policija je ovim činom želela da izbegne nove sukobe sa studentima, koji su opsedali zgradu mrtvačnice. Od ranog jutra 5. aprila, kolone od nekoliko hiljada studenata su iz nekoliko pravaca krenule ka Novom groblju. Pošto su od strane policije bile zaustavljene u toj nameri, došlo je do nekoliko sukoba s policijom u današnjoj Ruzveltovoj ulici. Uprkos policijskim merama, studenti su čitavog dana obilazili Žarkov grob, koji se nalazio na periferiji groblja i polagali cveće.

Vest o njegovoj pogibiji i sahrani, veoma burno je odjeknula u Crnoj Gori. U nedelju 7. aprila, u njegovom rodnom selu Očinićima, kod Cetinja, bio je održan pomen uz prisustvo velikog broja građana iz svih krajeva Crne Gore. Ovaj pomen je takođe bio pretvoren u politički zbor na kom su istupali članovi KPJ.

U ranijoj izjavi za medije, njegov rođak, ispričao je kako je poneo ime baš po svom savnom pretku i da je to bila očeva želja,

- Otac je hteo da mi da ime po svom stricu Žarku. Saznao sam da je on ubijen na današnji dan davne 1936. godine, imao je 25 godina, bio je student Pravnog fakulteta, levičar po vokaciji i ubijen od strane jednog omladinca koji je bio desne orijentacije - otkrio je Marinović za televiziju "Zamedia".

Žarko Marinović u Aleji zaslužnih 

Okrivljeni za smrt mladog studenta je na suđenju proglašen krivim i osuđen je na petogodišnju zatvorsku kaznu.

U periodu do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april - dan Žarkove smrti. Na devetogodišnjicu njegove smrti 9. aprila 1945. godine njegov grob je bio uređen, a na Dan borca, 4. jula 1954. godine na njemu je svečano otkrivena spomen-ploča. Istog dana doneta je odluka da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.

Iako je još od njegove sahrane, 1936. godine, postojala inicijativa o prenosu njegovih posmrtnih ostataka u rodno mesto, 1970. godine je doneta odluka o njihovom prenosu u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, koja je izvršena 15. juna 1972. godine.

Veliki studentski protest 1968. godine

Demonstracije iz 1968. godine, koje su zahvatile veliki broj zemalja širom sveta, nisu zaobišle ni Beograd, pa su se studenti ponovo našli na ulicama.

Studentski pokret je nastao kao reakcija na suprotnosti koje su vladale između realnosti vladajućeg društvenog poretka i besklasnog društva koje je zagovaralo jednakost među ljudima i samoupravljački sistem.

Neposredan povod za sukob organa reda i studenata bila je priredba koja je 2. juna 1968. održana u sali Radničkog univerziteta, u blizini Studentskog grada.

Brutalnim delovanjem, policija je narednog dana studente onemogućila da se okupe i započnu demonstracije. Posledica je bila blokada fakulteta koju je policija pokušavala da razbije pendrecima.

Studentski protesti u Beogradu bili pokretač ideje o slobodnom pojedincu kao preduslovu za slobodu svih i prisilila tadašnju vlast predvođenu Josipom Brozom Titom da 9. juna prihvati zahteve protesta, a on je izjavio kasnije da je "srećan što imamo tako zrelu omladinu".

Prvi studentski protesti protiv Miloševića

Prvi studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića bili su posledica protesta organizovanih od strane Vuka Draškovića, 9. marta 1991.

Te večeri, studenti su dobijali batine od policije koja je izašla na ulice. Kao odgovor, narednog dana su iz Studentskog grada, studenti krenuli ka centru da se pridruže demonstrantima.

Na Brankovom mostu ih je sačekala policija, koja ih je gađala suzavcem i pretukla nekoliko studenata.

Nakon pregovora Zorana Đinđića sa policijom, studenti su pušteni da se pridruže demonstracijama.

Plišana revolucija

Studentske demonstracije kod Terazijske česme vodili su Žarko Jokanović i Branislav Lečić, koji je, pričajući o mirnoj revoluciji, u rukama držao veliku plišanu lutku pande, pa je tako nastao i naziv ovog protesta.

Improvizovana bina bila je centar zbivanja, a na njoj su se smenjivali govornici, pevači i glumci.

Učesnici su zahtevali smenu direktora RTB i nekoliko urednika TV Beograd, ostavku ministra policije i omogućavanje rada Radio B92 i NTV Studio B. Svi zahtevi su ispunjeni.

"Studentski protest 1992"

Godinu dana nakon martovskih demonstracija iz 1991, studenti Beogradskog univerziteta, predvođeni Savezom studenata Elektrotehničkog fakulteta, 15. juna počinju demonstracije pod nazivom "Studentski protest 1992". koje su trajale čitavo leto.

Demonstracije su počele skupom ispred zgrade Rektorata, gde su okupljenim studentima podeljene novine pod naslovom „Vrenje“. Studenti su tražili ostavku Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade.

Protest je trajao na platou ispred Filozofskog fakulteta i u prostorijama tog i ostalih fakulteta na Studentskom trgu u Beogradu, zajedno sa koncertima, predstavama, predavanjima i performansima, a u julu je organizovan marš na Dedinje.

Uporedo sa ovim demonstracijama je održan i Vidovdanski sabor (28. juna 1992.) kome se studenti nisu zvanično priključili, ali je kolona studenata prošla kroz masu ispred Skupštine u znak podrške.[1] Studentski protest se završio 10. jula.

Studentski protest 1992. godine je održan i u Nišu i Novom Sadu.

(Telegraf.rs)