Kako pomoći deci da savladaju čitanje: Logoped objašnjava metode i da li je uvek potreban stručnjak

Foto: Pixabay

Čitanje i pisanje osnovne su veštine neophodne za celokupan uspeh u životu. Zato i ne čudi što se roditelji najčešće pitaju kako naučiti dete da čita, a ovaj problem posebno je došao u fokus usled pandemije korona virusa i nemogućnosti da deca idu u školu.

Preporučujemo

Od samog početka školovanja čitanje je veština na kojoj se najviše radi, jer će dete savladavanjem iste moći da usvaja dalja znanja. Iako deca nisu obavezna da znaju da čitaju pre polaska u školu, većina ovu veštinu savlada ranije, dok sa druge strane mnoga deca i po početku školovanja imaju problem sa čitanjem.

Greške koje deca prave kada uče čitanje su raznovrsne, a samo čitanje može biti povezano i sa problemima sa pažnjom i problemima u psihomotornom razvoju.

- Čitanje je vrlo kompleksan proces, a pre nego što se savlada, prethodi mu niz različitih sposobnosti koje kod dece treba da se stimulišu i razviju - kaže za naš portal diplomirani logoped i reedukator psihomotorike, Aleksandra Đorđević.

Ona objašnjava da dete najpre treba da stvori svest o tome na koji glas određena reč počinje i na taj način razvije fonološku svesnost.

- Dakle, da bude svesno koji je glas na početku, koji glasovi učestvuju u formiranju određene reči, koji glas je na kraju, koliko određena reč ima slogova, a rečenica reči. Sve te sposobnosti nazivaju se fonološka svesnost - objašnjava Đorđević i naglašava da je u čitanju od prvog dana važno obratiti pažnju na razumevanje pročitanog.

Aleksandra Đorđević, diplomirani logoped - Foto: Privatna arhiva

- Upravo je razumevanje poenta čitanja, jer ono što pročitamo treba da prenese neku informaciju i to je način na koji dalje nešto učimo - kaže ona.

Problemi sa kojima se roditelji najčešće susreću jesu nesavladana tehnika čitanja ili neadekvatna brzina za određeni uzrast, što je opet posledica loše savladane tehnike čitanja.

- U tom slučaju se vraćamo korak unazad i počinjemo sa slogovnim čitanjem, odnosno spajanjem glasova u slog - kaže logoped i napominje da se neretko kod takve dece uočava i problem sa pisanjem i loša vizuelna percepcija.

Foto: Pixabay

- Ako se problem sa čitanjem ne reši na vreme, on povlači i probleme u računanju, odnosno rešavanju tekstualnih zadataka iz matematike, a onda i dalje učenje - kaže Đorđević.

Kada je pravo vreme da se deca stimulišu ka procesu učenja?

Prema rečima logopeda, dete bi pre polaska u školu trebalo da može da pročita kratke reči i kratke rečenice, budući da u školi nije moguće posvetiti dovoljno pažnje učenju tehnike čitanja.

- U razredu ima mnogo dece, a nedovoljno vremena, posebno u trenutnoj situaciji kada časovi, usled pandemije, traju 30 minuta - objašnjava ona.

- Deca se odmah pošto nauče 30 slova azbuke stavljaju pred sam zadatak čitanja, a bez prethodnog objašnjenja kako se to čita i da je čitanje spajanje glasova u reč, a reči u rečenicu - kaže Đorđević i dodaje da bi dete već od četvrte godine polako trebalo stimulisati ka procesu učenja čitanja.

Pre svega, objašnjava, sa decom bi trebalo igrati igru "Na slovo, na slovo" koja će kod dece početi da budi svest o tome na koje slovo određena reč počinje.

Foto: Pixabay

- Ovakve igre treba igrati često i postepeno ih otežavati. Dakle, posle pitanja na koje slovo počinje određena reč, postavljati im pitanje koje slovo je drugo u reči i na koje slovo se određena reč završava. Svakako ne treba birati teške, dugačke i komplikovane reči, već krenuti od jednostavnih ka komlikovanijim - savetuje logoped.

Korak po korak

Uporedo sa vežbama analize glasova u reči, treba vežbati sintezu glasova, dakle pitati decu kada ja kažete "M-I-Š", šta ste rekli kada glasove spojite u jednu reč, objašnjava logoped i kaže da uz to treba raditi i vežbe vizuelne percepcije koja olakšava sam proces čitanja.

- Onaj ko ima dobru vizuelnu percepciju bolje će da čita, a to se vežba kroz zadatke kao što je pronalaženje razlika između dve slike, izbacivanje uljeza iz određenog niza, rešavanje lavirinata itd.

Foto: Pixabay

Osluškujte svoje dete, nisu svi za logopeda

Čak iako dete pokaže interesovanje za čitanje pre četvrte godine, podstaknite ga u tom smeru, ali budite sigurni da je prethodno uspelo da poveže glas i slovo. Poželjno je da adekvatno izgovaraju i čuju svih 30 glasova srpskog jezika.

Jedan od preduslova za čitanje jeste da deca savladaju slova, odnosno znakove za svaki od 30 glasova našeg jezika.

- Ukoliko, umesto jednog glasa izgovaraju neki drugi (recimo L umesto R), onda neće praviti razliku između reči "lampa" i "rampa" što veoma narušava razumevanje pročitanog - kaže Đorđević i ističe da nije svako dete koje ima poteškoća sa čitanjem za logopeda.

- Ipak, ako roditelji imaju nedoumce i preventivno se mogu obratiti stručnjaku koji će ih posavetovati da li je dete neophodno uključiti u tretman ili im samo dati smernice za rad od kuće.

Šta je reedukacija psihomotorike?

Aleksandra Đorđević pored toga što je diplomirani logoped, jeste i reedukator psihomotorike i ima završenu muzičku školu.

- U svom radu, pored klasičnih logopedskih tehnika koristim i reedukaciju psihomotorike i muziku. To je tretman pokretom, koji je izuzetno koristan kada je u pitanju savladavanje tehnike čitanja, jer je najpre neophodno da se deca dobro orjenitšu u prostoru koji ih okružuje, kako bi mogli da se orjentišu i na papiru - objašnjava ona i dodaje da deca treba da znaju da se čita sa leva na desno, odozgo na dole, koje slovo je prethodno, a koje sledeće.

- Muziku koristim na taj način što deci pevam i sviram glasove, odnosno slova napisana na papiru i njima je taj način dosta pristupačan, a onda i sam proces spajanja glasova u slog i slogova u reči - zaključuje logoped za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)