Doktori upozoravaju: Simptomi korona virusa prvo slabe pre nego što se iznenada pogoršaju

Foto-ilustracija: Pixabay, Shutterstock

Ljudi koji se inficiraju korona virusom imaju tendenciju da prvo osete blaže simptome, poput glavobolje, laganog kašlja i blage groznice, koji traju otprilike nedelju dana.

Preporučujemo

Međutim, tokom druge nedelje počinju da se oporavljaju ili se iznenada stanje mnogo pogorša. Za ljude kojima se simptomi pogoršaju, brzo mogu da eskaliraju do tačke da moraju na intezivnu negu.

Mišel Gong (Michelle Gong), direktorka istraživačkog odeljenja za kritičnu negu sa Medicinskog centra Montefiore u Njujorku, kaže u inervjuu da pacijenti sa COVID-19 često izgledaju "dobro", a zatim oko petog do sedmog dana stanje počinje da se pogoršava, nakon čega dolazi do razvoja bolesti koji dovodi do kolapsa respiratornog sistema “.

Napadi, kako je rekla, "mogu da se pojave iznenada".

Mnogi ljudi koji dobiju COVID-19 osećaju se dobro nedelju dana, a zatim se "slome"

Doktor Džošua Denson (Joshua Denson), lekar na intezivnoj nezi u Nju Orelansu, kaže za NBC News da je na osnovu 15 do 20 COVID-19 pacijenata koje je lečio, prva faza bolesti bila poput "sporog sagorevanja".

Doktor Kristofer Ol (Christopher Ohl), stručnjak za zarazne bolesti iz Severne Karoline, takođe je rekao za NBC da pacijenti kažu da se bolje osećaju i "tada u roku od 20 do 24 sata dobijaju groznicu, osećaju jak umor, kašalj se pogoršava i imaju problema sa disanjem ", a zatim “moraju da se hospitalizuju”.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da postoje dokazi da se kod pacijenata vidi “kliničko pogoršanje tokom druge nedelje bolesti”. U studiji obljavljenoj na “The Lancet” krajem januara otkriveno je da više od polovine pacijenata razvija problem “kratkog daha” oko nedelju dana nakon što su se razboleli.

Pacijenti u bolnici osećaju se bolje pre nego što im se stanje pogorša

Kako prenosi Insider, respiratorni terapeut rekao je da "pacijenti budu na minimalnoj podršci, na malo kiseonika, i onda iznenada pređu u potpuno zaustavljanje respiratornog sistema i ne mogu uopšte da dišu".

Ova iznenadna promena verovatnija je kod starijih osoba i kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme, ali respiratorni terapeut kaže da je video da se ovo događa i kod zdravih ljudi u četrdesetim godinama.

Za razliku od ljudi sa pneumonijum ili sindromom akutnog respiratornog distresa, bolesti kod koje se nakuplja tečnost u plućima, ljudi sa COVID-19 virusom često ne dožive respiratorni kolaps u prvih nekoliko dana hospitalizacije, kaže Gong, i dodaje da je videla nekoliko pacijenata sa COVID-19 koji su imali srčani zastoj, što bi moglo da ima veze sa prethodnim stanjem.

Kako Business insider prenosi, Gong je savetovala lekarima da ne koriste na pacijentima sa virusom COVID-19 lek hlorokvin, imunosupresivni lek namenjen lečenju malarije. Ona kaže, iako razume da doktori mogu biti očajni u potrazi za lekom, ovaj lek može da naškodi tim pacijentima, obzirom da medicinske institucije još uvek ne znaju kako on tačno deluje na bolest.

(T.T.)