Samo 4% ljudi veruje influenserima: Istraživanje pokazuje da ljudi sumnjaju da je sve što oni govore čista nameštaljka

Svega 4 odsto ljudi veruje influenserima, a razlog za to je sumnja da su klasični manipulatori i da sklapaju dogovore da reklamiraju neke brendove. Pored toga ljudi su razočarani jer takozvni "populani uticajni" kupuju svoje "follower"-e.

Većina korisnika Interneta ne veruje onome što influenseri objavljuju na društvenim mrežama, pokazali su najnoviji rezultati istraživanja globalne medijske agencije "UM".

Preporučujemo

Samo 8 odsto ljudi veruje u istinitost informacija koje pronalaze na društvenim mrežama, a taj procent pada na četiri odsto kada je reč o tome koliko javnost veruje influenserima.

Ljudi veruju čak i vladama više nego slavnim influenserima, blogerima i vlogerima.

Oko 12 odsto ljudi širom sveta veruje da su infomacije koje objavljuje vlada uglavnom istinite. Međutim, javnost u Velikoj Britaniji i SAD-u je ciničnija pa te brojke padaju na 8, odnosno 6 odsto.

"UM" je pratio više od 56.000 aktivnih korisnika interneta u 81 zemlji za potrebe svog 10. talasa istraživanja procenjujući poverenje javnosti u društvene mreže.

PrintSkrin: YouTube/MyPaleSkin

Globalna sumnja u influensere je rezultat toga što potrošači i regulatori nastavljaju da postavljaju pitanja o dogovorima između influensera i brendova, kao i o istinitosti velikog broja "follower"-a.

U Velikoj Britaniji je vlada uvela strožija pravila koja se odnose na on-line promovisanja plaćenog sadržaja. U međuvremenu je Uprava za standarde oglašavanja (ASA) upozorila stotine influensera i brendova zbog kršenja striktnih smernica koje se odnose na plaćanje za postove na Instagramu. Američki FTC je preduzeo slične aktivnosti u SAD-u u nameri da poveća transparentnost.

Kada je reč o lažnim "follower"-ima, brendovi poput "Unilever"-a su izvršili pritisak na Instagram i Twitter da preduzmu hitne akcije kako bi se ponovo izgradilo poverenje pre nego što zauvek nestane. Društvene mreže su poslušale, pa "čiste" lažne "follower"-e sa svojih platformi pomoću AI tehnologije, ali efikasnost preduzetih mera je pod znakom pitanja.

Foto: Profimedia/Alamy, pixabay.com

Uprkos ovim naporima i alatima platformi proput Instagrama koji omogućavaju kreatorima da razotkrivaju ponude, "UM" je ustanovio da manje od polovine Britanaca (36 odsto) veruje mišljenjima blogera i vlogera koja se odnose na proizvode i usluge. Verovanje u te vrste preporuka na globalnom nivou je nešto veće i iznosi 42 odsto.

Ukupno, samo 44 odsto Britanaca i 47 odsto globalnih potrošača je pod uticajem mišljenja koja se dele on-line, a to je pad u odnosu na prošlu godinu u Velikoj Britaniji sa 46 odsto, a na globalnom nivou sa 53 odsto koliko je procent iznosio 2017. godine.

Foto: Iinstagram/realfashionist

"UM" je saopštio da je istraživanjem ustanovljeno da su naslovi u protekle dve godine ljude učinili svesnijim kada je reč o pitanjima kredibilnosti i transparentnosti Interneta. Primer je skandal "Cambridge Analitica" koji je imao ogroman uticaj na to koliko ljudi preispituju ono što vide i čuju on-line.

U istraživanju je navedena i promena stavova ljudi prema njihovim digitalnim životima, jer se neki osećaju manje vezanim za društvene mreže. Kada je ispitanicima postavljeno pitanje koje su platforme najbolje za njih, neinteraktivne stranice "Netflix" i "YouTube" su na prvom, odnosno drugom mestu (28 i 27 odsto), dok je "Spotify" na trećem mestu (27 odsto).

Tradicionalne interaktivne društvene platforme poput Facebook-a, Twitter-a, Instagram-a i Snapchat-a su ispod top 5 na rang listi.

(Telegraf.rs / klix.ba)