Srbin je novo trenersko čudo Evrope: U Zvezdi zapisivao treninge, sad je klub iz 3. uveo u 1. ligu!

Kroz Srbiju je tiho prošla vest da je u Švedskoj jedan naš trener priredio veliko fudbalsko čudo - ekipu je iz treće lige uveo u drugu, a zatim u prvoj sezoni odmah doneo najjači rang takmičenja, iako su mnogi predviđali novo ispadanje!

U pitanju je Miloš Milojević, talentovani 37-godišnji stručnjak, trener koji je balkanski mentalitet dobro "promešao" sa skandinavskim radnim navikama i malom Mjelbiju doneo veliki uspeh koji se danima slavi - klub je iz mesta od svega 800 stanovnika!

Mjelbi je sezonu u švedskoj Superetan ligi završio na 1. mestu ispred Varbergsa i Milojević je zaokružio lepu trenersku priču, pošto je nakon čak 11 godina napustio Island, na kom je vodio Vikingur i Breidablik.

Biografija Miloša Milojevića prilično je zanimljiva i kreće iz rodnog Knjaževca, on je prošao zatim kroz omladinsku školu Crvene zvezde, još na Marakani je zapisivao i detaljno beležio treninge crveno-belih, da bi u jednoj iznenadnoj epizodi rešio da ode na Island. Hteo je da se vrati posle šest meseci, ostao je 11 godina i nije pogrešio! To najbolje potvrđuju uspesi koje je zabeležio, ali i ambicije i znanje sa kojim će se i čitaoci Telegrafa upoznati.

Milojevića je prijatno iznenadio poziv našeg portala, za koji je dan po završetku lige otkrio brojne zanimljivosti iz Zvezde, borbe za PRO licencu, ali i kako se već sprema za nove trenerske časove kod Hulena Lopetegija u Sevilji.

Za početak, "premotao" je u glavi skok iz 3. u 1. ligu.

- Hvala vam što ste me se setili, dolazim sledećeg vikenda, trebalo je da dođem za Zvezda - Totenhem, međutim, imam završni gala skup za uspeh i ulazak u prvu ligu u Štokholmu, pa sam zato odložio, inače sam planirao da dođem. Znate kako, drugar mi je jedan rekao da ću biti svestan uspeha tek za godinu dana. Ne volim sebe da ističem, uvek verujem da bez igrača ništa ne može da se napravi. Moj udeo je da sklopim igrače i mentalitet koji nisu imali, da budem fer i korektan prema svima. Treba uklopiti tih 11 koji iz nedelje u nedelju igraju najbolje, i da grupa od 20 igrača funkcioniše zajedno. Može da dođe i Murinjo, ali ako igrači ne poveruju u njegovu ideju, teško je.

Kako je došlo uopšte do angažmana u Mjelbiju?

- Stigao sam ovde posle 11 godina na Islandu, i kad sam došao, znao sam skandinavski mentalitet, došao sam da budem direktor akademije i pomoćni trener prvog tima. Šefu sam sve odmah rekao, kako sve zamišljam, i onda sam za mesec-dva video kako sve funkcioniše. Malo je mesto Helevik, 800 ljudi, svi se znaju, i onda se nekad nisu donosile odluke na osnovu fudbalskih stvari, već na osnovu nekih emocija, što je meni jako smetalo. Podržavao sam trenera i kad je rekao da neće više da bude u klubu, isto sam dao ostavku i rešio da se bavim samo funkcijom direktora akademije. Međutim, insistirali su da ostanem i onda sam grupu znao i šta treba. Trebalo im je malo discipline i van terena, da imaju jasne odredbe kako igramo. Imao sam karakter kakav imam, imam energiju, i bitno mi je da igrači imaju tu energiju, tražio sam igrače koji mogu to da podrže.

Trenerskim poslom Milojević počeo je da se bavi 2008. godine, a zapravo je prelaz napravljen kroz igračke dane!

- Pre toga možda godinu dana nisam bio zvanično trener, ali sam igrao u Vikinguru i vodio zagrevanja i neke uvodne vežbe. Dok sam još bio u mlađim kategorijama Zvezde, zanimalo me je sve, imam još treninge koje je Dule Savić sa nama radio. Uvek sam imao afinitet ka trenerskom poslu, uporedo sam studiirao Fakultet fizičkog vaspitanja u Srbiji, kad sam došao na Island, završio sam master, jednu, drugu, treću licencu, dva puta su me odbijali na PRO licenci. Kad sam ušao poslednji put, sadašnji direktor omladinske škole, kog jako poštujem kao igrača, pre svega Zvezde, dizao je buku zašto sam ja ušao u PRO. Malo mi je teško to palo, znam koliko sam uložio i radio, ali opet, nikad u fudbalu nećete doživeti da vas svi vole i poštuju, pa se i ne trudim da tako bude.

- Ali sam imao jasan stav kako ja sve hoću i vidim. Imao sam veoma male resurse i nisam mogao da dovodim, iskreno da kažem, prvo što sam uradio - rekao sam da hoću da "skratim" dva igrača koji su bili otrovne jabuke, nisu se uklapali u grupu, bila im je pre svega samo neki izvor da individualne stvari proture. U suštini su mi smetali, kvarili su radni ambijent. Nismo mnogo doveli, prošle godine smo četiri kola pre kraja ušli u drugu ligu, onda smo polako sve radili. Volim da radim sa mladima, da ih dižem, imam takav stav da uvek dodatno radim sa njima, po linijama tima, pozicijama, čak i 1 na 1 treninge. Njima kažem isto što i sebi, ako nisi danas bolji nego juče, onda si jedan dan izgubio. Dosta smo radili neke stvari koje se ovde slabo rade. Dugo nisam bio u Srbiji da pratim treninge, ali pričam iz ove perspektive kad sam bio.

Sigurno je poraslo interesovanje Šveđana, i medija i nekih bolje rangiranih klubova?

- Glupo je da o tome priča, ispada kao da se reklamiram, ali i klubovi i mediji zovu, sve se u jednom trenutku okrenulo. Bio sam 10-11 godina na Islandu, imam njihovo državljanstvo, i tamo je to bilo izraženo mnogo više nego u Srbiji. Tamo su se u tri dana pisale po dve strane. Iskreno, ne volim to baš, ja volim rad sa igračima na terenu, utakmice. Juče, nakon poslednje utakmice, kažem sebi - šta sad? Sledi pauza i već imam adrenalin i pasiju za novi korak, prema ovom sportu. Prija interesovanje, ali ne mislim da je bitno. To prođe i dođe, takav sam čovek, rekli su mi da su prvi put videli da se radujem kad smo pobedili za ulazak u prvu ligu. Kažem im: Takav sam čovek, kad ide dobro, volim da stavim kamenčić, to je valjda ona naša balkanska paranoja, pa stavim kamenčić da me žulja i da znam da opet može biti loše. To je balans emocija, pokušavam da ga nađem.

Kako pamtite omladinske dane u Zvezdi?

- Ako se dobro sećam godine, 1996. trener mi je bio Dule Savić, u generaciji je bio Aleksandar Luković, Žarko Lazetić, Dimitrijević, bilo je jedno 10 igrača koji su mogli više, Marko Palavestrić, ne znam gde je taj momak sada, bio je kao moderni Ngolo Kante, bio je tu stariji Nemanja Vidić, Darko Dunjić, pokojni Vlada Dimitrijević, Slavoljub Đorđević, Dišljenković... Ja sam iz Knjaževca, a živeli smo u hotelu N u Bilećkoj, treneri su nam bili još Mile Jovin, Kule Aćimović, u jednom trenutku, kako da kažem, imao sam cilj da dođem do Zvezde i kad sam došao, mislio sam to je to. Tada sam shvatio da moram još bolje da radim, uvek sam bio profesionalac, sa 24 sam tek probao alkohol, međutim, taj mentalitet, "killer" instinkt mi je falio u tom trenutku.

- Međutim, ne kajem se, to je dobro iskustvo. Što se tiče mlade reprezentacije, igrao sam tada u Timoku, bila je to mešana reprezentacija iz druge lige i ovih iz prve lige, i to je trebalo da se igra u Makedoniji. Ja sam dobio poziv, i još jedan drug iz Timoka, ali se meč odložio zbog snega, selektor je bio Vladimir Petrović Pižon. To je to što se tiče mlađih kategorija. Ne mislim da sam imao neki vrhunski potencijal da igram na vrhunskom nivou, možda je bolje da sam se okrenuo drugim stvarima, nadam se da imam potencijal da budem na dobrom nivou kao trener.

Da li je bilo interesovanja srpskih klubova?

- Sada ne, ali ne bih voleo da ovo bude reklama. Poštujem struku, ako poštujem struku, poštujem svoje kolege, svi klubovi imaju trenere. Bilo je interesovanja u prethodna dva tri prelazna roka u Srbiji, ne bih ih imenovao, ispada da sam neko bitan i odbio sam ih. Nisam ih odbio, bilo je interesantno, međutim, nije mi klima i atmosfera u srpskom fudbalu davala neku motivaciju da treba da prelomim da dođem, naročito jer sam ovde imao ugovor, morao bih da ga raskinem. Da nisam imao ugovor i da sedim bez posla, verovatno bih i radio u Srbiji jer mladom treneru treba rad, svaki dan posla je dragocen. Mnogi imaju PRO licence, ozbiljni su ljudi i poštujem ih izuzetno, malo je licitiranje nezahvalno.

Posebno je zanimljiv Miojevićev pogled na česte trenerske smene u Srbiji - upravo to je izbegao na Islandu.

- Ja verujem u kontinuitet, u Vikinguru iz Rejkjavika sam bio osam godina. Krenuo sam sa generacijama ispod 14, pa 16, 19 godina, direktor akademije, pomoćni trener, trener sa kolegom i sam. Došlo je do toga da smo klub koji je bio jo-jo, prva-druga liga, ali više druga nego prva, stabilizovali smo ga, igrali kvalifikacije za Ligu Evrope protiv Kopra, gde smo za jedan gol ispali. Bilo je 2:2 tamo, nesrećan gol smo primili kod kuće. Nije bitno, sad je klub stabilan i klinci koje sam ja podigao i sa kojima sam radio od 14. godine, sada je osmorica njih bilo u startnoj postavi kada je Vikingur uzeo Kup. Verujem u kontinuitet i ne mislim da je stalno dobro terati trenere. Oni se vrte u svakoj zemlji, ne samo u Srbiji, ali treneri gube kredibilitet kod igrača ako ih stalno menjaju, nema tu magije, ne može niko za mesec dana sve promeniti. Može biti bumerang efekta da se dobiju dve-tri utakmice, ili ne urodi plodom.

- Mislim da su Zvezda i Partizan na drugom nivou, naročito Zvezda posle 2 Lige šampiona, to je kao sa Malmeom ovde, to je mnogo velika finansijska injekcija. Opet mislim da Partizan igra dobar fudbal ove godine, igraju atraktivno. Mislim da Zvezdi i Partizanu za još bolje rezultate u Evropi trebaju još jači rivali u Srbiji i dobro je što je i Vojvodina tu, Lalatović i svakom klubu pravi rezultate, kad pogledate njegov CV, svuda vidite pečat, agresivnost nakon izgubljene lopte, ima filozofiju i to radi, prolazi, mora da se skine kapa. Voždovac ima dobru igre, rezultate, Veselinović ima dobre rezultate, imate Mišu Kosanovića, zaboraviću nekog, imate mladog trenera u Javoru koji super radi, ima i u drugoj ligi dobrih trenera. Mislim da je veliki samo jaz između dve ekipe i ovih dole, to se odražava na Evropu. Ništa novo nisam rekao, ali mislim da treba da Zvezda i Partizan moraju da strepe kada odu u Ivanjicu ili Surdulicu, a ne da imaju osećaj lagane utakmice. To bi mentalno pomoglo za Evrope. Malme kad dođe na veštačku travu autsajderu i izgubi bod i titulu, to je već velika stvar, od kluba sa 10x manjim budžetom.

Zbog situacije u srpskom fudbalu u igračkim danima, Milojević je morao da prelomi oko odlaska.

- Ja sam čovek koji voli organizaciju, da znam da se data reč održi. U to vreme u Srbiji je bila situacija da su primanja bila dobra u odnosu na prosečno stanovništvo. Međutim, stalno je postojalo neko natezanje, juriš nekog da ti plati nešto što je tvoje, pa se oni mršte ako ti ne plate... Onda me je pozvao moj drug iz Zaječara, Mladen Ilić, koji je bio na Islandu i igrali smo zajedno u Timoku. Ja sam čekao probu za Švajcarsku nedelju dana, dve, tri, on mi kaže, "ma dođi na Island". Za jedan dan su mi u ambasadi Danske sredili vizu, karte, sve. Uslovi su za to vreme bili fenomenalni, iako je liga bila smešna za današnje uslove. Kada sam sleteo, rekao sam "vraćam se". Kada sletite u Keflavik i vozite se do Rejkjavika, 30km, to je kao da ste na Marsu, tu su vulkanske stene, tako sam Mars zamišljao, nema zelenila, drveća, ničega. Odmah sam hteo da se vratim, pa kad sam video kvalitet lige, odmah sam hteo da se vratim. Zbog Mladena i golmana Roberta Mitrovića, ostao sam. Ubedili su me i od šest meseci ostao sam 11 godina. Iskreno, sada mi Island malo i nedostaje. Više volim Island od Švedske, da budem iskren - kaže Milojević, kog je posebno oduševilo jedinstvo Islanđana.

- To je drugi svet, nećete nigde tako nešto videti. Video sam celu Evropu, ali tu nacionalnu svest, kad bismo mogli da prenesemo na naš narod... A sa našim talentom, jer oni nisu talentovani, već enormno radni i imaju nacionalnu svest. Kada igra reprezentacija, iako se ne slažu oko izbora tima, sve staje. To čak i Šveđani imaju, ali je kod Islanđana baš izraženo. I za rukomet, i košarku... O talentu neću ni da pričam, Balkan je rasadnik talenata, ali kod nas je stalno neka sumnja, negativnost... Mislim da treba da pođemo od sebe, to od njih možemo da naučimo.

Da li vam je zato poseban drag uspeh Islanđana u fudbalu, naročito na Evropskom prvenstvu?

- Naravno, pogotovo jer znam sve momke dobro znam, Kauri Arnason štoper koji je ponikao u Vikinguru i sad se vratio. Na svakoj pauzi, kad god bi došao, trenirao je s nama. Kada sam bio u Bredabliku, sa nama su trenirali kapiten Aron Gunarson, Gudmundson, Finbogason, to su sve momci koji su dobri i kao osobe i igrači. Bilo mi je drago zbog njih i tog dana kada su pobedili Engleze, bio sam na Islandu, na ulici je bilo neverovatno, grle vas i ljudi iako vas ne znaju. Nacionalna euforija, čak i kada bismo mi dobili Brazil, mislim da ne bi bilo tako. Bilo bi "što igra ovaj, a ne onaj". Mislio sam da neće imati kontinuitet toliko dugo, imaju problem jer im 3-4 glavna igrača malo zalaze, prolazi im zenit karijere, ali su opet čvrsti, organizovani, nije lako igrati sa njima.

Pratite li našu reprezentaciju i da li vas izbacuju iz takta dešavanja i neuspesi, trvenja i nesuglasice?

- Znate kako, svaki neuspeh proživljavam lično. Kada ste stranac kao trener, kažu šta će nama stranac trener čija je reprezentacija, ne znam, 50. u Evropi. Ili takve stvari, to se povezuje, vi ovde dođete i uzimate nekom parče hleba. Oni sve koriste, što je normalno, da pokažu da su bolji od vas. Imamo izvanredne igrače, ali mislim da nam fali nacionalna svest šta znači reprezentacija. Niko, ali baš niko, gde god igrao, ne treba da bude veći od tima, a kamoli od reprezentacije. Na primer, simptomatično je da vaterpolisti i košarkaši imaju veću svest od nas, sve je podređeno timu, u fudbalu stalno nekom nešto smeta.

- Nebitno je gde igrate, ako se dvojica ne uklapaju, treba naći one koji mogu. Ja i dalje verujem da možemo na EP, kvalitetniji smo od Norvežana u Ligi nacija. Lično dobro znam Larsa Lagerbeka, radio je na Islandu dugo, komunicirao sam sa njim, forsira 4-4-2, ista filozofija,  disciplina maksimalna, igrači na maksimumu, ima prekide i neku smicalicu uvek nađe, ima harizmu. Neće biti lako, ali naši igrači, ako su spremni, bez obzira na to ko igra i ko ekipu sastavi, trebalo bi da prođemo. Selektora Tumbakovića znam dobro, bio mi je mentor na PRO licenci, gospodin čovek i veliki poznavalac fudbala, verujem da može da uspe. Bitno je samo da se svi podrede kolektivu i cilju, ništa drugo. Nervira me kad gubimo, volim Srbiju.

Kada smo već kod formacije, šta preferirate?

- Najviše volim da igram 4-3-3. Pre 4 godine sam samo to forsirao i igrao sa samo jednim zadnjim veznim,  malo varirao u 4-2-3-1, onda sam imao svoju igru da hoću od golmana, beskonačni broj pasova, mnogo puta sam gubio baš zbog toga. Onda sam malo odrastao, možda će mi i ovo što sad radim biti smešno za pet godina, ali opet, sad imam svoj stil igre i formacija mi nije toliko bitna. Tako igračima pričam, a mogu da kažem i da smo u poslednjem kolu prvi put igrali 3-5-2. Protivnik igra atipično i nije mi odgovaralo da igram 4-4-2, 4-3-3.

- Stalno pričam igračima i to se odrazilo i na meču, formacija nije bitna, ona postoji na početnom udarcu, kad primite i date gol. Bitno je šta radimo kad imamo i nemamo loptu, kad je izgubimo u određenom koridoru. Šta radimo kada je osvojimo, ti principi i podprincipi su mi bitniji. Ove godine smo najviše igrali 4-2-3-1 i 4-4-2, igrali smo neke mečeve i 4-1-4-1, zato što su mi 4-5 igrača sklonili u letu zbog troškova i doveli jeftinije. Tražio sam formaciju koja može da mi uklopi sve igrače za koje mislim da mogu doneti rezultat. Ovaj put je uspelo, možda sledeći put neće. Volim dominaciju posedom i tempom, volim intenzitet, igrači se zezaju, kažu "nama je intenzitet identitet".

- Onda je skoro dolazio Klopov pomoćnik Pepijn Lijnders i rekao da je Liverpulu intenzitet identitet. Onda su se igrači zezali, "da nije on ovo od tebe prepisao, ti ovo pričaš od januara". Rekao sam im da to nije prepisao od mene i da to svi pričaju, nego njegova reč ima veću težinu, on ipak dolazi iz Liverpula. Mislim samo da u Srbiji fali tog intenziteta, to je sve čekalica. Mora malo brže da se igra. Ovde je i u 1. i 2. ligi intenzitet neverovatan, što se tiče taktičkog i tehničkog dela, verujem da su kod nas ekipe bolje. Ali vi igrate fudbal zbog navijača, ne vole oni da neko izađe na teren i da vide da neko šeta.

Takođe, Milojević je primetio i koliko je teško srpskim trenerima da rizikuju na terenu jer najmanji kiksevi često završavaju otkazom.

- Moja plata može da se nađe u "taks riportu", tu nema nikakvih tajni, ovde je u Švedskoj sve otvoreno. Verujem da neke kolege u Srbiji rade za više nego ja, međutim, oni zbog neke nesigurnosti, ne finansijske, nego možete da letite posle dva kola. Opet se ide na sigurniju varijantu i odbrana je sigurnija, lakše je iz garda. Ne kažem da treba ići grlom u jagode, ali mislim da treba malo dodati intenziteta. OK je stajati u niskom bloku, srednjem, ali i tome valja dati intenziteta.

Imate li trenerske uzore?

- Nemam idola, pokušavam da budem svakog dana bolje izdanje sebe. Volim Klopa, Gvardiolu, Murinja, da pronađem neke stvari koje mi trebaju kod svih. Ako bih probao nekog da kopiram, to bi bilo loše. Niti imam taj fond i autoritet, ideje, ne mogu ući u njihovu glavu. Neke ideje možete videti, kako rade 2 na 2 u nekom koridoru, pa nešto da vam se svidi. Što se tiče treninga, to kopiranje je glupost. Neko može da vam da ideju, ali morate napraviti trening koji podržava vašu filozofiju.

Trenutno niko ne beleži uspehe kao Vladan Milojević, veže vas za početak prezime?

- Nije mi niko do sada pravio paralele sa njim, meni je čast ako toga ima, čovek je 2-3 godine proglašavan najboljim trenerom u Srbiji, dva puta je uzastopno u Ligi šampiona. Zvezdini navijači i publika su zahtevni, što je veći klub, veći su zahtevi. Sa kartama koje je imao u rukama, igrao je najbolje što je mogao i samo mogu samo da mu skinem kapu. Ako me iko uporedi sa njim, mogu da budem stvarno ponosan, ali ne mislim da me treba porediti sa njim. Znam mu dobro štab, Kosanovića,  pravi je "pitch coach", znam analitičara preko mog analitičara, stvarno ima dobar tim ljudi i podršku sportskog direktora. Jedan čovek je bitan, on je taj nosilac, ali je bitno koji su ljudi još tu kao saradnici. Nismo rođaci, samo je koincidencija da se prezivamo isto - kroz smeh će Milojević.

To je prilika za povratak na priču o Zvezdi - šta još pamtite iz dana kada ste zapisivali treninge na Marakani?

- Imate mnogo vremena u hotelu posle treninga da ih zapisujete, mislim da to nije mnogo ljudi znalo, niti je ljude interesovalo. Sve može da se iskoristi, mnoge stvari su i sada tu. Tada je bila drugačija metodologija treninga, ali se mnoge stvari nisu promenile. Mislim da je jugoslovenska metodologija u obuci igrača nešto najbolje što je postojalo. Mi smo to dali Špancima i oni su malo sve korigovali u skladu sa svojom istorijom, mentalitetom, profilom igrača. Mi smo jurili Italijane, Belgijance, Holanđane, menjali stilove... Ja sad u obuci igrača mogu samo da vidim da smo mi jako dobri u tome da napravimo zadnjeg veznog, i štopera. Ostalo, ako se rodi! Kod Danaca tačno mogu da prepoznam tipičnog veznjaka, i kod Šveđana, a mi moramo da nađemo svoj identitet i ne jurimo nikog. Šta je po našem podneblju i identitetu adekvatno, treba takve igrače da pravimo.

Gde vidite sebe u nekoj daljoj trenerskoj budućnosti?

- Teško pitanje, voleo bih sebe da vidim na što je većem nivou moguće, međutim, nije realno da Srbin koji radi u Švedskoj dobije posao u top ligi, možda možete da dođete kroz neke konekcije i poznanstva do toga da budete pomoćni trener u dobroj ligi. Ni to nije loše, bio sam na predavanju koje je držao Stjuart Bakster. Rekao je da dobru stvar, dobar trener se ne može prepoznati samo po titulama, nije realno treneru Javora suditi po tome da li je uzeo titulu. Boduju se treneri po tome koliko traju, moja želja je da trajem što je duže moguće na visokom nivou. Želim da u nekom profesionalnom okruženju budem u dobrom stručnom štabu, nemam tih problema.

- Naravno, želim da budem glavni trener, ali nemam problem da budem u dobrom štabu ako je to dobra priča i ambicije iste. Sad razmišljam šta je najbolje za moju karijeru da bih bio bolji trener. Nerealno je da dobijem top 3 kluba u Švedskoj, možda i top 8, ali nikada ne znate. Postoje interesovanja, ali ja želim prvo da popričam sa Mjelbijem i ako se ambicije poklope, ne želim da bežim. Imate sličnu situaciju sa trenerom Grejemom Poterom, ušao je iz treće u drugu ligu, iz druge u prvu, osvojio Kup Švedske sa Ostersundom, bio je u Svonsiju, pa Brajtonu. Lakše je njemu jer je anglosaksonsko podneblje, mi smo etiketirani kao ljudi koji imaju drugačiji "lideršip", koji vole da naređuju. Ovde je to malo drugačije i mislim da bi tu malo trebalo da se edukujemo da bismo prošli. Mislim da su naši treneri mnogo kvalitetniji od mnogih koji rade ovde u Švedskoj ili Skandinaviji.

Koliko ste promenili mentalitet s obzirom na prilično dug boravak na Islandu?

- Svaka sredina utiče na vas i to je normalno, ja sam 13 godina u Skandinaviji, usvojio sam mentalitet i lideršip da ne mora uvek biti po mome, nego da se sasluša svako, ali će na kraju biti onako kako ja odlučim, jer je to u suštini moj posao, da donesem odluku. Ali nije bitam noj ego koliko krajnji zajednički cilj. Ne treba niko da vas poštuje ako se derete i vičete, a nije da se ne razderem. To radim samo kad nemaju fokus na treningu, ne kad pogreše pas ili daju autogol. Nervira me samo kad nemaju fokus na treningu, onda im kažem da izađu i da neće trenirati danas, nije nikakav problem. Pričam perfektno islandski, za godinu i po dana dobro švedski, engleski, zatim bugarski pošto sam iz Knjaževca koji je blizu granice, razumem ruski i malo se služim nemačkim.  Gledam da svaka sredina utiče na mene, ali i da se ja prilagodim sredini. Moram da se prilagodim i zadržim usput svoj identitet.

Za kraj, Milojević nam je otkrio da se tek sprema za nove karijerne zalete i usavršavanje u Sevilji.

- Od 2. do 8. decembra ću biti kod Lopetegija u Sevilji, biću njegov gost i razgovaraćemo, stalno pokušavam od nekog da učim, od tih dobrih i top trenera. Zanima me kako Španci rade, ne kažem da ću "copy-paste", ali videću kako razmišlja i zbog čega radi te treninge koje radi. Bio sam kod Filipa Kokua u PSV-u, kod Alija Mekoista u Rendžersu, pre nego što je klub bankrotirao. Bio sam kod Dekija Stankovića u Interu kada je Manćini bio. Ne znam da li se sećaju, ali bili smo na jednoj večeri Miha, Deki, Nenad Sakić i ja, pa sam i sa Manćinijem dosta pričao. Bio sam kod kolega ovde u Skandinaviji, treba videti svačiju ideju i pristup. Na PRO licenci sam imao kolege sa kojima sam u kontaktu, na primer, Bata Mirković - njega su trenirali Karlo Anćeloti, Lipi, ja nemam to iskustvo šta njemu kaže Lipi kad je 0:0 na poluvremenu, kako Anćeloti pravi grupu. Ja to iskustvo nemam i ja to njega pitam. On mi je dao puno dobrih saveta i stalno se konsultujem ako sam oko nečega nesiguran i ne stidim se da učim, ako prestanete da učite, onda ste zreli za penziju.

Direktna borba za osminu finala LŠ večeras (21.00) u Dortmundu, gde gostuje Inter. Pre dve nedelje u Milanu je bilo 2:0 za italijansku ekipu, a sada je kvota na keca 2,20, iks je 3,35, dvojka 3,35, a 3+ 1,85. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Dortmund - Inter

(B. Vinulović)