Igrao 5 Eurobasketa, bio košarkaška legenda Bosne, a sad nosi gajbice da preživi krizu zbog korone

Foto: MN Press

Samir Lerić, 47-godišnja košarkaška legenda BiH, morao je da se snađe u teškim vremenima pandemije korona virusa.

Lerić je 12 godina igrao za BiH, nastupio je na čak pet Eurobasketa, ali jedna fotografija "dotukla" je mnoge ljubitelje košarke.

Preporučujemo

Mnogi su očekivali da se bavi trenerskim poslom ili nekom drugom košarkaškom delatnošću, ali je bio primoran da skladišti i dostavlja proizvode u jednoj sarajevskoj firmi.

- Reč je o firmi iz oblasti prehrambene industrije, a mnoge iznenađuje što se Lerić odlučio za ovaj posao s obzirom na to da poseduje veliko košarkaško iskustvo kao igrača, ali i činjenicu da ima i diplomu profesora sporta, kao i diplomu višeg sportskog trenera - piše Oslobođenje, posle fotografije koja je objavljena, a na kojoj Lerić nosi gajbicu.

Zbog toga su mnogi poslali apel KS BiH da pronađe posao Leriću, naročito zato što je sam Samir mnogo puta davao poslednju marku kako bi doputovao na okupljanja reprezentacije.

Fotografiju je podelio i Emir Delić iz Al Džazire Balkans uz dirljiv komentar.

- Samir Lerić, bivši košarkaš, reprezenetativac. U ekipi sa Markovićem, Firićem, Alihodžićem, Avdićem... radio prljave poslove. Primao udarce i delio ih, gurao se, skakao, pravio blokove... Rudarski posao. Kao trener nije mogao čekati kraj korone. Od nečeg se mora živeti. Srećno.

Samir Lerić, bivši košarkaš, reprezenetativac. U ekipi sa Markovićem, Firićem, Alihodžićem, Avdićem... radio prljave poslove. Primao udarce i dijelio ih, gurao se, skakao, pravio blokove... Rudarski posao. Kao trener nije mogao čekati kraj korone. Od nečeg se mora živjeti. Sretno pic.twitter.com/9H2iBap94S— Emir Delic (@EmirDelicBiH) July 26, 2020

Inače, Samir je nedavno u intervjuu za Sportsport.ba govorio prilično emotivno o tome da li žali za nečim u karijeri.

- Ne bih ništa ni menjao. Ponosan sam na sve. Potičem iz radničke porodice, otac mi nije bio neko i nešto da me gura. Drago mi je što sam sve sam stekao. Niko me nije gurao, ni usmeravao. Ako sam napravio neku grešku, napravio sam je sam. Ako sam napravio nešto dobro, opet sam to uradio sam. Pri zdravoj sam pameti, imam divnu porodicu, divnu decu. Roditelji su još uvek tu, Bogu hvala. Nadam se jedino da ću dobiti priliku za taj neki normalan posao i stvarati budućnost svojoj deci.

Reprezentacija Bosne i Hercegovine nikada nije dolazila do velikih odličja na Eurobasketu, ali je odigrala mnogo utakmica za pamćenje.

- Ako nešto moram birati, to su utakmice i pobede iz 1996/97 protiv tada superjakih selekcija Hrvatske i Litvanije, koje su za mene sigurno vrhunac. To su bile svetske velesile, a u jednom tom kvalifikacijskom ciklusu smo uspeli da pobedimo Hrvatsku i kući i u gostima, te Litvance na njihovom terenu - ispričao je tada Samir, uz anegdotu sa Žarkom Paspaljem.

- Sećam se situacije iz 1995. godine i dokvalifikacija koje su se igrale u Bugarskoj. Bili smo u grupi sa Turskom i Jugoslavijom, a tada je u Bihaću bio incident s rušenjem helikoptera i došao je faks u kojem je stajalo da se utakmica sa njima neće odigrati. Tako se automatski nismo ni kvalifikovali za Eurobasket 1995. u Grčkoj. Pamtim situaciju iz hotela u Bugarskoj kada nas je ispred hotela dočekao legendarni Žarko Paspalj raširenih ruku. Prvo nas je on odveo na kafu i piće, pa smo tek posle toga smešteni u hotel. Pamtim taj njegov gest, duboko se usekao u sećanje.

(Telegraf.rs)