12

JUGOSLAVIJA USPELA, PACIJENT UMRO: Naslovna strana „Vremena“ od 5. aprila 1941. danas je i smešna i tužna, ali pre svega poučna (FOTO)

Istorija je nauka koja prošlost sagledava na način na koji ljudi koji istoriju žive — odnosno ljudi kojima su neki događaji sadašnjost — ne mogu da sagledaju. Po pravilu, savremenici zbivanja nisu svesni šta se dešava, čak ni onda kada je gotovo jasno u kom smeru stvari idu

Naslovna strana beogradskog dnevnika „Vreme“ na dan 5. aprila 1941. godine. Foto: „Vreme“, 5. aprila 1941, br. 6895/unilib.rs

Srbija, Hrvatska i Slovenija, i čitava bivša Jugoslavija, zemlje su u kojima živi nekoliko miliona fudbalskih selektora (ili izbornika, kako vam drago) i isto toliko generala posle bitke.

Danas su svi pametni kada se govori o prošlim događajima, i svi znaju šta je trebalo da se uradi, i šta da se čini, i prosto ne mogu da veruju da ondašnji ljudi, koji su u datim trenucima živeli, to nisu videli jasno kao što oni danas to vide.

Shodno tome, istorija je nauka koja prošlost sagledava na način na koji ljudi koji istoriju žive — odnosno ljudi kojima su neki događaji sadašnjost — ne mogu da sagledaju. Po pravilu, savremenici zbivanja nisu svesni šta se dešava, čak ni onda kada je gotovo jasno u kom smeru stvari idu.

Ta pogledajte samo onaj ležerni jul 1914. godine, kada je politička i ekonomska elita Evrope letovala po banjama nesvesna pakla koji je nadohvat ruke, nesvesna dubokih implikacija Sarajevskog atentata kojem nije pridavala veliku važnost, budući da su anarhistički motivisane „asasinacije“ (nevezano za ovo, krajnje je vreme da reč „asasin“ uđe u srpski vokabular umesto rogobatnog „plaćenog ubice“) bile manje-više redovna pojava sa obe strane Atlantika.

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Možemo li onda suditi našim vladarima i precima koji početkom 1941. godine nisu bili svesni šta kuvaju i šta se kuva? Ne možemo. Ipak, to nas ne sprečava niti nas onemogućava da iz tragikomične perspektive sagledamo naslovnu stranu tiražnog beogradskog međuratnog dnevnika „Vreme“ od 5. aprila 1941. godine, dan pre početka Aprilskog rata, to jest invazije Osovinskih sila na Kraljevinu Jugoslaviju.

Koliko im ništa nije bilo jasno! Nadnaslov glavnog teksta glasi „Praznik srpsko-hrvatsko-slovenačke sloge i snage“, a u naslovu se „politički vođa Hrvata“ gospodin Vlatko Maček — koji je položio zakletvu i ušao u vladu te demantovao „sve vešto skovane kombinacije koje su išle za tim da se u jednodušne narodne redove unese pometnja, razdor i nesloga“ — naziva „nosiocem srpsko-hrvatske sloge“.

Koliko su narodni redovi bili „jednodušni“ videlo se tokom dočeka nemačkih „oslobodilaca“ na ulicama Zagreba 10. aprila (mada se taj događaj bitno preuveličava u našoj javnosti, kao da je čitav Zagreb „jednodušno“ podržao okupaciju, što je glupost, jer niti je većina Zagreba bila na ulicama niti su uzroci tog događaja tako jednostavno objašnjivi), ali tog 5. aprila moglo se pročitati da su pre Mačekovog dolaska u Beograd „Zagrebčani pozdravili g. dr. Mačeka usklicima ’Živeo!’“, i da su ga jednako tako dočekali i Beograđani.

Vlatko Maček na naslovnoj strani „Vreme“ 5. aprila 1941. godine. Foto: „Vreme“, 5. aprila 1941, br. 6895/unilib.rs

Moglo se pročitati i da je Maček izrazio žaljenje zbog smrti mađarskog premijera Pala Telekija (čija je smrt, uzgred budi rečeno, u direktnoj vezi sa sutrašnjom invazijom pošto je ovaj sebi pucao u glavu zbog toga što je Mađarska dozvolila nemačkim trupama da preko njene teritorije napadnu Jugoslaviju), te da su žitelji Varaždina praktično od sreće skakutali ulicama svog grada kada su čuli da gdin. Maček ide u Beograd.

Dakle, o „narodnoj slozi“ (slozi jugoslovenskog naroda) sve je rečeno nakon pomenutog Aprilskog rata, u kojem su se redovi Jugoslovenske kraljevske vojske skršili pod naletom superiornog Vermahta (dezerterstvo dela Hrvata možda je samo za par dana ubrzalo taj slom, mada ni to nije preterano verovatno; ono istinski nije igralo bitniju ulogu u tom kratkom sukobu jer nije ni bilo onoliko masovno koliko tvrdi deo naše nacionalistički nabojene popularne istoriografije; broj hrvatskih dezertera, premda veći, nije nadaleko premašivao broj srpskih dezertera kojih je takođe bilo; uostalom, setite se i da je Beograd osvojilo sedam nemačkih pustolova), kada su se nacionalističke psihopate svih trobojki (ustaše ubedljivo najviše, ali to prednjačenje ne abolira ostale) takmičile ko će pobiti više žena, dece i staraca, ali što se samog gospodina Mačeka tiče, njemu stvarno svaka čast.

Danas se zaboravlja, ili ignoriše, ili negira, da je on svojoj zakletvi u suštini ostao veran, jer, uprkos isprvom pozivu Hrvatima da prihvate novi režim, nesvestan u tom aprilskom trenutku kakav je to režim (nekoliko nedelja kasnije će se i zbog toga pokajati), Maček je dva puta odbio Hitlerovu ponudu da preuzme vlast u Hrvatskoj kao ubedljivo najpopularniji hrvatski političar i vođ najveće partije sa hrvatskim predznakom, Hrvatske seljačke stranke, nakon čega su se nacisti okrenuli jednom ekstremnom pokretu koji je bio lišen značajnijeg uporišta u hrvatskom narodu ali koji je to kompenzovao ludilom i ubilačkim žarom — rečju, okrenuli su se ustaškim divljacima (koji su malo kasnije Mačeka sa porodicom jedno vreme držali u Jasenovcu). Takođe, Maček je sve vreme rata imao svoje ljude u jugoslovenskoj izbegličkoj vladi, pre svega Juraja Krnjevića i Ivana Šubašića.

Naslovna strana časopisa "Ustaška uzdanica" za decu do 11 godina, koja je tokom perioda NDH štampana u boji. Foto: Reprint

(Da Maček nije ostao veran zakletvi i da je prihvatio Hitlerovu ponudu, pola miliona Srba više bi možda preživelo rat, ali bismo ga mi, naravno, ne shvatajući šta bi se u protivnom desilo, nakon rata razapeli.)

Pored toga, u tekstu pod naslovom „Novo saopštenje o kampanji proturanja izmišljenih vesti o našoj zemlji“ nalazi se veliki demanti progona nacionalnih manjina. To se odnosilo na negaciju oprobane nemačke propagandne sheme po kojoj je opravdanje za napad na neku zemlju uvek bila odbrana nemačke nejači (to su prethodno bili uradili u slučaju Sudeta i Poljske).

Ipak, taj tekst ćemo u celosti preneti, zato što savršeno pokazuje koliko su ljudi bili nesvesni onoga što će se zbiti narednog jutra, kada je zvuk „štuka“ zlokobno odjeknuo krovovima i ulicama Beograda.

„Sa zvanične strane umoljeni smo da objavimo sledeće:

Poljska devojčica plače nad mrtvom sestrom tokom nemačke invazije koja je za cilj imala ujedinjenje celog tog naroda u jednu državu i pokolj svih ostalih. Foto: Wikimedia Commons/Julien Bryan

Kampanja lansiranja neistinitih i u potpunosti izmišljenih vesti o stanju u našoj zemlji i o tobožnjem proganjanju pripadnika nacionalnih manjina nastavlja se.

Uz ponavljanje velikog dela do sada već objavljenih ’izgreda’ i ’grozota’ tobože počinjenih protiv nemačke i ostalih manjina nastanjenih u našoj zemlji, izvesni inostrani listovi i radio-stanice danas obaveštavaju svoje čitaoce i slušaoce da se broj ubistava Nemaca povećava, da je danas opasno govoriti nemački, mađarski i rumunski u Jugoslaviji, da je u varoši i u oblasti Kranja zapaljeno i potpuno izgorelo nekoliko nemačkih naselja, da su zapaljena neka nemačka sela na jugoslovenskoj granici, da su u Iloku u Sremu zapaljena mnogobrojna nemačka imanja, da nemačka naselja u dolini Save goru, da je potpredsednik opštine u selu Pardanj kod Modoša, inače pripadnik nemačke manjine, ubijen, da je jedan Srbin u Novom Sadu napao nožem na ulici tri Nemca, ranio ih, a jednom presekao grkljan, i još bezbroj ’svireposti’ koje može uobrazilja jednog tobož obaveštajnog organa iskonstruisati.“

Sam kraj ovog teksta je pomalo nestvaran. Obratite pažnju, jer kaže se: „Svakodnevnim nastavljanjem čudnovate i zagonetne kampanje, svakako da se želi postići neki cilj, a za sada, dok taj cilj ne bude poznat, niko se ne može oteti od utiska da se ta kampanja ne može podudarati sa iskrenim težnjama za učvršćenje mira i produbljavanje prijateljskih odnosa između večitih suseda.“

„Zaloga budućnosti“, karikatura na naslovnoj strani „Vremena“ 5. aprila 1941. godine. Foto: „Vreme“, 5. aprila 1941, br. 6895/unilib.rs

Konačno, na ovoj petoaprilskoj naslovnoj strani „Vremena“ možemo da vidimo i jednu karikaturu. Pod naslovom „Zaloga budućnosti“ imamo Srbina, Hrvata i Slovenca, koji u zagrljaju stoje na Jugoslaviji. Ispod karte našeg kraljevstva vidimo temelj na kojem piše „Sloboda“. Ispod karikature stoji: „Ostanimo u brizi o sebi, — svoji, nezavisni i dostojanstveni!“

Dakle, jasno je da se znalo da se nešto strašno sprema, čim se toliko igralo na kartu „srpsko-hrvatsko-slovenačke sloge“, čim se to toliko potenciralo, ali iz onoga gore vidimo, ili barem pretpostavljamo, da se nije bilo načisto oko toga, šta je to što će da se desi.

Da li totalni rat? Otvoreni napad Trećeg rajha na Kraljevinu Jugoslaviju? Rašivanje zemlje po svim šavovima? Da li su Jugosloveni mogli i da zamisle tog 5. aprila, da će Osovinske sile tako brzopotezno progutati našu otadžbinu? Da će je onako unakaziti i rasparčati, i raskrvariti?

Da će izbiti građanski rat mimo okupatora, kao da on i nije tu? Da ćemo se više klati među sobom, mi „jednodušni“ Jugosloveni, nego sa neprijateljem? Da će ovaj petoaprilski broj „Vremena“ biti i poslednji? Nemamo odgovor na ta pitanja. A vi?

(O. Š.)

Tagovi: Aprilski rat, Drugi svetski rat, Hrvati, Istorija, Kraljevina Jugoslavija, Slovenci, Srbi, Vlatko Maček, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (12)
Poređaj komentare:
  • N
    Nikolas

    JUGA JE ZA SRBE KOSTURNICA ZA 4 MILONA SRBA!! NE PONOVILO SE TO ZLO SRBIMA NIKAD VISE!!!

  • I
    IQ

    Mogu se Jugoslaviji nacionalisti i junaci iz kafica podsmevati koliko hoce, cinjenica je da smo tada bili jaki ekonomski, vojno, intelektualno, cenjeni, postovani i sa crvenim pasosom smo mogli gde smo hteli, MI smo bili EU, za sve pitani, niko nije smeo ni da pomisli zlo da nam priredi. Sada nam je jako lepo sad smo svi mali, gazeni, ucenjivani, siromasni, trebaju nam vize, pricaju se vicevi....

  • I
    IQ

    Mogu se Jugoslaviji nacionalisti i junaci iz kafica podsmevati koliko hoce, cinjenica je da smo tada bili jaki ekonomski, vojno, intelektualno, cenjeni, postovani i sa crvenim pasosom smo mogli gde smo hteli, MI smo bili EU, za sve pitani, niko nije smeo ni da pomisli zlo da nam priredi. Sada nam je jako lepo sad smo svi mali, gazeni, ucenjivani, siromasni, trebaju nam vize, pricaju se vicevi....

Zašto su nekada vojskama prosti balvani služili kao topovi

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Samo za ljubitelje istorije i strategije: Strašan kartografski prikaz Operacije „Barbarosa“, od prvog dana do sloma u predgrađu Moskve

Neviđeni prizor iz doma Romanovih: Anastasija se s lažnim zubima izmotava pred kamerom koju drži sam car Nikolaj. Evropom bukti rat

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima