Vlast u Radencima želi da ukloni uspomenu na Tita: "Naziv ulice ne može da nosi ime po zločincu"

Foto: Wikimedia/Stevan Kragujević

Slovenija je pre 30 godina proglasila nezavisnost od SFRJ, a sporovi oko naziva ulica ne smiruju se ni dan danas, pa se stiče utisak da ime Josipa Broza Tita i 40 godina posle svoje smrti ne prestaje da deli narode širom bivših republika.

Preporučujemo

Na severositoku Slovenije u mestu Radenci opštinsko veće donelo je odluku da "Titova cesta" promeni naziv u Ulica Osamosvojitve Slovenije ili Ulica slovenačke nezavisnosti. Iako je ustavni sud u decembru presudio da se ova odluka poništava, gradonačelnik tog grada Roman Leljak, nastavio je sa svojim planovima, da sa ulice ukloni svako sećanje na bivšeg doživotnog predsednika Jugoslavije.

Na sednici opštinskog veća odluka o promeni imena je ponovo odobrena, a petoro odbornika odmah je iz revolta napustilo sednicu. Oni su kasnije u svom zajedničkom saopštenju predsednika opštine Leljaka proglasili za ideologa.

- Demokratija je na žalost umrla u opštini Radenci, od kako se pojavio Roman Leljak koji samovoljno menja imidž opštine i donosi sumnjive odluke koje će građani plaćati jako dugo. Leljak je uspeo da građane podeli u dva tabora i posvađa ih - rekla su dva odbornika nakon napuštanja sednice u zajedničkom saopštenju.

Slovenija je nedavno proslavila 30 godina od proglašenja nezavisnosti od Jugoslavije, a predsednik Janez Janša je ovaj trenutak opisao kao momenat kada je "Slovenija počela ponovo da diše". Međutim, i posle toliko godina od raspada SFRJ mnogi građani bivših jugoslovenskih republika, koji neguju uspomenu na Jofipa Broza Tita, protive se ovakvim odlukama opštinskih vlasti.

Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinović

Nostalgiju za starim vremenima definitivno ne deli Leljak koji je još 1989. godine objavio knjigu "Pokopani živi: Najgori zločin Josipa Broza Tita- Huda Jama" u kojoj je detaljno opisao "zločine koje su Titovi antifašistički partizani počinili nakon završetka rata, dok su pokušavali da izgrade novu zemlju po komunističkom modelu".

Više od 1.000 ljudi, uglavnom ratnih zarobljenika, prena mnjegovim rečima ubijeno je tokom maja i juna 1945. godine u Huda Jami. Leljaka, koji je po profesiji istoričar, mnogi su kritikovali zbog odluke da se posle toliko godina promeni naziv ulice koji nosi ime u čast maršala Tita, međutim on se branio činjenicom da Broza doživljava kao velikog zločinca koji ne zaslužuje takvu čast, piše Guardian.

Ustavni sud je još 2011. godine presudio da je izdvojeni pokušaj menjanja naziva ulice u Ljubljani, koja je takođe nosila ime po Titu, neustavan. U slučaju grada Radenci postojala je naklonost da se održi postojeći naziv, s obzirom na dugotrajnost, jer ova ulica još od 1989.godine nosi taj naziv.

Leljak je s druge strane rekao da je pokušaj promene naziva ulice potupuno u skladu sa zakonom. On je dodao da bi novim imenom odali počast Alojzu Gaubeu, bivšem pripadniku Jugoslovenske narodne armije koju je osnova Tito, a koji je ubijen 1991. godine na ulicama dok se borio za nezavisnost Slovenije.

(Telegraf.rs)