Dete kašlje, curi mu nos i neće da jede? Dr Saša Milićević iz Tiršove otkriva šta tada treba uraditi

foto-ilustracija: printscreen/RTS; pixabay.com

Doktor Saša Milićević sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže za RTS da se razlikuje simptomatologija odraslih i dece kada je reč o kovidu 19, kao i da je velika enigma zašto su deca pošteđena i zbog čega ona koja obole imaju lakšu kliničku sliku.

Preporučujemo

Saša Milićević je, gostujući u "Beogradskoj hronici", naveo da simptomatologija zavisi od uzrasta, da se čak stiče utisak da se ne radi o istoj bolesti.

- Kada vi slušate odraslu osobu koja kaže – imao sam plitko disanje, pa mi je nestao ukus i miris, pa sam počeo da kašljem, imao sam temperaturu, a moje dete je dobilo i ono ništa, samo je prestao da jede i bio je pospan. Test je pokazao da su i otac i to dete bili pozitivni - naveo je Milićević.

Ističe da je velika enigma zašto su deca pošteđena i zbog čega ona koja obole imaju blažu kliničku sliku.

- Da li je to zbog toga što su receptori drugačiji kod dece pa se virus teže vezuje ili se deca zaista razbole, ali bolje tolerišu. Ima puno ispitivanja, ali još nema nijedno pravo objašnjenje. Čim ih ima desetak, znači ne možemo ni za jedno skroz da se uhvatimo dok se to ne ispita do kraja - dodao je doktor.

Naglasio je da su tinejdžeri po simptomatologiji bliži odraslima.

- Kažu nemam miris i ukus, teže dišem, nekada kažu kao da nisam ja ja, pojavljuju se promene na koži, takozvani kovid prsti, koji budu crveni kao pečeni. Bilo je i slučajeva upale uha. Jeste to respiratorna bolest po načinu na koji ulazi u naš organizam, ali po svom dejstvu nije respiratorno nego sistemsko oboljenje koje zahvata sve organe - rekao je Milićević.

Zbog čega se deca ređe testiraju 

Foto: Tanjug/AP

Roditelji obolele dece, naročito školskog uzrasta, kažu da lekari relativno retko traže pi-si-ar test. Doktor kaže da se deca ređe testiraju zbog toga što je simptomatologija kod dece blaža.

- Najvažniji je epidemijski podatak, ako roditelji imaju onda ćemo raditi test i detetu, ali ako dete, recimo, kašlje nekoliko dana i nemate podatak nikakav da neko u okolini ima, onda mi to malo sačekamo upravo zbog toga što je simptomatologija blaža - dodao je Milićević.

Istakao je da je veoma važno naglasiti da takva deca ne idu u vrtić ili školu.

- Zaista, i pri najmanjoj pojavi bilo kakvog simptoma – temperature, curenja nosa, malaksalosti, gubljenja apetita, dijareje, pa čak i promene raspoloženja – dete je bolje isključiti, ne mora da znači da je kovid, može da bude i banalna infekcija - rekao je doktor.

Naveo je da je vrlo važno da roditelji decu vode kod njihovih pedijatara, nekoga ko to dete poznaje i ko će znati da to utvrdi.

- Krvna slika je vrlo važna i pregled i test je najvažniji, ali taj test nekada može da bude diskutabilan, pogotovo u dečjem uzrastu - naglasio je Milićević.

Ostavlja li kovid posledice na decu?

Foto: Shutterstock

Na pitanje da li korona ostavlja posledice i na decu, doktor kaže da ostavlja.

- Jedna od komplikacija je taj Kavasakijev sindrom, koji zahvata sitne krvne sudove i zahvata krvne sudove srca. Naravno ne kod sve dece, ali se kod jednog broja pacijenata javlja. Postoji i takozvani sindrom sistemskog inflamantornog odgovora gde organizam počinje mnogo snažnije da reaguje – imunološki ne samo da gađa virus nego da ubija i različite ćelije našeg organizma koje su zdrave i kije nisu neprijatelji našeg organizma - objasnio je doktor.

- A da li će biti nekih udaljenih posledica u smislu fibrotičnih promena na plućima, promena na srcu, kao što je javlja kod odraslih, da li će možda biti obuhvaćena jetra ili neki drugi organ to ćemo videti. Nadamo se da neće, ali još je rano da o tome pričamo - dodao je Milićević.

Govoreći o tome da li deci treba davati vitamine i suplemente, Milićević kaže da treba, ali da ne treba preterivati u tome.

- Sada ima puno tih preparata, svaki ima u svim nazivu nešto imuno, onda se ljudi nekada zbune ne mogu da se sete kako se koji preparat zove. Ti preparati su dobri, ali moraju da se daju u saradnji sa pedijatrom i nikako ne smeju da isključe klasičnu kvalitetnu ishranu punu vitamina - istakao je doktor.

Ukazao je da su posebno dobri preparati na bazi cinka, selena, bakra, vitamina D i vitamina C.

(Telegraf.rs)