Evropa ne zna kako da okonča rat u Ukrajini bez SAD: Zarobljena između "dve vatre", a rešenja nema na vidiku

Evropa, zarobljena između Sjedinjenih Država i Rusije, suočava se sa svojim drugim epohalnim događajem u poslednjih nekoliko godina.

Prvi je bila ruska invazija punog obima na Ukrajinu, prvi veliki kopneni rat na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata. Drugi je napuštanje američke posvećenosti bezbednosti kontinenta, rekli su evropski zvaničnici i stručnjaci, piše New York Times.

Oni tvrde da glavni cilj predsednika SAD Donalda Trampa nije mir u Ukrajini, već zbližavanje sa Rusijom koja aktivno pokušava da potkopa NATO i Evropsku uniju, što bi ugrozilo bezbednost Evrope.

I dok je Trampovo nipodaštavanje onoga što je nazvao "propadajućom" Evropom privuklo veliku pažnju, to je samo deo problema sa kojim se evropski lideri suočavaju. Njih muče i izazovi među kojima su manjak u budžetu, pogoršano javno mnjenje i krajnja desnica, dok pokušavaju da održe svoju bezbednost i pomognu Kijevu.

"Prvi put od kraja Drugog svetskog rata, Amerika nije na našoj strani u pitanju rata i mira u Evropi", rekao je Norbert Retgen, visoki poslanik u konzervativnoj stranci nemačkog kancelara Fridriha Mercа.

"Stala je na stranu agresora protiv interesa napadnute zemlje, Ukrajine, i protiv evropskih bezbednosnih interesa uopšte. Ona želi da posreduje između NATO saveza i Rusije, što znači da se SAD više ne definišu kao vodeći član NATO i da Evropu definišu kao stratešku metu."

Budućnost Ukrajine je u središtu debate. Tramp insistira na okončanju rata uglavnom po ruskim uslovima, a Evropljani vide Ukrajinu kao ključnu za sopstvenu bezbednost i podstiču Kijev da se bori za bolji dogovor.

Evropski lideri, koji su se ove nedelje ponovo sastali sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, odahnuli su što predsednik Rusije Vladimir Putin za sada nije spreman da "unovči svoje žetone" i nastavlja da se opire Trampovom nastojanju da okonča borbe. To znači da će Ukrajina morati da nastavi rat, uz evropsku podršku.

S obzirom na uloge, Evropa mora mnogo da uradi da bi bila kredibilna protivteža. Kako je jedan evropski zvaničnik rekao, ogorčenost je prijatna, ali nije politika.

Bez obzira na neprijateljstvo Vašingtona, Evropa se suočava sa drugim hitnim izazovima.

Komandanti NATO saveza smatraju da je 2029. godina rok za razvijanje verodostojnog konvencionalnog odvraćanja Rusije, ali strahuju da bi Moskva mogla testirati koheziju saveza pre toga.

Zato evropski lideri moraju brzo da pronađu novac za podršku Ukrajini i istovremeno izgrade sopstvenu odbranu, zamenjujući ključne američke vojne tehnologije u vreme kada su nacionalni budžeti nategnuti, a dugovi veliki.

Oni razumeju da moraju da ubede evropske birače da je odbrana Ukrajine vredna cene i da su za odbijanje militarizovane, imperijalističke Rusije potrebni veći vojni izdaci i brojnije vojske, uključujući nove oblike regrutacije.

I moraju više da učine kako bi se suočili s izazovom populističkih, nacionalističkih krajnje desnih partija koje administracija Donalda Trampa, u svojoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti, izričito kaže da će podržati u Evropi.

Visoko ideološki dokument optužuje evropske mejnstrim vlade da podrivaju demokratiju i pozivaju na "civilizacijsko brisanje". Strategija signalizira odlučnost administracije da "gaji otpor" u Evropi radeći sa političkim istomišljenicima širom kontinenta, od francuskog Nacionalnog okupljanja i Reform UK do Alternative za Nemačku.

Trampovo vlastito nezadovoljstvo Evropljanima jasno je izraženo u široko deljenom intervjuu za Politico objavljenom u utorak, u kojem je neke lidere nazvao "zaista glupim" i tvrdio da zbog imigracije "mnogo tih zemalja više neće biti održive države".

Ključni trenutak u borbi sa Vašingtonom oko Ukrajine i evropske bezbednosti dolazi sledeće nedelje na završnom godišnjem samitu lidera Evropske unije. Tamo će morati da odluče kako da obezbede oko 200 milijardi dolara potrebnih da se Ukrajina finansira tokom naredne dve godine i održi u borbi.

Rasprava o tome da li i kako koristiti oko 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine u Evropi je složena. Većina je u rukama jedne belgijske kompanije, a belgijska vlada, suočena sa ruskim pretnjama, nevoljno rizikuje tu imovinu. Američki zvaničnici su ohrabrili Belgiju da izdrži pritiske jer Vašington smatra da povraćaj ruske imovine predstavlja deo njegovog predloženog rešenja za Ukrajinu. A ministri finansija i Evropska centralna banka izrazili su zabrinutost da bi kredibilitet Evrope i samog evra kao bezbednog mesta za čuvanje imovine mogao biti ugrožen.

Merc i francuski predsednik Emanuel Makron vrše pritisak na Belgiju, govoreći da će druge evropske zemlje obezbediti dovoljno političke zaštite za Belgiju.

"Ovo je trenutak istine za Evropu", rekao je Retgen. "Tehnokrate to ne vole, i to s dobrim razlogom, ali ovo je trenutak političke volje da ostanemo relevantni, a ne trenutak pravnih finesa. Ako ne uspemo, učinićemo sebe nerelevantnima i igračkom u tuđim rukama."

Ako imovina ne može biti iskorišćena, velike evropske zemlje, uključujući Britaniju, moraće da se suoče sa mogućnošću udruživanja van okvira Unije kako bi napravile zajam dovoljan da finansira Ukrajinu. To je skupa i politički rizična mogućnost.

Koliko god da se Evropljani zaklinju da će pomoći Ukrajini, oni nemaju sopstvenu strategiju za okončanje rata bez jačeg američkog ekonomskog pritiska na Rusiju, koji je Tramp nevoljan da primeni.

Još važnije, kažu evropski zvaničnici, jeste kvalitet bezbednosnih garancija koje bi Ukrajina dobila u eventualnom dogovoru. Snažna bezbednosna garancija najbolji je podsticaj za Ukrajinu da pristane da se odrekne dela svoje teritorije, ali za sada, kako oni kažu, Sjedinjene Države odbijaju da se obavežu na detalje ili da podrže evropske snage koje bi mogle pokušati da ih sprovode.

A Putin je više puta odbijao prisustvo snaga zemalja NATO saveza u Ukrajini čak i posle dogovora, što planove "koalicije voljnih" čini praznim.

Evropski lideri se nadaju da će usporiti Trampov pritisak na Zelenskog predlaganjem sastanka Ukrajine, Evropljana i Amerikanaca kako bi zajednički izradili predlog mira koji bi bio predstavljen Rusiji. Zelenski je novinarima rekao da će Ukrajina verovatno poslati svoj mirovni plan Sjedinjenim Državama u sredu.

Visoki zvaničnici NATO saveza pokušali su da umire situaciju. Iako je Trampova administracija objavila povlačenje 3.000 američkih vojnika iz Rumunije, 79.000 ih je i dalje u Evropi, što je broj veći od celokupne britanske vojske. Ali oni takođe priznaju da Evropljani ne mogu lako da zamene ključne američke vojne kapacitete, kao što su satelitska obaveštajna podrška, PVO, rakete dugog dometa i komandovanje i kontrola. I svakako to ne mogu da učine do 2029. godine, koju evropske vojske smatraju rokom za odvraćanje od Rusije izoštrene ratom u Ukrajini.

Evropa mora da se pripremi da se bori sama, jer Tramp možda odluči da je ne podrži, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik.

Ukrajina je evropska linija odbrane protiv Rusije, "ali mi ne sprovodimo ono što to znači i šta košta", rekla je Ana Vislander, direktorka za severnu Evropu u Atlantskom savetu.

"Ruska sredstva su apsolutno neophodna da bi Ukrajina ostala u borbi i promenila ruske proračune. Moramo da preuzmemo veće rizike ili ćemo kasnije platiti veću cenu."

(Telegraf.rs)