KAKAV ŠOK! Seljak pomislio da lutka viri iz zemlje, a onda su se pomerili prstići: Jeziv tradicionalni običaj

Njena ruka bila je prvo što je Šjam Babu video - sićušna i krhka, virila je iz blata poput odbačene lutke. Ali to nije bila lutka. Prekrivena mravima i krvava od onoga što su lekari kasnije posumnjali da su ujedi životinja, ovaj uzgajivač svinja je upravo došao do zastrašujućeg otkrića pored reke u severnoindijskom selu.

Umotana u peškir, jedva se pomerala, ali je slabo disala - bila je to novorođena devojčica zakopana ispod otprilike tridesetak centimetara zemlje.

Uzbuna zbog šokantnog otkrića

"Prišao sam bliže i video da se detetovi prsti pomeraju. Prišao sam još bliže i osetio otkucaje srca", prisetio se Babu dok je ponovo prolazio putem koji ga je doveo do užasnog otkrića prošlog meseca, među poljima šećerne trske i pirinča u ruralnom okrugu Šahdžahanpur u indijskoj državi Utar Pradeš.

"Shvatio sam da je dete živo... Neko je zakopao živu bebu."

Uplašen, potrčao je da digne uzbunu. Ubrzo se na mestu okupila gomila ljudi.

U paničnoj, ali pažljivoj akciji spasavanja - koju prikazuju snimci i fotografije koje je pregledao CNN - policajac je rukama otkopavao sabijenu zemlju. Devojčica, za koju se kasnije procenilo da ima oko 15 dana, bila je potpuno prekrivena blatom. Borila se za dah, s ustima i nozdrvama zapušenim zemljom. Kada su je podigli iz zemlje, ispustila je slab, bolan krik.

Hitno je prebačena u Medicinski koledž Šahdžahanpur, gde je utvrđeno da ima tešku infekciju, probleme sa disanjem, povrede i sepsu. Lokalna policija započela je potragu za roditeljima devojčice - i za motivom.

Policija ima tri teorije - ne zna se koja je strašnija

Gurav Tjagi, lokalni policajac koji vodi istragu, rekao je za CNN da imaju tri teorije. Roditelji su možda poverovali da im je bolesno dete umrlo i sahranili ga u skladu s lokalnim običajima. Novorođenče je imalo sindaktiliju - stanje u kojem su dva ili više prstiju ili nožnih prstiju spojeni - i možda je bilo napušteno zbog stigme koja prati invaliditet u pojedinim delovima Indije.

A postojao je i drugi ugao: da je odbačena zbog svog pola - još jedna žrtva ženskog čedomorstva u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, gde duboko ukorenjena naklonost prema sinovima može dovesti do toga da devojčice budu napuštene ili ubijene.

Doktor Rađeš Kumar, pedijatar iz Šahdžahanpura sa dvadeset godina iskustva, rekao je za CNN da je do sada video četiri ili pet sličnih slučajeva.

Ali je napomenuo: "Nikada nisam video da se tako nešto desilo dečaku... da bude ostavljen i napušten."

U tihom šuštanju jedinice intenzivne nege novorođenčadi u Medicinskom koledžu Šahdžahanpur, jedini stalan zvuk bio je monoton ton monitora otkucaja srca, njegovo tiho brujanje dok je nadgledao vitalne funkcije bebe koja je spavala u sterilnom inkubatoru.

Lekari bebi dali ime Anđeo

Kada je prvi put stigla tamo, borila se za život. Lice joj je bilo plavo zbog nedostatka kiseonika, telesna temperatura opasno niska, a krvni pritisak toliko slab da nije mogao da se izmeri. Uprkos svemu, lekari su isprva videli tračak nade.

"Čuda se dešavaju", rekao je tada za CNN doktor Kumar, dok je medicinska oprema radila da održi sićušnu devojčicu u životu.

"Naše bolničko osoblje brine o njoj kao o porodici. Naše medicinske sestre, dadilje i lekari svi se staraju o njoj kao da je naše dete."

Ubrzo su joj dali ime - Pari, što na hindu jeziku znači "anđeo".

"Nisam imao hrabrosti..."

Okrug Šahdžahanpur, gde je Pari pronađena, nalazi se u plodnim, naseljenim ravnicama severne Indije. Pretežno je ruralan, s većinom od tri miliona stanovnika koji se bave poljoprivredom. Pirinčana i pšenična polja nižu se uz vijugave puteve između sela. Sveta reka Gang dodiruje južnu granicu okruga.

Ispod površine tog agrarnog života, tradicionalne rodne uloge imaju snažan uticaj. I upravo ta kultura je paralisala Babua, dvadesetpetogodišnjaka, od straha nakon što je pronašao Pari.

"Nisam imao hrabrosti da sam izvadim dete. Plašio sam se da će me ljudi videti, pomisliti pogrešne stvari i okriviti mene", rekao je Babu, pre nego što je otrčao da pronađe svoju majku.

"Postoji pritisak da se rodi dečak"

Prema poslednjem nacionalnom popisu stanovništva u Indiji, sprovedenom 2011. godine, Šahdžahanpur je imao oko 872 žene na svakih 1.000 muškaraca, što je veći jaz od nacionalnog proseka koji je ionako bio neuravnotežen.

Taj disbalans, kažu aktivisti i meštani, delimično je posledica duboko ukorenjenog sistema kulturnih, ekonomskih i društvenih predrasuda koje sistematski umanjuju vrednost devojčica - i poželjnosti njihovog odgajanja.

"Postoji pritisak da se rodi dečak", rekla je šezdesetogodišnja Nane Sing iz sela Paina Budžurg u Šahdžahanpuru, u blizini mesta gde je Pari pronađena.

"Žena se suočava sa mnogo teškoća. Ne žele devojčice, pa žena ide u hramove i obavlja rituale da bi rodila dečaka."

Sin nastavlja lozu, ćerka je teret

Naklonost prema sinovima ukorenjena je u patrijarhalnoj strukturi u kojoj se od dečaka očekuje da nastave porodičnu lozu, naslede imovinu i obave važne pogrebne obrede za roditelje.

Devojčice se, s druge strane, često doživljavaju kao značajan finansijski teret.

"Jedan od najvećih problema sa rađanjem devojčice jeste tradicija miraza" - novca ili imovine koji se često zahteva od mladoženjine porodice na venčanju - rekao je za CNN prodavac povrća Ačal Kumar Gautam (32).

Iako je miraz zakonom zabranjen, to je "tradicija koja traje generacijama i mora da se poštuje", rekao je on. "To s vremenom postaje teret za nas. Moramo da platimo miraz, nema drugog načina. To su dodatni troškovi koje ne bismo imali za dečaka."

Zbog tolikog pritiska da se rodi sin, neke žene pribegavaju medicinskim postupcima kako bi saznale da li nose dečaka ili devojčicu, rekla je još jedna meštanka iz Paine Budžurg, Sapna Sing.

Ili dečak, ili - abortus u kućnoj radinosti!

"Ako saznaju da je dečak, onda je sve u redu. Ako je devojčica, onda je abortiraju. To se ovde dešava", rekla je dvadesetosmogodišnjakinja. "Ljudi to rade u svojim kućama, i niko spolja ne sazna."

Kako bi se suzbilo žensko feticidstvo, Indija je 1994. godine donela zakon kojim se zabranjuje korišćenje medicinske tehnologije za određivanje pola fetusa. Ipak, u ovim lavirintskim sokacima ruralne Indije, opasna i ilegalna mreža abortusa i dalje cveta.

Nadzornik policije u Šahdžahanpuru, Rađeš Dvivedi, rekao je za CNN da su testovi za određivanje pola "s vremenom znatno smanjeni", ali je priznao da se i dalje obavljaju "tajno".

"Ne možemo sve da promenimo, ali došlo je do ogromne promene", rekao je.

Prema rečima aktivistkinje Sunite Aralikar, ilegalno određivanje pola "nešto je što se dešava u domaćinstvima svih klasa".

Žena koja je preživela pokušaj da bude živa zakopana kao beba

Aralikar, koja je i sama preživela pokušaj da bude živa zakopana kao beba pre 70 godina, posvetila je svoju karijeru osnaživanju žena i borbi protiv duboko ukorenjenih kulturnih predrasuda koje umanjuju vrednost devojčica.

Ona ovaj najnoviji slučaj vidi kao dokaz koliko se zapravo malo toga promenilo.

"Ova povezanost slave i uspeha sa muškim detetom, i neuspeha i tereta sa ženskim detetom, nešto je što se proteže čitavom zemljom", rekla je.

"Mnogi ubijaju žene ako ne rađaju sinove"

Izveštaj Ujedinjenih nacija o stanju svetskog stanovništva procenio je da je Indija imala 45,8 miliona "nestalih žena" do 2020. godine - zapanjujuću brojku nastalu kombinacijom abortusa usmerenih na selekciju pola pre rođenja i većih stopa smrtnosti devojčica usled čedomorstva nakon rođenja.

Prema rečima Sapne Sing, porodice u njenom selu često "plaše i prete" ženama koje ostanu trudne. "Kažu im da žele samo sina", rekla je, dodajući da pritisak može naglo da eskalira. "Tuku ih. Mnogi ubijaju žene ako ne rađaju sinove. Nije do žene. Oni je tuku, prete joj i zlostavljaju."

Kamalđit Kaur, koja već 18 godina radi kao zdravstvena volonterka u selima Šahdžahanpura, opisala je diskriminaciju po polu i žensko čedomorstvo kao "sistemski problem".

"To se ovde dešava često", rekla je za CNN.

Posledice za žene koje rode više ćerki mogu biti razorne, rekla je Kaur. "Ako žena ima ćerke, naročito drugu ili treću, njen život postaje pakao", rekla je. "Muškarci i dalje slede stare tradicije i običaje. Ona je zlostavljana, govore joj da nema mozga... njen položaj u porodici zavisi od toga da li ima sina ili ćerku."

To neprekidno zlostavljanje, rekla je Kaur, oduzima ženama glas i pretvara ih u "neme posmatrače svega što im se dešava". A tišina se brutalno nameće i od strane same zajednice.

Ako se pobuniš, bićeš izolovan

"Ljudi ne dižu glas protiv toga jer ne žele da steknu neprijatelje", rekla je. "Ako digneš glas, lokalni prodavac ti neće prodati mleko, komšije ti neće pomoći... praktično si izolovan."

Lokalni mediji iz različitih delova Utar Pradeša prikazuju sličnu mračnu sliku.

U novembru prošle godine, beba pronađena pored puta u Gorakhpuru zbrinuta je od strane lekara i preživela je. Iste mesece, meštani u Bareiliju otkrili su dvadesetodnevnu devojčicu napuštenu na polju. U decembru, desetodnevna beba devojčica pronađena je mrtva u deponiji u gradu Baghpat.

Ova sumorna realnost izaziva osećaj tuge i bespomoćnosti među ženama u Paina Budžurgu. Nane Sing je rekao da je bio upoznat sa slučajem Pari.

"Osećam se jako loše, ali šta možemo da uradimo?"

Kako je Anđeo izgubio bitku: "Bilo je teško isključiti sve monitore..."

U bolnici u Šahdžahanpuru, prvih 24 sata nakon što je Pari pronađena dalo je medicinskom osoblju razlog za nadu. Ali potom joj se stanje brzo pogoršalo.

Nekroza - odumiranje telesnog tkiva - proširila se na lice i teme. Disanje joj je postajalo sve otežanije, a lekari su morali da je stave na kiseoničku podršku. Bila je potrebna transfuzija krvi da bi ostala u životu.

Sa dve nedelje života, Pari je bila teško pothranjena i težila je manje od 1,7 kilograma, što je otežavalo njenom telu da se bori protiv infekcija.

Nakon što je CNN tim napustio područje prošlog meseca, policijski službenik Gurav Tjagi potvrdio je da je Pari preminula. Policija još nije uspela da pronađe njene roditelje i proširila je potragu, rekao je Tjagi za CNN.

"Nisam imao reči kada je preminula. Bilo je teško isključiti sve monitore i pustiti bebu", rekla je Sarita Sing, sestra zadužena za jedinicu za novorođenčad u bolnici. "Mi smo joj bili porodica."

Osoblje nije želelo da njen život bude definisan tragedijom.

"Kada je došla ovde, izgledala je lepo", rekla je Sing. "Zato smo je i nazvali Pari."

"Spasite devojčicu, obrazujte devojčicu"

Godine 2015, vlada premijera Narendre Modija pokrenula je kampanju "Beti Bachao, Beti Padhao" ili "Spasite devojčicu, obrazujte devojčicu" kako bi se rešio neuravnotežen odnos polova i promovisalo osnaživanje žena u Indiji.

Vlada kaže da je program doneo širu pažnju na rodnu diskriminaciju i postigao određeni uspeh. Nacionalni odnos polova pri rođenju porastao je sa 918 devojčica na 1000 dečaka u 2014-15 na 934 u 2019-20, prema podacima koje je objavila vlada.

U istom periodu, bruto upis devojčica u srednje obrazovanje porastao je sa 77% na 81%, pokazuju isti podaci.

Međutim, program je naišao i na kritike. Parlamentarni odbor je 2021. godine primetio da je disproporcionalno veliki deo sredstava programa - gotovo 79% između 2016. i 2019. - potrošen na medijsku promociju, umesto na konkretne zdravstvene i obrazovne inicijative za devojčice.

Bilbordi i emitovanja koja promovišu kampanju za zaštitu i obrazovanje devojčica sada su svuda u gradovima, mestima i na radio-televizijskim talasima.

Gluva tišina nakon smrti Anđela

Ali tišina nakon Pariine smrti bila je gluva. Njena priča uglavnom je zanemarena od strane nacionalnih televizijskih kanala i nije izazvala dugotrajan bes javnosti.

Za neke, efekat kampanje deluje i površno. "Ljudi govore slogan... ali u stvarnosti, niko ga ne sledi", rekla je Sing, bolnička sestra. "To je postalo samo izreka."

CNN je kontaktirao vladu Utar Pradeša radi odgovora.

Aktivistkinja Aralikar veruje da je stvaranje mogućnosti za uspeh devojčica ključ za promenu percepcije. "Ne kažem da će obrazovanje i mogućnosti odmah rešiti problem, ali će barem izjednačiti šanse... Tek kada počnete da vidite da devojčice napreduju, poverujete da vredi ulagati u njih."

Čin sudbine: Sve je moglo da ode i drugim putem

U međuvremenu, policijska istraga i potraga za Pariinim roditeljima i dalje traju.

"Postoji duboko regresivno razmišljanje o devojčicama koje traje i danas", rekla je sestra Sing. "Neki ljudi utapaju dete... neki je zakopavaju pod zemlju. Mnogi jednostavno predaju dete u bolnicama. Čak ne odvedu devojčicu kući."

Za Babua, čoveka koji je pronašao Pari, susret sa njom bio je kao čin sudbine. Obično je svoje svinje vodio drugim putem, bliže reci, rekao je za CNN.

"Ali pošto je sudbina htela da spasem njen život, završio sam ovde", rekao je, pokazujući područje pored puta.

"Moja supruga je bila veoma zabrinuta. Stalno je govorila da bi trebalo da donesem bebu kući da je možemo čuvati... radio bih jače kao radnik i odgajao je. Nikada ne bismo naudili našoj deci."

"Izvukao sam je iz zemlje, ali se vratila u nju"

Otac dve devojčice držao se tog osećaja svrhe tokom cele nedelje, prateći vesti i čekajući informacije o detetu za koje je verovao da je spasio. Već je počeo da zamišlja njenu budućnost, nadajući se da će živeti "dug i brilijantan život".

Vest o njenoj smrti sravnila je tu nadu. "Imam jezu", rekao je kada je saznao za njenu smrt. "Ovo nije u redu."

"Hteo sam da je sretnem u budućnosti. Jaku, odraslu, zdravu", rekao je, a glas mu je bio težak od emocija. "Izvukao sam je iz zemlje, ali se vratila u nju."

Strah, nasilje, pretnje...: Kako promeniti ukorenjene navike i tradiciju?

Kampanja "Beti Bachao, Beti Padhao" osmišljena je da podigne svest o problemima diskriminacije devojčica i da promoviše njihovo obrazovanje i osnaživanje. Iako su neki napredak primetili - poput blagog povećanja odnosa polova pri rođenju i većeg upisa devojčica u srednje škole - efekti su često površni.

Mnoge kritike ukazuju da većina sredstava odlazi na medijsku promociju, dok konkretne zdravstvene i obrazovne inicijative za devojčice ostaju nedovoljno finansirane. I dalje postoje duboko ukorenjene kulturne norme koje favorizuju sinove i obeshrabruju rađanje i odgajanje ćerki.

Iako zakon zabranjuje određivanje pola fetusa i selektivne abortuse, praksa se i dalje odvija u ilegalnim i tajnim uslovima, posebno u ruralnim područjima. Aktivisti i lokalni meštani ukazuju na strah, nasilje i pretnje kojima se žene suočavaju ukoliko ne rode sina, što uključuje fizičko zlostavljanje i čak smrt u ekstremnim slučajevima.

Pariin slučaj, kao i mnogi drugi u Utar Pradešu i širem delu Indije, pokazuje koliko su ove prakse duboko ukorenjene. Smrt male Pari podseća na ozbiljnost problema i neophodnost kontinuirane pažnje i promena.

Iako pojedinci i institucije pokušavaju da pruže zaštitu i nadu - lekari koji su brinuli o Pari, aktivistkinje poput Sunite Aralikar, kao i državne kampanje - promena je spora te nepravedna stvarnost i dalje pogađa najranjivije.

Priče poput Pariine naglašavaju hitnu potrebu da se rodne norme i predrasude u ruralnim zajednicama ozbiljno preispitaju, kao i da se sistemski obezbede prava, zaštita i obrazovanje za devojčice, kako bi se sprečili novi tragični incidenti.

(Telegraf.rs)