Najluđi preokret u istoriji košarke: Noć kad cela Jugoslavija nije spavala od šoka

Printskrin: Youtube

Dešavalo se u modernoj košarci da se urade i veći preokreti, ali nikad ovako veliki u najvažnijoj utakmici na Svetskom prvenstvu.

U Madridu 1986. na 46 sekundi pre kraja selekcija tadašnje Jugoslavije imala je +9 protiv SSSR -a (85:76) i kartu za finale, a onda se dogodilo ludilo, na koje je podsetio i hrvatski portal Index.hr.

Preporučujemo

Polufinale Svetskog prvenstva u Madridu 1986. pre 34 godine između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.

Razlika koja se retko gubi

Legendarni igrač Cibone, danas novinare, Zoran Čutura ubacuje iz ugla za 85:76 na 46 sekundi pre kraja za reprezentaciju koju je vodio Krešimir Ćosić.

Osam hiljada gledalaca, koji su uglavnom navijali za Sovjete, ustalo je sa svojih mesta i počelo masovno napuštati dvoranu. A onda je krenulo ludilo, nezabeleženo u čitavoj isoriji košarke.

Arvidas Sabonis, legendarni litvanski košarkaš, odmah, nakon par sekundi, neometan je sa sedam, osam metara pogodio trojku od table. Niko ga nije čuvao jer je klupa Jugoslavije slavila ulazak u finale.

Realno, takva se prednost ne može izgubiti. Nije prošlo ni tri sekunde, kad je Zoran Radović izgubio loptu pod svojim košem, ona je stigla do Tihonenka koji daje novu trojku.

U samo desetak sekundi Jugoslavija je prosula šest razlike i nastupila je panika. Tadašnja pravila bila su nešto drugačija nego današnja. Naime, u slučaju faula ekipa je mogla birati hoće li izvoditi slobodna bacanja po sistemu ''jedan za jedan'' (ako se pogodi prvo, izvodi se i drugo) ili će izvoditi loptu sa strane.

Ćosić je u ekipi imao braću Petrović, Dražena Dalipagića, Zorana Radovića, Zorana Čuturu, redom rutinere koji su mogli žmureći pogađati bacanja. Ipak, Ćosić se odlučio čuvati loptu i bila je to, pokazalo se, kobna pogreška.

Ćosić je u tom ludilu na parketu uspeo pozvati minut odmora, a gledaoci koji su već bili na izlaznim vratima vratili su se na svoja mesta shvativši da će se pred njihovom očima dogoditi nešto istorijsko. Nikad viđeno.

- 'U tim trenucima najvažnije mi je bilo smiriti igrače. Sećam se da im nisam previše govorio, samo sam im hteo pružiti podršku i uveriti ih da je sve i dalje u našim rukama. Nisam mogao ni pretpostaviti da bi loptu mogao dobiti najmlađi Vlade Divac - kasnije se prisećao Krešo Ćosić.

Najteža noć u karijeri Vlade Divca

Da, dogodilo se upravo to najgore. Nakon niza sovjetskih prekršaja, lopta je par sekundi do kraja stigla do Divca, koji je napravio korake. Nikome nije bilo jasno zašto je Ćosić u tim trenucima u igri ostavio 18-godišnjeg klinca, pri tome centra, kad je u tim trenucima jedino važno bilo zadržati loptu.

- To mi je i danas, iako je prošlo mnogo godina, najteži događaj u karijeri. Bio sam glavni državni neprijatelj. Kakav početak reprezentativne karijere u najboljoj selekciji. Ali moram naglasiti da su mi selektor Krešimir Ćosić i njegov pomoćnik Dušan Ivković umnogome pomogli da preživim te dane. Hteo sam propasti u zemlju, napustiti košarkaške parkete. Uveravali su me da se to moglo dogoditi svakome i da je svaki početak težak.

Printskrin: Youtube

- Izgleda kao kurtoazija, i meni se tako činilo tada, ali sada kada ipak trezveno gledam na to razdoblje, uviđam koliko mi je to bilo važno - prisećao se Divac najtežeg trenutka u karijeri.

Košarkaš Sovjeta Vadim Valters je posle izvođenja auta iz nemoguće situacije pogodio trojku za produžetak i neverojatan rasplet ove šokantne utakmice.

Naravno, psihički dotučena reprezentacija Jugoslavije u produžecima nije imala previše izgleda i umesto u borbu za finale otišla je u duel protiv Brazila Oscara Šmita za bronzu.

Jugoslavija je rutinski dobila tu utakmicu, a Sovjeti su se u finalu prepali Amerikanaca i praktički im poklonili pobjedu. Bilo je 87:85 za Dejvida Robinsona i društvo.

Ipak, reprezentacija Jugoslacije je bila prvak sveta 1998. godine Foto: MNPress

Nakon tog polufinala, cela bivša država bila je u šoku. Niko nije mogao verovati što se dogodilo. Košarka je tada bila nacionalni sport i nedeljama su trajale analize zašto i kako. Tražili su se krivci. Neki su napadali Divca, neki Ćosića, a neki Dražena i Acu.

Jugoslavija - SSSR 90: 91 (85:85)

Madrid. Dvorana Palača Sportova. Gledatelja 8.000. Suci: Richardson (Velika Britanija) i Morillo (Argentina).

JUGOSLAVIJA: D. Petrović 29, A. Petrović 15, Divac 4, Čutura 10, Petranović, Mutapčić, Radović 8, Vranković 4, Radovanović 8, Arapović, Dalipagić 8, Cvjetičanin 4. Selektor Ćosić.

SSSR: Volkov 8, Sok, Tarakanov 2, Grišajev, Ekabson, Tihonenko 20, Valters 10, Tkačenko, Kurtinaitis 10, Homičius 2, Belostenji 14, Sabonis 25. Selektor: Obuhov.

(Telegraf.rs)