Veliki zaokret Švedske: Nekada primala migrante, sada ih plaća da napuste zemlju

Švedska, nekada poznata po otvorenosti prema migrantima, ne samo da je tokom poslednje decenije zatvorila svoje granice, već njena desničarska vlada sada plaća pojedinim stanovnicima rođenim u inostranstvu da napuste zemlju.

To je deo oštrijeg stava prema migracijama kojim se vlada nada da će obezbediti reizbor na izborima u nedelju.

Preporučujemo

Dok su zemlje širom Evrope pooštravale politiku prema imigraciji, Švedska je napravila jedan od najdrastičnijih zaokreta. Godine 2015. primila je 163.000 tražilaca azila - drugi najveći broj po glavi stanovnika u Evropi. Do 2025. godine taj broj pao je za 96 odsto.

Od početka 2026. godine, švedska koaliciona vlada, koja je na vlast došla 2022. godine uz obećanje da će smanjiti imigraciju i kriminal, nudi osobama sa boravišnim dozvolama koje dolaze izvan Evropske unije do 350.000 švedskih kruna (oko 37.000 dolara) ukoliko napuste zemlju.

Ovaj program pomno se prati u inostranstvu, a snažno ga podržavaju Švedske demokrate, desničarska stranka koja nije deo vlade, ali je podržava u parlamentu.

"Nedostaje vam Mogadiš? Naknada za remigraciju pomoći će vam da se vratite kući", navodi se u reklami koju su Švedske demokrate postavile na autobusu, a koja je namenjena migrantima iz Somalije. Stranka je reklame pokrenula u julu u javnom prevozu i oblastima sa velikim brojem migranata, uoči početka predizborne kampanje.

Vlada je program promovisala na svojim internet stranicama na više jezika.

"Unapređenje remigracije visoko je na listi prioriteta moje vlade", rekao je premijer Ulf Kristerson. Za program je izdvojeno 1,3 milijarde švedskih kruna (oko 136 miliona dolara).

Foto: Profimedia

Druge evropske zemlje prate švedaski model

Vlade i političke stranke širom Evrope prate švedsku inicijativu, dok neke od njih takođe razmatraju načine za povratak migranata u njihove zemlje porekla.

Retorika protiv imigracije pojačala se nakon što je više od milion ljudi, uglavnom Sirijaca koji su bežali od rata, stiglo u Evropu 2015. godine. To je dodatno ojačalo desničarske nacionalističke stranke i podstaklo vlade da usvajaju sve restriktivnije migracione politike, usmerene na odvraćanje od dolaska i povratak migranata.

Meri Kan-Holoh, poslanica u Evropskom parlamentu iz stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja je na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt u nedelju osvojila 44 odsto glasova, pozdravila je švedsku inicijativu.

"S obzirom na značajan finansijski i društveni teret sa kojim se mnoge evropske zemlje suočavaju kao posledicom dosadašnjih migracionih politika, interesovanje za efikasne programe povratka i remigracije verovatno će nastaviti da raste“, rekla je ona Reutersu u mejlu.

Foto:

Međutim, Bram Frouvs, direktor Centra za mešovite migracije, istraživačke organizacije, rekao je da nema dokaza da ovakvi programi dovode do značajnog povećanja dobrovoljnog iseljavanja.

"Ovo je jedan od onih predloga politika kod kojih čak nije ni važno da li funkcionišu. Uglavnom su simbolični, služe tome da se pokaže koliko su vlasti odlučne kada je reč o migracijama", rekao je.

Slabo interesovanje

Od početka godine, ponudu novčane pomoći za odlazak prihvatila je 171 osoba.

Švedske demokrate žele da program prošire i na migrante sa švedskim državljanstvom, pod uslovom da pristanu da ga se odreknu.

"Veliki broj ljudi je u pitanju", rekao je Ludvig Aspling, portparol stranke za pitanja imigracije, ukazujući na građane koji se teško finansijski izdržavaju i slabo govore švedski.

Opozicija i organizacije za zaštitu građanskih prava optužuju Kristersona da je otišao predaleko i ocenjuju da je politika podelila društvo.

Najnovije ankete uoči izbora 13. septembra pokazuju gotovo izjednačenu podršku vladajućem bloku s jedne strane i socijaldemokratama i strankama levog centra s druge. Švedska ima 10,6 miliona stanovnika, od kojih je oko dva miliona rođeno u inostranstvu.

Migranti žele da ostanu

U radničkom predgrađu Stokholma Satra, desetak migranata okupilo se u društvenom centru kako bi pili kafu i vežbali švedski jezik.

Među njima su žena iz Sudana, dvoje ljudi iz delova Ukrajine pod ruskom okupacijom, osoba koja je pobegla od talibana u Avganistanu i kineski disident. Svi su čuli za vladinu novčanu ponudu za odlazak. Međutim, niko od njih nije zainteresovan.

"Želim slobodu, da mogu da radim i živim dobrim životom. Neću se vratiti", rekla je Elena Ibrahim (42) iz Sudana. Ona je pre osam godina pobegla od bivšeg supruga i verskog progona. Sada je ponovo udata i radi kao umetnica.

Foto: Shutterstock/theunemplyeeofthemonth

Mahmud Kalfi, imam u Stokholmskoj džamiji, najvećoj džamiji u Švedskoj, rekao je da su ovaj program i antiimigrantska retorika izazvali podele i uznemirenost među švedskim muslimanima.

Prema njegovim rečima, najveće mogućnosti za odlazak imaju visokoobrazovani ljudi, poput lekara i profesora.

"Oni mogu da odu u London ili Dubai... ali oni sa manje obrazovanja nemaju izbora, ne mogu da odu", rekao je imam.

Ova politika, dodao je, „ne rešava nijedan problem. Čak i ako nekoliko hiljada ljudi ode, situacija onima koji moraju da ostanu postaje još gora“.

Stroži uslovi i novi zahtevi

Švedska je počela da pooštrava i druga pravila za migrante- više se ne izdaju dozvole za stalni boravak, već migranti nakon tri godine moraju ponovo da podnose zahtev.

U avgustu je vlada uvela prve testove za sticanje državljanstva, koji su obavezni za sve koji podnose zahtev. U jednom centru u Stokholmu testirano je 900 migranata o njihovom poznavanju Švedske, uključujući pitanja o naslednom redu za švedski presto i prazniku Midsommar.

"Nije bilo toliko teško", rekao je Kornelijus (38), poreklom iz Kameruna, dodajući da bi mu državljanstvo donelo osećaj sigurnosti.

"Švedska je veoma dobro mesto. Bezbedna je i ima posla."

Ministar za migracije Johan Forsel rekao je u uzjavi za Reuters da su testovi važni kako bi se naglasila vrednost državljanstva i činjenica da ono donosi i prava i obaveze.

"To su veoma razumni zahtevi. Nerazumno je bilo to što ste do sada mogli da postanete švedski državljanin, a da ne znate ništa o Švedskoj i da ne govorite ni jednu reč švedskog", rekao je Forsel.

(Telegraf.rs)