Žrtve najavile: Uskoro stiže lista Epstajnovih klijenata, "sestre" odlučile da otvore duše, trešće se Amerika!

Lisi Filips je osetila mučninu u stomaku. Stajala je na istočnoj strani zgrade Kongresa SAD, tokom vedrog jesenjeg dana, dok je jedna žena za drugom opisivala kako ju je Džefri Epstajn seksualno zlostavljao.

Rekle su da su, kao tinejdžerke i mlade žene, bile "pripremane" pod izgovorom da će samo davati masaže starijem muškarcu. Godinama su se plašile da bilo šta kažu.

Filips je pogledala svoj telefon, zatim svoje prijateljice, pa ponovo telefon. Duboko je udahnula. Namestila košulju, ispravila ramena i uspravila se. Na kraju, prišla je govornici.

"Danas stojim ovde u ime svake žene koja je bila ućutkana, iskorišćena i odbačena", rekla je Filips. "Ne tražimo sažaljenje. Ovde smo da zahtevamo odgovornost - i ja zahtevam pravdu."

Filips je odložila govor koji je pripremila. Umesto toga, odlučila je da povrati moć - za sebe, za žene koje su govorile pre nje i za one koje će tek progovoriti. Godinama su pronalazile svoj glas, a ovo je bio prvi put da su se mnoge od njih okupile lično, ujedinjene protiv pokojnog finansijera i osuđenog seksualnog prestupnika.

"Želim danas da objavim da mi, Epstajnove preživele, razmatramo da napravimo sopstvenu listu", rekla je. "Mi znamo imena. Mnoge od nas su bile zlostavljane od strane tih ljudi. Sada ćemo, zajedno kao preživele, poverljivo sastaviti spisak svih imena koja znamo."

Šest godina nakon Epstajnove smrti, ima ih na stotine. Sebe nazivaju "Sestre koje su preživele" (Survivor Sisters), i one su pokretačka snaga iza obnovljenog javnog pritiska da se identifikuju Epstajnovi saradnici za koje tvrde da su ih napadali ili učestvovali u njegovom lancu trgovine ljudima. Epstajnovo imanje nije odgovorilo na zahteve za komentar. Pre smrti 2019. godine, izjasnio se da nije kriv po srodnim optužbama.

Predsednik SAD Donald Tramp, koji je bio prijatelj sa Epstajnom devedesetih godina, povukao je prethodna obećanja da će objaviti "Epstajnove dosijee", dok su visoki zvaničnici Ministarstva pravde negirali postojanje određenih dokumenata i rekli da druge ne mogu da pribave. Predlog zakona koji bi naterao Ministarstvo pravde da objavi te spise blokiran je u Kongresu. Ali pitanje ne jenjava, s obzirom na uporno interesovanje javnosti.

"Sestre " svoj uspeh pripisuju Virdžiniji Roberts Đufre, ženi koja se suprotstavila ne samo Epstajnu, već i njegovoj saradnici Gislejn Maksvel, kao i britanskom princu Endrjuu. Virdžinija Đufre je izvršila samoubistvo u aprilu, nekoliko meseci pre objavljivanja svoje knjige o godinama zlostavljanja. "Sestre" kažu da im je ona pokazala kako da se zauzmu za sebe.

"Virdžinija Roberts Džufre je američka heroina", rekao je njen advokat Bred Edvards na događaju ispred Kongresa, dok su desetine Epstajnovih žrtava iza njega klimale glavom. "Bez nje ne bismo imali ovaj glas."

U nedeljama nakon tog skupa na Kapitol Hilu, USA TODAY je razgovarao sa tri žene koje su ispričale da su ih Epstajn zlostavljao dok su bile mlađe, u različitim državama i teritorijama, tokom više godina.

Sopstvenim rečima Lisi Filips je ispričala svoju složenu priču o zlostavljanju i mentorstvu.

Rađa se sestrinstvo

Filips, koja danas živi u oblasti Los Anđelesa, sada je profesionalna aktivistkinja za prava žena u industriji zabave. Kaže da je poznavala desetine drugih "Sestara" iz vremena kada je radila kao manekenka u Njujorku ranih 2000-ih - u periodu kada ju je, kako tvrdi, Epstajn istovremeno zlostavljao i promovisao njenu karijeru. Ali tada, kaže, žene nisu razgovarale o zlostavljanju.

"Poricale smo i zapravo o tome nismo mnogo pričale pre 20 godina", rekla je Filips za USA TODAY. "Nismo znale kako to da definišemo, kako da o tome govorimo, niti šta da učinimo."

U jesen 2019. Filips je gledala vesti u dnevnoj sobi kada je videla Virdžniju Đufre kako iznosi optužbe da ju je Epstajn podvodio bivšem princu Endruu. Filips, koja nikada ranije nije javno govorila o svom iskustvu s Epstajnom, uzela je telefon i pozvala advokata Edvardsa.

"Rekla sam: 'Znam da govori istinu'", ispričala je. "Jer imala sam prijateljicu veoma sličnu njoj - mladu plavušu koja je bila prijateljica sa Džefrijem - i jedne noći mi je rekla da ju je (takođe) zlostavljao princ Endru."

U početku je Bakingemska palata negirala te optužbe. Međutim, šezdesetpetogodišnji brat kralja Čarlsa, koji će od sada biti poznat kao Endru Mauntbaten Vindzor, 31. oktobra je lišen titule princa iz poštovanja prema žrtvama zlostavljanja. Ranije je negirao slične navode.

Druge žene počele su da progovaraju pre šest godina, kada su se brzo nizali događaji u saveznom procesu protiv Epstajna. U julu 2019. savezni tužioci u Njujorku optužili su Epstajna za trgovinu seksualnim robljem. Oko mesec dana kasnije, pronađen je mrtav u svojoj zatvorskoj ćeliji - navodno je izvršio samoubistvo. Po mišljenju Filips, njegova smrt je "otvorila brane".

"Nešto se desi kada tvoj zlostavljač umre", rekla je Filips. "Osetiš slobodu."

Četiri dana posle Epstajnove smrti, država Njujork otvorila je privremeni pravni okvir koji je omogućio žrtvama seksualnog zlostavljanja da podnesu tužbe protiv svojih zlostavljača, uprkos zastare. Đufre je u svojoj knjizi napisala da su mnoge njene "Sestre" tada podnele tužbe.

A kada su tužioci zatražili da se optužnice odbace posle Epstajnove smrti, savezni sudija Ričard Berman rekao je da žrtve moraju imati priliku da ispričaju svoje priče na sudu. Vlada je zato dovela žene koje su želele da daju izjave o žrtvovanju na saslušanje 27. avgusta 2019. godine, napisala je Đufre u knjizi objavljenoj 21. oktobra.

U toj sudnici, Marijke Šartuni, koja sada živi u Sijetlu i radi u advokatskoj kancelariji, rekla je da je Đufre sela pored nje. Upoznale su se bolje nakon saslušanja, kada su one i još nekoliko žena sa svojim zajedničkim advokatom otišle na US Open u Kvinsu, a zatim na večeru.

"Imala je neverovatnu autentičnost", rekla je Šartuni. "Bila je jednostavno svoja i vrlo pristupačna."

Šampanjac, WhatsApp i put u Aspen

"Sestre" se sećaju Virdžinije Đufre kao brižne, ljubazne i vrlo duhovite. Kažu da je imala zaraznu energiju i da je uvek nudila da plati šampanjac na večeri. Bila je i vođa i učiteljica.

"Volela je da se zabavi, ali je unosila mnogo humora u sve", rekla je Rejčel Benavides, preživela iz Albukerkija u Novom Meksiku. "Ne znam da li joj je to bio način da se nosi s traumom."

Benavides, profesionalna maserka koja sada radi kao bolničarka u palijativnoj nezi, nije mogla da prisustvuje avgustovskom saslušanju. Upoznala je Đufre kasnije iste godine u Njujorku, kada su zajedno učestvovale u emisiji Dateline NBC i intervjuu za Glamour. "Provela sam s njom cela dva dana", rekla je.

Razgovarale su o vremenu provedenom na Zoro ranču, Epstajnovom imanju u Novom Meksiku, gde obe tvrde da su bile zlostavljane, i čudile se što se tada nisu srele. Pričale su o Gislejn Maksvel, o njenom učešću u zlostavljanjima, o njenoj ličnosti i o psu Maksu.

Advokat Gislejn Maksvel nije odgovorio na zahtev USA TODAY za komentar.

Poznanstvo im je pomoglo da povežu delove svojih priča, ali i da se osećaju manje usamljeno.

"Biti Epstajnova preživela je veoma izolovano iskustvo", rekla je Benavides kroz suze. "Niko to ne može stvarno da razume osim mojih 'Sestara'."

Filips je rekla da žrtve često izgube podršku porodice nakon što javno progovore. Ponekad ni njihovi partneri ne žele da govore.

Đufre je osnovala WhatsApp grupu za svoje "Sestre", napisala je u knjizi. "Osećala sam da, uprkos našim razlikama, mogu ovim ženama da kažem bilo šta."

Šartuni je rekla da joj je Đufre, koja je u medijima otvoreno govorila o problemima s mentalnim zdravljem i zavisnošću, priznala da je dva puta pokušala da sebi oduzme život, ali nije govorila o porodičnom nasilju koje su njeni rođaci pomenuli posle njene smrti. Advokat njenog supruga te navode je nazvao "neutemeljenim".

Šartuni je rekla da su pričale o majčinstvu jer su im deca bila sličnog uzrasta, kao i o odgajanju dece s autizmom. Razmenjivale su slike kućnih ljubimaca - Đufre je imala francuskog buldoga i pticu - i žalile se kako ne mogu da "odlepe sinove od Xboxa".

"Zvala me je više puta u Australiju", rekla je Šartuni. "Želela je da se sve okupimo jer je to bio prostor u kome se osećala najsigurnije - kada smo razgovarale jedna s drugom."

Đufre je u knjizi napisala da je pokušala da organizuje zajedničko putovanje u Aspen i ponudila da kupi avionske karte, ali je plan propao zbog pandemije koronavirusa.

"Vraćam svoju moć"

Mesecima posle njene smrti, 3. septembra, želja Đufre da se žene okupe ostvarila se. Desetine Epstajnovih žrtava došle su na Kapitol Hil na skup i konferenciju za novinare, uz podršku članova Kongresa, kako bi zatražile objavljivanje dokumenata FBI o Epstajnu.

Devet žena ispričalo je svoje priče i pozvalo Kongres da usvoji Zakon o transparentnosti Epstajnovih dosijea, koji bi naložio Ministarstvu pravde da objavi sve spise i materijale u vezi s istragom i procesuiranjem Epstajna.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, republikanac i blizak Trampov saveznik, još nije pristao da zakon stavi na glasanje; međutim, koalicija uglavnom demokrata i nekoliko republikanaca pokušava da to izdejstvuje. Potreban im je još jedan potpis, a poslanik za kog znaju da će ga dati čeka da bude zvanično potvrđen.

Šartuni je rekla da je događaj bio pomalo haotičan i "pomalo u tajnosti", pa se u jednom trenutku pitala da li će se uopšte održati. Ali su, kaže, mnoge žene koje nikada pre nisu javno progovorile - ipak došle. Upoznale su se.

Marina Lacerda je tada prvi put javno ispričala svoju priču. Rekla je da je bila neimenovana žrtva u Epstajnovoj optužnici iz 2019. i zahvalila ženama iza sebe na snazi koju su joj dale da progovori. Rekla je da će one nastaviti da jačaju glas Virdžinije Đufre.

Filips je stajala u pozadini dok je Džena-Lisa Džouns opisivala kako ju je Epstajn pritiskao da dovodi devojke iz srednje škole u njegovu kuću.

"Bilo mi je jako teško da pronađem svoj glas i da postanem dovoljno jaka da govorim o svom zlostavljanju", rekla je Džouns. "Nisam progovorila sve do 2019, a i tada sam se osećala kao da se plašim duha."

Filips je govorila posle nje. Kasnije je u intervjuu rekla da je zamišljala Epstajnove neimenovane saradnike - za koje, kako tvrdi, zna imena - kako kod kuće gledaju prenos konferencije. Želela je da im pošalje poruku.

"Imala sam spreman govor kao i druge žene", rekla je. "Ali u poslednjih pet minuta sam promenila mišljenje i pomislila: 'Znaš šta, vraćam svoju moć. Ovo je sr***e.'"

Važno je ostati u kontaktu

Filips danas svake nedelje provodi oko četiri sata na terapiji usmerenoj na traumu, koju pokriva poravnanje postignuto sa bankom JP Morgan Čejs, nakon što su žrtve tužile banku u federalnom sudu u Njujorku zbog njene uloge u upravljanju Epstajnovim finansijama.

Takođe vodi podkast u kojem intervjuiše žene koje tvrde da su ih zlostavljali serijski predatori. Kaže da se takvi zlostavljači često poznaju međusobno i da "pripremaju" žene kako bi ih prosleđivali prijateljima.

"Kada su u pitanju serijski predatori i zašto se žene vraćaju - ili ostaju zarobljene u zlostavljanju od strane moćnih muškaraca - u pitanju je potpuno drugačija dinamika moći", kaže ona.

Benavides iz Novog Meksika kaže da se sa Šartuni iz Sijetla čuje bar jednom mesečno. Razgovaraju o deci, poslu, vezama. Benavides takođe razgovara sa ženama koje su tek nedavno podelile svoje priče. U porukama uvek koristi emotikon plavog leptira - simbol neprofitne organizacije koju je osnovala Virdžinija Đufre.

"Znam da kada mi je težak dan i kada mi se čini da me niko ne razume, mogu da im se obratim - i one će biti tu za mene", rekla je Benavides.

Jedan od takvih teških dana za preživele bio je 21. oktobar, kada je knjiga Đufre, "Ničija devojka" (Nobody’s Girl), stigla u knjižare. Knjiga je odmah dospela na Amazonovu listu najprodavanijih. I ponovo otvorila stare rane.

Đufre je u predgovoru napisala: "Posvećeno mojim 'Sestrama koje su preživele' i svima koji su pretrpeli seksualno zlostavljanje.“

Njene "Sestre" ne odustaju od borbe za pravdu i protiv seksualnog nasilja. Kažu da je to ono što bi ona želela.

(Telegraf.rs)