Baku zemljotres zatekao dok je majku dozivala da ustane iz groba: Kad je zatutnjalo, viknula "majko, ne ustaj"

Foto: Profimedia

Zemljotres jačine 5,7 stepeni po Rihteru pogodio je danas Crnu Goru. Registrovan je u 4.06 časova, a osetio se do Sarajeva i Beograda.

Odmah nakon potresa vršene su procene na opasnost od cunamija, ali je naknadno javljeno da građani ne treba da brinu.

Preporučujemo

Kao što je poznato, područje Balkana, kroz istoriju, doživelo je zemljotrese koji su razarali i čitave gradove.

Danas ćemo se podsetiti nekih od najsnažnijih.

Dubrovnik 1667. godine

Tokom istorije, Dubrovnik je pogodilo oko 1.000 potresa, a prvi koji je zabeležen kao katastrofalan dogodio se 1520. godine.

Najjači zemljotres desio se 1667. godine, jačine 7,4 stepena Rihterove skale. On je bio i najrazorniji - uništio je grad, a poginulo je oko 5.000 ljudi (oko 80 odsto tadašnje gradske populacije).

Foto: Wikipedia/Georg Kowalczyk

Skoplje 1963. godine

Sa zemljotresom u Skoplju u bivšoj Jugoslaviji počinje serija razornih potresa, koji će se okončati onim na crnogorskom primorju 1979. godine.

Tog 26. jula 1963. godine u 5 sati i 17 minuta Skoplje je pogodio zemljotres jačine 6,1 stepeni Rihterove skale. Grad je sravnjen sa zemljom.

Poginulo je 1.070 stanovnika, najmanje 3.000 je povređeno, porušeno je 15.800 domova, a oštećeno 28.000.

Bez krova nad glavom ostalo je 200.000 ljudi. Zemljotres se osetio na 50.000 kvadratnih kilometara.

Foto: Wikipedia/The State Archives of the Republic of Macedonia

Crna Gora 1979. godine

Zvanično najjači zemljotres u modernoj istoriji Balkana, jačine 7 stepeni Rihterove skale, pogodio je Crnu Goru 15. aprila 1979. godine.

Potres koji je trajao 10 sekundi ostao je u sećanju onih koji su ga osetili kao nešto “najgore što su doživeli”.

U Starom gradu u Budvi svega osam zgrada ostalo je neoštećeno, deo zidina Starog grada u Herceg Novom pao je u more, većim delom je uništen akvadukt iz rimskog doma u Baru, a ulcinjska tvrđava, uključujući Balšić kulu, skoro je potpuno uništena.

Čak 450 sela je sravnjeno sa zemljom.

Zabeleženo je da je u Crnoj Gori zemljotres odneo 101 život, dok je u Albaniji poginulo 35 osoba, a oko 100.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Epicentar je bio u moru između Bara i Ulcinja, na oko 15 kilometara od obale.

Beograd 1922. godine

Zemljotres se dogodio u petak 24. marta 1922. godine u 13.23 časova sa magnitudom 6.0 po Rihterovoj skali.

Iako se epicentar nalazio u blizini Lazarevca, mediji su ga nazvali “Veliki Beogradski zemljotres”, a smatra se najjačim u Srbiji u 20. veku.

Potres je najviše pogodio region jugoistočno od Beograda i izazvao oštećenja objekata u Lazarevcu, Aranđelovcu, Valjevu i Ubu.

Iako je izazvao neznatna oštećenja u Gradu Beogradu, stanovnici prestonice i ostalih pogođenih naselja bili su veoma uznemireni, i u panici.

Zemljotres u Vranju, 1904; Foto: Wikimedia

Banjaluka 1969. godine

Zemljotres u Banjaluci odlikuje se po tome što je praktično trajao dva dana.

Podrhtavanje tla počelo je 26. oktobra 1969. godine u 2 sata i 55 minuta ujutru i trajalo je do 8 sati i 53 minuta.

Glavni zemljotres, jačine 6,4 stepeni Rihterove skale, dogodio se 27. oktobra u 16 sati i 35 minuta.

Epicentar se nalazio tačno ispod grada, na dubini od oko 20 kilometara. Potpuno je uništeno 86.000 domova.

Dokumentarni film Ranka Stanišića “Čovjek kad zemlja drhti”, koji sadrži svedočenja građana i prikazuje razaranje, dobio je najveću Jugoslovensku nagradu za kameru na Bledu, kao i Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva.

Tu pronalazimo i potresno svedočenje sa lokalnog groblja.

“Majko je l’ ti teška zemlja, da se otvori i vidim tvoj lik”, kazala je žena u crnini, a onda je sve počelo da se trese.

“Tako je ispod mene zatutnjalo. Ja sam se prepala i uhvatila za krst. Rekla sam: ‘Majko oprosti, možda sam ti grešila što ti uvek dosađujem i dolazim”.

Žena je bila potpuno preplašena:

“Mene je tad oborilo dole, tako je lupilo da me je svu kontuzovalo. Tu sam ležala i kažem: ‘Eno kuma Stojana, spomenici padaju. Majko, nemoj izać’, nikad ti više neću doći da plačem’”.

(Telegraf.rs)