Zbog STRESA možete dobiti infarkt: Pitali smo naše endokrinologe kako visok nivo KORTIZOLA utiče na organizam

Stres  može biti pokretač za mnoge bolesti i stanja, a kada biste znali šta se dešava u organizmu dok se priprema za "borbu ili beg", nikada ne biste dozvolili da vas nešto uznemiri. Stres je sastavni deo naše svakodnevnice, ali je činjenica da organizam rastače na komade potpuno neprimetno, a onda dolazi do pogoršanja već postojećih bolesti ili do iznenadnih dijagnoza.

Ubrzani rad srca, visok pritisak, nesanica, problem sa štitnom žlezdom, poremećaj u celom sistemu, dešava se dok vam hormoni idu gore-dole i spremaju telo da se izbori sa nekom stresnom situacijom. Uzmimo za primer osobu koja je pod stresom svakodnevno, toj osobi u prvom naletu raste kortizol, hormon stresa koji je tu da pripremi organizam da se bori sa nekom "životno ugrožavajućom situacijom", adrenalin podiže sve sisteme... I dok tako nervozni pokušavate da rešite problem, kardiovaskularni sistem radi punom parom, srce lupa, mozak radi, štitna žlezda trpi, nadbubrežne žlezde luče hormone "da preživite" i na kraju dobili ste Hašimoto, visok krvni prtisak, pogoršali ste neku osnovnu bolest ako je imate i tako redom.

Preporučujemo

Zapravo, dok se trudite da izađete iz vrtloga, vi ste već odavno sebe doveli u poziciju da se ozbiljno razbolite, naročito ako ste izloženi hroničnom stresu sa kojim ne znate kako da se izborite.

Gosti podcasta "Zdravo sa Ivanom" bili su najbolji stručnjaci iz oblasti endokrinologije koji su do detalja objasnili kako izgleda kada telo dobije signal da se bori ili beži. Među njima bio je i premijer Srbije, prof.dr Đuro Macut, koji je objasnio kako organizam reaguje na stresne situacije.

- Stres ne treba gledati samo kao neko vas je iznervirao, nego gde ste bili, šta ste radili, šta vam se desilo, pa je došlo do nekog velikog pogoršanja. Jedan od dobrih pokazatelja efekata stresa je funkcija nadbubrežne žlezde. Kada ste vi u stresu i u nekakvom naponu ili nekoj nervozi dođe do porasta kortizola, to je ključan hormon za funkcionisanje celog tela. Mi imamo puno hormona koji su ključni za život, kortizol je regulator motabolizma jer mi se budimo ujutru sa kortizolom koji poraste. Znači, to je vrlo važan hormon koji u tom stresu može da bude jako visok i stalnim hroničnim izlaganjem i visokim dozama tog kortizola možete sebe promeniti i uvesti u druge bolesti. Tu imamo i kateholamine (adrenalin, noradrenalin, dopamin), to su hormoni iz srži nadbzbrežne žlezde, to je jedna mala žlezda jako bitna, koja nema više od 5 cm. Tu se nalaze zone u toj žlezdi i jedan jako bitan stresni momenat je kada se oslobode ti kateholamini, i tada vam skače pritisak, koji toliko može da skoči da možete dobiti infarkt. O tome treba voditi računa, jer to nije neka priča i neka floskula da sebe ne treba izlagati stresu, zasita je tako, objasnio je u podcatu "Zdravo sa Ivanom" profesor Macut.

Kako je istakao, postoje takozvani generatori stresa koji su provocirajući faktor i onda dolazi do naglog skoka pritiska, skoka šećera u krvi i da se razni efekti mogu desiti  sa vrlo lošim ishodina.

- Stres stvarno treba kontrolisati i dobro se zamisliti da li vam se nešto desilo ili vam se dešava ako ste vi stalno u stresu, objasnio je profesor.

Hronični stres i štitna žlezda

Dakle, hronični stres može biti pokretač za mnoge bolesti, od kardiovaskularnih, endokrinoloških, psiholoških... Za štitnu žlezdu stres može biti pokretač, za dijabetes loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti, za nesanicu hormonalni dizbalans izazvan stresom...

Endokrinolog sa Vojnomedicinske akademije, prof.dr Petar Ristić bio je gost podcasta "Zdravo sa Ivanom" i takođe objasnio kako stres utiče na organizam.

- Stres je reakcija tela na okolnosti i kao takav može da utiče i na raspoloženje, može da utiče i na ponašanje. Ima ljudi koji stvarno u stresu reaguju tako što posežu za vodom, pićem, jelom, a ima ljudi kojima u stresu nije ni do čega, to je individualna stvar. Nije sada da stres sam po sebi otvara apetit, stres izaziva neke reakcije organizma u smislu potrošnje energije da usmerava energiju ka ključnim centralnim organima. Mozak u stresu obezbeđuje da ima energiju za sebe pa povećava rezistenciju, recimo insulin periferno, objašnjava profesor Ristić.

Adrenalin je tu veoma važan, u pitanju je vrlo specifičan hormon koji je deo simpatičkog nervnog sistema. Kada dođe do naglog skoka adrenalina u organizmu se dešava niz manifestacija i tada je telo spremno za akciju. Ali, da li je uvek potrebno da telo reaguje, odgovor je dao endokrinolog.

- Adrenalin je uglavnom iz srži nadbubrežne žlezde, a noradrenalin je iz motoričkih bazalnih ganglija. To su oni pravi hormoni akutnog stresa i tu dolazi do bukvalno izmene percepcije, vremena, reakcije se ubrzavaju, snaga se povećava, produkcija šećera se povećava, krv ide prema mozgu, prema srcu, prema plućima, rade mnogo efikasnije. Jednostavno, to je reakcija organizma gde se organizam bori i onda podiže sve što je potrebno za borbu, a recimo smanji prokrvljenost kože ili digestivnog trakta, pa znamo kad su ljudi pod stresom da imaju onako bele ruke, hladne ruke... Adrenalin, noradrenalin su, kad gledate na duže staze, mnogo bitniji kod jedne bolesti koja se zove feohromocitom (tumor koji se razvija u nadbubrežnoj žlezdi). I to su bolesti koje su vrlo važne, treba prepoznati i lečiti. Ne treba organizam da je pod stalnim stresom ili nauliti kako se nositi sa stresom jer biće raznih situacija a stres je neizbežan, objasnio je profesor Ristić u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Zbog stresa se budite noću

Ako je nesanica prisutna, ne možete noću da spavate, znajte da su hormoni u pripravnosti. Telo se sprema na borbu i beg, stalno je u grču i očekuje "napad" nevidljivog neprijatelja. Naravno, stres se ne dešava tek tako i postoji razlog zbog koga ste napeti, te se savetuje razgovor sa psihologom, psihoterapeutom, a po potrebi i sa psihijatrom. Nekada smo nemoćni da se sami izborimo sa stresnom situacijom koja se dešava mimo naše volje. Ono što je do nas je da brinemo o svom zdravlju, naučimo odbrambene mehanizme od stresnih faktora.

Specijalista medicinske psihologije prof. dr Bojana Cvejić u podkastu "Zdravo sa Ivanom" objasnila je da se razne manifestacije dešavaju zbog stresa ali i zbog neizgovorenih emocija.

- Šta se najčešće desi? Čovek ode kod kardiologa, pa kod urologa, pa kod različitih specijalista i tek kada proveri sve, kažu "nisi bolestan, javi se psihologu". Nekada čak neko dođe poprilično uvređen i kaže "meni su rekli da se javim vama". A šta je u stvari osnova svega? Emocije. Znači, najosnovniji deo čitave priče je da smo mi svi izuzetno emocionalna bića. Ako ih nismo iskomunicirali na način kako bi to trebalo da bude, onda se desi čir na želucu ili povećan krvni pritisak, problemi na koži..., dakle, naše telo nam kaže da progovorimo, objasnila je profesorka Cvejić.

Ono što stručnjaci savetuju je šetnja, minimum sat vremena dnevno, ili neka druga fizička aktivnost kao što je odlazak u teretanu sa laganijim vežbama. Ukoliko vam se u toku noći dešava da se budite sa ubrzanim radom srca, dobro je obaviti pregled kod kardiologa koji vam može propisati beta blokator, koji će vam rešiti problem sa ubrzanim radom srca. Mnogi savetuju jogu kao vid vežbe, relaksacije i opuštanja, i sat vremena pre spavanja nemojte koristiti mobilni telefon.

Ukoliko osećate stalnu napetost i nervozu, obavezno se javite endokrinologu, kardiologu i psihoterapeutu koji će vam pomoći da prevaziđete stresne situacije.

Ovaj tekst objavljen je u okviru Velikog zdravstvenog serijala na portalu Telegraf.rs koji ima za cilj podizanje svesti o prevenciji. Ako bolest otkrijete na vreme, promenite životne navike, velike su šanse za izlečenje ili za poboljašnje kvaliteta života. U nastavku serijala sledi priča o moždanoj aneurizmi.

(Telegraf.rs)