Zašto bi Tramp mogao da naredi osvajanje ostrva Harg i kako bi to moglo da mu se obije o glavu?

Američki predsednik Donald Tramp navodno razmatra slanje borbene brigade Kopnene vojske u Iran, moguće kako bi pomogla u zauzimanju ostrva Harg, ključnog naftnog čvorišta za Iran koje šef Bele kuće posmatra kao važnu metu, iako ta strategija nosi značajne rizike koji bi mogli da podignu cene nafte.

Ključne činjenice

Dnevnik "The Wall Street Journal" je u utorak izvestio da je Pentagon izdao pisanu naredbu za raspoređivanje 82. vazdušno-desantne divizije Kopnene vojske, sa oko 3.000 vojnika, na Bliski istok, pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika.

Izveštaj dolazi dan nakon što je ugledni "The New York Times" objavio mogućnost raspoređivanja borbenih snaga Kopnene vojske, koje bi mogle pomoći u zauzimanju ostrva Harg, prema neimenovanim zvaničnicima odbrane, a koji su naveli da su trupe iz "Snaga za hitan odgovor" 82. vazdušno-desantne divizije, sposobne da budu upućene bilo gde u roku od 18 sati.

Tramp razmatra preuzimanje ostrva kao način da izvrši pritisak na Iran da oslobodi Ormuski moreuz, ključni naftni prolaz koji je praktično zatvoren od početka sukoba krajem februara, izvestio je "Axios" prošle nedelje, pozivajući se na neimenovane izvore.

Trampovo razmišljanje o ostrvu Harg nije sasvim jasno, ranije ovog meseca rekao je da zauzimanje ostrva nije "visoko na listi" njegovih prioriteta u ratu sa Iranom, ali je u četvrtak upozorio: "možemo da zauzmemo ostrvo kad god poželimo... uništili smo sve osim cevi", rekao je novinarima, misleći na ciljane udare na vojnu infrastrukturu na ostrvu ranije ovog meseca, dodajući: "ostavili smo cevi jer bi obnova cevi trajala godinama".

Tramp već dugo razmatra napad na ostrvo Harg, rekavši za The Guardian još 1988. godine da bi, ako Iran napadne američke snage, "napravio haos na ostrvu Harg. Ušao bih i zauzeo ga".

Kada bi Sjedinjene Države potencijalno mogle da izvrše invaziju na ostrvo Harg?

Ako Tramp odluči da zauzme ostrvo Harg, operacija se neće dogoditi oko mesec dana kako bi se SAD dalo vremena da "dodatno oslabe Irance udarima", rekao je neimenovani izvor upoznat sa strategijom za Axios.

SAD su 13. marta izvele udare na više od 90 meta na ostrvu Harg, što je "uključivalo svu njihovu infrastrukturu isključivo namenjenu vojnoj službi, uključujući protivvazdušnu odbranu, pomorsku bazu, skladištenje mina i objekte za raspoređivanje", prema rečima predsednika Združenog načelnika štabova Dena Kejna.

Tramp je rekao da su napadi "potpuno uništili" vojne objekte na ostrvu, ali su ostavili naftnu infrastrukturu netaknutom, iako je upozorio: "Samo jedna jednostavna reč, i cevi će nestati. Trebaće mnogo vremena da se to obnovi".

Aerodromi oštećeni u udarima verovatno će morati da se poprave pre nego što se tamo pošalju američke trupe, prema pisanju Njujork tajmsa, pozivajući se na bivše neimenovane američke komandante koji su rekli da će marinci verovatno obavljati popravke, uz pomoć 82. vazdušno-desantne divizije.

Gde je ostrvo Harg i šta se nalazi na ostrvu Harg?

Ostrvo je koralna izbočina koja se nalazi oko 24 kilometra od iranske obale u severnom Persijskom zalivu i veličine je oko jedne trećine Menhetna. Tamo živi oko 20.000 ljudi, uglavnom radnika u naftnoj industriji. Ostrvo prerađuje oko 90 odsto iranskog izvoza nafte i na njemu se nalaze skladišta nafte i cevovodi koji su povezani sa glavnim iranskim naftnim poljima.

Iransko ministarstvo nafte upravlja sa tri glavna čvorišta energetske infrastrukture na ostrvu, uključujući jedno u vlasništvu kompanije Falat Iran Oil, najveće rafinerije u zemlji.

Petrohemijska kompanija Harg se takođe nalazi na ostrvu. Ostrvo je opremljeno dokovima koji mogu da prime do 10 velikih tankera za naftu. Tankeri prevoze pošiljke kroz Ormuski moreuz do Arapskog mora, a mnogi se upućuju ka Kini, koja kupuje oko 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte.

Koji su rizici invazije na ostrvo Harg?

Napad na naftnu infrastrukturu ostrva mogao bi ozbiljno da ošteti iransku ekonomiju, ali dolazi sa značajnim rizicima, uključujući mogućnost američkih žrtava, dalje odmazdne napade Irana na druge države Persijskog zaliva i mogućnost daljeg rasta globalnih cena nafte, plus nema garancije da bi to primoralo Iran da ponovo otvori moreuz.

Slanje kopnenih trupa bilo gde u Iranu je takođe veoma nepopularno u američkoj javnosti. Nedavna anketa Rojtersa/Ipsosa pokazala je da samo 7 odsto podržava kopneni rat velikih razmera, ali 65 odsto veruje da će Tramp ipak krenuti sa kopnenom operacijom. Tramp je nedavno rekao novinarima da "ne šalje trupe nigde", ali je dodao: "Da šaljem, sigurno vam ne bih rekao".

Senator Lindzi Grejem, republikanc, pozvao je Trampa da zauzme ostrvo Harg:

"Uradili smo Ivo Džimu, možemo i ovo", rekao je on izazivajući žestoko reagovanje, jer su kritičari istakli da je 7.000 američkih vojnika poginulo u bici za Ivo Džimu.

Poslanica Nensi Mejs, republikanka, pozvala je da se Grejem "ukloni iz sobe za situaciju" zbog komentara, dodajući:

"Ne želim da čujem ni reč od čoveka bez dece", napisala je na mreži (Grejem nema dece).

Poslanica Ana Paulina Luna, republikanka sa Floride, napisala je da su je komentari "duboko uznemirili", optužujući Grejema da pokazuje "nedostatak poštovanja prema životu" i da se ponaša kao da su američke trupe "potrošna stoka".

Ključna pozadina

Tramp je u ponedeljak povukao svoje pretnje napadima na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu, postavivši petodnevni rok za pregovore sa Iranom o "potpunom i potpunom rešavanju naših neprijateljstava na Bliskom istoku".

Tramp je tvrdio da su SAD vodile "produktivne" razgovore sa Irancima, što su oni negirali, optužujući ga da je dao izjave kako bi ukrotio tržišta nakon što su tri glavna indeksa zabeležila gubitke četiri nedelje zaredom. Trampova promena kursa dolazi nakon što je u subotu zapretio da će američka vojska "napasti i uništiti" iranske elektrane u roku od 48 sati ako se ponovo ne otvori Ormuski moreuz.

(Telegraf.rs/Forbes)