Evo zašto čak ni eventualna Makronova ostavka neće spasiti Francusku: Petoj republici preti "grčki scenario"

Francuska politika je toliko paralizovana da se ostavka predsednika Emanuela Makrona - ideja o kojoj se nekada samo šaputalo po kuloarima - sada otvoreno razmatra.

Ali, dok bi Makronov odlazak bio politički zemljotres na evropskoj diplomatskoj sceni, sve je više sumnje da bi to rešilo blokadu koja sputava Petu republiku, piše Politico.

Problemi Francuske deluju mnogo dublji.

Emanuel Makron već traga za svojim petim premijerom u manje od dve godine, u očekivanju da će Fransoa Bajru u ponedeljak biti smenjen zbog svojih nepopularnih mera za smanjenje zastrašujućeg budžetskog deficita zemlje.

Ali da li bi novi kandidat za premijera, koga bi predložio Makron, mogao da progura milijarde evra u budžetskim rezovima koji su zemlji potrebni da bi izbegla dužničku krizu? I da li bi novi vanredni izbori stvorili funkcionalnu većinu? Ni jedan od tih ishoda ne deluje verovatno. A čak i kada bi Makron podneo ostavku, njegov naslednik bi gotovo sigurno bio suočen s istim preprekama.

Gotovo 70 godina institucije Pete francuske republike opstajale su, bez obzira koliko često su ljudi izlazili na ulice ili koliko dugo su štrajkovali. Vlade su dolazile i odlazile, dok su predsednici, uglavnom, trajali do kraja svojih mandata, doduše obično manje popularni nego na početku.

Sistem je izdržao.

Ali danas je zakonodavna vlast u blokadi, razgovori o budžetu stagniraju, a šapat o društvenim nemirima postaje sve glasniji. Finansijska tržišta su nervozna, a sam Bajru upozorava da se Parizu preti "grčkim scenarijem" ukoliko ne obuzda potrošnju.

U takvim okolnostima, lider krajnje desnice i predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela i vođa krajnje levice Žan-Lik Melešon, čije partije zajedno imaju trećinu mesta u Nacionalnoj skupštini, otvoreno pozivaju predsednika da ode.

Šira rasprava o njegovom odlasku više ne deluje kao nešto neozbiljno, već sada uključuje ugledne političke komentatore i neke figure sa desnog centra.

"Čujemo ovo čak i od glasova bliskih Makronovom taboru", rekao je Matje Galjar, anketar iz Ipsosa Francuska. "Neprijatnost je stvarna."

Ostati uprkos svemu

Makron se i dalje smatra krajnje neverovatnim kandidatom da baci peškir, ne najmanje zato što bi njegov preuranjeni odlazak - predsednički izbori se ne očekuju do 2027. - učinio malo da reši nered.

Istraživanja pokazuju da bi novi parlamentarni izbori u narednim nedeljama najverovatnije doneli još jedan obeshrabrujući ishod - parlament bez jasne većine, uz nekoliko dodatnih mesta za krajnje desno Nacionalno okupljanje Marin Le Pen.

"Političari pogrešno veruju u mit da Francuzi izaberu lidera, a onda mu dodele funkcionalnu parlamentarnu većinu da deluje", rekao je francuski ustavni stručnjak Bendžamin Morel.

Ta ideja, rekao je Morel, bila je još jedna žrtva Makronove pobede 2017. godine, kada je kao liberalni autsajder razorio francusku bipartijsku tradiciju. Političke linije rascepa koje su iznikle iz tih ruševina sada su se, okrutnim obrtom sudbine, vratile da ga progone.

"Nisam video ovoliku neizvesnost još otkako sam bio student 1968. godine", rekao je Erik Šani, bivši glavni ekonomista osiguravajuće kuće Aksa, misleći na proteste iz maja 1968. koji su paralisali Francusku i doveli do dubokih društvenih i političkih promena.

"Odjednom, ne znate šta se dešava sa vašom sopstvenom ekonomijom, vašom sopstvenom vladom", rekao je Šani.

Novi lider, isti problemi

Poznat kao tvrdoglav, Makron je često odbacivao mogućnost ranog odlaska sa funkcije.

Četrdesetsedmogodišnji centrista dominira francuskom politikom poslednjih osam godina, postajući sve polarizovanija figura, dok njegova obećanja da će od zemlje stvoriti "startap naciju" nisu baš ispunjena.

Predsednik dobro zna da nema mnogo znakova da su francuski političari spremni da ostave po strani svoje podele i reše budžetsku krizu u interesu nacije.

Zapravo, raspoloženje u Francuskoj je potpuno nekooperativno, kaže Gaspard Gancer, bivši savetnik socijalističkog predsednika Fransoa Olanda.

"Nastavićemo da produbljujemo deficit, ništa se neće desiti i situacija će se samo pogoršati", rekao je on.

Ali francuske opozicione partije greše ako misle da mogu da se provuku sa smenom premijera, novim izborima i čak prevremenim predsedničkim izborima, a da ne progutaju gorki lek koji su pokušavale da propišu Makronove uzastopne vlade, kaže Šani.

"Ako ljudi počnu da misle da to i nije tako loše, da možemo da živimo sa deficitima, idemo ka potpunoj krizi", rekao je on. "Nemačka će početi da misli da je Francuska ozbiljan problem i Evropska centralna banka neće moći da pomogne francuskoj vladi da upravlja svojim dugom."

Nemačka, kaže Šani, mogla bi da postavi uslove za svaku pomoć koju bi ECB pružila Francuskoj.

Ali čak i kada bi Berlin mogao da natera francuski politički establišment, da li bi Francuska pristala? Ako sudimo prema protestima Žutih prsluka 2018. i 2019, protestima protiv smanjenja penzija 2023. i sadašnjim pozivima na nacionalnu obustavu rada, sve skeptičnija i nemirnija javnost ima malo volje za žrtve i štednju.

Što se tiče oslobađanja od Makrona, Francuska je zemlja duboko prožeta regicidnom revolucionarnom istorijom i razume i privlačnost i zamke "odsecanja glave" vladaru.

Lako je tražiti njegovu glavu - ali morate biti spremni na haos koji sledi, zakjučuje Politico.

(Telegraf.rs)