10 najsubverzivnijih filmova 1980-ih: Nekih se dobro sećate, one koje niste, pogledajte odmah!

Foto: Youtube, Pixabay

Osamdesete godine prošlog veka su po mnogo čemu bile turbulentne i zanimljive. Muzika je dobila ekspanziju u video spotovima preko MTV -a i time „sahranila“ radio zvezde. Došlo je do smirivanja odnosa između Amerike i Sovjetskog saveza, a Maradona je „Božjom rukom“ zakucao gol Englezima na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Preporučujemo

Međutim ta decenija će biti upamćena i po odličnim filmovima svih žanrova, koji su odlično oslikavali društvo i ondašnji svet.

Predstavljamo vam deset najkvalitetnijih i najsubverzivnijih filmova osamdesetih godina prošlog veka.

„UMRI MUŠKI“ (1988)

Moglo bi se slobodno reći da je „Umri muški“ najbolji akcioni film svih vremena.

Ono što je najveći atribut ovog ostvarenja jeste glavni negativac Hans Gruber kog je igrao sjajni Alan Rikman. On je opozit tipičnim holivudskim negativcima - elegantan, super inteligentan i elokventan, voli da čita magazin „Tajm“, ali ujedno i mentalno nestabilan lik koji manipuliše sopstvenim žrtvama. Da ironija bude veća, dolazi iz radikalnog levičarskog pokreta iz Zapadne Nemačke.

Kroz čitavu radnju pratimo borbu između dva antiheroja, njujorškog pandura Džona Meklejna koga igra Brus Vilis i ekstravagantnog lopova Hansa Grubera.

U ovom filmu inače, protagonisti su izgubili veru u bilo kakvu ideologiju, teroristi zapravo nisu teroristi, dok čitav koruptivni sistem oličen u zgradi korporacije „Nakatomi“ spasava niko drugi do nižerazredni policajac.

„ISIJAVANJE“ (1980)

Džek (Džek Nikolson) je čuvar hotela u zimskom periodu zajedno sa svojom suprugom i maloletnim sinom. Vremenom, on u opštoj izolovanosti gubi razum i postaje pomahnitali ubica, a na kraju doživljava da zauvek bude zarobljen u tom hotelu, čekajući da neko drugi dođe i probudi njegov duh.

Stenli Kjubrik je oduvek znao da su teorije zavere nešto na šta se zapadni gledaoci dobro „lepe“, inače kao i naši u Srbiji. On je u svakom svom filmu golicao maštu onih koji i dan danas veruju „da svetom vladaju tajna društva“ ili da „čovek nikada nije sleteo na Mesec“, no u „Isijavanju" je to podigao na viši nivo.

Svaka sekvenca, kadar, frejm i segment ovog remek-dela ima neku skrivenu poruku, koji zajedno skupa čine jednu veliku spajalicu.

Sa „Isijavanjem“ taj lavirint subverzija gotovo da nema kraja.

„PLAVI SOMOT“ (1986)

Dejvid Linč je poznat po svojim bizarnim filmovima, ali „Plavi somot“ pored te doze neobičnog pruža i zanimljivo putovanje glavnog lika kroz svet snova i iluzija.

Film se bavi kontrastima. Kakva se zapravo ružna pozadina krije iza uglađene fasade stereotipnog društva.

I to nam režiser pokazuje već na samom početku.

Vatrogasci sa kola nasmejano mašu, deca uredno prelaze pešački prelaz ispred škole, vidi se tipični dobronamerni američki komšiluk, ali onda iznenadni zum na insekte u travi koji se međusobno glođu.

Ovo je prvi Linčov film koji se bavi podsvestima svojih protagonista, a iz njihovih nekonvencijonalnih razgovora pokušava da izvuče – smisao života.

„STVOR“ (1982)

Karpenterov „masterpiece“ se bavi grupom pronalazača na Antartiku koji se susreću sa onozemaljskim bićem, koje je u stanju da perfektno imitira telo svog domaćina.

Film odlično oslikava paranoju među glavnim protagonistima i bavi se ljudskim ponašanjem u nemogućim situacijama i predstojećoj apokalipsi.

Sve to začinjeno fantastičnim Eniom Morikoneom koji je snimio jednu od najboljih horor tema ikada.

Međutim, kraj filma je čak i četiri decenije nakon njegovog prikazivanja - još uvek velika zagonetka.

Da li je Mek Ridi Čajldsu dao flašu viskija ili flašu benzina?

„FATALNA PRIVLAČNOST“ (1987)

Danijel Galanger je uspešni advokat, srećno oženjeni i porodični čovek. Njegovu životnu idilu iznenada prekida veza za jedno veče sa kolegenicom.

Međutim, on ubrzo shvata da postaje njena bolesna opsesija i da mu život više nikada neće biti isti.

Manijakalnu ljubavnicu je izvanredno odglumila Glen Klouz.

„KRALJ KOMEDIJE“ (1982)

Skorsezijev „Kralj komedije“ se takođe bavi opsesijom i ljudskom psihopatologijom.

Rupert Pupkin koga glumi Robert De Niro je usamljeni čovek koji pati od sopstvenih deluzija, i koji bi želeo da postane uspešan komičar. Ali ima jedan mali problem, on je potpuno netalentovan i nije duhovit.

Nakon susreta sa Džerijem Langfordom, popularnim stendap komičarem, oduševljen njegovim likom i delom, on počinje da ga proganja i na kraju odluči da ga kidnapuje zajedno sa svojom prijateljicom.

Inače, lik Ruperta Pupkina je bio uzor za kreiranje lika najnovijeg Džokera.

„PREDATOR“ (1987)

Ako ste Švarceneger, pa vas do zuba naoružane pošalju da spalite selo negde u Latinskoj Americi, to za vas neće predstavljati problem, naprotiv.

Međutim šta se dešava ukoliko se u džungli susretnete sa supersonično naoružanim vanzemaljcem?

Tada lako postajete njegov plen, a sve najnaprednije naoružanje koje imate, vam ne znači ništa.

Zbog toga vam ne preostaje ništa drugo nego da bacite automatsko oružje, dohvatite se koplja, počnete da pravite zamke od drveta i mažete se živim blatom... Jednom rečju da se vratite praistorijskim korenima i tako savladate neprijatelja.

Jer i ljudi su u svojoj samoj suštini predatori, zar ne?

„TRKAČ“ (1987)

U budućnosti, SAD postaje totalitaristička država u kojoj postoji otvoreni jaz između siromašnih i bogatih.

Američki policajac Ben Ričards (Arnold Švarceneger) odbija da puca na stanovništvo koje se buni zbog gladi, i zbog toga mu smeštaju i šalju ga da učestvuje popularnoj emisiji “Trkač” u kojoj se sa gladijatorima bori za vlastiti život i sve to pred televizijskim kamerama, u direktnom prenosu pred milionskim auditorijumom.

Iako mnogi misle da ovaj film govori o preteči rijaliti programa, koji su danas najuspešnije eksploatisani komercijalni sadršaj na svim mogućim svetskim televizijama, ovaj film ipak, u svojoj banalnosti, ima duboku poruku, a to je još tada primetio genijalni Stiven King: kako mas-mediji, inače mešetari spoljne politike, tretiraju vladare država sveta, i dele ih samo na dobre i loše diktatore.

One koji im služe trenutno, i one protiv kojih se navodno bore.

„LUDILO“ (1988)

Ko je gledao ostvarenja Romana Polanskog, znaće da se on bavi malim ljudima i neplaniranim okolnostima koje ih gutaju.

Ovaj film je snimljen kada je Polanski već bio u „egzilu“ u Francuskoj, optužen za obljubu maloletnice.

Doktor Ričard Valker zajedno sa suprugom posećuje Pariz, kako bi prisustvao medicinskoj konferenciji. Iznenada, narednog jutra njegovoj supruzi se gubi svaki trag, on kreće u potragu za njom i suočava se sa nizom čudnih i nepredviđenih situacija, kojima nema kraja.

Da stvar bude još zanimljivija, glavni glumac ovog filma je metaforički on – Roman Polanski, lično.

Posebno je zanimljiva scena u kojoj se vidi da Doktor Valker u svojoj poslovnoj tašni drži statuicu „Kipa slobode“, aludirajući na „slobodu“ od koje je Polanski navodno morao da pobegne.

„CRNA KIŠA“ (1989)

Film "Crna kiša" prikazuje odnos i razlike između američke i japanske poslovne kulture i kodeksa.

Dok američki policajci pokušavaju da prekrše strogo zacrtana pravila, ne bi li postigli dobronamerni cilj (hvatanje Jakuza), japanski policajci su hladnokrvno pošteni pred zakonom.

Ta dva mentaliteta i poimanja se „sukobljavaju“ tokom celog filma.

Ipak ovaj film se bavi i specifičnim istorijskim prilikama Amerike i Japana, u periodu otopljavanja odnosa nakon užasa Drugog svetskog rata, u eri kraja komunizma, i spoznaje da će čitav svet opet preklopiti kapitalizam.

Otuda i mističan naziv filma „Crna kiša“.

Šta da vam još kažemo, u predstojećoj zimi i sveopštoj epidemiji, kupite kokice i bacite se na gledanje!

(Telegraf.rs)