Da li nam srce zaista stane svaki put kada kinemo?

Običaj da se nekome kaže “na zdravlje” ima nekoliko izvora, ali ima istu ideju: time što kažemo to osobi koja je kinula mi je štitimo od moguće smrti usled zaustavljanja rada srca.

Zbog toga sve veće interesovanje budi veza između kijanja i srca. Kijanje je zapravo odbrambeni mehanizam koji je programiran da čisti naš nos od prašine i drugih štetnih čestica.

Preporučujemo

Kijanje utiče na rad srca, ali ga nužno ne zaustavlja. Foto-ilustracija: Profimedia

Kada je unutrašnjost nosa iritirana, zatvaramo oči, uzimamo duboki uzdah, naši mišići grudi i pluća izbacuju vazduh velikom brzinom napolje kroz nos i time ga čiste od svega što telo smatra nepotrebnim.

Mit da nam srce staje kada kijamo, rešio je da razotkrije otolaringolog doktor Bendžamin Blier. Srce se nalazi veoma blizu pluća na svom mestu u grudima. Uzimanjem dubokoh udaha aktivira se dugi nerv koji se naziva vagus nerv i proteže se od mozga do creva.

Pored mnogobrojnih zadataka koje ima da obavi, ovaj nerv šalje signal srcu da uspori sa radom. Zato par dubokih udaha mogu da uspore rad srca. Iako kod nekih ljudi kijanje stvara osećaj da srce staje, ono nastavlja da kuca u svom normalnom ritmu.

Iako se dešava da vam srce usporeno kuca, ili preskoči neki otkucaj, nemate razloga za brigu. Srce u proseku napravi 70 do 90 otkucaja u minutu. Zastoj srca dok kijamo neće izazvati nikakve probleme, ali ukoliko srce stane sa radom na 4 do 5 sekunde dolazi do nesvestice. Ukoliko potraje duže od toga, neophodno je da neko započne sa masažom srca i uživljavanjem i da se što pre pozove hitna pomoć.

(Telegraf.rs/womenshealthmag.com)