• 2

Ovo su najvažniji događaji u Srbiji u 2013. godini!

  • 2

Dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, Briselski sporazum, početak suđenja Miškoviću, rekonstrukcija vlade i rušenje Đilasa - obeležili su 2013. godinu.

Srbija je u staroj godini bila potrešena masovnim ubistvom u Velikoj Ivanči, ali i uznemirena zbog poništavanja male mature i afere koja je pratila završni ispit za osmake. Ovo je lista od 10 najvažnijih događaja u 2013. godini.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

1. POČETAK PREGOVORA O ČLANSTVU U EU - Srbija je 20. decembra 2013. godine dobila datum za otvaranje pregovora o članstvu u EU, a prva medjuvladina konferencija EU-Srbija, čime zvanično počinju pregovori, biće održana 21. januara 2014. godine. Načelna odluka doneta je u junu 2013. godine, skoro 16 meseci nakon dobijanja statusa kandidata. Za konačnu odluku bila je presudna procena Brisela i država članica, pre svega Nemačke, o napretku u odnosima sa Prištinom. Posle osam godina od početka pregovra, 1. septembra stupio je na snagu i Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju. Stupanjem na snagu S S P Srbija je dobila status države pridružene EU, što je status najbliže veze sa EU koju može imati neka zemlja koja nije članica.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

2. REKONSTRUKCIJA VLADE SRBIJE - Izborom 11 novih ministara u Skupštini Srbije rekonstruisana je Vlada Srbije, 13 meseci nakon što je formiran kabinet Ivice Dačića. Na predlog Dačića Vlada je formirana bez ministara iz Ujedinjenih regiona Srbije. Dačić je krajem jula smenio ministra finansija i privrede Mladjana Dinkića, a potom su i druga dva ministra iz te stranke (Suzana Grubješić i Verica Kalanović) funkcije stavili na raspolaganje. Nova vlada ima 21 člana. Rekonstruisani kabinet dobio je i tri nova savetnika - bivšeg direktora Medjunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana, bivšeg austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera i bivšeg ministra spoljnih poslova Italije Franka Fratinija.

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

3. PONIŠTENA MALA MATURA - Ovogodišnji upis novih srednjoškolaca obeležila je kradja testova na završnom ispitu i poništavanje "male mature". Rezultati ispita iz srpskog jezika i matematemike su zbog kradje testova poništeni, pa su se novi srednjoškolci upisivali samo na osnovu uspeha postignutog u osnovnoj školi. Za kradju i pomaganje u njoj osumnjičene su četiri osobe, a medju njima i radnica u štampariji Službenog glasnika. Sudjenje bi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu trebalo da počne 5. februara 2014. godine. Zbog te afere u javnosti je bila pokrenuta i tema o odgovornosti tadašnjeg ministra prosvete Žarka Obradovića, koji je nakon rekonstrukcije Vlade ostao bez funkcije.

Foto: Tanjug/Nenad Milošević

Foto: Tanjug/Nenad Milošević

4. IZVINJENJE PREDSEDNIKA SRBIJE GRAĐANIMA BIH - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izrazio je krajem aprila žaljenje zbog svih zločina počinjenih nad Bošnjacima. Nikolić se u intervjuu za bosansko-hercegovačku televiziju BHT1 izvinio gradjanima BiH "zbog svih zločina koje su počinili Srbi iz njegove države tokom rata". "Ja klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda počinio bilo koji pojedinac iz našeg naroda", kazao je Nikolić. On je istakao da "sve što se dešavalo u ratu u bivšoj Jugoslaviji ima karakteristike genocida".

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

5. POČETAK SUĐENJA MIROSLAVU MIŠKOVIĆU - Suđenje vlasniku kompanije Delta Miroslavu Miškoviću počelo je u novembru 2013. godine pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu. Mišković i ostalih 10 okrivljenih negirali su krivicu i odbacili optužbe da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili te firme za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara. Sudjenje prate posmatrači iz SAD, Velike Britanije, Kanade, Belgije i Nemačke. Mišković je 23. jula, posle sedam meseci provedenih u pritvoru, pušten da se brani sa slobode nakon što je njegova kompanija uplatila jemstvo od 12 miliona evra.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

6. ZLOČIN U VELIKOJ IVANČI - Srbiju je u aprilu potresla tragedija u selu Velika Ivanča kod Mladenovca kada je meštanin Ljubiša Bogdanović (60) iz vatrenog oružja ubio 13 osoba, medju kojima su njegov sin, rodbina i komšije, uključujući dvoje mladih roditelja i njihovo dete. Ubica je posle toga pokušao samoubistvo. On je od posledica samoranjavanja umro nekoliko dana kasnije. Vlada Srbije je 10. aprila proglasila Danom žalosti povodom tog tragičnog dogadjaja. U medijima se o motivima zločina danima spekulisalo. Oglasilo se i Udruženje novinara Srbije koje je upozorilo da je izveštavanje beogradskih medija o masovnom ubistvu u Velikoj Ivanči proizvelo masovno kršenje Kodeksa novinara Srbije.

Foto: Flickr/European External Action Service - EEAS

Foto: Flickr/European External Action Service - EEAS

7. BRISELSKI SPORAZUM SRBIJE I KOSOVA - Nakon deset rundi pregovora najviših zvaničnika Beograda i Prištine u Briselu je 19. aprila potpisan sporazum o normalizaciji odnosa dve strane koji je i Srbiji i Kosovu omogućio nastavak evropskih integracija. Sporazum su potpisali premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači u prisustvu visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Dokument se odnosi na više oblasti zajedničku kontrolu administrativnih prelaza, pravosudje i policiju, telekomunikacije, energetiku...Srpski zvaničnici su posle potpisivanja Briselskog sporazuma dobili garancije NATO da Bezbednosne snage Kosova neće biti prisutne na severu Kosova, gde su Srbi većina. Dva dana kasnije Srbi sa severa Kosova održali su miting u severnoj Kosovskoj Mitrovici sa kog su poručili da neće dopustiti sprovodjenje sporazuma, ali je jedan deo tamošnjih vladajućih struktura (pre svih oni iz SNS i SPS) promenio mišljenje i počeo sprovodjenje dogovora iz Brisela. Manjih protesta zbog sporazuma bilo je i u Beogradu, u organizaciji opozicione Demokratske stranke Srbije. Na osnovu Briselskog sporazuma lokalni izbori po kosovskim zakonima prvi put od 1999. godine su održani i na severu Kosova.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

8. SMRT JOVANKE BROZ - Jovanka Broz, supruga doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, umrla je 20. oktobra u Beogradu čime je, po jednodušnoj oceni domaćih i stranih medija, označen kraj jedne ere. Sa sahrane Jovanke Broz izveštavali su gotovo svi mediji iz Srbije i bivše Jugoslavije a bile su akreditovane i 42 medijske ekipe iz ostalih zemalja. Brojne počasti, gardisti, apologetski govori i oko 10.000 ljudi na poslednjem ispraćaju nisu mogli da prikriju činjenicu da je nekadašnja prva dama Jugoslavije poslednje tri decenije živela u veoma teškim uslovima, bez ličnih dokumenata i u kući koja je nije odgovarala njenom statusu nosioca Partizanske spomenice i istorijskoj ulozi koju je imala kao supruga predsednika države. Veoma loš utisak koji je izazvalo saznanje o uslovima u kojima je provela poslednje dane upotpunila je i kradja njenih ratnih i mirnodopskih odlikovanja koja se dogodila veče uoči sahrane. Po sopstvenoj želji, Jovanka Broz je sahranjena u Kući cveća u neposrednoj blizini supruga, 26. oktobra.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

9. SMENA GRADONAČELNIKA BEOGRADA I IZBOR PRIVREMENOG ORGANA - Vlada Srbije izabrala je 18. novembra članove Privremenog veća Beograda, koji će rukovoditi glavnim gradom Srbije do izbora, za koje se očekuje da će biti održani sredinom marta. Privremeno veće izabrano je nakon što je 24. septembra sa mesta gradonačelnika Beograda smenjen dugogodišnji prvi čovek grada i aktuelni predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas. Đilas je u Skupštini grada Beograda smenjen glasovima odbornika dotadašnjih opozicionih partija Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije, ali i glasovima svojih nekadašnjih političkih saveznika iz Socijalističke partije Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

10. NESUTAVNOST ODREDBI STATUTA VOJVODINE - Ustavni sud Srbije proglasio je 5. decembra neustavnim neke odredbe Statuta Vojvodine i dao pokrajinskom parlamentu i Skupštini Srbije rok od šest meseci da taj akt usklade sa republičkim Ustavom. Predsednici skupštine i Vlade Vojvodine Ištvan Pastor i Bojan Pajtić poručili su da će pokrajinske vlasti učiniti sve da usklade Statut sa Ustavom, u saradnji sa republičkim vlastima. Pastor je istakao da je nužno da paralelno sa tim procesom teku i procesi izrade Zakona o nadležnostima Vojvodine, kao i zakona o finansiranju Pokrajine na koji se čeka od 2008. godine. Naprednjaci i Demokratska stranka Srbije su ocenili da je odluka Ustavnog suda o osporavanju Statuta još jedan argument da je pokrajinska vlast izgubila legitimitet.

(Telegraf.rs / Beta)

Komentari

  • Ljiljana

    Највише ће се памтити по издаји Косова.

  • Ja

    Nista pametno...

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima