Ljudi masovno istražuju bolesti: Osete simptome pa konsultuju AI, a onda nastaje problem! Lekari upozoravaju

Veštačka inteligencija deo je naše svakodnevnice, bilo da koristimo alat zbog posla ili istražujemo nešto privatno –  stiže konkretan odgovor brzinom svetlosti. Međutim, ono što zabrinjava je što su ljudi masovno počeli da istražuju bolesti, o čemu svedoče i naši lekari.

Naravno, ovde se ograđujemo od veštačke inteligencije u drugim oblastima, već se zadržavamo na traženju informacija. Naime, i ranije su lekari apelovali da ne treba guglati bolesti, međutim, tada smo mogli da biramo izvor (ko je napisao, ko je izjavio, da li je to lekar), a sada AI sve to nudi kroz sažetak, doduše, dok nam sitnim slovima ispiše izvore, koje je, opet, sam odabrao. Kako god, ono što je počelo da zabrinjava jeste da za svaki simptom mnogi konsultuju AI, i uprkos ograđivanju da je to samo uopštena stvar, a ne dijagnoza, ljudi to prihvataju zdravo za gotovo.

Preporučujemo

Sagovornik portala Telegraf.rs, tridesetpetogodišnji muškarac, bez hroničnih bolesti, opisao nam je kako je on upao u vrtlog.

- Preplavljeni smo informacijama gde god se pojavimo, ili na mrežama, ili kroz savremenu tehnologiju – sve nam je dostupno. I to je odlično. Međutim, kada se moj drug pre tri godine razboleo i, nažalost, preminuo mlad, počeo sam drugačije da gledam na svoje zdravlje i registrujem svaku nelagodu. Malo po malo počeo sam da istražujem, kada te boli glava, koji su mogući uzroci, ukoliko se pojavi krv u stolici, koliko je to opasno, ako me boli zglob, da li je to znak neke bolesti i tako dalje. Onda sam počeo svakoga dana da merim pritisak, a zatim sam krenuo da idem od lekara do lekara da bih shvatio da sam potpuno zdrav i da me je taj stres, kada sam izgubio druga, pokrenuo mehanizme odbrane. I ja sam se potpuno predao tome, ispitivao sam bolesti svakoga dana – ispričao je naš sagovornik, koji apeluje da, koji god simptom da imate, poverite doktoru.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Veštačka inteligencija kao alat

Veštačka inteligencija je naš alat i neophodno je da je koristimo. Skraćuje vreme pretrage, dobijamo tačne podatke (ako zanemarimo neke detalje, kada još uvek treba biti obazriv dok ne postane savršen izvor informacija). U drugim oblastima ona je već dala svoj ogroman doprinos, naročito u oblasti medicine. Ali taj lažni osećaj da razgovarate sa nekim može opasno da zavara.

U podcastu "Zdravo sa Ivanom", kardiolog dr Dragana Košević, sa Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje", objasnila je da joj pacijenti dolaze uplašeni za svoje zdravlje nakon "razgovora" sa ChatGPT. S jedne strane, ovako nešto može biti dobro zbog podizanja svesti o bolestima i prevenciji, a s druge strane uvlači u začaran krug.

- Volim da pričam sa tim mladim ljudima i da im objasnim da ChatGPT daje informaciju i da on nije doktor koji vas gleda i koji postavlja dijagnozu. To su obično mlađi ljudi, mada je bilo i kolega drugih specijalnosti koji su došli zabrinuti, i dobro je što su došli da pitaju. Recimo, neko pomisli da je imao infarkt miokarda, da će umreti od moždanog udara, od srčanog udara, i to je neka vrsta straha. Zato smo mi tu da objasnimo šta treba preduzeti, da treba redovno pratiti nivo holesterola, dobrog i lošeg holesterola, jedna detaljnija analiza lipidograma, šećera, monitoring krvnog pritiska, kakav vam je životni stil, da li pušite, da li se krećete, hidrirate, da li ste gojazni i tako dalje – objasnila je doktorka Košević u podcastu "Zdravo sa Ivanom" i podsetila da dijagnozu postavljaju isključivo lekari u razgovoru sa pacijentima.

AI koristiti na pravi način

Veštačka inteligencija služi kao alat i u tom smislu može nam uštedeti vreme, dati preciznije podatke, usmeriti nas na neke detalje. Vreme je naš najveći resurs i u tom smislu ovaj alat nam pomaže da precizno i za kraće vreme dođemo do željene informacije.

Psiholog Maja Stojanović za Telegraf kaže da je imala priliku da se susretne sa klijentima koji tvrde da su teško bolesni.

- Uvek kažem: dobro je da ste došli da vidimo kako ste to zaključili. Klijent kaže: rekao mi je ChatGPT. Dobro, da li ste išli kod doktora? Kaže: nisam. Pa kako niste? Plašim se. To su neki odgovori, ljudima je lakše da tako provere neke svoje simptome i dobiju pregršt informacija koji ih zbune, onda se opterete, pa uđu u taj začaran krug, i na kraju dobro je kada se nekom obrate za pomoć. Recimo, moj klijent je umislio da boluje od raka želuca, "preživeo je" i infarkt, a sumnja da ima i određene neurološke smetnje. Naravno, ništa od toga nije tačno, srećom. Kada smo obavili nekoliko seansi, kada smo otkrili uzrok straha, odakle potiče, čovek je otišao lekaru, proverio sve svoje sumnje i čovek je zdrav. Opet se vraćamo na to da je ljudsko biće to koje posmatra čoveka i vraća ga u realnost. AI nema nikakav uvid u realnu situaciju osim onoga što mu vi napišete onako uspaničeni, zato nemojte to na taj način proveravati – kaže psiholog.

Kako nam je objasnila naša sagovornica, ima i pozitivnih primera kada ljudi novu tehnologiju koriste na pravi način.

- Jedna klijentkinja u svojim kasnijim tridesetim rastala se sa dugogodišnjim partnerom i počela je da dolazi na seanse. I ona je meni ispričala da je počela da vežba italijanski, koji je učila ranije, ali je zapostavila. Tako da su to, recimo, fantastični primeri koliko su nove tehnologije korisne ako ih koristimo na pravi način – kaže naša sagovornica.

Dobra stvar je da kada se čovek uplaši, on reaguje, podiže se svest o zdravlju. Ipak, ukoliko čoveka uspaniči neka informacija i poremeti kvalitet života, to već treba osvestiti. Pametno korišćenje, osluškivanje svog tela, što više razgovora i druženja sa ljudima.

- Mnogi ljudi su usamljeni i na ovaj način kompenzuju to. Ali, zdrav čovek je socijalno biće, i potrebno mu je društvo, poručuje psiholog.

(Telegraf.rs)