Prof. dr Vesna Stojanov: Šta se danas smatra visokim krvnim pritiskom?
Svaka druga osoba u Srbiji ima hipertenziju. Preporuke u dijagnostici i lečenju za e-kliniku otkriva prof. dr Vesna Stojanov, klinički hipertenziolog Centra za hipertenziju KCS
Krvni pritisak sa vrednostima 120/80 mmHg dugo se smatrao gornjom granicom za normalan krvni pritisak. Ali od pre dve godine ta granica je pomerena, pa se hipertenzijom smatra pritisak iznad 140/90mmHg.
Preporučujemo
Pacijenti sa hipertenzijom treba posebno da se čuvaju: Razvijaju ozbiljniji oblik kovida-19
Evo koliki broj radnih sati povećava rizik da obolite od hipertenzije, a da to ni ne znate
Ove vrednosti usvojili su evropski kardiolozi, međutim, prema Američkim preporukama iz 2017. godine arterijska hipertenzija prvog stepena je ona čija je vrednost pritiska 130-139/80-89mmHg.
U 72 odsto slučajeva kao posledica hipertenzije javlja se šlog.
Razlike u stavovima oko terapije
– Američki stručnjaci kažu da su to vrednosti kada treba započeti pored nefarmakološke i terapiju lekovima. Ali evropski stručnjaci smatraju da ta grupa pacijenata ne treba da se leči lekovima. Hipertenziju prvog stepena 140/90mmHg i sa vrednostima višim od toga treba lečiti nefarmakološkom terapijom i lekovima prema poslednjim preporukama iz juna 2018. godine – objašnjava za E-kliniku prof. dr Vesna Stojanov, internista kardiolog, klinički hipertenziolog Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.
Arterijska hipertenzija je podmukla bolest zato što se najčešće razvija bez simptoma pa se zato naziva i „tihim ubicom“.
Deo pacijenta koji ipak ima tegobe žali se na glavobolju, potiljačnu, temenu ili čeonu, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u grudima. Uzrok hipertenzije u 95 odsto slučajeva ostaje nejasan i tada je reč o idiopatskoj hipertenziji.
Sa ili bez simptoma, u Srbiji svaka druga osoba ima problem sa povišenim krvnim pritiskom, a statistika je sve manje ohrabrujuća, jer se među obolelima povećava broj mlađih osoba.
Ostatak teksta pročitajte na sajtu E-klinika.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Svetski dan borbe protiv astme
Pronađeni genetski markeri koji objašnjavaju do 12% razlika između krvnog pritiska dve osobe
Karatista gvozdene ruke, a mekog srca: Aleksandar osvojio bronzu, pa trči do Ostroga zbog ovog dečaka
Sa 25 je dobio rak i od neverice briznuo u plač: Snima svaki dan lečenja, a novac prikuplja i za druge
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Svi su gledali u PRELEPE, A PREVELIKE CIPELE supruge premijera koja ne zna šta će se parama i umalo da pukne BRUKA NA VISOKOM NIVOU: Vetar podigao HALJINU, sevnule noge prebogate naslednice
"Ono kad ti je mama DŽENIFER LOPEZ, A TI IZGLEDAŠ OVAKO": Ćerka slavne pevačice TRPI STRAŠNE UVREDE na račun izgleda
CIA je objavila OVU MOZGALICU i buknula je RASPRAVA GODINE oko TAČNOG odgovora: 3 su u opticaju, ali SAMO JEDAN je pravi - znate li ga?
Valjevac
Naj bolje je da podignete granicu na 170 sa 130 i onda cemo svi biti zdravi kao dren.
Podelite komentar
Neko
To je ludilo i ako nisam stručnjak iz te oblasti, mogu reći da postoji logika i zdrav razum. Možda taj od 140 ne treba lečiti lekovima ali treba razumeti da ako je neko U dvadesetim imao 120 a u četrdeset 140 da ima nekih promena i da bude znak da se nešto dešava, pa ako nije za lečenje onda je za neku promenu ishrane i životnih navika, sport itd. A ne reći mu ma ti si zdrav, rokaj masno i šećer i nemoj vežbati.
Podelite komentar