• 1

Posle pandemije korone sledi "epidemija umora": Kako prepoznati ovaj post virusni sindrom?

, Telegraf

Prof. dr Branislav Milovanović objasnio je koji simptomi mogu da ukazuju na to da umor koji osećamo nije samo privremen

  • 1
prof. dr Branislav Milovanović

Printskrin: TV Prva

Gotovo polovina ljudi koji su preležali koronu suočava se sa novim problemom - bore se sa hroničnim umorom. Prof. dr Branislav Milovanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu objasnio je u jutarnjem programu TV Prve, razliku između običnog umora i simptoma ove bolesti.

- Postoji običan umor do kog dolazi zbog neispavanosti, postoji umor zbog sagorevanja na poslu, ali ovde je u pitanju bolest koja se zove sindrom hroničnog umora. Post virusni sindrom umora može da nastane posle svake virusne infekcine. U svetu je nastala epidemija vezana za sindrom hroničnog umora. U SAD-u 2.000.000 osoba je dobilo tu dijagnozu - objasnio je Milovanović.

Dodao je da je Evropski parlament u maju prošle godine doneo rezoluciju da su potrebni fondovi za istraživanje sindroma hroničnog umora. Rekao je da postoje podaci po kojima se smatra da se između 33 do 50 odsto osoba, koje su preležale kovid 19, suočavaju sa sindromom hroničnog umora.

Kako razlikovati običan umor od ove bolesti?

- Kod osoba koje su imale dijagnosu sindroma hroničnog umora pre nego što su se zarazile korona virusom, postoji opasnost da bi ta bolest mogla da se vrati posle preležanog kovida. Ukoliko umor traje preko šest meseci posle preležanog kovida, to može biti pokazatelj da je u pitanju sindrom hroničnog umora. Drugi simptomi mogu biti vrtoglavica, kognitivni problemi poput slabe koncentracije ili čestog zaboravljanja, anksioznost, napad panike, a kod nekih pacijenata dolazi i do neuroloških ispada kao što je "igranje" mišića, problemi sa spavanje, bolovi u mišićima i glavobolja - objasnio je.

On trvdi da je najveća greška prepisati sve ove simptome psihološkom faktoru. Poremećaj regulacije pritiska može biti prvi znak.

- Često ljudi ne shvataju da je ovo ozbiljna bolest koja ne može da se izleči samo odmaranjem. Pacijenti, iako su mladi ljudi, ne mogu da rade. Mitokondrije koje proizvode energiju su oštećene, a postavlja se pitanje kako njih izlečiti. Postoji spisak lekova koji su dozvoljeni, a postoji i spisak onih koji pacijenti ne bi smeli da koriste. Ova bolest je tek deset godina počela da se ispituje. Iako se mi sada fokusiramo na korona virus, postoje i drugi virusi koji izazivaju ovaj problem u organizmu - ističe dr Milovanović.

Naglasio je da je važno obratiti pažnju da li posle preležanog virusa, osoba primećuje kognitivne poremećaje, odnosno gubitak koncentracije i čestu zaboravnost. Ukoliko to traje duže od šest meseci, lako može biti u pitanju sindrom hroničnog umora.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima