Nadrealni prizor sa fronta: Vojnik lebdi iznad saboraca i tera da se zapitate, zbog čega se ratuje
Luis Hajn je poznati američki fotograf s početka dvadesetog veka koji je dao ogroman doprinos širenju svesti o tragediji dečje radne snage, koja je tada bila uobičajena u fabričkim pogonima. Bio je i na Zapadnom frontu tokom Prvog svetskog rata, kada je nastala ova slika
Sociolog i fotograf Luis Hajn (1874—1940) proslavio se u Americi početkom dvadesetog veka, kada ga je Nacionalni komitet za dečju radnu snagu, osnovan 1904. u Njujorku sa ciljem iskorenjivanja ovog vida zloupotrebe dece, angažovao da obilazi fabrike širom zemlje i da dokumentuje život nesrećnih mališana koji su naterani da prerano odrastu. O tome je Telegraf.rs već pisao.
Preporučujemo
Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega
Dan kada je srušen jedan od simbola Beograda: Avalski toranj je pre 20 godina sravnjen sa zemljom, a fotografije od tog dana još bole
Hajn je bukvalno rizikovao svoj zbog života nerođene dece, kako buduća pokolenja ne bi morala da prolaze kroz strahote kroz koje su prolazila deca rođena u manje srećno doba. Desetak godina je tako obilazio fabrike na istoku Sjedinjenih Država. A zato što mu je od strane fabričkih redara i nadzornika prećeno nasiljem i čak smrću, pošto je tajna morala biti skrivena i šira javnost nije smela znati, prerušavao se i izigravao požarnog inspektora, prodavca razglednica i Biblija, predstavljao se kao industrijski fotograf koji snima fabričku mašineriju.
Tako je izgradio reputaciju vrsnog i neustrašivog autora, pa ne čudi što ga je Američki crveni krst angažovao tokom Prvog svetskog rata i poslao u Evropu da dokumentaje rad te organizacije, i živote običnih vojnika u toj kasapnici. 1917. godine, verovatno negde na krvavom Zapadnom frontu, nastala je ova savršena fotografija nazvana „Vojnik bačen u vazduh“.
U prirodi čoveka je nasilje: tako nam barem kažu, kada žele da opravdaju postojanje rata. Ali nasilje je samo prirodni blesak u ponašanju normalnog čoveka; čovek koji neprestano vrši nasilje nije normalan, obično nije ni na slobodi nego iza rešetaka ili u duševnoj bolnici. Pošto rat zahteva neprestano nasilje, rat ne može biti normalan i ne može biti u prirodi čoveka. Možda grešimo? Nama lica ovih vojnika govore da smo u pravu: njima očito nije do rata već do života, pa zato tih dana, dok se u pozadini fronta odmaraju, traže oslobođenje duha od armijske stege i beže u smeh. Obratite pažnju na njihove grimase, oduševljenje i sreću.
VIDEO: Šta bi se sa svetom desilo da je Srbija bila uništena u Prvom svetskom ratu?
(P. L.)
Povezane vesti
Ramonda o kojoj peva Teya Dora je simbol Dana primirja: Znate li koji srpski političar je ovo osmislio?
Kako je Srbija 1919. podržala predlog Japana o rasnoj jednakosti, a SAD i Australija ga odbile
Sabatonova pesma "Lady Of The Dark" o Milunki Savić ima moćne reči i još moćniji spot
Nikola je jedini naslednik Arčibalda Rajsa: Ikona ga spasila na Solunskom frontu, ovu kuću svi žele da vide
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
HOROR TVRDNJE SRBINA Zbog onoga što je Slavišin sin doživeo na putu kroz Severnu Makedoniju, Srbi u neverici pišu samo jedno: "NIJE SE DESILO"
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
DOŽIVEO ŠOK ŽIVOTA Zaljubio se u devojku koju je upoznao preko interneta, OŽENIO SE SA NJOM, pa za 12 dana UMALO NIJE PAO U NESVEST: "Krila je stalno lice velom, nisam znao..."
