Da li je ustoličenje Brena Starka najava Novog svetskog poretka? (VIDEO)

Zaboravite zmajeve i ostala čudovišta - serijal koji nas je vozio 8 godina nas je naučio šta je to sloboda, demokratija i da su političari ljudi koji vole da pojedu, popiju i...

Game of Thrones, Igra Prestola
Foto ilustracija: Nikola Jovanović/Tanjug/AP/Helen Sloan/HBO

Internet je odavno proglasio američkog pisca Džordža R. R. Martina za Nikola Makijavelija 21. veka, jer kao što je italijanski filozof krajem početkom 15. veka objasnio tadašnje vreme, tako je Martin objasnio naše doba u svojoj sagi "Pesma leda i vatre".

Producentski par David Beniof i Danijel B. Vajs su epsku priču preneli milionima ljudi koji su godinama unazad otkidali na "Igru prestola". Pod krinkom zmajeva i aveti ponovo smo učili o ljudskim strastima, ambicijama i volji za moći svih onih koji su ikada zaigrali igru u kojoj nema pobednika.

Igra prestola

Ljudi koji su promenili naš pogled na svet - Foto: Instagram/Emilia Clarke

Kako je Igra prestola uradila isto što i Makijaveli u Renesansi?

Srednji vek se uzima kao jedno od najdužih stabilnih razdoblja u ljudskoj zabeleženoj istoriji, u trajanju od oko 1000 godina. Istina, desilo se mnogo lomova ali društveni sistem u celosti ostao je netaknut. Na čelu države bio je monarh koji je imao božanski legitimitet potvrđen od strane verskih institucija, a taj monarh balansirao je interesima aristokratije. Velika većina stanovništva se gotovo nikako nije računala.

Kada su tokovi istorije najzad doneli promene, kada je staro društvo počelo da propada ljudi su i dalje verovali u Božansko pravo odlučivanja kralja, nepogrešivost Crkve, prostodušnost običnog čoveka i časne namere narastajućeg građanskog sloja. Svet je tonuo u licemerje koje je gomilalo leševe i uništenje. Tada se pojavio Makijaveli i saopštio prostu istinu koju niko nije hteo da vidi. Svet je u nijansama sive, isti Makijaveli je naučio svakog ko je to želeo kako se u takvom svetu opstaje, prosperira i kako se takav svet oblikuje.

Nikolo Makijaveli, Niccolo Machiavelli,  by Santi di Tito

Čovek koji je započeo političku renesansu - Foto: Wikipedia/Santi di Tito

Prva žertva svake velike istine je budala.

Prva budala koja je u sagi  zbog ideala izgubila glavu bio je Ned Stark. Njegovo obezglavljenje otvorilo je oči mnogim idealistima, jer voljom moćnih i kapricom jednog umobolnika (kralj Džofri) uzoran otac, muž, vođa, ratnik, državnik... završio je kao svinjče prezren od svih, ostavljen, bez obzira na to što je sva pravda bila na njegovoj strani, i materijalni dokazi za incestualno poreklo kralja Džofrija u rukama svih bitnih igrača imaginarnog sveta Vestrosa.

Njegov sestrić Džon Snežni (Egon Targerijan) sve do poslednje epizode serijala uvek bira pravdu i uvek svojim izborima namiče omču sebi i drugima oko vrata. Čak i onda kada naizgled postupi racionalno i zarije nož pod rebra svoje tetke Deneris on to čini iz ideala. Na kraju završava na Zidu  ražalovan od svih titula i počasti, na granici za čije postojanje ne postoji potreba.

Ako pogledamo realni politički ideali povremeno (ne toliko često) mogu da posluže kao raketno gorivo nečije političke karijere, ali ishod je ili sudbina patrijarha roda Stark, ili sudbina poslednjeg Targerijana. Dobar primer za prvu situaciju je srpski socijalista Dimitrije Tucović. Početkom 20. veka on vidi brojne problem srpskog društva i naroda, ostaje veran idealima socijalne pravde i onda kada su njegovi istomišljenici u Evropi glasali za rat. Početkom Velikog rata taj isti  Tucović pada braneći svoje principe i narod u ratu protiv koga je bio do kraja.

Sa druge strane oni koji su preživeli svoj idealizam nalaze se svuda oko nas. Tu su na primer prvoborci studentske revolucije iz 1968, ili svih onih koji su u Srbiji bili redovni na protestima od 1990. uvek uz misao: "da je sada pravi trenutak" i "da će sve leći na mesto kada odu ovi".

Bedž šetač, protesti 1996. godine

Čekajući promene - Foto: Telegraf

Zašto je za demokratiju potrebno ono što imamo danas?

Interesantna scena u poslednjoj epizodi je predlog Semvela Tarlija da se u Sedam kraljevstava uvede demokratija, odnosno da narod bude taj koji će da bira kralja. Ovo je dočekano smehom svih prisutnih gospodara, i ciničnim opaskama da za to pitanje treba da se pitaju njihovi lovački psi i konji. Čitajući komentare na društvenim mrežama stanovnika Zapadnog i demokratskog sveta odbacivanje Tarlijevog predloga dočekano je na nož. Ti komentatori zaboravljaju da je svet Igre prestola zasnovan na feudalnoj Evropi gde je za gospodara zemlje jedina razlika između konja i kmeta ta što kmet ume da govori. Gospodar je bio vlasnik zemlje, a kmetovi su bili oruđe koji su tu zemlju obrađivali, mogao ih je oterati, mogao ih je prokockati, i samo je delimična sloboda kretanja bila razlika između kmeta i roba.

Demokratska društva su istina postojala oduvek, ali su ona bila ograničena na manji broj ljudi koji su živeli na relativno maloj udaljenosti. Demokratija je bila rezervisana za gradove, Atina, Rim, Venecija, Dubrovnik, ali su se i tu pitali samo oni koji su  demokratiju finansirali. Rimska republika i njena verzija predstavničkog sistema vlasti je propala onog časa kada je Rim zakoračio van Italije. Upravljanje carstvom zahtevalo je centralizovanu administraciju.

Savremena demokratija nastala je u Sjedinjenim državama, ali su čaki i osnivači Amerike znali da je teritorija velika, da je neophodno napraviti federalnu podelu vlasti, i da je glasanje i brojanje glasova veoma složen proces. To se najbolje vidi po načinu na koji Amerikanci biraju predsednika, a koji odslikava seosko društvo koje su imali pre 3 veka.

Svedoci smo da čak i u savremeno doba demokratski sistemi propadaju ukoliko politička kultura pa i obrazovanje stanovništva nije na odgovarajućem nivou. Demokratija zahteva pismene građane, koji žive od svog rada i zainteresovani su za svoju političku zajednicu. Zato demokratija u Vesterosu nije moguća. Danas kada smo na pragu toga da glasamo putem interneta i da zahvaljujući primeni blokčejn tehnologiji te glasove nema ko da pokrade, lako nam je da branimo naivnog Tarlija.

Junaci serije Igra prestola (Game of Thrones) nekada i sada

Semvel Tarli: Teško je biti ispred svog vremena - Foto: Tanjug/AP/HBO

Šta se desilo sa "Gvozdenom bankom"?

Ono što je u poslednjoj epizodi ostalo nedorečeno, a što smo videli još od dana kada se Stanis Barateon pojavio u Bravosu, jeste sudbina tamošnje "Gvozdene banke". Ta ogrganizacija je bila najveći kreditor Sedam kraljevstava. Da bi namirila pređašnje dugove, i da bi postala kreditno sposobna kraljica Sersei uništila je porodicu Tirel i otela njihovo bogatstvo. Zauzvrat banka joj je dala novi kredit kojim je ona angažovala Zlatnu četu, inače jednu od poluga kojom je Gvozdena banka naplaćivala svoje dugove. U 7. sezoni smo videli da bankari zapravo vrše kompleksu političku analizu, daju novac na pozajmicu onome ko ima najviše šanse da vlada, i posle toga ubiraju kajmak.

Mnogi su u ovoj instituciji videli svetsku banku, MMF, Pariski i Londonski klub kao i druge međunarodne finansijske kuće. Ko je hteo, a pre toga nije znao kako, na primeru Gvozdene banke je mogao da se inicira u saznanja o funkcionisanju hedž fondova, i kako se na vlast dolazi ne uz dobru izbornu kampanju nego uz zaključivanje lukrativnih ugovora sa budućim poveriocima. Poslednja sezona najmoćnije oružje u budućem neminovnom sukobu Banke i Šest kraljevstava + Sever dalo je u ruke Bronu, koji je više zainteresovan za lično bogaćenje i seks trafiking.

Verujemo da je rasplet sa Bankom izostavljen kao i mnogi drugi raspleti u serijalu, i da će Martin biti taj koji će razrešiti pitanje najmoćnije institucije svog sveta u knjigama. Verujemo i nadamo se da producenti nisu dobili poziv od nekoga ko baš i ne voli da se otkrivaju najveće tajne tokova svetskog novca.

Igra prestola, specijalni efekti

Bravos, grad iz koga Gvozdena banka kontroliše svet - Printskrin: Vimeo/Mackevision

Šta znači oslobođenje, a šta emancipacija?

Deneris je uz sve svoje faraonske titule imala i onu - kršiteljka lanaca. Počev od Neokaljanih oslobodila je sve robove Zaliva robovlasnika. Jedna od najemotivnijih scena jeste ona kada je oslobođeni robovi dignu na ruke i počnu da je zovu majkom. Sivi Crv i Misandei postali su jedni od omiljenih likova, ali svako ko je iole upoznat sa istorijom Haitija i Liberije znao je kako će da se završi. Znao je da će Sivi Crv zaklati ratne zarobljenike na kolenima.

Počev od Spartakove pobune robova u Rimu, borba obespravljenih za oslobođenje je velika tema i smatra se za najčasniji mogući čin kada ljudsko biće dobija svoje dostojanstvo. Da li ste znali da je jedna od prvih demokratskih i slobodnih država na svetu Haiti?

Kada je u Francuskoj izbila revolucija 1789. sloboda i prava su važila za građane Francuske ne i za robove njene male kolonije u Karibskom moru. Ti robovi su na vesti o revoluciji oterali slab francuski garnizon, sazvali svoju ustavotovornu skupštinu, izglasali Ustav, sazvali parlament i sve je bilo relativno idealno nekih 15 godina, dok Haiti nije dopao šaka surovim diktatorima koji su sve do pre koju godinu bili i sami robovi. Danas je Haiti sinonim za krajnju bedu, korupciju, nasilje, tiraniju moćnika i opštu nesreću. Uz svu želju Haićanima je nedostajalo obrazovanja ali pre svega kultura slobode. Oslobođeni robovi nesposobni da se suoče sa izazovima ubrzo su počeli da se ponašaju kao svoji bivši gospodari što je zemlju dovelo do haosa koji vlada više od 200 godina.

Američko društvo za kolonizaciju je četrdesetih godina 19. veka počelo svoju plemenitu akciju povratka oslobođenih robova sa američkog juga. Izabrana je obala Zapadne Afrike. Oslobođenici su dobili sva prava kao i slobodni amerikanci, mnogi od njih su bili obrazovani. Liberija je trebal oda bude priča o humanističkom uspehu, o iskupljenju belaca, a završila je u haosu gotovo neprekidnih građanskih ratova i surovih diktatora što traje i danas.

U knjigama Deneris ima problem sa divljim oslobođenim robovima u bivšim robovlasničkim gradovima. Soboda nije isto što i emancipacija. Potrebno je mnogo vremena i radana na opštem i na ličnom nivou da bi se shvatilo šta znači biti uistinu slobodan čovek. Ovo se najbolje vidi na primeru ratnog zločinca Sivog Crva koji prema zarobljenicima postupa baš kao što su ga njegovi nekadašnji gospodari naučili.

Da li je Deneris kritika američkih liberala?

Kao i priča emancipaciji bivših robova i ova paralela sa trenutnom političkom situacijom "preko bare" može da bude nategnuta. Deni je svoju ulogu počela kao apsolutna heroina. Devojka koja se borila i izborila sa nasiljem u porodici, koja je prihvatila drugu kulturu kao svoju, koja je pronašla svoje mesto i svrhu u životu podnevši strahovite gubitke.

Putu u pakao popločan je dobrim namerama, i zato je njena geneza u antiheroja mnogima deluje naglo i nerealno. Sudeći po komentarima i memovima, mi koji smo odrasi s one strane Zavese smo to očekivali i nama je transformacija Deneris iz majke Jane u Sulejmana Osvajača potpuno izvesna.

Aleksandrija Okasio Kortes je devojka iz Njujorka koja je izabrana u američki kongres ispred demokratske stranke. Ona je radila kao konobarica, po opredeljenju je veganka i borac za socijalnu pravdu, protivi se establišmentu čak i u svojoj stranci. Stoji uz Bernija Sandersa kao daleko mlađa i mladima prihvatljivija kandidatkinja koja bi jednog dana mogla da ugrozi predsednika Trampa.

Slavu je stekla kada je sredinom 2018. izjavila da je planeti Zemlji i ljudskoj vrsti ostalo još tačno 12 godina i da ukoliko se ne prihvati njena agenda nas više biti neće. Kako je vreme prolazilo njen plan je postajao sve radikalniji kao i nastupi. Takođe nekoliko puta je pribegla širenju lažnih vesti, dok su joj matematika i istorija izuzetno slabe strane. Njen dolazak na vlast značio bi radikalnu promenu Amerike, ali veliko pitanje je da li na bolje.

Bil Klinton i Barak Obama su predsednici Amerike takođe u svoje doba viđeni kao heroji poput Okasio Kortezove. Oni su na tu poziciju došli posle vladavine Buša starijeg i mlađeg. Bili su izuzetno popularni, ljudi su ih videli kao apsolutno osveženje na političkoj sceni od njih se očekivao preporod Amerike. Barak Obama je dobio Nobela za mir, ali tokom njegovog mandata napadi dronovima na Irak, Avganistan, Siriju, Libiju i ko zna gde još odneli su hiljade života. Ekonomska politika mu je bila toliko dobra da su Amerikanci izabrali Trampa. Bil Klinton u svoj svojoj  borbi za demokratiju i ljudska prava napravio mnogo senki, a jedna od njih je senka Milice Rakić.

Možda autori nisu imali u vidu direktu vezu Deneris i američkih liberala, ali svakako njena geneza je poziv na pažnju i otrežnjenje. Kult ličnosti pa makar ta ličnosti delovale kao živi svetac je loš, a najmanje zlo koje može da se desi jeste da detetu date ime Kalisi.

Da li je Brenovo ustoličenje rešenje za pitanje reprodukcije političke moći?

Teoretski uzevši 7-1 kraljevstvo je izborna monarhija kakvo je bilo Sveto rimsko carstvo nemačke nacionalnosti, ili kakva je bila Srbija do Svetoandrejske skupštine 1859. godine kada je poslednji put izabran knez. Ovakav način izbora u to doba imao je veliku prednost. Kraljevstvo nije moralo da strepi od nesposobnog sina, to je bio način da se prekine princip po kome iza Dušana Silnog uvek ide Uroš Nejaki.

Reprodukcija političke moći bi značila da sposoban otac/vladar/ili grupa od svojih naslednika prave takođe sposobne i još uspešnije vladare. Tragedija lika Tajvina Lanistera leži u tome što mu je reprodukcija moći bila najvažniji životni poriv, samo da bi ga svako od njegove dece razočaralo.

Sa druge strane nemačka srednjovekovna i srpska novovekovna istorija odeležene su dinastičkim sukobima i nemogućnošću (u nemačkom slučaju) skupštine knezova da izaberu cara. Brena je baš i izabrala skupština knezova, ali ako to prenesemo u sadašnjicu videćemo veoma opasnu tendenciju. Odluke u jednoj državi više ne donose Skupštine, Vlade i Ministarstva nego odbori. Interesne grupe nemaju vremena, niti poverenja da odluke donose u institucijama, bolje da se skupi pet-šest njih i eto ga novi kralj.

Game of Thrones Igra prestola

Matori, prdrži ti meni vrata dok ja pobegnem - Foto: Tanjug/AP

Da li je Brenovo ustoličenje najava novog svetskog poretka?

U sjajnoj analizi poslednje epizode koleginica Dunja Savanović se dotakla zanemarivanja Brenovih moći. Bren se odrekao Zimovrela i titule lorda da bi na kraju došao u ruševine Kreljeve Luke da postane kralj. Njegov privi zadatak koga se prihvati jeste da pronađe i verovatno ovlada svešću poslednjeg živog zmaja.

Bren ne želi da poput prethodih inkarnacija Trookog gavrana završi u nekoj pećini, on se veoma rado prihvata vladanja. Da li je dobro da na čelu države imamo čoveka koji vidi našu prošlost, našu sadašnjost i našu budućnost? Da li je dobro da na čelu države imamo čoveka koji će ući u nas i naterati nas da mu pridržimo vrata dok se on izvuče. Da li je baza podataka sa veoma perfidnim procesorom kao što je Bren simbol neke naše budućnosti? Budućnosti u kojoj nećemo imati izbora, u kojoj ćemo biti kontrolisani, u kojoj će opoziciju takvom sistemu predvoditi autodestruktivne osobe? Budućnosti u kojoj nećemo želeti emancipaciju?

Martin i autori serije su nas upozorili, kao što je i Makijaveli savetovao i upozoravao, da na ovom svetu ništa nije kao što izgleda, da se od strasti ne može pobeći. I da je najmanje opasan put onja koji nas vodi da radimo na sebi, da čitamo, slušamo, gledamo, osećamo i mislimo. Put na kome svakoga dana postajemo sve bolji i čvršći kao kamen na kome je sagrađen i na kraju istopljen Gvozdeni presto.

VIDEO: Ovde bi mogao sada i brener da radi

(Đorđe Radivojević)

Tagovi: Bren Stark, Danijel B. Vajs, Dejvid Beniof, Demokratija, Deneris Targarjen, Džordž R.R. Martin, Igra prestola, Kalisi, Novi svetski poredak, Pesma leda i vatre, Robovi, Sloboda

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (5)
Poređaj komentare:
  • S
    Svetlana

    Ne shvatam cemu toliko buke oko Igre prestola, kada je tako besmisleno traziti neke paralele ili velicanje likova. Serijal sam po sebi nije zadovoljio publiku sto je jasan znak da publika nije bitna sem iz razloga da joj se stavi na znanje da se ona nista ne pita na kraju, kao i sam narod. Svetski poredak??? mislim da imate mnogo slobodnnog vremena umesto da se osvrnete na to sta se desava u porodici jer je stub svega.

  • E
    Eheh

    Preduboko i predaleko odlazite u analizu. Serija ima smisla i pouka međutim da se diže ovoliko prašine da cela sezona ne valja je glupost. Ne treba u svakoj sitnici i sceni tražiti poredak na nešto, uživajte, svodi se na zabavu.

  • M
    Mito

    Ako je istina da je autor za podlogu imao Jugoslaviju i njen raspad, mada mislim da je priča globalnija onda po meni postoje dva rešenja za ovakav kraj. Prvi je da je autor bio dosledan u borbi za vlast i zato je i uništio "vojnu pobednicu". Drugo izborom za vladara najnemočnijeg u fizičkom smislu, a najjačeg u emotivnom i duhovnom smislu, bez mogućnosti za nastavak nasleđa krune, je poručio ovo je 21. vek. Dinastije su nepotrebne, bilo krunske ili ekonomske koje će nametati rešenja, već su ljudi ti koji će u ponudi birati kvalitetne rukovodioce. Malo utopije na kraju, autor je u zadnje vreme najbliži Marksu.

Đura i Mornari, Jet Clock i Master Blaster band na festivalu letnjih nota, 22. juna na Dorćolu (VIDEO)

Filharmonijski koncert u Ce duru

Katarina Pejak i Bricks&Cans pojačavaju program prvog "Wine Gardena"

Kombank dvorana, nekadašnja Dvorana Doma sindikata proslavlja 62. rođendan

Hit Festivala francuskog filma "Bez filtera" u bioskopu Kombank dvorana od 6. juna

Mile Kekin zaliva "Beton"

"Balkanskoj međi" čak 5 priznanja na festivalima u Rusiji: Za mesec dana film videlo više od dva miliona ljudi

"Labudovo jezero" u osveženom izdanju: Potpuno nova koreografska verzija popularnog baleta večeras izvedena u Narodnom pozorištu

Ruski novinar iskritikovao seriju "Černobilj": "Ne zovite ovo autentičnim"

Pričaju da kidamo: Dvojac "Stereo banana" objavio novu pesmu (VIDEO)

Rusija izbrisala scene gej seksa iz filma o Eltonu Džonu

Miloš Biković otvoreno: "Ne smemo i ne možemo da se odreknemo Kosova"

Pesma koja je probila Hladni rat i ušla u istoriju: "Natali" ove godine slavi 55. rođendan (VIDEO)

Nikola Pejaković Kolja najbolji glumac u Berlinu: Nagrada za ulogu u filmu "Meso" na Festivalu filmova jugoistočne Evrope

Sramota Narodnog muzeja: Suprug premijera Luksemburga postao supruga (FOTO)

Preminuo kompozitor Đelo Jusić, autor hita "Volim te, budalo mala"

Pronađi posao i provedi Leto #za5

"Beats", novi škotski film o rejv žurkama i sazrevanju uz elektronsku muziku (TREJLER)

Marina Spasić preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

Sedajte u "Hogvorts Ekspres", potermanija se nastavlja: 4 nove knjige o omiljenom čarobnjaku

Novi "Rambo" film stiže na jesen, a prvi trejler obećava osvetu, akciju i mnogo, mnogo krvi (VIDEO)

Priče o feminističkoj heroini i borbi sa seksualnom opredeljenošću u Filharmoniji

Eto nade za bolji kraj: Pisac "Igre prestola" konačno otkrio kada stiže nova knjiga "Vetrovi zime" (FOTO)

Počinje Beogradsko kulturno leto: Spremite se za koncerte, predstave, izložbe i još mnogo zanimljivih programa

Mišel Uelbek odbio 43 zemlje, ali dolazi u Srbiju: Imao je samo dva uslova - da dođe sa suprugom i da može da puši

"Južni vetar" se zahuktava: Film koji je videlo više od milion gledalaca, gledaćemo kao TV seriju i nastavak naredne godine (FOTO) (VIDEO)

Svečano otvoren Festival francuskog filma! Publika velikim aplauzom pozdravila francuskog reditelja i gosta prestonice Erika Lavena

Još samo 45 minuta i kraj: Stiže poslednja epizoda uzbudljivog špijunskog trilera "Državni službenik" (VIDEO)

"Alan Ford" slavi 50. rođendan: U petak na Savskoj promenadi sve o omiljenom stripu Jugoslovena

"Dušice, ona želi tvoju dušu": Izašao novi trejler za horor film "Anabel se vraća kući" (VIDEO)

Francuski reditelj Erik Laven gost Beograda! Danas počinje Festival francuskog filma

Retrospektivna izložba Marine Abramović u njenom rodnom gradu posle 44 godine

Ponos i suze posle filma "Ratne priče sa Paštrika": Nema nazad, iza je Srbija

Izašao tizer za novu seriju "Zvezdanih staza" i postavio kapetanu Pikardu vrlo provokativno pitanje (VIDEO)

"Late Night Classic" u Savamali: Održan poslednji filharmonijski afterparti u sezoni (VIDEO)

Svetlucavo odelo i Bili Džin King: Pogledajte dosad neobjavljen snimak sa koncerta Eltona Džona iz 1975. (VIDEO)

Večeras počinje Sterijino pozorje, pod sloganom "Pobuna - ženski rod"

Domaći filmovi za 100 dinara u 30 gradova Srbije: Dobili smo novu jednodnevnu manifestaciju i baš nam je bila potrebna

Srpski Gugl za kulturu: Na ovom portalu možete da pretražite blago naše zemlje iz arhiva, biblioteka, muzeja, galerija...

Dušica Žegarac: Bila je novi talas pre novog talasa, a da se dokopala Holivuda, postala bi poput Grete Garbo ili Marlen Ditrih

Održana Art&Fashion manifestacija: Prikazana kolekcija visoke mode iz Rima, a predstava "Mala crna haljina" oduševila publiku (FOTO)

Student iz Pančeva osvojio Gran pri Festivala slovenske muzike u Moskvi

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima