• 0

Savet stručnjaka: Kako sprečiti posledice osteoporoze

Svaka treća žena i svaki peti muškarac posle 50. godine života dožive prelom kao posledicu osteoporoze. Sa prof. dr Marinom Nikolić Đurović - endokrinologom u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i prof. dr Emilijom Dubljanin Raspopović, fizijatrom u Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KCS, razgovaramo o tome zbog čega se osteoporoza javlja i da li je moguće sprečiti i usporiti njene posledice

  • 0

Osteoporoza predstavlja sistemsko, metaboličko oboljenje skeleta koje dovodi do smanjenja mineralne gustine kostiju. Kao posledica osteoporoze dolazi do pojave patoloških preloma. Procenjeno je da u svetu osteoporotični prelomi nastaju svake tri sekunde.

Kod pacijenata sa osteoporozom ne postoje specifični simptomi i znaci dok ne dođe do pojave patološkog preloma zbog čega je i dobila naziv tzv “tiha ili nema bolest”. Najčešća mesta nastanka preloma su ručni zglob, podlaktica, kuk, vrat butne kosti i kičma, a kao posledica dolazi do pojave jakog bola, onesposobljavanja određenih funkcija, lošijeg kvaliteta života, a povremeno čak i smrtnog ishoda, ističe prof. dr Dubljanin Raspopović

Proton

Foto: Proton System

ZAŠTO SU ŽENE U VEĆEM RIZIKU

Žene u postmenopauzi su izložene visokom riziku za razvoj osteoporoze i nastanak preloma zbog brzog koštanog gubitka koji se javlja sa početkom menopauze. Ženski hormone estrogen igra vitalnu ulogu u regulisanju koštanih promena tokom života. Međutim, kod žena se kako menstrualni ciklus prestaje, javlja nedostatak ovog važnog hormona, tako da upravo u tom periodu dolazi do opadanja koštane gustine, kaže prof. dr Marina Nikolić Đurović.

Proton

Foto: Proton System

KOJI SU DODATNI FAKTORI RIZIKA

Porodična istorija osteoporoze i preloma, rana menopauza, prethodni prelomi. Zatim pojedini lekovi koji negativno utiču na zdravlje kostiju, a naročito lekovi protiv upale. Dodatno, bolesti malapsorpcije i reumatoidni artritis, kao i neke endokrinološke bolesti.

KAKO POVEĆATI MINERALNI SADRŽAJ KOSTIJU?

Neophodne su tri komponente: Kalcijum, Vitamin D i Vitamin K2. Poslednjih godina istraživanja dokazuju da suplementi kalcijuma mogu povećati rizik od ubrzane ateroskleroze, a potom i pojave akutnog infarkta miokarda i kamena u bubrezima. Jasna poruka stručnjaka, nakon ovih istraživanja je da se kalcijum treba unositi kroz ishranu (tj. Iz prehrambenih izvora), u dozi od 700 do 1200mg/dnevno kaže prof. dr Dubljanin Raspopović.

Najvažnija funkcija vitamina D3 u organizmu je preuzimanje kalcijuma iz  digestivnog trakta. Da bi telo zatim bilo u stanju da pravilno iskoristi ovaj kalcijum, neophodan je vitamin K2. U nedostatku vitamina K2, kalcijum se taloži u mekim tkivima i dovodi do dugoročno opasne kalcifikacije zglobova i organa. Zato je uz vitamin D3 uvek neophodno uzimati i vitamin K2, na samom početku ističe prof. Dr Nikolić Đurović.

Pokazano je da suplementacija vitaminom D smanjuje rizik od preloma i padova, i da doprinosi smanjenju rizika od preloma. Istraživanja takođe pokazuju da je nedostatak vitamina D veoma zastupljen među postmenopauznim ženama.

Vitamin K2 aktivira dva proteina važna za usmeravanje kalcijuma. Aktivacijom osteokalcina, proteina odgovornog za ugradnju kalcijuma u kost, vitamin K2 pomaže povećanju gustine kostiju i otpornosti na prelome. Drugi protein koji se aktivira pod uticajem vitamina K2 je protein koji sprečava stvaranje naslaga kalcijuma u tkivima kao što su krvni sudovi, zglobovi, bubrezi, dojka itd. Obe profesorke na kraju ističu da se u praksi najbolje pokazala kombinacija od 2000 i.j. vitamina D3 i 90 mcg vitamina K2 u soft gel kapsulama, zbog čega je i lično preporučuju.

(Telegraf.rs/PR)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima