Satelitski snimci pokazali kako Iranci napadaju brodove u Ormuskom moreuzu: "Flota komaraca" udara i beži

Satelitski snimci potvrdili su postojanje velike flotile iranske Revolucionarne garde (IRGC) severno od Ormuskog moreuza. Nakon haotičnog dana u kojem su dva broda zaplenjena, a treći oštećen, ovom strateškom morskom prolazu preti potpuno zatvaranje, dok Trampovo primirje visi o koncu, javlja izraelski news portal Jfeed.com.

Evropski satelit Sentinel-2 snimio je juče grupu od najmanje 33 plovila koja odgovaraju brzim jurišnim brodovima mornarice IRGC-a. Flotila operiše u formaciji severno od tesnaca, blizu obale Kargana. Analitičari ovaj manevar opisuju kao demonstraciju sile direktno povezanu s iranskim pokušajima da silom nametnu ograničenja plovidbe kroz tesnac.

Preporučujemo

Akcija se poklopila sa izveštajima iranskih državnih medija i britanske agencije UKMTO o napadima na komercijalne brodove. Iranski naoružani čamci pucali su i zaplenili kontejnerske brodove MSC Francesca i Epaminondas, koji su pod pratnjom odvedeni prema iranskim lukama. Treći brod, Euphoria, takođe je napadnut i na njemu je zabeležena šteta.

Taktika "flote komaraca"

Mornarica Revolucionarne garde uveliko se oslanja na ogromnu flotu malih, brzih plovila - poznatu kao "flota komaraca". To je temelj njihove asimetrične pomorske strategije u uskim vodama Persijskog zaliva i Ormuza. Ovi čamci nisu dizajnirani za klasične pomorske bitke, već za uznemiravanje, ometanje i prisilno sprovođenje blokada.

Reč je o lakim brodicama sa posadom od tri do pet ljudi, koje jure brzinama do 110 km/h. Zbog plitkog gaza mogu se sakriti bilo gde uz obalu ili među ostrvima. Naoružani su teškim mitraljezima, nevođenim raketama, a neki nose i protivbrodske projektile kratkog dometa ili opremu za polaganje mina. Procenjuje se da Iran ima više od hiljadu takvih čamaca, od kojih su mnogi skriveni u podzemnim tunelima i bazama na ostrvima, spremni za munjevit izlazak na more.

Napad u rojevima i gerilsko ratovanje na moru

Doktrina IRGC-a naglašava asimetrično ratovanje kako bi se poništila tehnološka nadmoć protivnika poput američke mornarice. Umesto jednog velikog broda koji bi bio laka meta, Iranci napadaju u "rojevima" - grupe od 20 i više čamaca istovremeno prilaze meti iz svih smerova. Takav napad zasićuje senzore i odbrambene sisteme broda, jer posada ne može da reaguje na toliko prijetnji odjednom.

Koriste taktiku "ugrizi i nestani" - munjevito se približe, ispale rakete ili zapucaju, a zatim pobegnu u plićake gde ih veliki brodovi ne mogu pratiti. Satelitski snimak 33 broda kod Kargana upravo je to - demonstracija prisustva i osiguranje za akcije zaplene brodova.

Cilj nije uništenje flota, već haos na tržištu

Glavni strateški cilj Irana nije uništenje neprijateljske flote, već izazivanje haosa u pomorskom saobraćaju. Podizanjem cena osiguranja, sejanjem straha i prisiljavanjem brodova na promenu ruta, Iran vrši ogroman ekonomski i politički pritisak uz minimalne troškove.

Ova taktika, koja vuče korene iz "Tankerskog rata" 1980-ih, danas je znatno naprednija i decentralizovana. Za suzbijanje ovakve pretnje potrebna je stalna vazdušna podrška i radarski nadzor, jer brojnost i teren u tesnacu trenutno idu na ruku Irancima.

Sve informacije o situaciji na Bliskom istoku možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)