• 5

Dekan Filološkog fakulteta frapirala javnost: Vokabular nam je sveden na tek 700 reči, a u medijima je ta brojka još manja

Je l' i jer, trebati, potencijal glagola biti - pa recimo mi bi umesto mi bismo, vi bi umesto vi biste, to su verovatno najčešće greške koje studenti prave

  • 5

Način življenja, koji je brz, suviše užurban, doveo je do toga da sve manje čitamo, a onda i da nam rečnik bude sveden na nekih 600 do 700 reči, tvrdi dekan Filološkog fakulteta, prof. Ljiljana Marković.

Srpski jezik je nedovoljno zastupljen u obrazovanju: Pokreće se akcija da se ovaj predmet uvede na sve fakultete

Ona dodaje da situacija nije ništa bolja ni u medijima, gde bi analiza bilo kog programa pokazala da se tu slabo više od 200 reči koristi, rekla je ona za RTS.

Studenti Filološkog fakulteta već deset godina na dobrovoljnoj bazi, kolegama koji to žele drže na njihovim fakultetima nastavu stranog jezika po njihovom izboru. Od ove godine u ponudi su i časovi srpskog jezika, jer, rečnik nam je sve siromašniji, a sa njim se javljaju i nepravilne gramatičke konstrukcije.

- Je l' i jer, trebati, potencijal glagola biti - pa recimo mi bi umesto mi bismo, vi bi umesto vi biste, to je verovatno najčešća greška koju studenti prave - rekla je Jovana Ivaniš, student prodekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Filolozi upozoravaju da nam je rečnik sve oskudniji, pa su nam i ideje siromašnije, a nepravilne gramatičke konstrukcije imaju pravo građanstva.

Foto: A.Nalbantjan

Prema njenim rečima, sintaksa je očajna i ona pada zajedno sa vokabularom.

Srpski jezik će se nuditi u formi akademskog izražavanja kako bi se poboljšale izražavanje dioplomaca beogradskog Univerziteta, ali i drugih. Preko nastave putem interneta, rad može da se proširi i na decu i studente u dijaspori.

Ideja o uvođenju srpskog jezika na sve fakultete, makar kao izbornog predmeta bi bila dobra, ali zahteva određena sredstva.

- Zaista bi bilo značajno da bez ocenjivanja, recimo, na jednoj dobrovoljnoj i fakultativnoj bazi studenti svih fakulteta uče srpski jezik, ali kako - kao jezik svoje struke - smatra profesorka Marković.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Profesorski kadar postoji. A studenti će i dalje držati časove, jer to im je dobra praksa. Sve to oslanja se na nastavu koju drži oko stotinu studenata filologije. Na dvadeset fakulteta Univerziteta u Beogradu kolege uče stranim jezicima.

- Predavanja su bukvalno za sve studente. Kreće se od početnog nivoa A1, tako da i onaj koji nikada nije čuo neki jezik može slobodno da se priključi predavanjima. Onoliko koliko oni mogu da obezbede učionica, toliko mi često možemo da budemo predavači - kaže Jana Jovanović, koordinator projekta "Studenti za studente".

- Mnogo je više studenata koji žele engleski, nemački, norveški, dok je samo kao ideja ostalo da držimo srpski na ostalim fakultetima - kaže Jovana Ivaniš.

Važno je da u 21. veku budemo sposobni da izrazimo svoju misao. Jer je ovaj vek - vek u kome je znanje najvažniji oblik kapitala.

Daljinac

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Jeretik

    Mislim da je i 700 preterana brojka .Kada slusam razgovor klinaca u busu izmedju po sto puta ,znas b'ate , b' ate , keve mi , b' ate za 10 min razgovora ubace maksimum desetak drugih reci , jedna u minuti .

  • JA

    95% ljudi govori "mi bi" umesto "mi bismo". Cak i fakultetski obrazovani ljudi, voditelji na televiziji, i sl. Sramota.

  • Dag

    Jezik je sredstvo komunikacije.Bogatiji recnik odlikuje - obrazovane licnosti.Ali za spoeazumevanje je neophodan,relativno mali fond - reci...

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima