• 2

Evo zašto GMO izaziva zabrinutost!

Istraživanja pokazuju da su bolesti povezane s hranom, porasle od dva do 10 puta u periodu od 1994. godine, kada je počela komercijalizacija Genetički modifikovanih organizama (GMO), do 1999.

  • 2

Izveštaj centara SAD za nadzor nad bolestima, pokazao je da su bolesti povezane sa hranom, porasle od dva do 10 puta u periodu od 1994. godine, kada je počela komercijalizacija Genetički modifikovanih rganizama (GMO), do 1999.

Pošto istraživanja dejstva na ljudsko zdravlje nisu sprovođena dovoljno dugo, ne može sa velikom preciznošću da se kaže do kog stepena GMO hrana može da bude opasna, ali su se određena štena dejstva već ispoljila

Prema rečima američkog molekularnog biologa Džona Fagana, koji je bio jedan od učesnika Međunarodne konferencije o GMO održane u oktobru u Beogradu, SAD imaju najdužu istoriju konzumiranja GM hrane, mada istaživanja o njenom dejstvu na zdravlje nisu rađena, "pokazalo se da nešto sa tim nije u redu".

Foto: flickr/Peter Blanchard

Foto: flickr/Peter Blanchard

Genetički modifikovani organizam je onaj u čije je gene umetnut DNK neke druge nesrodne vrste, koje u prirodi ne mogu da se ukrštaju, a za biljke, to znači umetanje gena neke životinje, kako bi bile otporne na štetočine i korov. Najpoznatije biotehnološke kompanije koje se bave proizvodnjom i plasmanom GMO -a su Monsanto, Bayer, Syngenta, Dow Agro Sciences...

U Evropi je prvi genetski modifikovan usev- duvan, odobren u Francuskoj 1994. godine. Godine 2000. je 130 zemalja odobrilo Međunarodni protokol biološke bezbednosti, koji se zalaže za obeležavanje genetski modifikovanih useva, ali i dalje treba da bude ratifikovan od strane 50 zemalja, pre nego što stupi na snagu.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Prema podacima iz 2012. godine, GMO proizvodi se gaje u svetu na 170 miliona hektara, najviše u SAD, Kanadi, Južnoj Americi i Indiji i Kini koje imaju više od dva miliona hektara pod GMO zasadima, navela je stručnjak Instituta za kukuruz dr Snežana Mladenović Drinić.

Ona je dodala da postoji rizik da može doći do prenosa gena sa GMO biljaka na komercijalne ili organske useve, ili na korove, pa da se stvore superkorovi. Drinićeva je precizirala da GMO gene mogu da prenesu insekti putem polena.

Sve to je izazvalo zabrinutost ljudi i u Srbiji, pa su ekološke organizacije održale proteste pred Skupštinom, zahtevajući da se ne menja Zakon o GMO. One su taj svoj zahtev prosledile i predsedniku Republike.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • dadajasam

    ja ne razumem cemu tolika frka. ceo svet jede to, sad mi u kontru.

  • Maki

    Ukratko: Previse nas je na planeti pa bi malo da nam smanje broj bez rata. Hitler je bio human u odnosu na ove danas.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima