14

ISTORIJA SE PONAVLJA, BAUK FAŠIZMA KRUŽI EVROPOM: Izgled nemačkog Rajhstaga pre uspona nacista upozorenje je svima (FOTO)

Povlačenje paralela između sveta kakav je bio u međuratnom periodu, i ovog današnjeg, bolno je upravo stoga što sličnosti ima previše, i što sve su onespokojavajuće. Ali upravo zato te paralele moraju da se povlače, kako se pakao Drugog svetskog rata ne bi ponovio

Zasedanje Rajhstaga od 11. decembra 1941. godine. Adolf Hitler se obraća poslanicima. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-1987-0703-507 / unbekannt / CC-BY-SA 3.0

Svet u kome živimo neverovatno nalikuje, ili barem užasno podseća, na onaj iz dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka: jedna ili dve vesele decenije iza kojih dolazi golema ekonomska kriza i globalni finansijski slom, koje u stopu prati uspon desničarskih partija i pokreta, od kojih su neke izrazito ekstremne, a koje polako osvajaju vlast u zemljama širom planete, i igrajući na kartu tribalizma prete svetskom miru.

Uprkos tome što je onomad fašizam u Italiji pobedio desetak godina pre nego u Nemačkoj, ipak je što se toga tiče ova potonja bila i ostala svojevrsni arhetip uspona ekstremnodesničarskog režima. Zbog toga izgled parlamenta Vajmarske republike, Rajhstag, i jeste arhetipsko upozorenje svim ljubiteljima zdravog razuma i slobode.

NACI festival u Nemačkoj šokirao Evropu: Pogledajte fotke okupljanja onih koji slave Hitlerov rođendan

(Napomena: Vajmarska republika je kolokvijalni naziv za Nemačku koji pokriva period između rušenja monarhije 1919. pa do Hitlerovog dolaska na vlast 1933. godine. Zvanično, ona nije menjala ime i kontinuirano se od 1871. godine pa sve do 1943. nazivala Nemačkim rajhom, kada je „firer“ odlučio da joj promeni zvanično ime u Velikonemački rajh, premda ta promena nikada nije formalno obnarodovana.

Zasedanje Rajhstaga 30. avgusta 1932. godine. Poslanici NSDAP-a su u uniformama levo. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 102-13801 / CC-BY-SA 3.0

Pojam „Republika iz Vajmara“ izmislio je Hitler i pomenuo u jednom govoru od 24. februara 1929. godine. Nekoliko nedelja kasnije skovao je unapređenu frazu „Vajmarska republika“, ali ni nju niko osim nacista nije tada koristio. Kada su se dočepali vlasti, frazem je popularizovan i u zemlji i u svetu, pa ga danas koriste svi jer dobro opisuje specifičnost republikanske Nemačke iz tog perioda.)

Prema odredbama Vajmarskog ustava, poslanici u Rajhstagu birani su slično kao što se danas biraju poslanici Narodne skupštine Republike Srbije: opšte pravo glasa, proporcionalni sistem, cela zemlja — jedna izborna jedinica (treba naglasiti, da većina zemalja u Evropi i danas koristi proporcionalni sistem, ali uglavnom su države podeljene na više izbornih jedinica, što dovodi do ravnomerne parlamentarne zastupljenosti različitih oblasti, u skladu sa naseljenosti; kod nas, pak, postoje opštine i čitavi krajevi koji nemaju nikoga u parlamentu).

Postojala je ipak jedna krupna razlika u odnosu na današnji, ne samo kod nas već generalno: nije bilo izbornog cenzusa, pa je stranka koja osvoji 0,4 odsto glasova mogla da dobije jedno mesto u parlamentu. To je zato, što je 60.000 glasova bilo tretirano kao jedan blok, pošto je u teoriji svaki poslanik predstavljao 60.000 ljudi (nije bilo fiksiranog broja poslanika, slično kao u Predstavničkom domu Kongresa SAD do 1913. godine, kada je, zbog rasta populacije, broj kongresmena zacementiran na 435).

Pripadnici Rajhsvera, kako se nemačka vojska zvala pre nacista, dele hranu siromašnima 1931. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-T0706-501 / CC-BY-SA 3.0

Sve ovo je rezultiralo ogromnim brojem stranaka u Rajhstagu, a formiranje stabilne vlade učinilo fantastikom; često se dešavalo da kancelar bude uklonjen a da njegova zamena ne može da obezbedi većinu, pa da mora svakodnevne, tehničke poslove, da vrši uz pomoć vanrednih predsedničkih dekreta na osnovu ustavnog Člana 48.

Tako su se katastrofalna ekonomska situacija, hiperinflacija i nezaposlenost (koje su tresle Nemačku neposredno nakon Velikog rata, koje je pratio period stabilnog privrednog rasta, koji je prekinula nova katastrofa posle sloma berze 1929. godine) te opšte stanje društva (koje je bilo nestvarno rascepkano na bezbroj političkih „sekti“, koje nisu međusobno bile suprotstavljene već neprijateljski nastrojene na krv i nož, koje su odbijale svaki kompromis, a često čak i da priznaju drugu partiju) — preneli i prelili sa ulica u parlament.

Erik fon Kunelt-Ledin je bio austrijski politički naučnik i novinar koji je sebe opisivao kao „ekstremno konzervativnog arhi-liberala“ i „liberala ekstremne desnice“. Bio je to čovek koji je verovao da vladavina većine u demokratiji predstavlja pretnju individualnoj slobodi, koji je bio deklarisani monarhista i neprijatelj svake forme totalitarizma, i kojeg su i pristalice i protivnici nazivali „hodajućom knjigom znanja“.

Zasedanje Rajhstaga 12. septembra 1932. godine, pre nacističkog zavlašćenja. Kancelar Papen stoji levo i traži da govori. Predsednik Rajhstaga Gering, desno, ga ignoriše. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, N 1310 Bild-048 / CC-BY-SA 3.0

Taj i takav Kunelt-Ledin godine 1943. ovim je rečima opisao stanje u Rajhstagu tokom Vajmarske republike: „Katolički centristi su želeli da u Nemačkoj stvore uslove koje će pojedincima olakšati da sačuvaju svoje duše; socijalisti su negirali postojanje duše i podelili ljude u klase; nemački nacionalisti su bili zainteresovani za jezik i kulturu; dok su nacionalsocijalisti naglašavali rasu.

Dok su neki zagledali u novčanike, drugi u pigmentaciju kože ili indeks lobanje, plodna diskusija je postala nemoguća. Kada bi se govornik jedne partije prepustio uživanju u svojoj besedi, ostali su izlazili napolje. Nije bilo svrsishodno slušati nečije mišljenje kada si znao da su njegove premise potpuno pogrešne. Mračna odlučnost da se neprijatelj s kojim se čovek ne može ubeđivati, ućutka pogubljenjem ili utamničenjem, postojala je pre 1933. godine u mnogim partijama“.

Previše to liči na ono što imamo sada: gomilu suprotstavljenih stavova po ključnim pitanjima čije su pristalice ekstremno netolerantne prema pristalicama drugih stavova; ponovo je sve na krv i nož, ponovo su svi drugi „izdajnici“; ponovo je sve manje vere u demokratiju. No, istovremeno, slično kao i sada, te „zlatne dvadesete“, kako se zovu u Nemačkoj, kao i prve dve godine tridesetih, bile su kulturno-umetnički nestvarno bogate i plodne. Tada su vajmarska kinematografija, književnost, arhitektura, muzika, slikarstvo, vajarstvo, filozofija, bili u samom svetskom vrhu.

Popodnevna džez-igranka na terasi berlinskog hotela „Esplanada“ 1926. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-K0623-0502-001 / CC-BY-SA 3.0

Kao da je ta napetost u društvu, prisustvo nepomirljivih suprotnosti koje se ne podnose, pomešana sa slobodom koja je postojala a koju su mnogi (ne samo nacisti već i komunisti, katolički centristi, i drugi) želeli da unište, dijalektičkom metodom izrodila dostignuća o kojima se i danas priča i za kojima se žali.

Eto, u takvom je stanju bila Nemačka i njen parlament Rajhstag u trenutku kada su nacisti na čelu sa Hitlerom 30. januara 1933. došli na vlast. Odigralo se to nakon pobede na opštim izborima prethodne godine, na kojima nisu osvojili većinu, iako su prvi prošli kroz cilj.

Tada je formirana ona kratkotrajna kancelar-Hitlerova koaliciona vlada od strane konzervativaca koji su bili ubeđeni da će moći da kontrolišu Hitlera i da „ukrote“ NSDAP (Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija). Nacisti su, potpuno suprotno od svih očekivanja baziranih na katastrofalnoj proceni, narednih meseci učvrstili svoju vlast i uveli diktaturu.

Paljenje Rajhstaga 27. februara 1933. godine od strane grupe komunista dovelo je do Hitlerove diktature. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-R99859 / CC-BY-SA 3.0

Počelo je tako što je grupa komunista 27. februara 1933. zapalila zgradu Rajhstaga. Već narednog dana ostareli je predsednik Paul fon Hindenburg (koji je godinama odbijao i da pomisli da Hitleru da položaj kancelara) na Hitlerov savet izdao Ukaz predsednika Rajha za zaštitu naroda i države, kojim je ukinut veći deo građanskih sloboda, a pokrajinska ovlašćenja prebačena na vladu.

Ovaj ukaz nacisti su iskoristili da satru levu opoziciju i da 5. marta na već unapred zakazanim novim izborima ubedljivo pobede sa 44 odsto glasova.

To što su ponovo ostali bez samostalne većine nije mnogo promenilo situaciju jer je već 24. marta u Rajhstagu donet Zakon o prevazilaženju nevolja po narod i po Rajh (kolokvijalno: Zakon o posebnim ovlašćenjima), koji je Hitleru kao kancelaru i njegovoj vladi dao „plenarna“ ovlašćenja da u naredne četiri godine deluju bez parlamentarne saglasnosti pa čak i izvan svojih ustavnih ograničenja, da vladaju vanrednim merama i ukazima, u cilju „zaštite države“, a sve uz „firerovo“ obećanje da ničim neće ugroziti Rajhstag kao instituciju, predsednika, status pokrajina i crkava.

Lider Komunističke partije Nemačke Ernest Telman sa stegnutom pesnicom juna 1927. korača Berlinom na čelu paravojne formacije „Roter Frontkämpferbund“ (RFB), što znači „Savez crvenih frontovaca“. Skraćeno su se nazivali „Rotfront“, što znači „Crveni front“. Između njih i SA vodio se pravi mali rat na nemačkim ulicama. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-Z0127-305 / CC-BY-SA 3.0

Naravno da je Hitler iskoristio ovaj zakon, bez obzira na to šta je obećao, da se narednih meseci obračuna sa svim političkim neistomišljenicima i da sve organizacije u zemlji, osim vojske i crkava, ili zabrani ili stavi pod svoju kapu i u liniju sa sobom. Vojsku će u godinama koje su usledile uspešno podjarmiti, ali crkve nikada neće u potpunosti.

(Kuriozitet: Rajhstag se zbog požara koji ga je progutao, preselio u zgradu Krol-opere, u kojoj će zasedati narednih deset godina. Svi oni snimci Hitlerovih govora u parlamentu pred Drugi svetski rat i nakon što je izbio, tu su nastali. Baš je tu Hitler 30. januara 1939. godine rekao: „Ako internacionalno finansijsko jevrejstvo u i van Evrope ponovo uspe da narode gurne u svetski rat, onda rezultat neće biti boljševizacija Zemlje, i time pobeda jevrejstva, već uništenje jevrejske rase u Evropi“. Krol-opera je bila teško oštećena u bombardovanju i Bici za Berlin 1945. godine, pa je 1951. srušena.)

Verovatno najzanimljivija stvar u vezi sa Rajhstagom iz nacističkog perioda je to, što se on svake četiri godine sastajao da bi produžio trajanje ovog zakona o posebnim ovlašćenjima. Nevezano za to, sastao se zaključno sa 26. aprilom 1942. godine ukupno 20 puta; tokom te poslednje sednice, jednoglasno je izglasan dekret kojim se Hitler proglašava za „vrhovnog sudiju nemačkog naroda“, sa ovlašćenjem da odlučuje o životu i smrti svakog građanina, a trajanje Zakona o posebnim ovlašćenjima se produžuje unedogled.

Ulice Berlina oko 1930. godine. Foto: Wikimedia Commons/Jörg Zägel/Waldemar Titzenthaler/Nick Gay: Berlin Then & Now. San Diego 2005, p. 84.

Pored toga, treba reći i da su Nemci još tri puta nakon pomenutih martovskih izbora 1933. godine glasali na opštim parlamentarnim izborima, iako su nacisti bili jedini na glasačkom listiću budući da su sve ostale partije bile zabranjene. Sva tri puta ti su izbori za Rajhstag bili uvezani sa nekim referendumom, sva tri puta retroaktivno, a forma pitanja na glasačkom listiću uvek je bila bizarna.

Prvo glasanje po formuli „jednopartijski izbori + plebiscit“ odigralo se već 12. novembra 1933. godine, kada je referendumsko pitanje bilo vezano za istupanje iz Društva naroda, što se zapravo odigralo tri sedmice ranije; pitanje je glasilo: „Da li odobravaš, ti nemački čoveče, i ti nemačka ženo, ovu politiku nacionalne vlade, i da li si voljan (i voljna) da je objaviš kao izraz sopstvenog mišljenja i sopstvene volje i da je svečano zastupaš?“ Teško da se može smisliti luđa formulacija.

Drugi slučaj zbio se 29. marta 1936. godine kada su vanredni opšti parlamentarni izbori bili uvezani sa retroaktivnim odobravanjem remilitarizacije Porajnja nakon što se ono odigralo; ponovo, glasači su imali izbor da odobre ili da ne odobre vraćanje nemačke vojske u Rajnsku oblast, te izbor poslanika iz redova NSDAP-a.

Adolf Hitler aprila 1932. godine u Braunšvajgu vrši smotru pripadnika nacističke paravojne formacije „Sturmabteilung“ (SA), što znači „Jurišni odred“. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 102-13378 / CC-BY-SA 3.0

Konačno, 10. aprila 1938. godine organizovani su novi vanredni opšti parlamentarni izbori, posle anšlusa Austrije (dakle, i na toj teritoriji), koji su bili uvezani sa referendumom kojim se retroaktivno tražilo odobrenje za pripajanje. Pitanje je glasilo: „Da li se slažete s ujedinjenjem Austrije sa Nemačkim rajhom koje je proglašeno 13. marta 1938, i da li glasate za partiju našeg vođe Adolfa Hitlera?“ Ispod toga je bio veliki krug za „da“, a pored dvostruko manji za „ne“.

Pored glasanja po ovoj formuli, nacisti su sproveli i jedan „solistički“ plebiscit 19. avgusta 1934. godine kojim je nemački narod retroaktivno potvrdio Hitlerovo spajanje funkcija predsednika i kancelara. Tada je nemački narod upitan: „Dužnost predsednika Rajha je ujedinjena sa dužnosti kancelara. Sledstveno tome, sva bivša ovlašćenja predsednika Rajha su prenesena na firera i kancelara Rajha Adolfa Hitlera. On sam nominovaće svog naslednika. Da li ti, nemački čoveče i nemačka ženo, odobravaš ovu meru donesenu ovim zakonom?“

Ovakva praksa koja se nama čini bespotrebnom, danas se objašnjava Hitlerovom težnjom da svojoj diktaturi daruje omot legalnosti i legitimnosti, te nadasve opštenarodne podrške, a zanimljivo je stoga, što je sve to protivno celokupnom našem doživljaju tog režima, koji je objektivno gledano radio šta je hteo bez da je ikome odgovarao. No čini se da je bez obzira na to, vodio računa da za svoje zločine i kršenje međunarodnog prava dobije teorijsko odobrenje naroda manipulativnim plebiscitima, sprovođenim u atmosferi straha. A upravo je ovo rđavo iskustvo Nemaca sa referendumima i razlog tome, da ih savremena Nemačka ne dozvoljava na nacionalnom nivou.

VIDEO: Šta bi se desilo da su Srbi rekli NE Hitleru?

Daljinac

(O. Š.)

Tagovi: Adolf Hitler, Drugi svetski rat, Istorija, Nacisti, Nacizam, Nemačka, Rajhstag, Vajmarska republika, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (14)
Poređaj komentare:
  • S
    Srle

    Jel ste cutali ko od drzava ima navise zlata u rezervama?Usa i nemacka.

  • I
    Istorija se ponavlja

    Svi pljuju i satanizuju Hitlera danas..a mnogi ni ne znaju da se vecina politickih sistema zasniva na naci-doktrini..od evropske zajednice do propagandnih trikova..dokle god ne budemo znali istoriju u Srbiji ce vladati oportunisti koji ce je povlaciti nadole

  • K
    Kale

    Fasisti savremenog doba su jos opasniji, ne biraju sredstva da dodju do svojih ciljeva. Bombardovanja , ratovi, sankcije u raznim vidovima. Sve to pod plastom svrgavanja diktatora ili instaliranja demokratije!

"Dvije srpske kraljevine - Crna Gora i Srbija": Reči kralja Nikole koje su danas izuzetno zanimljive za čitanje (FOTO)

Teorije zavere o napadu na Perl Harbor: Amerikanci su znali da će se desiti japanski udar, dopustili su ga da bi ušli u Drugi svetski rat (FOTO) (VIDEO)

Ozloglašeni Staljinov šef policije: Poznat je kao egzekutor u čistkama, silovao je i ubijao žene, a onda je brutalno likvidiran (FOTO) (VIDEO)

Nacisti isprva Hitlerov rođendan slavili vojnom paradom, cvećem i zastavama, a na kraju malom porcijom šunke (VIDEO) (FOTO)

Svi pričaju o grotesknim stvorenjima na Notr Damu, a ne znaju pravu istinu (FOTO)

Nama su antički kipovi bezbojni i jednolični, ali nisu takvi bili onima koji su ih pravili. Njima su bili ovakvi

Transatlantska trgovina robljem duga 315 godina prikazana u dva minuta: Crne tačkice na okeanu zapravo su brodovi sa ljudima po palubom

Šta je beogradska štampa pisala 20. aprila 1889, nesvesna da se 1.112 kilometara uzvodno uz Dunav rađa Adolf Hitler

Pre tačno dve decenije Bundestag se preselio u Berlin: Stariji se s nostalgijom sećaju Bona zbog standarda Zapadne Nemačke i Klare Šuman

Kako je stari engleski slikar nekada davno zamišljao srpskog junaka Miloša Vojinovića

Ekskluzivne i dosad neobjavljivane fotografije Adolfa Hitlera, koje godinama čuva Amerika (FOTO)

Prva tri samoubilačka bombaška napada koja su promenila svet: Sva tri se desila u Bejrutu, a prva meta nisu bili Amerikanci već muslimani

Bizarna slika: Pravi pravcati indijanski poglavica, rođen u praistoriji pa bačen ispred gramofona modernog doba

Kad vojska Nikolaja II ubije 270 rudara i nikom ništa: Teorije zavere su prazne priče, carski režim je sam doveo do Oktobarske revolucije

Sve o Notr Damu: Posvećen Bogorodici, čuva Trnov venac Isusa Hrista i mošti pravoslavnih svetitelja koji su Francuzima najvažniji od svih

Danas je jedan od najvažnijih datuma srpske istorije, a mnogi su ga zaboravili

Izmislio reč „samit“, naslikao 500 slika i popularizovao nošenje kombinezona: 9 stvari koje niste znali o Vinstonu Čerčilu

Buran život francuske kraljice: Bila je ćerka moćne carice, u mladosti je volela kocku i luksuz, brižno je čuvala svoju decu, a ubili su je tokom Francuske revolucije (FOTO) (VIDEO)

Nikoli su zemljaci kupili kartu za Titanik, pod uslovom da im bude vodič: Do smrti nije mogao da oprosti sebi što je jedini preživeo

Kapetan šokirao svet: Titanik nije potonuo zbog sudara s ledenim bregom (FOTO)

Ljudmila je bila snajperista SSSR, dragoceni član Crvene armije: Kao studentkinja je otišla na front, ubila je 309 nacista, borila se za Krim (FOTO) (VIDEO)

Kraljica Viktorija je volela seks, bila je opsednuta mužem, ali je mrzela svoju decu (FOTO) (VIDEO)

Pakt između SSSR i Japana mogao da bude još jedno mrtvo slovo na papiru, a postao temelj ruske pobede nad Hitlerom

Kako je moguće da je Lihtenštajn priznao Češku i Slovačku tek pet godina nakon njihovog ulaska u Evropsku uniju

Dan kad su 1930. Srbi čuli za mafiju i reketiranje: Njima je to bila vest o nevoljama daleke Amerike, njihovim potomcima realnost

Da li ste nekada primetili jednoroga na grbu Ujedinjenog Kraljevstva i kakve to simboličke veze ima s Bregzitom?

Anketa sprovedena pred raspad SFRJ: Većina za opstanak zemlje i samoupravljanja, monarhista najviše među Slovencima, za diktaturu najviše Hrvata

Nema šta da se vidi, produžite dalje, to samo Egipćanin prodaje mumije nasred ulice, sve normalno

Atentat na Pavelića: Kako je Blagoje Jovović usred Buenos Ajresa smrtno ranio ustaškog zlikovca na godišnjicu osnivanja NDH (FOTO)

Trka metropola za najveći grad na svetu: Kako se top-lista 10 najmnogoljudnijih menjala od 1500. godine do danas

Meksiko je 1940. legalizovao drogu, a država postala jedini diler narkotika. Preko noći se sve promenilo nabolje, ali se onda umešala Amerika

Kako je sovjetska vojska pre 30 godina izazvala smrt 20 Gruzina koji su tražili nezavisnost — i to uzalud jer SSSR nije sačuvala

8 zabluda o Srbima i Turcima u koje verujemo: Olivera Lazarević je silom odvedena u harem, sarmu su nam donele Osmanlije, a evo šta kaže prava istorija

Ovako je zvučao jezik faraona: Poslušajte mrtvi jezik koji je nekada odzvanjao palatama i grobnicama Starog Egipta (VIDEO)

Ispovest žene koja je rodila dete za Hitlera: Ne zna ime SS oficira s kojim se „parila“, a sina su joj oduzeli posle dve nedelje

Petar je bio sin bogataša, a Stana siromašno vanbračno dete: Branili su im da se venčaju, pa su zajedno skočili u bunar i ostavili strašno pismo

6. aprila 1941. godine rat je stigao u Jugoslaviju, ali je počeo mnogo ranije, pre invazije na Poljsku i na drugom kraju sveta

Kako je Čerčil umalo spasao Srbe i Evropu od užasa Prvog svetskog rata: Imao je genijalnu ideju, ali ga nisu poslušali

Posvađani ruski generali, milioni mrtvih zbog par busena zemlje: 9 malo poznatih činjenica o Istočnom frontu iz Prvog svetskog rata

Premijer koji je sebi pucao u glavu zbog ljubavi prema Srbima (FOTO)

Foto-ubod: Moćna slika iz najveće srpske svetinje na Kosmetu, a autor slike — Albanac

Rusi su na današnji dan Amerikancima prodali Aljasku, ne zato što su mislili da tamo nema zlata već zato što su bili sigurni da ga ima

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima