57

(EKSKLUZIVNI INTERVJU) TOMISLAV NIKOLIĆ: Izljubio sam Kolindu na srpski način, POMIRIĆU Rusiju i Tursku! (VIDEO) (FOTO)

Predsednik Srbije u novogodišnjem intervjuu za naš portal otvoreno govori o odnosima sa SNS i Aleksandrom Vučićem, o tome da li je poželeo i drugi mandat na mestu šefa države, kao i zbog čega je predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović poljubio tri puta

Tomislav Nikolić, novogodišnji intervju
Foto: Milena Đorđević

Do dolaska 2016. godine ostalo je još dva dana, 2015. godina bila je jako turbulentna za Srbiju, kako na unutrašnjem planu, tako i na spoljnopolitičkom polju, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za Telegraf.rs sumira godinu koja je na izmaku, otkriva svoje ambicije u predizbornoj godini kada je u pitanju funkcija predsednika Srbije i bez dlake na jeziku govori o dobrim i lošim stvarima Vlade Srbije, o odnosu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ali i zašto je poljubio tri puta predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović i kome će biti Deda Mraz 31. decembra!

AKO IKADA DOĐE DO SUKOBA MENE I VUČIĆA, JA ĆU SE POVUĆI IZ POLITIKE! Evo šta je Tomislav Nikolić poručio Srbiji

Na njegovom radnom mestu u zgradi Predsedništva na Andrićevom Vencu, predsednik Srbije zajedno sa svojim saradnicima polako privodi kraju turbulentnu 2015. godinu i za naš portal tvrdi da je položaj Srbije u godini koja broji svoje poslednje dane postavljen zaista visoko, da je sada svi gledaju sa uvažavanjem, a to kako nam kaže najbolje govori i poziv koji mu je upućen od premijera Turske Ahmeta Davatoglua da bude posrednik u “mirenju Rusije i Turske”.

(VIDEO) NIKOLIĆ TRI PUTA POLJUBIO KOLINDU! Evo kako je izgledao susret predsednika Srbije i Hrvatske!

Da li Tomislav Nikolić zaslužuje drugi mandat?

Da li Tomislav Nikolić zaslužuje drugi mandat?

Hvala Vam što ste glasali.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Predsednik Nikolić, kome će 2016. godina biti predizborna, kada je u pitanju funkcija prvog čoveka Srbije nam otkriva hoće li se kandidovati za drugi mandat i čiju jasnu podršku u tome “s pravom” očekuje, ali i otvoreno govori o ulasku dolara iz Amerike u NVO sektor, o greškama tužilaštva, pojedinih ministara, pa čak i o mogućnosti raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Završava se burna godina za Srbiju na spoljnopolitičkom planu, u posetu Beogradu došao je premijer Turske Ahmet Davatoglu koji Vas je pozvao da budete posrednik prilikom rešavanja spora Rusije i Turske, kako to komentarišete?

– Mislim da je to bio splet okolnosti i da premijer Davatoglu vrlo dobro zna da ja imam odlične veze sa Moskvom, kao i to da volim Rusiju i Tursku i on misli da je to pravi put da se izgladi nesporazum koji nije dobar za veliki deo zemljine kugle, jer su upravo ti odnosi garant mira kako na Kakvkazu, tako i na Balkanu, pa na kraju i u samoj EU. Očigledno je to da i jedna i druga zemlja gube i u političkom i ekonomskom smislu. Ja se nisam mešao u to ko je kriv. Premijer Davatoglu je ubeđen da je Turska uradila sve što je mogla da se taj incident izbegne, da oboren avion nije na vreme identifikovan. Rekao sam mu da znam dve stvari, prva je da ne znam ko je tu kriv, a druga je da znam da se odnosi moraju izgladiti. Takođe sam rekao da ovu ideju prihvatam sa zadovoljstvom ali da mi je takođe čudno to da dve velike zemlje žele da jedna mala država pomogne.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

– Premijer Turske mi je rekao da Srbija za njega nije mala zemlja već da je ona veoma velika i važna država. Evo ja ću pokušati da na neki način iniciram susret dve strane, makar to bilo i u Beogradu, a neka onda oni sami pronađu rešenje. Ako ovako stanje ostane to neće biti dobro ni za Srbiju koja sa žalošću gleda kako joj se prijatelji svuda po svetu svađaju. Nekad je to bila svađa na relaciji EU i Rusija, sada Turska i Rusija, zatim sukob Makedonije i Grčke, dve Koreje, Kine i Japana, Izraela i Palestine, sve su to naši prijatelji i to su situacije gde ne možete odrediti stranu. Čovek bi apriori rekao da se u odnosu Rusije i Turske može lako odrediti strana. Tačno je da smo sa Rusijom uvek ratovali protiv nekoga, a sa Turskom smo jako često vodili ratove. Rusija ima veoma dobar odnos prema suverenitetu Srbije, teritorijalnom integritetu na Kosovu i Metohiji, Turska nema taj odnos, pa bi se u toj situaciji moglo reći da mi možemo odmah stati na stranu Rusije. Međutim nama treba i Turska, imamo u Srbiji deo stanovništva koji je muslimanske veroispovesti, koji su po prirodi okrenuti Turskoj, kada traže posao idu u Tursku, tamo se žene, udaju i stvaraju porodice, Turska ima dosta uticaja na njih i po tome što su muslimani. Zbog svega toga nama treba Turska koja će i nama da pomogne.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Da li sama ideja da Srbija može da pomogne u rešavanju spora između Rusije i Turske, dokazuje da su pozicije Srbije u svetu na znatno višem nivou nego što su bile ranije?

– Tako je. Znate, kada međunarodna zajednica određuje nekoga da pomogne prilikom rešavanja spora obično je potrebno vreme da ga te strane koje su u sporu upoznaju, jer onda on ne predstavlja državu, već međunarodnu zajednicu. Kada je Srbija u pitanju svi znaju kako ona nastupa i sa koliko mere. Srbija je evo već četvrtu godinu zauzela jedno visoko mesto na lestvici svetskih država čije se mišljenje sluša i od koje nešto zavisi. Nismo mi ni veliki, ni bogati, ni moćni ali Srbija je na kraju uspela da na glasanju u UNESKO-u veoma jasno pokaže celom svetu da nije to tako jednostavno biti protiv interesa Srbije koji su apsolutno jednaki ili u skladu sa međunarodnim pravom. Nije to više ona Srbija koju napadneš i šta te briga jer niko ništa neće da ti kaže zato što je izopštena i odbačena iz svetske zajednice, pod sankcijama, koja nema zaštitnika nigde u svetu. Današnja Srbija ima veoma ozbiljne zaštitnike zato što postupa potpuno u skladu sa međunarodnim pravilima, zato što ceni druge države i nije u ratu sa onima koji o Srbiji i ne misle baš najbolje. Srbija je na visokom mestu zato što je uspostavila odnose i sa državama članicama bivše Jugoslavije, tako da sve ovo što se dešava danas, kada neki koji ne mogu da vam pomognu javno kažu koliko vas cene, sve je to znak da se u poslednjih nekoliko godina izvanredno radi na uspostavljanju ugleda Srbije u svetu i podizanju istog. Zašto bi predsednik Vlade Turske rekao sasvim otvoreno i spontano to da zaista pred sobom nije imao predstavnika države u kog ima poverenja.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Kada smo kod suseda, 2015. godina biće upamćena po Vašim poljupcima sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović. Šta je zapravo ta simbolika tri poljupca “po srpski” značila?

Hteo sam sa ta tri poljupca da kažem da je zaista prihvatam kao nekoga ko predstavlja državu s kojom Srbija želi da sarađuje, to nije bilo ni prostački, nije bilo divljački i nije bilo izvedeno protiv volje gospođe Kitarović. To je bio moj pokušaj da joj kažem da želim da naše države sarađuju kako treba i naišao sam na njeno potpuno prihvatanje tog pokušaja. Naravno da uvek imate problem ili poseban odnos kada je žena predsednik, tada se ne razmenjuju šale koje inače razmenjujete sa muškarcima i uvek brinete o tome da je naspram vas dama. Ja sam se bojao da li će joj zameriti u Hrvatskoj kako je prihvatila srpski princip i običaj, ali poljupci s tim nemaju nikakve veze. Mi smo se nakon toga, na rastanku poljubili dva puta.

Printskrin: Tanjug

Printskrin: Tanjug

- To je jedna simbolika koju sam imao i sa Ivom Josipovićem pa je prošlo nezapaženo, njega sam takođe poljubio tri puta u Zagrebu, ali je ovde u pitanju bila žena i zaista sam razmišljao kako će da reaguje. Mogla je da se naljuti i da ispadnem divljak, ipak ispalo je dobro… Ispalo je kao znak da možemo da imamo dobre odnose. Nakon toga ona je rekla da će me pozvati u zvaničnu posetu Zagrebu kada se izglasa nova Vlada Hrvatske. Sve to govori, da ulazimo u neku novu fazu u odnosima sa Hrvatskom, a voleo bih da to s njihove strane bude potpuno iskreno, kao što će to biti sa naše. Bar da na tome (dobrim odnosima) izdržimo do neke nove kampanje u Hrvatskoj, jer se tada ponovo podignu strasti protiv Srbije. Vidite, toga u Srbiji protiv Hrvatske više nema, a u Hrvatskoj se ponovo skupljaju glasovi rečima da će neko da odbrani Hrvatsku od Srbije, a kada kampanja prođe i izabere se vlada onda sve splasne i ponovo možemo da normalno živimo. Nadam se i da će Hrvatska ispuniti bar svoje zakone po kojima se Srbima garantuje da su ljudi i da im se trebaju dati prava koje svaka država daje manjinama. Što se Srbije tiče mi nikakav zazor prema Hrvatskoj nemamo, ne osvrćemo se preko ramena već gledamo napred. Prvi put kada u Hrvatskoj na vlast dođu ljudi koji će u kampanji reći vi koji se osvrćete pozadi niste naši saradnici, mi gledamo napred, onda ćemo imati potpuno čiste i normalne odnose.

Foto: Tviter/@predsednikrs

Foto: Tviter/@predsednikrs

Srbija je u 2015. godini imala mnogo uspeha na spoljnopolitičkom planu, pomenuli ste glasanje u UNESKO, tu je i ne usvajanje Rezolucije o Srebrenici u SB UN, evo sada od nas traže da mirimo Rusiju i Tursku, šta sa tog aspekta možete poručiti građanima Srbije šta ih čeka u 2016. godini?

– Građane najpre interesuje ekonomija, i ako se to ne bi reklo kada se pogleda šta se sve u novinama piše, ipak ekonomija je najvažnija stvar. S te strane mislim da su do sada ispunjena i ona loša, ali i dobra obećanja. U loša ubrajam ona da ćemo živeti teže, da će biti mnogih odricanja, da će biti smanjivanja plata i penzija, smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi, ali to su jednostavno bila pravila koja smo morali da ispunimo. Dobra obećanja su ta da krenemo na bolje, da smanjimo budžetski deficit, da krenemo da ispunjavamo svoje obaveze, da zapošljavamo ljude, da ih učinimo socijalno sigurnije. Veoma sam zadovoljan što je Vlada Srbije uspela da dovede do toga da možemo da kažemo da je 2016-ta godina blagog uspona životnog standarda ali i kontinuiteta, a da za 2017. godine zaista očekujemo da taj diagram krene dosta strmije nego što je to išao do sada. S druge strane, svakako je veoma bitno na koje mesto u svetu stavite državu, tu je Srbija napravila isto tako veliki uspeh. Ponavljam, da sada imamo oslonnac u svetu, da imamo svoje zaštitnike i prijatelje. Da može biti toliko značajna da nijedan od prijatelja ne sme javno da nam postavi uslov kada s nekim od naših prijatelja uđe u spor. Još nam nikada niko nije rekao iz EU prekinite prijateljstvo sa Rusijom. Nikada nam niko iz Rusije nije rekao: “Hoćete u EU? Prekidamo prijateljstvo sa vama”. Toliko svi cene poziciju na kojoj se nalazimo i koju uporno i čvrsto držimo da nam niko ne zamera naše dobre odnose sa jednima ili drugima, čak tu traže neki put za pomirenje. To sve vide građani Srbije i još će više osetiti u 2016. godini. Više niko ne može da se obruši na Srbiju, a da se ne podigne jedan veliki bedem ljudi i država koje bi Srbiju da odbrane i koje mi možemo svojim argumentima da ubedimo da treba da nas odbrane. To se sve videlo na glasanju u UNESKO. Tu je i glasanje o Rezoluciji o Srebrenici u SB UN koje je moglo da potpuno zaustavi Republiku Srpsku. Sada traže druge puteve da se slomi Srpska i da je ona krivac za ne funkcionisanje BiH, a ne međunarodna zajednica, a ne visoki predstavnici, a ne federalni organi, a ne odnosi između tri naroda koji još uvek nisu kako treba.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Šta se to dešava u BiH?

Tamo je ostvaren jedini uspeh što je prestalo da se puca, a to je stalo za dva dana, a evo već 20 godina nekog novog uspeha u funkcionisanju države nema. Jednom prilikom sam i gospođi Angeli Merkel rekao, a na sastanku gde su bili prisutni i sva trojica predstavnika iz BiH: “Pitajte ih, ko je od njih Bosanac?” Pitala me je: “Kako to mislim?” Rekao sam joj da im se zemlja zove Bosna i Hercegovina, a da nijedan nije Bosanac, ili je Srbin, Hrvat ili Bošnjak. “Ako ih naterate da kažu da su Bosanci, posvađađete se sa njima, kako onda da naprave državu?”. Ni danas mi nije jasno šta je nekome trebala ta Rezolucija o Srebrenici posle 20 godina. Izuzev želje da se opravdaju prema muslimanima zbog svega što doživljavaju u svetu, pa da kažu “evo koliko bolujemo pa kažnjavamo Srbe, 20 godina posle”. To pre nekoliko godina i našeg dolaska na vlast to bi prošlo. Ne pamte diplomate kada je zbog odbrane srpskih interesa uložen veto. To je išlo dotle da i kada je postalo izvesno da će biti veta predlagač nije povukao rezoluciju, već je išao do kraja. Bojim se da će tako sve buduće odluke o Srbiji ili Kosovu i Metohiji ići do kraja, kao što se i u Unesko išlo do kraja s parolom: “Hajde da glasamo, pa šta bude”. Čudi me da su ušli u glasanje za koje nisu bili sigurni da će dobiti, jer se tako velike sile nisu do sada ponašale. Za nas su bile neke države iznenađenja, kako neprijatno, naprimer one koje nisu priznale nezavisnost Kosova a glasale su ZA prijem, do onih prijatnih među kojima su države koje su priznale Kosovo i za koje nikada ne bi rekli da će nam pomoći.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Majkl Kirbi pred kraj godine izjavio je da SAD očekuju da će Srbija dati zeleno svetlo za ulazak Kosova u UN, da li je realno da se jednoga dana zaista pred Srbijom nađe takav ultimatum?

– Kada to kaže ambasador SAD onda je to realno. Ja nikada nisam nabijao glavu u pesak i zatvarao oči. Pre izvesnog vremena sam upozorio Srbiju da nas čeka zahtev da priznamo Kosovo i Metohiju, svi su tada rekli mi to nismo čuli, nama to niko nije rekao, zatim su mediji skočili na mene, potom je bilo nekoliko izjava iz Evrope, a ovo je već potpuno ogoljeno i tu nema mesta za poređenja sa Nemačkom, jer se Zapadna Nemačka saglasila da Istočna Nemačka bude članica UN, nije priznala njenu nezavisnost, ali tu je postojala večita težnja da se ta država ujedini i raspadom SSSR, stvorili su se uslovi da padne Berlinski zid i da se Nemačka ujedini. Ovde Albanci nemaju nikakvu želju da se vrate da žive u Srbiji i neće to poželeti nikada. Srbija nikada ne može da bude saglasna s tim da tzv Republika Kosovo bude članica UN, a Albancima sa Kosova je bitno da svoju zastavu postave ispred zgrade UN, mi s tim ne možemo da se složimo. Ja dok mislim da predstavljam mišljenje većine građana Srbije neću s tim nikada da se složim, a ako bi Srbija, ne političari, dakle građani Srbije odlučili drugačije, onda ja zaista više ne bih imao razlog da budem predsednik Srbije i da je kočim u nekoj njenoj želji. Ponavljam biću predsednik Srbije dokle god Srbija jasno govori da neće da prizna nezavisnost Kosova i Metohije.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Rekli ste da bi SPC na Kosovu trebala da ima status poput onoga koji to ima Vatikan, šta ste konkretno mislili kada ste to izjavili, koja je zapravo ideja?

– Ja sam to još u prvoj platformi predložio, kao što sam predložio i formiranje ZSO. Ne može tu da se potpuno primeni model iz Italije jer se tu radi o dve nezavisne države. Međutim, može da se primeni veliki deo odredbi da SPC uživa autonomiju na KiM, da je to njeno vlasništvo, njena baština, da sama o tome brine i da joj se u to vlasti u Prištini ne mešaju uopšte. Mislim da bi predstavnik SPC trebao da prisustvuje pregovorima o poglavlju 35 i uvek kada se govori o njoj. Teškom borbom smo uspeli da izvučemo da to ne pripada pod baštinu Kosova, a sad i Crkva treba da kaže svoj stav. Ja znam šta je tu otpor, a to je da SPC ne želi da prizna Prištinu kao pregovarača, kao da bi smo je mi rado priznali, ali UN su njima pružile mnogo vlasti i više od onoga što treba. Zato mislim da bi i SPC trebala da kaže šta da misli pa da znamo i Vlada i ja možemo li mi to da podržimo.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Kada smo kod medijskih natpisa, koje ste pomenuli, imali smo priliku da pročitamo i to da je za 9. godina u NVO sektor u Srbiji uplaćeno 35 miliona dolara i da je novac uplaćivan na 295 adresa u Srbiji, među kojima su i one iz tužilaštva i Društva sudija, kako to komentarišete?

– Kako da komentarišem kada je ambasador SAD Majkl Kirbi pre neki dan rekao da je Amerika dala Srbiji milijardu dolara bespovratne pomoći i onda sam stao da razmišljam, gde je taj novac otišao. Taj sistem finansiranja tog NVO sektora to je izmišljeni način za finansiranje i na vršenje uticaja, najčešće na javno mnenje. Ja sam ranije, dok sam bio u opoziciji u Skupštini Srbije predlagao da svaka NVO u Srbiji, da bi mogla da postoji u svom gosdišnjem izveštaju morala da ima 51 odsto prihoda u zemlji, 49 odsto neka ima iz inostranstva. To nije prošlo, zato što mnoge od njih nemaju nijedan jedini dinar prihoda u Srbiji. To je priča o izmišljenim projektima, oni smisle koji bi projekat mogli da naprave da bi “opravdali” novac koji stiže iz inostranstva za neke druge njihove delatnosti, tako su rađeni tzv projekti o izučavanju uticaja amebe.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Ovde se tvrdi da su i pojedini iz tužilaštva dobijali taj novac, a sa druge strane se upravo tužioci okrivljuju za sporu istragu i pravdu u Srbiji?

Mislim da je najotrgnutiji deo pravosudnog sistema u Srbiji tužilaštvo. Koje je po Ustavu Srbije samostalno, ali se ponaša potpuno neodgovorno. Još nisam čuo slučaj da je neki tužilac ostao bez posla ili je kažnjen zato što nije ispravno postupio. Toliko ima neozbiljnosti u njihovom radu, da mi plaćamo višemilionske štete građanima koje su tužioci doveli na sud, pritvarali, a nakraju se ispostavilo da nema predmeta i da su advokati bolji pa ih pobede u sudskom sporu, dolazi do zastarevanja, jer niko ne vodi računa o tome. Postavlja se onda pitanje zašto bi neko finansirao takvo tužilaštvo? Možda zato da bi se izazvalo neraspoloženje građana koji vide da kriminalci prolaze mirno i da na izvestan način, kao kada se iz zida izvuče cigla, pa on padne, tako se i vlast sruši. Govori se onda o pravima manjina, građanskim slobodama, o diktaturi, pa kako se ne proganjaju kriminalci već pošteni ljudi, sve se to skuplja i onda narod odluči da promeni vlast. Ja ne verujem ljudima koji iz inostranstva finansiraju nešto što se ne sazida u Srbiji. Nemam ništa protiv da se novac uloži u bolnice ili škole, ali da nam pomažu sektor koji govori protiv vlasti i prave probleme tamo gde ih nema, u takve ljude i takvu pomoć nemam poverenja. Mislim da takav novac opekne brzo.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

U 2015. godini bili ste izloženi mnogim medijskim napadima, prema zvaničnim podacima analize medija, o Vama je napisano najviše negativnih tekstova, kako ste se borili s tim?

Moji saradnici znaju da se nisam borio. Jer ako je neko dobio nalog ili novac da piše protiv predsednika Srbije i ako mu pada na pamet da piše ono što niko nikada ni o jednom drugom predsedniku bilo koje države u Svetu, pa i ni u Srbiji nije napisao onda tu borbe nema, jer je taj rešio da ide do kraja jer mora da opravda to što radi. Šta bi vredelo da ja svakoga dana dajem demanti ili da ih tužim? Ja sam znao da to jednom mora da se ugasi, jer izuzev stvari iz moje privatnosti nisam nigde pročitao nijednu kritiku na posao koji obavljam. Potrošiti toliko prostora u novinama, a ne ukazati šta to predsednik loše radi, gde sam ja to pogrešio, s kojom sam ja to zemljom pogoršao odnose samo zato što sam ja predsednik, je suludo. Dočekan sam 2012. godine bukvalno na nož kada sam izabran i da dve trećine sveta nije čulo za Srbiju, mnogi nisu čuli za mene, ali su znali da taj nije dobar. Koliko njih bi to isto danas reklo? Da ja ne radim svoj posao kako treba, da sam ih uvredio, da sa mnom ne žele da imaju kontakt? Voleo bih da neko prisustvuje bilo kom multilateralnom sastanku pa da vidite sa koliko predsednika država i vlada sada razgovaram u potpuno prijateljskim odnosima, a sve je to u interesu Srbije. Voleo bih da mi kritičari kažu i gde sam povredio Ustav Srbije ili bilo koji zakon? Kao i jesam li napravio bilo koju grešku sa ono malo budžeta koji dobijemo? Na taj način se meri uloga predsednika Srbije.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Šta Vas je najviše bolelo tokom medijskih napada na Vas?

– Vidite ja drugačije reagujem na negativne natpise. Naprimer kada nas je Slobodan Milošević pohapsio u Gnjilanu, rekao sam vidite sada nam je uradio pravu stvar i više nego što sam i sam mogao da uradim. Bio je tu i još jedan lider stranke koji je govorio ja ću da budem svaki dan u novinama, pa makar sve najgore da pišu o meni. Ja se nisam trudio da pružim povoda, ali su se drugi trudili da pišu o meni, uglavnom sve najgore i to je dozlogrdilo ljudima. Znam da su ti tekstovi opravdavali neki novac, ponekad su njima i podizali tiraž na dan ili dva, ali kada se sa tim novinarima sretnem vidim da im se obara pogled. Najviše me je bolelo kada su se obrušili na moju porodicu, ništa im nije sveto, ni dete ni starac, samo ako je u porodici Nikolić naći ćemo nešto da napišemo i na koji način da ih uprljamo. Moja supruga je mogla da sedi kod kuće i da se bavi umetnošću, a ona je izabrala da me posluša i da gradi porodilišta po Srbiji i umesto da ćute oni je stavljaju na stub srama što ona toliki novac unosi u Srbiju i što gradi porodilišta, kao da je nekome krivo što oni to ne rade. Građani to nisu shvatili negativno, ato vidim kada se s njima sretnem, ali je jako dugo trajalo. Svakog dana smo grozničavo otvarali novine da vidimo šta je sada na redu. Međutim, sada kada je nastalo malo zatišje postalo mi je i dosadno. Izgleda da će biti izbora čim o meni ne pišu negativno. Ja sam u politici 25 godina i pre toga sam nešto radio i ljudi su me poznavali. Treba samo izdržati, a što je čovek stariji on sve te napade mirnije shvata i podnosi. Znate sada da imam onih 38 godina kada sam počeo da se bavim politikom i da me napadaju kao sad, ja verujem da bih sve ostavio i vratio se građevinarstvu, ovako sada sve to prihvatam mirnije, a nemiran zato što sve to sada utiče na moju decu.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Stekao se utisak da je prilikom svih tih napada izostala “jača” podrška iz SNS-a, kako to vidite i da li je to zaista tako?

To sam komentarisao u prvo vreme, a onda sam shvatio da je i bolje da je tako. Ja sam zamrznuo članstvo u stranci. S jedne strane imali bi obavezu, bio sam njihov kandidat na predsedničkim izborima, a s druge strane ja sam predsednik svih građana. Ne boli me to toliko od stranke jer ja njoj dugo ništa nisam dao, ne idem više na sastanke i ne učestvujem u njihovom radu. Ima dosta ljudi u Srbiji koje srećem na raznim mestima, koji imaju svoje ime i značaj, a koji mi kažu: “Da li je moguće da ovo pišu? Da li oni tebe uopšte poznaju?” Ja im onda odgovorim: “Ako me ti poznaješ, što im onda ti ne kažeš da to nije tačno?” Niko nikada nije od ljudi sa kojima sam se upoznao, obavio neki projekat i slično nije smeo da reaguje, misleći da ti napadi dolaze iz inostranstva, plaše se. Ja sve to sa osmehom prihvatam. Jadan je i predsednik kojeg treba neko da brani. Ako me napadnu građani Srbije shvatio bih onda da nešto pogrešno radim, ali ako to rade novinari onda znam da sam, verovatno, na dobrom putu.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Često ste bili i najveći kritičar pojedinih ministara u Vladi Srbije, da li je to uzdrmalo odnos koji imate s njima ali i sa Aleksandrom Vučićem?

Moje kritike mogu da poremete odnose, ali ne mogu ni da ćutim. Ja sam rešio da ne pominjem imena ministara, ali ne mogu da kažem da svi rade dobro svoj posao i ne mogu da kažem da su svi pomogli Aleksandru Vučiću da obavlja dobro svoj posao predsednika Vlade svojim radom. Moram da kažem da primećujem da Vučić nadoknađuje svojim radom propuste pojedinih ministara koji su i dalje u Vladi, ali to je posao predsednika Vlade, on je izabrao tim, ako oni ne mogu sve da postignu, a neće da radi mora on da radi. Sad, ako ja na to u nekoj svojoj izjavi podsetim verovatno da nekoga i naljutim, znate to je osećaj koji dobro poznajem. Naprimer kada sam živeo sa tastom i taštom moj Radomir je već pošao u školu i onda ja vidim da on nekoliko dana ne redi svoj domaći zadatak i već se pripremam da obavim s njim razgovor, a meni tast kaže: “Da li vidiš da on ne radi domaće zadatke?” Ja onda skočim i naljutim se na tasta, što on to meni govori. To je psihološki skroz objašnjivo – hoću ja da kažem šta nije dobro, a nemoj ti da mi govoriš. Mislim da možda mojom kritikom malo i naljutim Aleksandra Vučića, ali to je sve u najboljoj nameri i u želji da mu pomognem. Da ako bi rešio da Vladu rekonstruiše, ja sam tu da mu pomognem i otvoreno sve kažem, šta nije valjalo kod određenih ministara, jer ja njih ne gledam ni po lepoti, niti po kilaži ni visini, već po tome šta urade, kako se oni ponašaju kada dođu strani investitori iz zemlje u kojoj je predsednik direktno izabran i on vodi vladu, ja onda organizujem da ih primi neko u Nemanjinoj, a onda saznam da ih je primio neki pomoćnik ili činovnik u ministarstvu, a ne ministar, onda shvatim da tu nešto nije dobro. Ali ako te je predsednik Srbije zamolio da primiš nekog čoveka i procenio je da on može na neki način da pomogne državi, pa primi ga, saslušaj ga, a posle ništa ne moraš da uradiš.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Da li je Srbija u 2016. godini prema Vašem mišljenju bliža rekonstrukciji Vlade ili vanrednim parlamentarnim izborima?

– Neke izbore ćemo imati svakako, stižu nam lokalni i pokrajinski, a da li će Aleksandar Vučić odlučiti da proveri i poverenje Vladi ne znam. Mislim da on radi izvanredno, a ako bi imao najmanju naznaku da mu je opala popularnost i poverenje u njega onda neka ga proverava, ali mislim da su njegove pozicije izuzetno stabilne i čvrste, a ako s nekim od ministara nije zadovoljan to se najlakše rešava rekonstrukcijom, ali ponavljam to je opet na njemu da odluči i pravi planove. Imaćemo znači izbore i meni je to predizborna godina.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Ulazimo u predizbornu godinu, u kojoj ističe Vaš prvi mandat na mestu predsednika Srbije, šta je to što još morate da uradite na ovom mestu, a da bi ste bili zadovoljni?

– Ja mislim da sam u veikoj meri ciljeve prvog mandata ostvario, nešto se malo pokvarilo u odnosima sa zemljama bivše Jugoslavije i tu prvenstveno mislim na BiH koja čini mi se da predstavnik Bošnjaka Bakir Izetbegović gleda da stalno sa jednim od nas dvojice – Vučićem i sa mnom ima dobre ili loše odnose i stalno nas tako vrti. Naprimer meni otkaže posetu Sarajevu, Aleksandra pozove u Srebrenicu pa se to iskomplikuje zato što nisu dobro to organizovali, a onda se vide ponovo u Beogradu i Sarajevu. Zatim ponovo krenu napadi na Aleksandra, a mene pozovu u Sarajevo u zvaničnu posetu. Nešto tu nije kako treba. Rukovodstvo Crne Gore odlučilo je da krene sa mnom da se svađa preko medija, ne smem više da pomenem Crnu Goru. Gospodin Ivanov je onako ogoljeno počeo da govori loše i o Srbiji pa sam morao da ga pitam: “Jel morate i na severu Makedonije da imate loše odnose?” To je sve ranije bilo idealno, sada se to nešto malo poremetilo, sve drugo je kako treba. Ja sam potpuno zadovoljan ovim mandatom i sreća što je Vlada bila izvanredna, što je u teškim vremenima odradila sjajan posao. Šta još Srbija može od nas da očekuje ne znam. Tako da ne strahujem za sebe, a ni za SNS da će bilo kada da opet ubedljivo pobedi na izborima.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Da li će jedna od Vaših novogodišnjih želja biti i novi mandat na mestu predsednika Srbije?

Ne bežim ja od toga. Imam i mnogo razloga da ovo ne radim više, ali, ponavljam ne bežim ni od toga da i dalje obavljam tu funkciju. Ja sam svoj politički život doveo do vrhunca. Šta još nisam bio? Predsednik Vlade Srbije. Ali je u okolnostima iz 2012. godine mnogo teže bilo postati predsednik republike nego predsednik Vlade i da je u tim okolnostima, tada Vučić bio kandidat za predsednika Srbije i pobedio ja bih bio predsednik Vlade Srbije. Ti izbori tada su bili ključni i lomili su sve. S te strane sam zadovoljan i nemam šta više da očekujem, a s druge strane opet trebao bih da se vratim porodici. Tu sada bijem ličnu bitku i to je malo i sebično, da ja još malo svog života proživim, a ako bi bar još sto građana bolje i lepše živelo ako ja ostanem predsednik onda nemam pravo da pobegnem sa te funkcije, ali sve to zavisi od mnogo toga. Ja lično sam zdrav i mogu još da radim, ali ponavljam da to zavisi i od odnosa u društvu i da li sam potreban, kao i da li su moje ideje dobre ili nisu, da li su stigle neke nove ideje, ali o svemu tome bih samo razgovarao sa SNS.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Ukoliko Vas SNS ne podrži?

– Ostajem pri svom stavu, da se tada neću kandidovati, ali onda bi trebao neko meni da objasni što me ne bi podržali.

Šta bi ste poželeli lično Vama, Vašoj porodici i građanima Srbije za Novu godinu?

– Moja porodica je od 4 do 87 godina koliko ima moja tašta… Zdravlje, jer ko se nije razboleo ne zna da ga ceni, ni onaj ko je ozdravio to ne zna. Zdravlje je nešto što bih poželeo svakome, a ono sa sobom vuče i sreću. Nema sreće bez zdravlja. Želeo bih zaista da građani žive mirnije i bezbednije, bez straha i ne samo na ulici da se ne plaše da će neko da ih napadne već i bez straha da li će da izgube posao, da zbog toga neće moći da otplaćuju kredit, da li će njihova deca završiti škole i hoće li posle toga odlaziti u inostranstvo ili će ovde više godina tražiti posao, e tu neku sigurnost kada bi mogli da obezbedimo u Srbiji ja mislim da bih bio najsrećniji čovek na svetu. Trajaće to, dugo je trjajao taj naš sunovrat, predugo traju razgovori sa EU, konačno su otvorena poglavlja, a najviše bih voleo da mogu na kraju svog mandata, kada god se on završio, da kažem – onaj ko dolazi posle mene nema težu situaciju u odnosima sa Prištinom, nego kada sam ja došao na tu funkciju i da ja nisam ništa upropastio, prodao izdao.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

U danima smo kada političari, estradne zvezde i svi drugi padaju u drugi plan, a na scenu dolazi Deda Mraz, kome će Tomislav Nikolić biti Deda Mraz u novogodišnjoj noći?

– Ja imam i danas neke fotografije kada sam u preduzeću “22. decembar” u Kragujevcu bio Deda Mraz za svu decu i mnogo mi je bilo lepo, a znate, funkcija predsednika je funkcija roditelja, funkcija dede, pre nego oca. Ja bih voleo da sam srećan za svu decu u Srbiju i da mogu mirno da kažu mi imamo državu i u njoj Vladu i čika predsednika koji brinu o nama i koji neće dozvoliti da nam se bilo šta loše desi. Što se mojih petoro unučadi tiče oni će imati paketić ispod jelke, ali voleo bih da ova moja misao kao paketić može da stigne u svaku kuću, da možemo da im garantujemo da će bezbedno živeti, ne samo u 2016. godini već i u svim narednim.

Ostatak intervjua pogledajte sutra u ekskluzivnoj produkciji prve internet televizije u Srbiji TELEGRAF NOW:

(Darko Zlojutro)

Tagovi: Aleksandar Vučić, BiH, Deda Mraz, EU, Kolinda Grabar Kitarović, Nova godina, poglavlje 35, Savet bezbednosti UN, SNS, T NOW, Tomislav Nikolić, UN, Vlada Srbije
Popularni komentari
  • a
    aha

    Čim reši ovo između Rusa i Turaka, Toma će da se baci na ISIL…i onda su gotovi…

  • p
    povraticu

    Jadna li si Srbijo!Sva sreca pa Putin nije jajara kao ovi nasi.
    Njemu niko ne moze da soli pamet.

  • p
    pravednik

    Što se on i Vučić nisu povukli iz politike kad su izdali Šešelja i zabili mu nož u leđa, a sve dok nije otišao u Hag bili njegovi najveći obožavatelji. KUMA JE IZDAO, A TO JE KOD NAS NAJGORI ZLOČIN!

foto dana

video dana