Hoće li Tramp povući okidač? Iza kulisa se odvija tajna bitka za sprečavanje rata s Iranom

Ko može da zaustavi rat s Iranom? Dok je Donald Tramp na ivici da naredi bombardovanje podzemnih nuklearnih postrojenja u Iranu — a Izrael ga u tome podstiče — čini se malo verovatnim da bi odgovor na to mogli biti trojica evropskih ministara i estonska političarka koja nosi titulu visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Ipak, ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva — zajedno sa Kajom Kalas, bivšom premijerkom Estonije i trenutnom šeficom diplomatije EU — očekuje se da učestvuju u hitnim pregovorima s iranskim predstavnicima danas u Ženevi.

Preporučujemo

Ovi susreti deo su užurbane evropske diplomatske ofanzive kako bi se pronašao izlaz iz sedmodnevnog rata između Izraela i Irana, pre nego što se Amerika uključi i pretvori ga u nešto što bi moglo biti daleko veće — i opasnije, piše Politico.

U četvrtak je Trampov tim dao evropskim zvaničnicima razlog za nadu da njihovi napori možda nisu uzaludni. Bela kuća je objavila da će Tramp doneti odluku u naredne dve nedelje o tome da li će pokrenuti američku vojnu akciju, jer smatra da postoji "značajna šansa za pregovore".

Taj duži vremenski okvir otvara prostor za obnovljeni diplomatski pritisak, čime razgovori u Švajcarskoj dobijaju dodatnu težinu.

Pored Kalasove, u pregovorima će učestvovati i ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske, dok će britanski šef diplomatije Dejvid Lami doći direktno iz Vašingtona, gde se sastao s američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Iran će predstavljati ministar spoljnih poslova Abas Aragči.

Može li Evropa da postigne nešto?

Ova kriza jasno pokazuje koliko je Tramp oslabio evropski geopolitički uticaj u poslednjoj deceniji, čak i u oblastima gde se njihovi interesi preklapaju sa američkim.

Još 2015. godine, iste ove evropske sile — tzv. E3 — igrale su ključnu ulogu u postizanju Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA) o iranskom nuklearnom programu. Međutim, tada je u Beloj kući bio Barak Obama — Tramp je 2018. godine povukao SAD iz tog sporazuma.

Od tada, Evropa se bori da zadrži svoj glas u pitanjima koja se tiču Irana.

EU sile (i Velika Britanija) nisu uspele da imaju veći uticaj ni na izraelsku vladu Benjamina Netanjahua, naročito posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Evropski zvaničnici u neformalnim razgovorima kažu da pokušavaju da pruže Trampu politički izlaz kako bi izbegao vojnu intervenciju. Tramp je prethodnih dana zapretio da će ubiti vrhovnog vođu Irana ajatolaha Alija Hamneija, kao i da razmatra upotrebu "bunker-buster" bombi za uništavanje iranskih podzemnih postrojenja za obogaćivanje uranijuma.

"Nešto ga ipak zadržava", rekao je jedan evropski diplomata pod uslovom anonimnosti.

"SAD su spremne da se priključe izraelskim napadima, ali ništa se još ne dešava — postoji šansa ovde. Ne smemo potceniti koliko Tramp mrzi rat", dodao je diplomata.

Bivši šef britanske obaveštajne službe MI6, Džon Sors, rekao je da Tramp uopšte nije želeo da Izrael uđe u direktan rat s Iranom.

"Još prošle nedelje molio je Izrael da sačeka s napadima dok se ne završe njegovi pregovori, ali ga je Netanijahu ignorisao, i sada je Tramp prihvatio izraelski kurs", kaže Sors i dodaje da, kada je već Izrael razljutio Iran, "onda bi bilo bolje da SAD završe posao — neka ga obave i neka bude gotovo".

Poruka Americi

Drugi zvaničnici i diplomate u okviru E3 ne dele to mišljenje, jer se boje da bi uključenje SAD moglo dovesti do potpunog regionalnog rata.

Cilj obnavljanja pregovora s Iranom je da se dobije garancija da će Teheran koristiti svoj nuklearni program isključivo u civilne svrhe, rekao je jedan zvaničnik iz E3 zemlje.

"To je upravo gde smo bili u pregovorima... dok ih Izrael nije skrenuo s koloseka", kazao je on.

Ipak, isti zvaničnik smatra da je mala verovatnoća da će današnji razgovori doneti konkretne rezultate, iako predsednik Francuske Emanuel Makron pokušava da se nametne kao "mirotvorac".

Sastanak u Ženevi, ako se održi u ovako napetoj atmosferi, više će poslužiti kao sredstvo komunikacije nego konkretan pregovarački proces.

"Svrha sastanka biće da se prenese poruka Iranaca Amerikancima — o njihovim namerama u vezi nuklearnog programa", naveo je sagovornik.

Ironično je to što trenutno ne treba ubeđivati Iran da zaustavi rat — već Trampa. On je poslednjih dana pokazao da je spreman da ispuni Netanijahuovu molbu da uništi iranski nuklearni kapacitet, iako još ne podržava otvorene pozive na promenu režima u Teheranu.

Na konferenciji za novinare u četvrtak, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izjavio je da su Iranci pokazali "relativno jasnu" spremnost da obnove pregovore, uključujući i sa Sjedinjenim Državama, ako bude proglašeno primirje.

"Spremni smo, kao i prethodnih meseci i godina, da izložimo formulu koja garantuje bezbednosne interese Izraela, regiona i Evrope, a koja se istovremeno bavi iranskim nuklearnim programom, balističkim raketama i destabilizujućim aktivnostima u regionu", rekao je Baro.

Francuzi jasno žele da se nametnu kao posrednici između Irana i SAD.

Ali evropski mirotvorci nalaze se u direktnom sukobu s Izraelom, koji pokušava da ubedi Trampa da bombarduje Iran.

Jedan izraelski zvaničnik objasnio je šta Izrael očekuje od evropskih pregovarača u Ženevi.

"Očekujemo jasnu i odlučnu poruku Irancima — demontirajte nuklearni program u celosti, uništite kapacitete za rakete zemlja-zemlja i prekinite finansiranje posredničkih snaga i terorističkih grupa".

Britanski ministar spoljnih poslova Lami otputovao je ranije u Vašington na razgovore s Rubiom, možda s ciljem da evropsku perspektivu prenese direktno u srce američkog odlučivanja.

Rubio trenutno obavlja dve funkcije — kao državni sekretar i kao vršilac dužnosti Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, nakon što je predsednik smenio Majka Volca. Ipak, nije izvesno ni da će Rubio imati odlučujući uticaj na Trampovu konačnu odluku.

Britansko-američki odnosi su složeniji nego oni francusko-američki, jer britanski premijer Kir Starmer pokušava da balansira između lojalnosti Sjedinjenim Američkim Državama i težnje da izbegne vojni sukob — čak i ako to znači da bi Britanija potencijalno pružila vojnu podršku.

Tramp, rat i domaća politika

Za one koji žele da spreče eskalaciju, postoji još jedan faktor: Tramp ima domaće političke razloge da izbegne rat.

I dok ga neki tradicionalniji republikanci pozivaju na intervenciju, mnogi u njegovom MAGA pokretu se protive bilo kakvoj inostranoj vojnoj akciji i ne vide razlog da se američki resursi troše na ovakav sukob. Tramp je takođe obećao da neće uvlačiti Ameriku u nove ratove i da će biti "predsednik mira".

Izgledi za diplomatski proboj u Ženevi i dalje su slabi, ali sada postoji prozor u vremenu za potencijalno značajne razgovore.

I bila bi to ironija sudbine ako bi evropski savez, koji je Tramp godinama podrivao, na kraju pomogao njegovom anti-ratnom krilu da mu pruži izgovor da ne baci bombe na Iran.

(Telegraf.rs)