Lukić za Telegraf iz Torina: Zbog korone sam odrastao preko noći, muka me naterala da peglam i kuvam

Foto: sasa lukic

Nekolicina srpskih fudbalskih internacionalaca, ne računajući one koji su uhvatili "poslednji voz" (zapravo avion) i vratili se u zemlju, našla se u središtu žarišta virusa korona, koji hara svetom, zarobljena u stanovima u gradovima u kojima žive, bez jasne slike dokle će pošast potrajati. Među njima je i reprezentativac Srbije i prvotimac Torina - Saša Lukić, koji je, sticajem okolnosti, u istoimenom italijanskom gradu ostao sam, bez porodice i prijatelja, i već drugu nedelju je u kućnoj izolaciji, gde se, kako za Telegraf u šali kaže, “čeliči i postaje čovek”.

Preporučujemo

Lukić za naš portal prenosi dešavanja iz Italije, navodeći da situacija nije nimalo prijatna, jer loše vesti iz dana u dan sustižu jedna drugu i da, čak i kada pokušava da se ne informišeiz medija, to naprosto nije moguće, jer neke stvari gleda svojim očima.

- Vidite, čitate i sami, situacija u Italiji je, blago rečeno, veoma loša. Jučerašnji dan je bio tragičan, bilo je preko 600 žrtava virusa korona i na takve stvari, koliko god se trudio da ne čitam kako bih ostao smiren, ne možete da ostanete imuni. Ljudi su zatvoreni u kućama, stanovima, niko ne izlazi, sem kada mora do prodavnice i apoteke, koje jedino rade. I tada, vidite samo mlađu populaciju koja ide u nabavku potrepština, jer stariji ljudi uopšte ne izlaze. Posle podne i uveče, centar grada, gde inače živim, pretvara se u "pustinju", nema nigde nikoga - priča Saša Lukić.

Mladi fudbaler je već dve sedmice u samoizolaciji, kaže da iz stana izlazi samo do prodavnice, i to češće nego ostali, jer je u Torinu ostao potpuno sam.

- Sticajem okolnosti, tri dana pre nego što će da "bukne" pandemija, jedan od prijatelja koji je boravio kod mene se vratio u Srbiju. Da je neko mogao da pretpostavi šta će da se dogodi, verovatno bi ostao, jer bi i meni bilo malo lakše. Kako što rekoh, rade prodavnice i apoteke, pa sam se odlučio za manje nabavke, kako bih malo protegao noge. Ali i to kratko traje, stavim kapu, masku, kupim šta mi treba i brzo nazad u stan. Policija je na svakom koraku, nema mnogo zadržavanja... Situacija je zaista teška, niko ne može ni da nasluti kada će ovome doći kraj.

Foto: MN Press

Lukić je mogao da dođe u Srbiju u prvim danima, ali je odbio takvu mogućnost, jer nije želeo da ugrozi svoju porodicu, prijatelje, komšije.

- Čim je sve ovo počelo, mogao sam da dođem, čak su i moji od kuće insistirali, ali sam odlučio da ostanem uprskos svemu. Nisam želeo da dođem u situaciju da ugrozim roditelje, baku i dedu, koji žive sa njima ili prijatelje, komšije. Virus se očito na svakome različito manifestuje, nisam želeo da se dogodi nešto nepredviđeno i da se posle kajem. Pritom, sledovao bi mi karantin, pa bi posle na red došlo pitanje zatvaranja granica, gde isto nemate jasnu sliku mogućnosti kretanja, koje opet donosi rizik od zaraze. Ovako se borim kao i svi naši igrači ovde i poštujem sva pravila.

Naravno, ljudi iz Torina su posvećeni svakom svom igraču, pa su na vreme svakoga ponaosob obavestili kako da se ponaša, šta da radi u datim okolnostima.

- Dobili smo još prvog dana instrukcije da ne mrdamo iz stanova, kuća, kao i plan rada koga treba da se držimo dok traje vanredna situacija. Tako, recimo, pre podne odradim trening po instrukcijama Andreje Milutinovića. sa kojim sarađujem dugo i privatno, a i sada u reprezentaciji, a uveče se pridržavam programa Torina. Obavim između toga sve šta treba, čujem se sa porodicom i prijateljima, kako u Srbiji, tako i ovde u Italiji, uveče pogledam neki film, seriju i dani prolaze. Kako naš narod voli da kaže - preko noći sam postao čovek. Muka me naterala da počnem da kuvam, peglam stvari, čistim stan i sve drugo što je potrebno. Ništa mi nije teško, niti se žalim, samo da bude zdravlja, sve ostalo je nebitno.

Vezista Torina je u stalnom kontaktu i sa ostalim našim igračima u Italiji.

- Redovno se čujem sa Nikolom Milenkovićem, Dušanom Vlahovićem, Aleksandrom Kolarovim... Nikome nije svejedno, ali opet u Rimu i u Firenci je, recimo, situacija bolja nego na severu Italije, odakle dolaze zaista mučne vesti i slike. Svi se pridržavamo pravila, držimo se zajedno, jer uvek je lakše kada čujete svoje drugove, svoj jezik. Oni takođe nisu hteli, niti će da se vraćaju u Srbiju, svi čekamo da ova nevolja prođe i da se život vrati u normalu.

O fudbalu u Italiji više niko i ne razmišlja, tvrdi Lukić.

- Sve neke informacije, datumi koji cirkulišu, po meni su nerealni, jer niko ne može da predvidi koliko će sve ovo da traje. U ovom trenutku niko ne može ni da nasluti šta će biti sa Serijom A, da li će se nastavljati ili neće, jer virus ne jenjava, vesti su sve lošije iz dana u dan. Baš razgovaram sa saigračima iz Torina u zajedničkoj grupi, fudbal više nije "broj 1" u Italiji, niko o njemu i ne diskutuje, samo se svi nadamo i molimo da se koroni stane na put i da ljudi ozdrave. Nije nam svejedno što je sve stalo, što se ne bavimo onim što volimo, ali kada vidite u bolnicama doktore, sestre i ostalo medicinsko osoblje, shvatite da su oni istinski heroji današnjice koji rizikuju svoj život da bi spasli druge. Tu svaka priča o fudbalu i bilo čemu drugome prestaje.

Saša Luki-, broj sedam, slavi pogodak Torina Foto: Saša Lukić

Ni Fudbalski savez Srbije nije zaboravio na igrače koji su praktično ostali zarobljeni u teškim okolnostima.

- Nisu zaboravili i zahvalan sam im na tome. Zvali su me i selektor Ljubiša Tumbaković i generalni sekretar Šurbatović, kondicioni trener Andreja Milutinović i još nekolicina zaposlenih u "Kući fudbala"... Razgovarali smo, dobio sam veliku podršku i rečeno mi je da su na raspolaganju šta god bude zatrebalo, što svakako godi čuti u ovim okolnostima.

Za kraj, mada je svakako trebalo da bude prvo interesovanje u vezi sa Sašom Lukićem: da li je zdrav, testiran na virus korona...

- Hvala Bogu i hvala vama na pitanju, zdrav sam potpuno. Testirana je cela ekipa Torina pre dve sedmice i nije bilo zaraženih koronom, a u ponedeljak nas očekuje novo testiranje, pa neka tako i ostane. Nadam se da će se svet izboriti sa ovom nevoljom, Italija i Španija pre svega, jer su teško pogođene. Vidim moja Srbija je osetila opasnost na vreme, mnogo bolje reagovala i da je situacija daleko bolja, ali moramo biti istrajni i složni do kraja. Samo disciplina i poštovanje saveta stručnjaka i države i izborićemo se sigurno, pobedićemo ovu najtežu utakmicu za zdravlje i živote - zaključuje Saša Lukić.

(Z. Ivković)