14

Kristijan je bio u Severnoj Koreji i plesao na najopasnijoj granici na svetu: Otkrio nam je sve što nismo znali o Kimu (FOTO)

"Slobodni govori nisu bili mogući. Samo sa našim vodičima, koji su radili za tajnu službu, mogli smo slobodnije da razgovaramo. Sa njima je moglo da se smeje i šali. Međutim, uvek smo bili svesni da kada bi dobili komandu da nas ubiju, da bi to i uradili"

Severna Koreja važi za najtajanstveniju zemlju na svetu. Njeni stanovnici ne mogu da putuju u druge zemlje, a njihova vlast strogo kontroliše informacije iz „spoljašnjeg sveta“ koje dolaze do njih. I dok čitav zapadni svet smatra da u toj zemlji vlada diktatorski režim porodice Kim i njihovog lidera, Severnokorejci smatraju da žive u pravom utopijskom društvu i da njihov vođa brine o njima najbolje što može. 

Bila sam na zabranjenom spratu hotela u Severnoj Koreji: Morali smo da ćutimo, vodič je bio jeziv dok smo prolazili pored tajnih soba

Ova država je ipak otvorila svoje granice za malobrojne turiste koji mogu sebi da priušte da je posete. Među njima je i nemački pisac, satiričar, televizijski autor i stručnjak za komediju Kristijan Ajzert. Za njega je to bilo posebno iskustvo jer je još kao dečak, odrastajući u Istočnoj Nemačkoj, zamišljao tobogan duginih boja, koji je video u jednom severnokorejskom propagandnom filmu.

Na osnovu ovog iskustva on je napisao knjigu „Kim i Tintin - odmor u Severnoj Koreji“, koja je objavljena i u našoj zemlji. Samo za Telegraf.rs, Kristijan otkriva kako je izgledalo odrastanje u Istočnom Berlinu, zašto je odlučio da ode u Severnu Koreju, šta je imao priliku da vidi, kakvo je njegovo mišljenje o Kimovoj vladavini i šta misli o Srbiji i njenim građanima.

Foto: Deniz Saylan

Foto: Deniz Saylan

Kako je izgledao Vaš život dok ste odrastali u Istočnoj Nemačkoj?

Moja porodica je nailazila na otpor, ali nije bila aktivna u političkoj opoziciji. Moja tetka, sestra moje majke, krajem pedesetih godina prošlog veka je otišla u Zapadnu Nemačku. Zato što moj deda nije želeo da prekine kontakt sa svojom ćerkom, on je izgubio mesto docenta u visokoj školi. Mojoj majci kasnije nije dozvoljeno da piše svoju doktorsku tezu, jer ona takođe nije htela da prekine kontakt sa mojom tetkom. Išao sam u crkveni vrtić, ali sam kasnije bio u mladim pionirima i nosio plavu maramu. To je bio vrlo ambivalentan život.

Da li je Vaša porodica bila odvojena od svojih rođaka zbog izgradnje Berlinskog zida?

Moja porodica nije bila iznenađena kada je 1961. godine bila razdvojena zbog izgradnje Berlinskog zida. Sestra moje majke je otišla pravo u Zapadnu Nemačku krajem pedesetih godina prošlog veka, dok nije postojao nepremostivi zid. Kada sam osamdesetih godina bio dete, nismo mogli da posetimo moju tetku i njenu porodicu. Oni su morali uvek kod nas da dođu.

Foto: AP/Tanjug

Foto: AP/Tanjug

Kako ste doživeli političke promene koje su se desile u Vašoj zemlji 1989. godine?

9. novembra 1989. godine video sam uveče na televiziji čuvenu konferenciju, na kojoj je najavljeno da je stanovnicima Istočne Nemačke dozvoljeno da putuju na Zapad bez zahteva za izlazak ili vize. Šta je to konkretno značilo, kao i mnogi drugi, mi nismo ništa razumeli i otišli smo na spavanje. 10. novembra u 6 sati ujutru probudila me je moja majka sa rečenicom: "Kristijane, zid je srušen". Išao sam u školu, gde međutim nije održana prava nastava, jer su svi želeli da pričaju o tom događaju.

U popodnevnim satima imao sam dva časa nastave iz predmeta "Uvod u socijalističku proizvodnju". Moja majka me je pokupila iz škole i vozili smo se brzim gradskim vozom do Zapadnog Berlina. Na trgu kod Spomen crkve bilo je hiljade ljudi, mnogi su mahali crno-crvenozlatnim zastavama i onda je došao kancelar Helmut Kol i održao govor. Puno ljudi iz Zapadnog Berlina su mu zviždali, a ja nisam uopšte razumeo zbog čega. Kasnije sam saznao da za razliku od Istoka, Kol u to vreme u Zapadnoj Nemačkoj nije bio omiljen.

Foto: AP/Tanjug

Foto: AP/Tanjug

Da li je za Vas bilo iznenađenje kada je Nemačka postala jedna država 1990. godine?

Kroz zapadne medije, radio i televiziju, bio sam veoma dobro informisan o razvoju političke situacije, iako sam imao 13 godina. Osetio sam da se nešto menja. Kada se zid tako brzo srušio, niko nije mogao da predvidi da će ujedinjene Zapadne i Istočne Nemačke tako brzo doći. Brzo ujedinjenje je bio jedini pravi put. U suprotnom Istočna Nemačka bi bila ekonomski, ali i zbog preseljenja mnogih iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku, društveno osiromašena. Većina ljudi u Istočnoj Nemačkoj je 1989/90 želela da bude "Zapad".

Odakle potiče Vaša fasciniranost Severnom Korejom? Zašto ste odlučili da posetite tu zemlju?

Moja škola je nosila naziv: "Škola prijateljstva između Istočne Nemačke i Severne Koreje". Imali smo redovne posete od strane severnokorejske delegacije. U jednoj od tih poseta pokazali su nam jedan propagandni film o Severnoj Koreji. Tamo su imali jedan veliki tobogan boje duge, koji je mene kao dete impresionirao. Kasnije, kao odrasla osoba, morao sam uvek, kada sam nešto čuo o Severnoj Koreji, da mislim na taj tobogan. O tome sam pričao svojoj prijateljici Tan. Ona mi nije verovala da postoji takav tobogan. Pošto na internetu ništa nismo našli, rekao sam njoj u šali: "Hajde da odemo i pogledamo“. Šala se ostvarila i deset nedelja kasnije već smo bili u Severnoj Koreji.

Foto: Christian Eiser

Foto: Christian Eisert

Šta ste očekivali da vidite tamo i da li ste bili iznenađeni onim što ste tamo zatekli?

Iako je zemlja bila i jeste jedna od najvažnijih egzotičnih destinacija na svetu, Pjongjang na prvi pogled nije bio drugačiji od onoga što sam znao dok sam odrastao u Istočnom Berlinu. Svuda stoje tipični socijalistični montažni objekti, u kojima sam i ja odrastao. Na drugi pogled, otkrili smo da su često samo fasade kuća sveže okrečene, i to one koje su gledale na ulice kroz koje smo se vozili. Kuće pozadi su često izgledale sive i isprazne i imale su buđave zidove. Takođe, mnogi ljudi tamo idu peške, pa ne obraćaju pažnju kada prelaze ulicu, jer ne očekuju automobil. Nisu postojali privatni automobili u Severnoj Koreji. Ovo se promenilo i ponosan si u Pjonjangu kada ponekad naletiš na gužvu.

Foto: Christian Eiser

Foto: Christian Eisert

Da li je sve što čujemo o toj zemlji zaista istinito? Da li je život tamo težak, da li se ljudi plaše za svoje živote ili stvarno toliko vole svog „velikog vođu“?

U Severnoj Koreji ne važe nikakva ljudska prava. Ne postoji slobodna štampa i ne postoji slobodni izbori. Ko želi na drugo mesto potreban mu je dozvola, a ko je malo kritički nastrojen prema sistemu i vladi, mora da prođe sa lošim posledicama, čak i sa smrtnom kaznom. Međutim, ja znam, čak iz mog iskustva da u diktaturi, jedan priča i deluje na drugačiji način spolja, nego što misli u sebi. Hvaliti velikog vođu služi preživljanju. Za razliku od Istočne Nemačke, većina ljudi u Severnoj Koreji nema pristup stranim medijima ili internetu i ne mogu da uporede svoje živote ili da provere verodostojnost zvaničnih saopštenja. U nekim krugovima, posebno u Pjongjangu i na kineskoj granici, ljudi su veoma svesni da su njihovi životi veoma drugačiji od života i slobode preko. Režim je pokušao da nezadovoljstvo suzbije silom, s druge strane, Kim Džong Un je pravio male ustupke i dozvolio samostalnu ekonomsku aktivnost, tako da je situacija snabdevanja, posebno u Pjongjangu, poboljšana.

Koliko ste dana proveli u Severnoj Koreji?

Sa dolaskom i odlaskom bilo smo dvanaest dana na putu.

Foto: Christian Eiser

Foto: Christian Eisert

Koja ste mesta tamo posetili?

Ukupno, vozio sam oko 1.500 kilometara kroz zemlju. Uvek pod prismotrom trojice čuvara iz Severne Koreje. Iz Pjongjanga smo putovali na Mihongijan planine, severno od glavnog grada, zatim na zapadnu obalu i na kraju do Kaesonga na jugu, direktno na granici sa Južnom Korejom, koju smo takođe posetili.

Koje je Vaše nezaboravno iskustvo u iz Severne Koreje?

Na pograničnom prostoru Severne Koreje, u vidokrugu Južne Koreje, moja prijateljica Tan i ja smo jeli u praznom restoranu. Posvađali smo se i Tan je ljutito napustila restoran. Trčao sam za njom. U foajeu restorana čula se muzika, koja mi je bila poznata. Bio je to neki nemački šlager. Napravio sam nekoliko plesnih koraka i jedan od naših vodiča me je pitao, da li bih hteo da igram. Ja sam rekao: "Za to mi je potrebna žena" i nekoliko sekundi kasnije ispred mene se stvorila mala Severnokorejka u tradicionalnoj odeći i igrao sam sa njom uz nemačku šlager muziku na najopasnijoj granici na svetu.

Foto: Christian Eiser

Foto: Christian Eisert

Opišite nam neku zanimljivu osobu koju ste imali priliku da upoznate tamo?

Vodilo se račina o tome da mi imamo kontrolisani kontakt sa Severnokorejcima. Slobodni govori nisu bili mogući. Samo sa našim vodičima, koji su radili za tajnu službu, mogli smo slobodnije da razgovaramo. Sa njima je moglo da se smeje i šali. Međutim, uvek smo bili svesni da kada bi dobili komandu da nas ubiju, da bi to i uradili. Pre nekoliko meseci sreo sam u Nemačkoj jednu ženu, koja je pobegla iz Severne Koreje. Rođena je u jednom logoru, jer su njeni roditelji tamo bili zatočeni. Živela je 21 godinu u logoru i proživela najgora mučenja i zverstva. Bez obzira, ili prvenstveno iz tog razloga, zračila je neverovatnom životnom radošću. Impresivna žena.

Da li se Vaša knjiga bazira na isključivo na istinitim događajima ili su neki delovi fikcija?

Sve je zasnovano na stvarnim iskustvima. Samo sam neka imena promenio iz bezbedonosnih razloga.

Foto: Christian Eiser

Foto: Christian Eisert

Šta mislite kakve bi reakcije Vaša knjiga izazvala da može da bude objavljena u Severnoj Koreji?

To je knjiga koja se kritički bavi političkim sistemom, ali uprkos tome je zabavna priča. U Severnoj Koreji se neće zvanično pojaviti. Međutim, kopije nemačkog izdanja su u nemačkoj ambasadi u Pjongjangu i u stanovima nemačkih diplomata. Pošto se apartmani redovno pretresaju od strane severnokorejske tajne službe, u Severnoj Koreji se zna za postojanje knjige. Osim toga, knjiga "Kim i Tintin" se pojavila i na kineskom, a nemački turisti uvek pitaju za vodeni tobogan, tvrdeći da je u Nemačkoj veoma poznat. Na početku Severnokorejci nisu znali o čemu to Nemci pričaju, a u međuvremenu su počeli da vode turiste na to mesto. Moja knjiga je pokrenula neke stvari u Severnoj Koreji.

Foto: Christian Eiser

Foto: Christian Eisert

Šta mislite o vladi Kim Džong Una i kakvo je Vaše mišljenje o njemu kao o „velikom vođi“?

Za razliku od drugih, ja mislim da Kim Džong Un, kao i muškarci i žene koji stoje iza njega nisu ludi idioti. Režim se ponaša vrlo pametno u svom duhu. Spolja gledano, oni provociraju sa raketnim probama Zapad, a od nedavno i Kinu, a iznutra tvrdi da je zemlja ugrožena i da se moraju držati zajedno, da bi se izdržale teške situacije, jer je neprijatelj pred vratima. Na kraju, Kimova porodica i generali su jedino zabrinuti da očuvaju moć. Dok god se severnokorejska elita ne pobuni, sistem će ostati. Bez obzira da li Kim Džong Un ima toliku moć, on igra sporednu ulogu. On mora na prvoj liniji da odigra ulogu lidera.

Foto: Tanjug/AP/Korean Central News Agency/Korea News Service

Foto: Tanjug/AP/Korean Central News Agency/Korea News Service

Da li je ovo bilo iskustvo i prilika koja se pruža samo jednom u životu ili biste ponovo otišli u Severnu Koreju za nekoliko godina?

To je bilo nezaboravno iskustvo, a za mene kao autora je značilo, osim toga i jedan veliki uspeh. Sa 26 izdanja, to je najprodavanija knjiga o Severnoj Koreji na nemačkom govornom području. Voleo bih da ponovo da odem tamo. Samo se bojim, da me neće pustiti da uđem u zemlju. To znači, čisto možda...

Da li uskoro planirate da dođete i u Srbiju i da se družite sa svojim čitaocima?

Nažalost, nikada nisam bio u Srbiji, ali sam čuo impresivne stvari o pejzažu i o gostoljubivosti Srba. Pored toga, postoje političke paralele između zemlje mog detinjstva, Istočne Nemačke, i istorije Srbije. Tako da bih voleo jednom da dođem u Srbiju i da ispričam priču o svom putovanju kroz Severnu Koreju. Morao bi neko da organizuje jedno predavanje.

Daljinac baner

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)

Tagovi: Berlin, Berlinski zid, Diktatura, Istočna Nemačka, Južna Koreja, Kim Džong un, Knjiga, Komunizam, Narod, Pisac, Pjongjang, Putovanje, Severna Koreja, Sloboda govora, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (14)
Poređaj komentare:
  • Ј
    Јоле

    Лепо су живели источни немци ,возили тек понеки срећници ауто и то пластични,куповали на бонове.Али чланак је о Северној Кореји...Они једу траву и праве бомбу .

  • W
    Wolden Šmit

    Baron Munchausen od A do Š...!

  • R
    Robin Hud

    Isao je u vrkvenu skolu ? Zar u kominostivkoj zemlji iza "zida" pa crkvena skola ! Nije mogao da ide u Zapadni Berlin pa je rodbina posecivala njih u Istocnom Berlinu! Zar nisu ubili svakoga ko je pokusao da predje sa bilo koje strane? Brzim vozom je otisao u Z Berlin? Zar je saobracao voz ? Po onome sto smo gledali i sto gledamo ni ptica nije mogla ni na jednu stranu. Od malena je zeleo da vidi duginih boja... Nemoj da dolazi kod nas. Napisace da smo sami sebe bombardovali, da su agenti svi koji sviraju, pevaju i prodaju sladoled u Knez Mihajlovoj, a da je sistem bus plus u stvari spijunski sistem za pracenje. A da ne zaboravim, i da Milosevic jos uvek drzi sve konce u svojim rukama...

Praistorijski ljudi živeli su u podnožju Petrovaradinske tvrđave: Arheolozi su došli do fantastičnih otkrića u srpskoj Atini (FOTO)

CELA ISTINA O ČETNIČKOM KONGRESU U SELU BA: Da su pobedili, Jugoslavija bi bila federativna monarhija kao danas Ujedinjeno Kraljevstvo (FOTO)

Da li su ovo stvarne granice Irana? Jedni ovo nazivaju Velikim Iranom, a drugi „iranskim kulturnim kontinentom“

Da kapitalizam ne mora biti zlikovački sistem pokazuje jedan izvanredni potez najveće švedske banke. U vezi je s fudbalom

Tanki spisak neutralnih zemalja u 2. svetskom ratu bio bi deblji bez „hrabrih“ nacija koje su Nemačkoj objavile rat kad se našla na kolenima

Evita Peron, voljena prva dama Argentine: Suprug joj je bio surovi diktator, borila se za prava žena i siromašnih, a imala skupoceni nakit i haljine (FOTO) (VIDEO)

POSLEDNJI POTURICA: Omer-paša Latas „u grob poneo srpsko srce“, bio Milošev petokolonaš u Carigradu, kao sultanov maršal klao bosanske age i begove (FOTO)

Vladimir je prvi čovek koji je umro u svemiru: Svi su ga slušali uživo kako plače i viče. Nikome nije bilo dobro zbog njegovih poslednjih reči

Nacistička propaganda je bila Hitlerovo najjače borbeno sredstvo: Medijima i posterima su širili mržnju, a za sve je zaslužan samo jedan čovek (FOTO) (VIDEO)

Luj XIV se okupao samo dva puta u životu, a vladao je 72 godine: Najgore je bilo slugama koje su ga budile i oblačile u oblaku smrada (FOTO) (VIDEO)

Šta je Karl Marks zaista govorio o Srbima?

200 godina od rođenja Karla Marksa: Najveći kritičar kapitalizma i revolucionar, koji je uveo u svet socijalizam i komunizam (FOTO) (VIDEO)

1. maj u srpskim novinama 1934. godine: Udarna vest bila proslava Praznika rada u Trećem rajhu, sukobi u Parizu u drugom planu

Srpsko-austrijska opsada turskog Beograda na jedinstvenom 300 godina starom meksičkom paravanu

73 godine od smrti nacističkog monstruma: Hitler imao jedan testis, nikada nije ušao u logor, a bio je nominovan za Nobelovu nagradu za mir (FOTO) (VIDEO)

Ova slika je nastala dva meseca nakon rođenja Ratka Mladića, na putu pored mesta gde se rodio

Podsetimo se kako su i zašto su Rusi i Englezi 1941. bez objave rata napali i okupirali Iran, a u svetlu novih američkih pretnji ratom toj zemlji

BOJ NA ČOKEŠINI — SRPSKI TERMOPILI: Tačno je 214 godina od herojstva 303 hajduka koji su zaustavili čitavu tursku vojsku (FOTO)

Šta je Miloš Obrenović diktirao Vuku Karadžiću: "Neka se je*u kao što su počeli, mi da se u je**činu ne mešamo" (FOTO)

OVO SU FOTKE I REČI ZA KOJE HRVATI NE ŽELE DA ZNAJU: Trijumfalni ulazak pobedničke srpske vojske u Zagreb 1918.

Točkove istorije pokreću sitnice: Primio zlatni sat i 100.000 pezeta kao mito, izazvao smrt milion ljudi

Dubrovčani izmislili karantin, prvi u Evropi ukinuli ropstvo, doneli zakon o osiguranju i mere protiv požara, a za vreme cara Dušana osnovali starački dom

Ko je bila kraljica Ana Dandolo, čukunbaba cara Dušana, i da li je Stefan od pape dobio krunu jer ga je nagovorila da odbaci pravoslavlje (FOTO)

Svi ljudi koji traže vraćanje smrtne kazne treba da pročitaju ovu priču o jednom od najčuvenijih suđenja u istoriji

SMRTONOSNA MEŠAVINA GRKA, TURAKA I JEVREJA: Ova crkvena vrata nisu otvorena 197 godina. Evo i zašto (FOTO)

Svako ko doziva rat bi trebalo da potraži svoj odraz u očima ove dve madridske devojčice koje se skrivaju od fašističkih bombi (FOTO)

ISTORIJA SE PONAVLJA, BAUK FAŠIZMA KRUŽI EVROPOM: Izgled nemačkog Rajhstaga pre uspona nacista upozorenje je svima (FOTO)

Atina je u skorije vreme dva puta menjala ime, iz jednine u množinu i nazad

Da nije bilo Španskog građanskog rata komunisti možda nikada ne bi osvojili vlast u Jugoslaviji

Kakvim su „limuzinama“ komunistički delegati dolazili u Jajce na zasedanje AVNOJ-a, a kako narodni poslanici danas dolaze na posao

Tito je bio čovek od nerđajućeg čelika: Ono kad se vrhovni komandant brčka u moru, a tek što je jedva izvukao živu glavu u Drvaru (FOTO)

Prva promena pola na prostoru bivše Jugoslavije izvršena je još 1936. godine: Almaza Popović tada je postala Enver (FOTO)

„Događaji u Zagrebu prilikom dolaska osvajača biće najtamnija ljaga na tvojoj istoriji, hrvatski narode“, poručio je Josip Broz Tito aprila 1941. godine

Hrvati koji su se za Hitlera tukli u Staljingradu, pa za Tita protiv Nemaca i četnika u Čačku: Priča o Marku Mesiću i ustaškoj 369. pukovniji (FOTO)

Godišnjica najveće srpske sramote: Kako je šest SS-ovaca na čelu sa 28-godišnjim kapetanom, ukradenim motornim čamcem osvojilo Beograd pre 77 godina

Udario je na rođenog brata, hteo celu Srbiju za sebe, pa misteriozno nestao: Jedan vladar iz najslavnije srpske dinastije ostaće večita enigma

Šta je Adolf Hitler nakon pobede u Aprilskom ratu rekao na sednici Rajhstaga o puču, Srbima, Beogradu i Englezima

ATENTAT NA PAVELIĆA: Kako je Blagoje Jovović usred Buenos Ajresa smrtno ranio ustaškog zlikovca na godišnjicu uspostave NDH (FOTO)

MARŠ SRPSKE VOJSKE: Zaboravljeni naši junaci iz rata o kome više ni ne pričamo (FOTO)

JUGOSLAVIJA USPELA, PACIJENT UMRO: Naslovna strana „Vremena“ od 5. aprila 1941. danas je i smešna i tužna, ali pre svega poučna (FOTO)

Zašto je Split zaboravio Sonju Bučan, od ustaša obešenu učiteljicu i majku šestomesečnog deteta, i da li bi isto prošla u Srbiji?

Nemci im okupirali zemlju i porobili narod, ali one padaju na njihove uniforme. Na kraju rata će biti ošišane na ćelavo (FOTO)