Moždani udar i glavobolja ne idu zajedno, osim u jednom slučaju, ističe neurolog! OVO su jasni simptomi šloga

Moždani udar jedno je od najurgentnijih stanja u neurologiji i bitno je pravovremeno reagovati na simptome, kao što su poremećaj govora, odzetost ruke ili noge, ukoliko se javi asimetrija lica i tome slično.  O ovoj, ali i o drugim temama kao što su glavobolja, tremor ili podrhtavanje kapaka, u novoj epizodi podcasta "Zdravo sa Ivanom" razgovaramo sa dr Milošem Danilovićem, neurologom sa Vojnomedicinske akademije (VMA).

Preporučujemo

Moždani udar – simptomi

Postoje dva osnovna tipa moždanog udara, to su ishemijski, koji je češći i koji nastaje kao posledica začepljenja krvnog suda, i hemoragijski, koji je krvareći.

- Što se tiče samog moždanog udara, naš narod ima lepu izreku: „Bolje sprečiti nego lečiti.“ Moždani udar ima neke svoje znake upozorenja, faktore rizika i veoma je bitno da ljudi na to obrate pažnju. Kada pričamo o faktorima rizika, uvek postoje oni koji su promenljivi i nepromenljivi. Ne možemo da promenimo našu genetsku predispoziciju, pol, rasu, ali možemo uticati na životne navike, tako je recimo, lečenje hipertenzije, dijabetesa, regulisanje srčanih aritmija značajno kada je u pitanju rizik za moždani udar. Najčešći simptomi su poremećaj govora, konfuznost, ispad u inervaciji facijalne muskulature, kada se nekom spusti ugao usne ili iskrivi lice, slabost ruke ili noge, obično sa jedne strane – objasnio je dr Danilović u podcastu "Zdravo sa Ivanom."

Neurološkim pregledom može se otkriti zdravstveno stanje pacijenta, a kako izgleda ovaj pregled, možete pogledati u uvodnom delu koji se nalazi u sklopu najnovije epizode podcasta.

- U neurologiji je jako bitna ta simetričnost. Svaka asimetričnost u nalazu ukazuje na potencijalno nešto opasno. Kada ovo prepoznate kod nekoga ko ima simptome moždanog udara, neophodno je da se što pre javi lekaru. Sada, zahvaljujući napretku tih neuroradioloških metoda, pre svega interventne neuroradiologije, pojave mehaničke trombektomije, mi smo u situaciji da čak i 24 sata od nastanka simptoma izvršimo različite procedure ako je, naravno, to indikovano i na taj način smanjimo ili potpuno anuliramo taj neurološki deficit koji je nastao zbog moždanog udara – objasnio je dr Danilović u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Moždani udar i glavobolja

Kada nastupi glavobolja, koja je jakog intenziteta, potrebno je odmah javiti se lekaru, naročito ako se radi o specifičnim tegobama koje mogu ukazivati na ozbiljno zdravstveno stanje. Ipak, glavobolja je u velikom procentu vezana za benigne stvari, a kod šloga se javlja samo ukoliko se radi o hemoralgijskom moždanom udaru.

- Kod ishemijskog moždanog udara glavobolja se skoro nikada ne javlja, jer se on dešava u strukturama mozga koje nemaju same po sebi nervne završetke za bol. Glavobolja se obično javlja kod hemoragijskog moždanog udara ili rupture neke aneurizme i pojave subarahnoidnog krvarenja, tako da u tom slučaju glavobolja može da signalizira moždani udar. A što se tiče krvnog pritiska, krvni pritisak je sam po sebi jedan možda i najznačajniji faktor rizika za nastanak moždanog udara, ali on ne mora u samom moždanom udaru biti povišen. Može biti normalan ili čak snižen. Ono što je veoma bitno jeste korekcija tog krvnog pritiska pre samog nastanka moždanog udara – istakao je neurolog u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Glavobolja

Glavobolja je jedan od najčešćih razloga zašto se pacijenti javljaju lekaru. Dr Danilović objašnjava da postoje različite vrste glavobolja i ističe da nije svaka glavobolja opasna.

- Tenziona glavobolja jeste najčešći tip glavobolje koji se javlja i to je negde i osnova što nam pacijent kada dođe opisuje – da je to glavobolja u vidu stezanja, kao da ima neki obruč oko glave, kapu. Obično ta glavobolja je povezana sa nekim stresnim faktorima, lošim snom, stresom na poslu, anksioznošću, depresijom i kao takva se treba lečiti zajedno sa tim drugim stanjima. Ukoliko je ona česta i javlja se više od 15 dana mesečno, radi se o hroničnoj tenzionoj glavobolji. Druga glavobolja koja je dosta poznatija i o kojoj se mnogo više i priča od tenzione glavobolje jeste zapravo migrena ili migrenozna glavobolja i ona se češće javlja kod žena, najčešće je jednostrana i pulsirajuća. Često ima i neke prateće fenomene kao što su fotofonofobija, mučnina, povraćanje, pogoršavanje na fizičku aktivnost – pojasnio je dr Miloš Danilović u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Kako lečiti glavobolju, koliko je opasan tremor, da li grešimo ako koristimo suplemente na svoju ruku, zašto dolazi do titranja očnih kapaka, saznajte u najnovijoj epizodi podcasta koja se nalazi u videu na početku teksta – Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)