14

ISTORIJA SE PONAVLJA, BAUK FAŠIZMA KRUŽI EVROPOM: Izgled nemačkog Rajhstaga pre uspona nacista upozorenje je svima (FOTO)

Povlačenje paralela između sveta kakav je bio u međuratnom periodu, i ovog današnjeg, bolno je upravo stoga što sličnosti ima previše, i što sve su onespokojavajuće. Ali upravo zato te paralele moraju da se povlače, kako se pakao Drugog svetskog rata ne bi ponovio

Zasedanje Rajhstaga od 11. decembra 1941. godine. Adolf Hitler se obraća poslanicima. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-1987-0703-507 / unbekannt / CC-BY-SA 3.0

Svet u kome živimo neverovatno nalikuje, ili barem užasno podseća, na onaj iz dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka: jedna ili dve vesele decenije iza kojih dolazi golema ekonomska kriza i globalni finansijski slom, koje u stopu prati uspon desničarskih partija i pokreta, od kojih su neke izrazito ekstremne, a koje polako osvajaju vlast u zemljama širom planete, i igrajući na kartu tribalizma prete svetskom miru.

Uprkos tome što je onomad fašizam u Italiji pobedio desetak godina pre nego u Nemačkoj, ipak je što se toga tiče ova potonja bila i ostala svojevrsni arhetip uspona ekstremnodesničarskog režima. Zbog toga izgled parlamenta Vajmarske republike, Rajhstag, i jeste arhetipsko upozorenje svim ljubiteljima zdravog razuma i slobode.

NACI festival u Nemačkoj šokirao Evropu: Pogledajte fotke okupljanja onih koji slave Hitlerov rođendan

(Napomena: Vajmarska republika je kolokvijalni naziv za Nemačku koji pokriva period između rušenja monarhije 1919. pa do Hitlerovog dolaska na vlast 1933. godine. Zvanično, ona nije menjala ime i kontinuirano se od 1871. godine pa sve do 1943. nazivala Nemačkim rajhom, kada je „firer“ odlučio da joj promeni zvanično ime u Velikonemački rajh, premda ta promena nikada nije formalno obnarodovana.

Zasedanje Rajhstaga 30. avgusta 1932. godine. Poslanici NSDAP-a su u uniformama levo. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 102-13801 / CC-BY-SA 3.0

Pojam „Republika iz Vajmara“ izmislio je Hitler i pomenuo u jednom govoru od 24. februara 1929. godine. Nekoliko nedelja kasnije skovao je unapređenu frazu „Vajmarska republika“, ali ni nju niko osim nacista nije tada koristio. Kada su se dočepali vlasti, frazem je popularizovan i u zemlji i u svetu, pa ga danas koriste svi jer dobro opisuje specifičnost republikanske Nemačke iz tog perioda.)

Prema odredbama Vajmarskog ustava, poslanici u Rajhstagu birani su slično kao što se danas biraju poslanici Narodne skupštine Republike Srbije: opšte pravo glasa, proporcionalni sistem, cela zemlja — jedna izborna jedinica (treba naglasiti, da većina zemalja u Evropi i danas koristi proporcionalni sistem, ali uglavnom su države podeljene na više izbornih jedinica, što dovodi do ravnomerne parlamentarne zastupljenosti različitih oblasti, u skladu sa naseljenosti; kod nas, pak, postoje opštine i čitavi krajevi koji nemaju nikoga u parlamentu).

Postojala je ipak jedna krupna razlika u odnosu na današnji, ne samo kod nas već generalno: nije bilo izbornog cenzusa, pa je stranka koja osvoji 0,4 odsto glasova mogla da dobije jedno mesto u parlamentu. To je zato, što je 60.000 glasova bilo tretirano kao jedan blok, pošto je u teoriji svaki poslanik predstavljao 60.000 ljudi (nije bilo fiksiranog broja poslanika, slično kao u Predstavničkom domu Kongresa SAD do 1913. godine, kada je, zbog rasta populacije, broj kongresmena zacementiran na 435).

Pripadnici Rajhsvera, kako se nemačka vojska zvala pre nacista, dele hranu siromašnima 1931. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-T0706-501 / CC-BY-SA 3.0

Sve ovo je rezultiralo ogromnim brojem stranaka u Rajhstagu, a formiranje stabilne vlade učinilo fantastikom; često se dešavalo da kancelar bude uklonjen a da njegova zamena ne može da obezbedi većinu, pa da mora svakodnevne, tehničke poslove, da vrši uz pomoć vanrednih predsedničkih dekreta na osnovu ustavnog Člana 48.

Tako su se katastrofalna ekonomska situacija, hiperinflacija i nezaposlenost (koje su tresle Nemačku neposredno nakon Velikog rata, koje je pratio period stabilnog privrednog rasta, koji je prekinula nova katastrofa posle sloma berze 1929. godine) te opšte stanje društva (koje je bilo nestvarno rascepkano na bezbroj političkih „sekti“, koje nisu međusobno bile suprotstavljene već neprijateljski nastrojene na krv i nož, koje su odbijale svaki kompromis, a često čak i da priznaju drugu partiju) — preneli i prelili sa ulica u parlament.

Erik fon Kunelt-Ledin je bio austrijski politički naučnik i novinar koji je sebe opisivao kao „ekstremno konzervativnog arhi-liberala“ i „liberala ekstremne desnice“. Bio je to čovek koji je verovao da vladavina većine u demokratiji predstavlja pretnju individualnoj slobodi, koji je bio deklarisani monarhista i neprijatelj svake forme totalitarizma, i kojeg su i pristalice i protivnici nazivali „hodajućom knjigom znanja“.

Zasedanje Rajhstaga 12. septembra 1932. godine, pre nacističkog zavlašćenja. Kancelar Papen stoji levo i traži da govori. Predsednik Rajhstaga Gering, desno, ga ignoriše. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, N 1310 Bild-048 / CC-BY-SA 3.0

Taj i takav Kunelt-Ledin godine 1943. ovim je rečima opisao stanje u Rajhstagu tokom Vajmarske republike: „Katolički centristi su želeli da u Nemačkoj stvore uslove koje će pojedincima olakšati da sačuvaju svoje duše; socijalisti su negirali postojanje duše i podelili ljude u klase; nemački nacionalisti su bili zainteresovani za jezik i kulturu; dok su nacionalsocijalisti naglašavali rasu.

Dok su neki zagledali u novčanike, drugi u pigmentaciju kože ili indeks lobanje, plodna diskusija je postala nemoguća. Kada bi se govornik jedne partije prepustio uživanju u svojoj besedi, ostali su izlazili napolje. Nije bilo svrsishodno slušati nečije mišljenje kada si znao da su njegove premise potpuno pogrešne. Mračna odlučnost da se neprijatelj s kojim se čovek ne može ubeđivati, ućutka pogubljenjem ili utamničenjem, postojala je pre 1933. godine u mnogim partijama“.

Previše to liči na ono što imamo sada: gomilu suprotstavljenih stavova po ključnim pitanjima čije su pristalice ekstremno netolerantne prema pristalicama drugih stavova; ponovo je sve na krv i nož, ponovo su svi drugi „izdajnici“; ponovo je sve manje vere u demokratiju. No, istovremeno, slično kao i sada, te „zlatne dvadesete“, kako se zovu u Nemačkoj, kao i prve dve godine tridesetih, bile su kulturno-umetnički nestvarno bogate i plodne. Tada su vajmarska kinematografija, književnost, arhitektura, muzika, slikarstvo, vajarstvo, filozofija, bili u samom svetskom vrhu.

Popodnevna džez-igranka na terasi berlinskog hotela „Esplanada“ 1926. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-K0623-0502-001 / CC-BY-SA 3.0

Kao da je ta napetost u društvu, prisustvo nepomirljivih suprotnosti koje se ne podnose, pomešana sa slobodom koja je postojala a koju su mnogi (ne samo nacisti već i komunisti, katolički centristi, i drugi) želeli da unište, dijalektičkom metodom izrodila dostignuća o kojima se i danas priča i za kojima se žali.

Eto, u takvom je stanju bila Nemačka i njen parlament Rajhstag u trenutku kada su nacisti na čelu sa Hitlerom 30. januara 1933. došli na vlast. Odigralo se to nakon pobede na opštim izborima prethodne godine, na kojima nisu osvojili većinu, iako su prvi prošli kroz cilj.

Tada je formirana ona kratkotrajna kancelar-Hitlerova koaliciona vlada od strane konzervativaca koji su bili ubeđeni da će moći da kontrolišu Hitlera i da „ukrote“ NSDAP (Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija). Nacisti su, potpuno suprotno od svih očekivanja baziranih na katastrofalnoj proceni, narednih meseci učvrstili svoju vlast i uveli diktaturu.

Paljenje Rajhstaga 27. februara 1933. godine od strane grupe komunista dovelo je do Hitlerove diktature. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-R99859 / CC-BY-SA 3.0

Počelo je tako što je grupa komunista 27. februara 1933. zapalila zgradu Rajhstaga. Već narednog dana ostareli je predsednik Paul fon Hindenburg (koji je godinama odbijao i da pomisli da Hitleru da položaj kancelara) na Hitlerov savet izdao Ukaz predsednika Rajha za zaštitu naroda i države, kojim je ukinut veći deo građanskih sloboda, a pokrajinska ovlašćenja prebačena na vladu.

Ovaj ukaz nacisti su iskoristili da satru levu opoziciju i da 5. marta na već unapred zakazanim novim izborima ubedljivo pobede sa 44 odsto glasova.

To što su ponovo ostali bez samostalne većine nije mnogo promenilo situaciju jer je već 24. marta u Rajhstagu donet Zakon o prevazilaženju nevolja po narod i po Rajh (kolokvijalno: Zakon o posebnim ovlašćenjima), koji je Hitleru kao kancelaru i njegovoj vladi dao „plenarna“ ovlašćenja da u naredne četiri godine deluju bez parlamentarne saglasnosti pa čak i izvan svojih ustavnih ograničenja, da vladaju vanrednim merama i ukazima, u cilju „zaštite države“, a sve uz „firerovo“ obećanje da ničim neće ugroziti Rajhstag kao instituciju, predsednika, status pokrajina i crkava.

Lider Komunističke partije Nemačke Ernest Telman sa stegnutom pesnicom juna 1927. korača Berlinom na čelu paravojne formacije „Roter Frontkämpferbund“ (RFB), što znači „Savez crvenih frontovaca“. Skraćeno su se nazivali „Rotfront“, što znači „Crveni front“. Između njih i SA vodio se pravi mali rat na nemačkim ulicama. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-Z0127-305 / CC-BY-SA 3.0

Naravno da je Hitler iskoristio ovaj zakon, bez obzira na to šta je obećao, da se narednih meseci obračuna sa svim političkim neistomišljenicima i da sve organizacije u zemlji, osim vojske i crkava, ili zabrani ili stavi pod svoju kapu i u liniju sa sobom. Vojsku će u godinama koje su usledile uspešno podjarmiti, ali crkve nikada neće u potpunosti.

(Kuriozitet: Rajhstag se zbog požara koji ga je progutao, preselio u zgradu Krol-opere, u kojoj će zasedati narednih deset godina. Svi oni snimci Hitlerovih govora u parlamentu pred Drugi svetski rat i nakon što je izbio, tu su nastali. Baš je tu Hitler 30. januara 1939. godine rekao: „Ako internacionalno finansijsko jevrejstvo u i van Evrope ponovo uspe da narode gurne u svetski rat, onda rezultat neće biti boljševizacija Zemlje, i time pobeda jevrejstva, već uništenje jevrejske rase u Evropi“. Krol-opera je bila teško oštećena u bombardovanju i Bici za Berlin 1945. godine, pa je 1951. srušena.)

Verovatno najzanimljivija stvar u vezi sa Rajhstagom iz nacističkog perioda je to, što se on svake četiri godine sastajao da bi produžio trajanje ovog zakona o posebnim ovlašćenjima. Nevezano za to, sastao se zaključno sa 26. aprilom 1942. godine ukupno 20 puta; tokom te poslednje sednice, jednoglasno je izglasan dekret kojim se Hitler proglašava za „vrhovnog sudiju nemačkog naroda“, sa ovlašćenjem da odlučuje o životu i smrti svakog građanina, a trajanje Zakona o posebnim ovlašćenjima se produžuje unedogled.

Ulice Berlina oko 1930. godine. Foto: Wikimedia Commons/Jörg Zägel/Waldemar Titzenthaler/Nick Gay: Berlin Then & Now. San Diego 2005, p. 84.

Pored toga, treba reći i da su Nemci još tri puta nakon pomenutih martovskih izbora 1933. godine glasali na opštim parlamentarnim izborima, iako su nacisti bili jedini na glasačkom listiću budući da su sve ostale partije bile zabranjene. Sva tri puta ti su izbori za Rajhstag bili uvezani sa nekim referendumom, sva tri puta retroaktivno, a forma pitanja na glasačkom listiću uvek je bila bizarna.

Prvo glasanje po formuli „jednopartijski izbori + plebiscit“ odigralo se već 12. novembra 1933. godine, kada je referendumsko pitanje bilo vezano za istupanje iz Društva naroda, što se zapravo odigralo tri sedmice ranije; pitanje je glasilo: „Da li odobravaš, ti nemački čoveče, i ti nemačka ženo, ovu politiku nacionalne vlade, i da li si voljan (i voljna) da je objaviš kao izraz sopstvenog mišljenja i sopstvene volje i da je svečano zastupaš?“ Teško da se može smisliti luđa formulacija.

Drugi slučaj zbio se 29. marta 1936. godine kada su vanredni opšti parlamentarni izbori bili uvezani sa retroaktivnim odobravanjem remilitarizacije Porajnja nakon što se ono odigralo; ponovo, glasači su imali izbor da odobre ili da ne odobre vraćanje nemačke vojske u Rajnsku oblast, te izbor poslanika iz redova NSDAP-a.

Adolf Hitler aprila 1932. godine u Braunšvajgu vrši smotru pripadnika nacističke paravojne formacije „Sturmabteilung“ (SA), što znači „Jurišni odred“. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 102-13378 / CC-BY-SA 3.0

Konačno, 10. aprila 1938. godine organizovani su novi vanredni opšti parlamentarni izbori, posle anšlusa Austrije (dakle, i na toj teritoriji), koji su bili uvezani sa referendumom kojim se retroaktivno tražilo odobrenje za pripajanje. Pitanje je glasilo: „Da li se slažete s ujedinjenjem Austrije sa Nemačkim rajhom koje je proglašeno 13. marta 1938, i da li glasate za partiju našeg vođe Adolfa Hitlera?“ Ispod toga je bio veliki krug za „da“, a pored dvostruko manji za „ne“.

Pored glasanja po ovoj formuli, nacisti su sproveli i jedan „solistički“ plebiscit 19. avgusta 1934. godine kojim je nemački narod retroaktivno potvrdio Hitlerovo spajanje funkcija predsednika i kancelara. Tada je nemački narod upitan: „Dužnost predsednika Rajha je ujedinjena sa dužnosti kancelara. Sledstveno tome, sva bivša ovlašćenja predsednika Rajha su prenesena na firera i kancelara Rajha Adolfa Hitlera. On sam nominovaće svog naslednika. Da li ti, nemački čoveče i nemačka ženo, odobravaš ovu meru donesenu ovim zakonom?“

Ovakva praksa koja se nama čini bespotrebnom, danas se objašnjava Hitlerovom težnjom da svojoj diktaturi daruje omot legalnosti i legitimnosti, te nadasve opštenarodne podrške, a zanimljivo je stoga, što je sve to protivno celokupnom našem doživljaju tog režima, koji je objektivno gledano radio šta je hteo bez da je ikome odgovarao. No čini se da je bez obzira na to, vodio računa da za svoje zločine i kršenje međunarodnog prava dobije teorijsko odobrenje naroda manipulativnim plebiscitima, sprovođenim u atmosferi straha. A upravo je ovo rđavo iskustvo Nemaca sa referendumima i razlog tome, da ih savremena Nemačka ne dozvoljava na nacionalnom nivou.

VIDEO: Šta bi se desilo da su Srbi rekli NE Hitleru?

Daljinac

(O. Š.)

Tagovi: Adolf Hitler, Drugi svetski rat, Istorija, Nacisti, Nacizam, Nemačka, Rajhstag, Vajmarska republika, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (14)
Poređaj komentare:
  • S
    Srle

    Jel ste cutali ko od drzava ima navise zlata u rezervama?Usa i nemacka.

  • I
    Istorija se ponavlja

    Svi pljuju i satanizuju Hitlera danas..a mnogi ni ne znaju da se vecina politickih sistema zasniva na naci-doktrini..od evropske zajednice do propagandnih trikova..dokle god ne budemo znali istoriju u Srbiji ce vladati oportunisti koji ce je povlaciti nadole

  • K
    Kale

    Fasisti savremenog doba su jos opasniji, ne biraju sredstva da dodju do svojih ciljeva. Bombardovanja , ratovi, sankcije u raznim vidovima. Sve to pod plastom svrgavanja diktatora ili instaliranja demokratije!

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Samo za ljubitelje istorije i strategije: Strašan kartografski prikaz Operacije „Barbarosa“, od prvog dana do sloma u predgrađu Moskve

Neviđeni prizor iz doma Romanovih: Anastasija se s lažnim zubima izmotava pred kamerom koju drži sam car Nikolaj. Evropom bukti rat

Srbin katolik iz Cavtata piše 1903. godine: „Hrvat hoće Srbinu da bude brat? Je li to zbilja? Mogu li ja to vjerovati? Spavam li il' bdijem?“

Špijunska igra ili nešto drugo? Čudni novinski oglas upozorio Amerikance da će biti napadnuti u Perl Harboru

Ruski genije dešifrovao pismo drevnih Maja, pa njegovi sunarodnici odlučili da izrade najlepši špil karata, koji je svet ikad video

„Ovo što radite Srbima nema primjera u povjesti u bilo kojega naroda“: Vapaj bosanskih muslimana ustaškim ministrima u Zagrebu 1941. godine (FOTO)

Ovako je hodža zaklinjao na vernost muslimane u kraljevskoj srpskoj vojsci (FOTOGRAFIJE)

Živi leševi naše slavne vojske ukrcavaju se na italijanski brod: Potresna fotografija iz srpske istorije

Ljubav jedne majke, mržnja jednog naciste: Srž jevrejskog života pod nemačkom okupacijom u jednoj slici (FOTO)

„Ona tamo se pomera, dokusuri je, a ja ću ovog malog koji se pravi da je mrtav“: Gole Jevrejke i deca iz Mizočkog geta leže u samrtnom ropcu dok nacisti traže preživele (FOTO)

Skrivena oblast Kine: Ovo su čudesne, zemljane zgrade u kojima skoro 1.000 godina vlada komunizam (FOTO)

Nije imao nikakve šanse da uđe u istoriju, ali to se ipak desilo: Prvi "crni" pilot u istoriji ratnog vazduhoplovstva bio je ovaj Osmanlija (FOTO)

Stravične ispovesti izvršitelja smrtne kazne u Jugoslaviji: Mi više nemamo mira, u snove nam dolaze ubijeni

Fotka koja savršeno ilustruje sunovrat Trećeg rajha: Srećna godišnjica Staljingradske bitke svima koji slave pobedu Crvene armije

Ustaše lancima ruše spomenik kralja Aleksandra u Varaždinu dan nakon uspostave NDH: Jedan detalj otkriva kakav je to društveni talog bio

Kako se sve okrene: Oholi austrougarski oficir prežalio Srbe, tri godine kasnije morao da preda ključeve Visokih Dečana vojvodi Kosti Pećancu

Zaboravljene veličine naše istorije: Ivan Ivanić i Dragutin Anastasijević, načelnici Dračkog okruga Kraljevine Srbije tokom Balkanskih ratova

Misteriozna smrt lepog austrijskog princa dovela do atentata na Franca Ferdinanda i izazvala Veliki rat

Misteriozni put pištolja kojim je na današnji dan ubijen Mahatma Gandi

Kvebečani vode poreklo od 800 kraljevih kćeri koje su došle u Kanadu pre tri i po veka

Šta je tačno komandant zloglasne Princ-Eugen-divizije Oto Kum napisao o četnicima

Grobnica jednog velikog BIBLIJSKOG PROROKA nalazi se u iranskom gradu neobično srpskog imena

Muslimanski trgovci robljem bili najveće zlo čovečanstva: Okovali 18 miliona Evropljana i Afrikanaca, a pakao trajao sve donedavno

Šta je bio Sinan-paša koji je na Vračaru spalio mošti našeg Svetog Save?

Ovo je poslednji prizor pred očima Svetog Save: Kako je pre 783 godine u bugarskoj prestonici Velikom Trnovu umro naš prosvetitelj

Preplitanje ruske i srpske sudbine počelo Svetim Savom: Jedan razgovor njihovog monaha i našeg Rastka promenio tok istorije

Kako je crveni telefonski kiosk postao ikona britanske kulture, i koliko su odvratni njegovi naslednici

„Ne čistiti skupštinu od gada, neka bude muzej austrijskog varvarstva“: Šta su Srbi zatekli u svojoj prestonici nakon Kolubarske bitke

Misterija rođenja Svetog Save: Kako su monasi pre osam vekova opisali čudesne događaje koji su prethodili Rastkovom dolasku na svet

FOTO-DOKAZ: Najčuveniji podvig „Otpisanih“ stvarno se desio, neki Prle i Tihi su zapalili garažu Vermahta u Ruzveltovoj

Naučno dokazana sličnost između cara Dušana i najslavnijih rimskih imperatora

Kako da ćiriličnim brojevima izrazite godinu svog rođenja, visinu ličnih primanja i milion razloga zbog kojih taj sistem više ne koristimo

Najveća mornarička bitka u istoriji sveta, vođena pre 1810 godina: Milion ljudi se tuklo u boju o kojem vam nikada nisu pričali

„Ovaj je stariji od onog“: Čarobni jermenski manastir iz X veka ima najčudniji naziv na svetu

Da li je homoseksualna ljubavna afera između mladog Nemca i jevrejskog tinejdžera pokrenula Holokaust?

Ako 13,8 milijardi godina univerzuma sažmemo u 365 dana, koliko sekundi pre Nove godine car Dušan proglašava Zakonik?

Tragična sudbina velikog srpskog vojvode: Heroja oslobodilačkih ratova komunisti su pretukli na smrt, a na sahranu mu niko nije došao (FOTO)

Nepotopljivi Sem: Crno-beli mačor kao stric Albert iz „Mućki“, preživeo potapanje tri ratna broda, a služio obema zaraćenim stranama

Zašto se srpski pop na Bogojavljenje 1916. pred Sabornom crkvom zahvaljivao hrvatskom grofu i guverneru okupirane Srbije

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima