ISPRAVKA Netačno je da je paracetamol na listi kancerogenih lekova

Foto: Youtube/Jutarnji Program TV HAPPY, Shutterstock

Mnogi roditelji u Srbiji su ovih dana imali neprospavane noći jer su im deca zadobila virus koji izaziva jako visoke temperature. Tu ne bi bilo mnogo problema da nam roditelji nisu rekli da nikakav lek nije uspeo da pomogne u obaranju temperature.

Kada na toplomeru vidimo da dete ima temperaturu 39 ili 40 ne može da nas ne oblije hladan znoj, pa kada ni antipiretik ne uspeva da pomogne onda krećemo sa alternativnim merama.

Preporučujemo

Brojni su saveti za skidanje temperature, od saveta naših baka do prastarih metoga, pa među njima imamo tuširanje, stavljanje senfa na noge, listića krompira, mešavinu sirćeta i kukuruznog brašna, ali šta od toga zaista deluje?

Dr Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog otkrio je za "Telegraf" koja alternativna metoda skidanja temperature je najefikasnija.

- Da li znate zašto ljudi imaju temperaturu i ko brže ozdravi, ovi koji skidaju ili oni koji ne skidaju temperaturu? Brže ozdrave oni koji ne skidaju temperaturu, prema tome, ne treba je mnogo skidati, može ako dete baš loše izgleda. Imaju engleske preporuke koje kažu da se temperatura skida ako je jako visoka, a dete loše izgleda. Van toga ne. Ono što je najbolje je tuširanje mlakom vodom i istrljati dete mekim peškirom kao da se znoji - kaže dr Nestorović.

Foto: Shutterstock

Mnogi roditelji od antipiretika biraju paracetamol ili brufen za skidanje temperature, a doktor je podelio netačnu tvrdnju za jedan od ova dva leka. On je, naime, rekao da je paracematol u Kaliforniji stavljen na listu kancerogenih supstanci.

Portal FakeNews tragač se pozabavio ovom tvrdnjom i utvrdio da je ona netačna, u analizi “Neistina je da je paracetamol na listi kancerogenih supstanci”, objavljenoj 1. februara:

„U Kaliforniji je na snazi zakon (Proposition 65) koji obavezuje ovu državu da održava i ažurira listu hemijskih supstanci za koje država ima saznanja da uzrokuju karcinom ili deluju toksično po reproduktivno zdravlje. Na listi se trenutno nalazi 650 supstanci za koje je izdato saopštenje da uzrokuju karcinom.

Paracetamol (Acetaminophen) trenutno nije na ovoj listi. Njegov status za eventualno uključivanje na listu je trenutno u razmatranju. Posao procene i dodavanja novih hemikalija na listu obavlja ekspertska Komisija za identifikaciju kancerogena (The Carcinogen Identification Committee, CIC). Kancelarija za procenu opasnosti štetnih materija je pripremila dokument – Dokazi o kancerogenosti paracetamola – koji zapravo predstavlja pregled istraživanja koja su se bavila utvrđivanjem povezanosti upotrebe ovog leka i javljanja karcinoma. Rezultati nekih od predstavljenih istraživanja zaista pokazuju da postoji statistički značajna povezanost između uzimanja ovog leka i javljanja nekih tipova karcinoma, dok rezultati nekih drugih istraživanja govore suprotno. Autori ni na jednom mestu ne navode tačan broj jednih ili drugih, niti navode zaključak sličan Nestorovićevom da је „većina studija pokazivala dosta toksičnih efekata”.“

U svojoj analizi FakeNews tragač navodi i:

„Sastanak na kom je komitet trebalo da donese odluku o paracetamolu zakazan za 5. decembar je odložen i otvoren je novi rok u kome javnost treba da podnese dodatne relevantne naučne informacije koje se tiču potencijalnog stavljanja paracetamola na listu hemikalija koje uzrokuju karcinom. Pomenuti 27. januar bio je poslednji dan za podnošenje novih dokaza.“

Raskrinkavanje je kontaktiralo California Office of Environmental Health Hazard Assessment, odnosno Kancelariju za procenu opasnosti štetnih sredinskih uticaja na zdravlje, OEHHA, budući da na njihovoj stranici u međuvremenu nisu objavljeni podaci o toku procesa nakon 27. januara.

U pisanom odgovoru, potvrđeno je da se Acetaminophen i dalje ne nalazi na listi hemijskih supstanci za koje država ima saznanja da uzrokuju karcinom ili deluju toksično po reproduktivno zdravlje propisanoj zakonom (Proposition 65), kao i da sastanak komiteta koji bi trebao da donese odluku o mogućem uvrštavanju na listu još nije zakazan.

Ono što treba imati na umu jeste da su se sva istraživanja realizovana na ljudima bavila istraživanjem povezanosti uzimanja paracetamola i različitih tipova karcinoma, a između povezanosti i kauzalnosti se ne može staviti znak jednakosti. Neki istraživači nisu držali pod kontrolom druge varijable koje bi mogle da doprinesu njegovom javljanju (pušenje, gojaznost, konzumacija alkohola…), što smanjuje stepen poverenja u interpretaciju dobijenih rezultata.

Naša Agencija za lekove i medicinska sredstva nije izdala nijedno saopštenje vezano za bilo koji lek koji u sebi sadrži paracetamol.

Evropska gencija za lekove (European Medicines Agency) povodom paracetamola se oglasila u aprilu 2019, kada su doneli preporuku da svi proizvodi koji sadrže paracetamol u svom opisu pored do tada propisanih karakteristika leka treba da sadrže i dopune koje se odnose na upotrebu u trudnoći i toksičnom uticaju na reprodukciju i razvoj.

Paracetamol, naravno, ima svojih neželjenih dejstava. Dr Nestorović s pravom pominje njegovu hepatotoksičnost; postoji mogućnost javljanja poremećaja krvi i limfnog sistema, poremećaja imunog sistema i drugih dejstava. Upozorenje se nalazi u svakom pakovanju ovog leka i treba ga pažljivo pročitati, a deci ga davati u skladu sa preporukama pedijatra.

Foto: Shutterstock

U nastavku teksta dr Nestorović je govorio o skidanju temperature kod odraslih, navodeći, između ostalog, kafu kao jedan od antipiretika.

Kako ova izjava nije propraćena dodatnim informacijama, Raskrinkavanje.ba potražilo je mišljenje Dobrinke Granzov Kozlina, doktorke porodične medicine i specijaliste pneumofiziologa u domu zdravlja Pale, koja je rekla:

- Kafu niti mogu preporučiti, kao lekar, za snižavanje temperature niti mi je poznato da ona ima antipiretička svojstva. Moram reći da treba biti jako oprezan sa kojekavim savetima o lečenju koji izlaze iz okvira onoga što medicina jeste.

Granzov Kozlina je takođe napomenula da je važno da pacijenti sa bilo kakvim tegobama posete lekara, kako bi dobili odgovarajuću dijagnozu.

-Tek nakon pregleda, potom urađenih pretraga može se uspostaviti dijagnoza, a potom i dodeliti odgovarajuća terapija. Sve što izlazi iz ovog okvira, posebno savetovanje lečenja bez dijagnostike je vrlo rizično.

Napomena: Prvobitni tekst je izmenjen na osnovu analiza sajtova FakeNews Tragač i Raskrinkavanje.ba

Iz teksta je izbačena netačna tvrdnja dr Nestorovića da je paracetamol dodat listi kancerogenih lekova u Kaliforniji, kao i tvrdnje da su pojedini „narodni lekovi“ oprobano sredstvo u skidanju temperature, koji su ocenjeni kao pseudonauka.

Pročitajte još saveta doktora Nestorovića:

Dr Nestorović otkriva koliko puta nedeljno treba kupati bebu, ali i šta nikako ne smete koristiti

Dr Branimir Nestorović o tome kako je sam sebi izlečio hipertenziju: Sada mi je pritisak 125/80

Dr Nestorović objasnio kako da razlikujete viruse od bakterija: Boja sekreta iz nosa nije pokazatelj

(Telegraf.rs/B.K.)