Priča o ženi koja je uništila nacističku mrežu: Glavna "razbijačica šifri" ostala u senci FBI

Foto: Wikimedia

Naoružana oštrim umom i čeličnim živcima, Elizebet Smit Fridman (1892. - 1980.) razbila je stotine šifara tokom svoje karijere kao prva američka kriptoanalitičarka. Uspešno je otkrivala krijumčare alkohola tokom prohibicije i razbila nacistički špijunski prsten širom Južne Amerike tokom 1940-ih.

Preporučujemo

Ipak, sve do 2008. godine, kad je skinuta oznaka tajnosti s dokumenata o njenoj aktivnosti tokom Drugog svetskog rata, za Elizebet Fridman većina Amerikanaca nikad nije čula. Iako je mnogi analitičari smatraju američkim pandanom Alanu Turingu, genijalnom britanskom matematičaru koji je dešifrovao brojne nemačke sisteme šifrovanja, među kojima je najpoznatiji bio Enigma, ostala je decenija nepoznata jer je sve njene zasluge prisvojio Džej Edgar Huver, dugogodišnji direktor FBI-a, piše Jutarnji.

Američki Public Broadcasting Service (PBS) nedavno je prikazao dokumentarac "The Codebreaker" posvećen Elizebet koji se zasniva na bestseleru "The Woman Who Smashed Codes" ("Žena koja je razbila šifre") novinara Džejsona Fagonea.

Ko je bila Elizebet Fridman?

Rođena je kao Elizebet Smit u gradiću Hantingtonu u Indijani u kvekerskoj porodici. Od ranog detinjstva pokazivala je da je veliki talenat za jezike i puno je čitala, da bi 1914. godine diplomirala englesku književnost na Hilsdale koledžu u Mičigenu.

Elizebet je 1916. godine došla u biblioteku u Čikagu kako bi izbliza videla "Prvi Folio", odnosno sabrana dela Vilijama Šekspira iz 1623. godine. U razgovoru s radincom spomenula je da traži posao, po mogućnosti povezan s književnošću ili istraživanjima. Nije prošlo ni sat vremena, a u biblioteku je stigao ekscentrični milijarder Džordž Fabijan koji je svoje golemo bogatstvo stekao u tekstilnoj industriji, a bio je opsednut otkrivanjem tajni prirode.

Fabijanova opsesija bila je kriptografija, a verovao je da Šekspir nije bio autor slavnih drama poput "Hamleta" ili "Julija Cezara", nego ih je pripisivao filozofu Fransisu Bejkonu.

Bio je uveren da je Bejkon ostavio skrivene poruke o svom autorstvu u Šekspirovim dramama iz 1623. godine pa je tragao za osobom koja bi dekodirala tajne poruke. Stoga je u svoju rezidenciju Riverbank u blizini Čikaga doveo neke od najpoznatijih svetskih stručnjaka za Šekspira i Bejkona. Kad je od radnika čuo za mladu Elizebet, odmah ju je angažovao u Riverbanku kao kriptografkinju. Iako je smatrala da je Fabjanova teorija glupost, Elizebet je proučavala Šekspirova dela tražeći skrivenu poruku.

Ubrzo je Fabijan u Riverbanku, koji je funkcionisao kao kombinacija raskošne palate i naučne laboratorije, angažovao i mladog genetičara, takođe kvekera, Vilijama Fridmana, u kojeg se Elizebet zaljubila.

Kad je izbio Prvi svetski rat, Fabijan je ponudio usluge mladog para kriptografa vladi, pa su Fridmanovi postali vodeće osobe američke jedinice za razbijanje neprijateljskih šifri.

- Iako se Elizebet nikad nije školovala za taj posao, bila je vrlo vešta u procesu presretanja radioporuka i njihovom dekodiranju - rekla je za Time istoričarka Ejmi Batler Grinfield.

Kako je lovila krijumčare alkohola?

Elizebet i Tomas su se venčali 1917. godine i nekoliko godina kasnije su dobili ćerku, a zatim i sina. Nakon što su 1921. godine napustili Riverbank, supružnici Fridman preselili su se u Vašington, gde ih je američko Ministarstvo finansija angažovalo u borbi protiv švercera alkohola tokom perioda prohibicije u Americi, koja je trajala od 1920. do 1933. godine.

Šverceri su koristili brodove kojima obalska straža nije mogla stati na put, jer su bili vešti u korišženju kodiranih radioporuka. U razdoblju od 1926. do 1930. godine Elizebet je pratila po 20.000 švercerskih poruka godišnje u stotinama različitih sistema kodiranja.

Sve to radila je ručno, koristeći samo papir i olovku. Bilo je to doba pre ere kompjutera pa njen rad možemo smatrati herojskim poduhvatom.

Tokom prohibicije, Elizebet je morala, takođe, da se pojavljuje na sudu da bi kao kriptografkinja svedočila u procesima nekih od najvećih kriminalaca tog doba. Na primer, svedočila je u jednom slučaju u Nju Orleansu protiv trojice pomoćnika Al Kaponea.

Što je radila u Drugom svetskom ratu?

Ipak, pravi izazov za američke kriptoanalitičare, uključujući i Elizebet, nastupio je u Drugom svetskom ratu. Nakon što je Hitler 1939. godine napao Poljsku i tako otpočeo rat, tim razbijača šifri, koji je Elizebet uspostavila u sklopu Obalske straže, počeo je da presreće poruke koje su ličile na one kakve su koristili šverceri alkohola.

Međutim, reč je bila o porukama što su ih slali nacistički špijuni. Ti špijuni su se raštrkali Južnom Amerikom, koja je tada bila neutralni kontinent, zatim i po Americi i Meksiku. Odjednom je ceo tim, koji je bio fokusiran na problem švercovanja alkohola, postao ekipa koja je lovila nacističke špijune.

Poput Alana Turinga, i Elizebet je radila na razbijanju Enigme, a tokom Drugog svetskog rata dešifrovala je više od 4000 nacističkih poruka.

Svakako je najveća njena zasluga ona u razbijanju nacističke špijunske mreže koja je slala šifrovane izveštaje iz Južne Amerike u Berlin. Tu špijunsku mrežu vodio je SS-ov špijun Johanes Siegfrid Beker, poznat i po nadimku Sargo.

FBI je Bekera smatrao najopasnijim nacističkim špijunom na zapadu. On je iz svoje baze u Argentini upravljao mrežom od više od 50 agenata koji su razmenjivali hiljade špijunskih izveštaja s Nemačkom, prikupljajući informacije o američkim i britanskim vojnim snagama.

Ta špijunska mreža je, takođe, podsticala vojne udare u južnoameričkim državama da bi njihove vlade zaljuljala prema nacistima. Elizebetini napori doveli su do razbijanja svih nacističkih špijunskih mreža u Južnoj Americi, posebno one koju je vodio Sargo.

Zašto je pala u zaborav

- FBI je bio odgovoran za hvatanje nacističkih špijuna u Južnoj Americi pa je Elizebet njegovim radnicima slala poruke i materijale uz pomoć kojih su i sami mogli da dešifruju poruke. Bez Elizebet i njenog tima, FBI bi bio izgubljen. Ipak, nakon što su krajem 1944. godine nacističke špijunske mreže bile uništene, Huver je lansirao javnu kampanju kako bi sebi pripisao zasluge za pobedu u tom nevidljivom ratu, tvrdeći da je FBI jedini zaslužan. Čak i danas istoričari Elizebetine zasluge pogrešno pripisuju Huveru i FBI-u. Rezultat toga je da Amerikanci ne znaju da je Elizebet Fridman, majka dvoje dece, tokom Drugog svetskog rata bila najveći američki lovac na nacističke špijune - kaže Džejson Fagone.

Tokom rata, Elizebethn muž Vilijam istakao se važnim dostignućima, poput razbijanja japanskog sistema šifriranja Purple. Međutim, za razliku od supruge, njegova dostignuća su itekako prepoznata, pa je 1952. godine postao glavni kriptolog tek osnovane Nacionalne sigurnosne agencije (NSA). Elizebet je ostala u senci svog muža, a zaslužna priznanja dobila je posthumno. Tako je Američki senat 2019. godine doneo rezoluciju u njenu čast, a u julu 2020. godine američka obalska straža najavila je da će brod nazvati po njoj.

(Telegraf.rs)