Sa zimskim računanjem vremena stigao je i poseban oblik depresije - da li imate ove simptome?

Postoji mnogo oblika poremećaja raspoloženja koji se takođe javljaju u periodu jeseni i zime

S početkom zimskog računanja vremena, mnoge obuzima neraspoloženje i neki oblik učmalosti, ništa im se ne radi, mrzovoljni su i umorni.

5 opasnih zdravstvenih problema koje izaziva zimsko računanje vremena

Preporučujemo

Šok tvrdnja doktora: Depresija vrlo lako može da se izleči ovim lekovima

Kod nekih to nije obično neraspoloženje izazvano manjkom dnevne svetlosti - kod nekih je to sezonska depresija, poznata kao SED. Ovaj poremećaj raspoloženja izaziva niz simptoma, uključujući i predugo spavanje, čežnju za hranom bogatom ugljikohidratima i debljanje.

Pošto se razlikuje od kliničke depresije, koja najčešće dovodi do nesanice i gubitka apetita, SED se meša sa drugim "lakšim" poremećajima ponašanja, a ustvari je samo različita verzija iste bolesti.

"Ljudi koji imaju SED su podjednako bolesni kao oni koji pate od kliničke depresije", kaže Branda Memehon, psihijatar Univerziteta u Kopenhagenu.

Međutim, važno je istaći da postoji i mnogo oblika poremećaja raspoloženja koji se takođe javljaju u periodu jeseni i zime i koji imaju slične epizode kao SED, ali se ne svrstavaju u kliničku depresiju.

Nije utvrđeno zašto se SED javlja, ali postoje sumnje da je povezan sa evolucijom. Oko 80 % onih koji pate od ovog poremećaja su žene, naročito mlađe, dok se kod starijih simptomi mogu izgubiti.

"Pošto utiče na veliki deo populacije, mnogi istraživači misle da je SED posledica čuvanja energije u prošlosti", kaže Robert Levitan, profesor Univerziteta u Torontu.

"Pre deset hiljada godina, tokom ledenog doba, ova biološka tendencija usporavanja tokom zimskog doba bila je korisna naročito za žene u reproduktivnom periodu, jer trudnoća zahteva mnogo energije. Međutim, sada smo društvo koje funkcioniše 24 sata dnevno i od nas se očekuje da smo konstantno aktivni, što može biti vrlo naporno."

Mnogi biološki sistemi učestvuju u čovekovom osećaju motivisanosti, energičnosti i organizirovanosti u našem biološkom satu. Poznato je da dopamin i norepinefrin igraju ključnu ulogu u smislu načina na koji se budimo.

Takođe, utvrđeno je da se melatonin, hormon koji kontroliše san, kod ljudi s ozbiljnim oblikom SED-a luči u pogrešno vreme tokom dana.

Od značaja je i serotonin, neurotransmiter koji reguliše raspoloženje. Sve je više dokaza da je serotonin pod direktnim uticajem dnevnog osvetljenja. Naime, kad svetlost padne na ćelije mrežnjače u dnu oka, one šalju signal u deo mozga koji integriše različite čulne opažaje sa kontrolom biološkog sata.

Takođe, on je povezan sa drugim delom mozga iz kog potiču svi receptori serotonina u mozgu.

Pošto zimi imamo manje dnevnog svetla, ova mreža se ne aktivira dovoljno često, pa kod nekih ljudi dolazi do drastičnog pada serotonina, što povećava šansu za nastankom epizode depresije.  Međutim, u nekim narodima zabeležen je iznenađujuće mali broj slučajeva ovog poremećaja, a među njima su i Islanđani.

"Oni kao da su genetski zaštićeni od SED-a", kaže Levitan.

Za ljude iz SED spektra postoji mnogo lekova, a najpopularniji je terapija svetlošću, kojom se veštački stimulišu neurotransmiteri u mozgu.

Važno je naglasiti da ljudi s ovim poremećajem treba da izbegavaju previše spavanja i da praktikuju ranije ustajanje.

(Telegraf.rs)