Ove godina skup ribolovaca je održan na reci Crnici, u ataru sela Zabrega blizu Paraćina. Na druženje su stigli prijatelji iz Kragujevca, Kruševca, Aleksandrovca i Smedereva: uz Ćupričane, to je bilo dovoljno za početak. Domaćin ljubiteljima prirode i varaličarenja pastrmke bio je Vladan Vučković, direktor TO "Paraćin", uz svoje Zabrežane, glavni kreator "malog raja na zemlji", kako posetioci nazivaju prostor između ostataka dva manastira: Namasije i Svetog Jovana Glavoseka.

Ribolovci vole da budu obavešteni o mestu na koje dolaze i gde će pecati. Gornji tok Crnice, takozvana Mala Sveta Gora prebogata je istorijom čiji su materijalni dokazi skriveni u teško pristupačnoj klisuri reke Crnice što vijuga između visokih, strmih litica koje streme nebu. Temelji drevnog grada Petrusa dominiraju čudesnim prostorom sa mnogo tajni i nepoznanica, od kojih je jedna biljka raskovnik - ona koja raskiva, krči puteve, oslobađa i čuva.

Vodom Crnice pliva jedna od retkih autohtonih vrsta potočne pastrmke: varaličari su poželeli da se s njom nadmeću, ali je ovog puta riba pobedila. Nije se dala prevariti, iako je nekoliko komada "najlepših pegica na svetu" ulovljeno da bi zadovoljilo ribolovačku strast, što je bilo dovoljno za smirenje, a potom su sve ribe vraćene Crnici, jer drugačije ne može biti.

Prvim ulovom bio je nagrađen Arsen, vešti varaličar iz Kruševca, dobričina i duhovit čovek čija je priča na početku ovog lepog ribolovačkog dana držala ribolovce u dobrom raspoloženju.  Veliko varaličarsko znanje koje Arsen poseduje nagrađeno je i ribolovačkom srećom: njegovu varalicu uzela je još jedna pastrmka.

Najmlađi varaličar otvaranja sezone na pastrmku bio je četrnaestogodišnji Ilija Šaronjić iz Aleksandrovca. Ovaj momčić zadivljuje svojom posvećenošću ribolovu, pogotovo varaličarenju pastrmke. Nije uspeo da uslika nijednu ribu, jer je nekoliko njih spalo sa udice. Ilija poštuje svoj plen i peca isključivo jednokrakim udicma bez kontra kuke. Ovo čudo od deteta zna više o spin ribolovu od mnogih starijih i iskusnijih pecaroša i ima veliku podršku porodice, naročito oca Ivana, koji ga redovno vodi na reku i druženja varaličara, gde je popularan i rado viđen učesnik.

Brus, Braca, Šilja, Joca, Arsen, Ilija, Ivan, Aca, Miltoš, Miloš i dvojica Dejana, uz jednog Vladu će dugo pričati svoje ribolovačke priče onima koji budu zainteresovani za varaličarenje pastrmke na reci Crnici u Petruškoj oblasti.

U video zapisu koji je snimljen sa otvaranja sezone na pastrmku nema muzičke podloge: osim priče učesnika okupljanja i direktora TO "Paraćin" Vlade Vučkovića, čuje se samo šum vetra i žubor vode koji odmaraju dušu i leče telo. Kada priroda ozeleni ovaj deo Pomoravlja je raj ribolovaca koji znaju da cene prirodu i poštuju njene darove.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Visok vodostaj Dunava primorao je organizatore da odaberu kanal "Dunav-Tisa-Dunav", kako je i najavljeno na Petom varaličarskom turniru "Miša Gvozdeni 2023".

“Dunav jeste veliki i jak, ali je naše prijateljstvo veće i jače i tradicija se mora nastaviti”, izjavio je Dejan Antanasković, organizator čuvene "Smuđijade” koja već 12 godina okuplja najbolje varaličare iz Srbije i regiona.

Takmičenje je održano 9. decembra, na kanalu "Dunav-Tisa-Dunav", na vrhunski pripremljenoj pisti za sve vidove ribolova. Dan je bio idealan za varaličarenje, ali grabljivice nisu bile gladne.

Iako je ulova bilo malo, priča iz Karavukova ima posebnu težinu, jer ju je obeležilo druženje pravih prijatelja na vodi. Dejan Antanasković, njegovi sinovi Ilija i Miloš i još nekoliko momaka iz organizacije, potrudili su se da vreme bude ispunjeno, a nedostatak ulova gotovo neprimetan.

Tradicionalno okupljanje ispred kafane "Tiha noć" proteklo je u šali i dobrom raspoloženju. Ekipe su dolazile jedna za drugom, počev od onih iz Siska, Doboja i Bjeljine, preko Apatina, Sombora, Kikinde, Novog Sada i Beograda, sve do Svilajnca, Ćuprije i Niša. Grupu od 57 učesnika ovog varaličarskog skupa pozdravio je domaćin Dejan Antanasković, koji se potrudio da karakteristike dosadašnjih ribolovačkih manifestacija budu prisutne i na najnovijoj manifestaciji.

Vesela atmosfera takmičara preneta je i na stazu dugačku oko 1.200 metara, vrhunski sređenu na delu kanala koji protče kroz ovo malo mesto na severozapadu Bačke, sa platformama za ribolovce, namenjene svim vidovima ribolova.

Danijel Rikanović Majstorović, pobednik Varaličarskog kupa u Karavukovu Foto: Organizator Varaličarskog kupa u Karavukovu

Međutim, ribe ne beše "ni od korova", iako je jedina ulovljena štuka “pala” desetak minuta po otvaranju, što je mnoge obradovalo i vratilo u takmičarski “mod”. Štuku dugačku 45 cm je izvukao Danijel Rikanović Majstorović iz Beograda i postao pobednik ove ribolovačke manifestacije.

Riba nije htela takmičare, ali zato kobasica jeste! Tradicionalni, neizbežni specijalitet svake karavukovačke “Smuđijade" bio je atrakcija i ovoga puta. Promrzli varaličari okupljali su se oko roštilja i krepili vrućim bačkim kobasicama i domaćom rakijom. Temperatura vazduha, tek stepen dva iznad nule, brzo je podizana toplinom vrućeg roštilja i pokoje čašice. Atmosferu na stazi, a kasnije i oko vatre, dodatno je podizao Saša Todić iz Apatina, muzikom sa svoga zvučnika. Nikome više nije bilo hladno, a dan bez ulova nije ni prvi ni poslednji.

Merak, reč svojstvena ljudima koji žive u Bosni i jugu Srbije, obeležila je drugo poluvreme varaličarskog skupa u Karavukovu. Bogat fond nagrada takodje je tradicija karavukovskog takmičenja u varaličarenju. Drugo i treće mesto izvučeni su žrebom, a taj težak zadatak imao je mladi Aleksa Micić iz Karavukova koji je izvukao sebe na trećem mestu, a potom je sreću dodelio Davoru Staniću iz Apatina. Ostale nagrade pripale su mladim varaličarskim nadama, gostima i prijateljima takmičenja iz Siska, Doboja, Niša, Ćuprije i Svilajnca.

13. Smuđijada Foto: Udruženje sporstkih ribolovaca “Čikla” Apatin

Već sledeće nedelje, 16. decembara, u Apatinu je održana 13. “Smuđijada". Pobedio je Siniša Starčević iz Doboja, član USR “Bosna”, koji je izvukao smuđa od 2.350 grama, drugi je bio meštanin Marin Šimunov, sa smuđem težine 1.650 g, a na trećem mestu se našao Boris Žebeljan iz Pančeva. Na 13. "Smuđijadi" učestvovalo je pedesetak varaličara iz Mađarske, Republike Srpske, Hrvatske i Srbije, a organizator je bilo Udruženje sporstkih ribolovaca “Čikla” iz Apatina.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Za tim vlada veliko interesovanje lovaca iz zemlje i inostranstva, a da bi ponuda bila još bogatija planirana je izgradnja uzgajališta u "Hrastovači" i na "Makovoj sedmici" kod Subotice sa ciljem uzgoja i prodaje žive divljači drugim lovištima u Srbiji i regionu, javlja RTV.

Mufloni sa peska i jeleni lopatari brend su lovišta posebne namene "Subotičke šume". Nakon što je njihova brojnost spala na biološki minimum kao posledica migrantske krize, JP "Vojvodinašume" investiralo je 100.000 evra u obnovu matičnog fonda, a Budžetski fond za razvoj lovstva AP Vojvodine sa 20 miliona dinara pomogao je u obnovi oštećenih i izgradnji novih ograda oko lovišta koje je sa 517 povećano na 764 hektara.

"Danas ovde živi oko 140 muflona i mi očekujemo dalju progresiju, odnosno rast populacije, s obzirom da je i ograđena površina lovišta značajno veća. Što se tiče jelena lopatara, koji su druga po važnosti gajena vrsta, a čije brojno stanje je sa 100 jedinki 2015. godine krajem 2020. godine bilo palo na svega 15, sada ih ponovo ima 100", kaže Branislav Stankov, izvršni direktor lovstva u JP "Vojvodinašume".

Nakon obnove matičnog fonda divljači koja je uvezena iz Češke i Slovačke, u lovištu "Subotičke šume" od 2024. godine ponovo će otpočeti komercijalni odstrel jelena lopatara i čuvenih "muflona sa peska", za čime vlada ogromno interesovanje lovaca.

"Lovci ne samo iz Srbije već i iz inostranstva, a koji su i bili najčešći i najbrojniji posetioci ovog lovišta, sa velikom željom su očekivali mogućnost da se ovde vrate. Zato mi praktično već sada možemo da ugovaramo lovove ne samo za 2024. već i 2025. i 2026. Godinu! To ilustruje koliko je velika tražnja za lovom u “Subotičkim šumama”", ističe Branislav Stankov, izvršni direktor lovstva u JP “Vojvodinašume”.

JP „Vojvodinašume“ planira da 2024. i 2025. godine, uz podršku Fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine, investira 15 miliona dinara u izgradnju uzgajališta muflona u „Hrastovači“, a jelena lopatara na „Makovoj sedmici“ kod Subotice sa ciljem uzgoja i prodaje žive divljači drugim lovištima u Srbiji i regionu čime će "Subotičke šume" ponovo zauzeti značajno mesto na lovno-turističkoj mapi Evrope.

(Telegraf.rs)

Varaličarski turnir "Miša Gvozdeni" organizovao je Klub sportskh ribolovaca "Štuka", uz podršku Opštine Donji Milanovac, kao generalnog pokrovitelja i Turističke organizacije koja je dala logističku podršku.

Ćupričani najavili jubilarni "Most Kup" 2024. godine

Neuobičajeno toplo decembarsko jutro nije bilo sasvim "potaman" takmičarima, jer je duvao vetar, pa su se na prelepom Milanovačkom keju povukli u zavetrinu i kod "signala", gde je "pao" smuđ kapitalac.

Majstor za ovu grdosiju od sedam kilograma i 100 grama bio je Veljko Antić iz Borče koji je postao rekorder turnira i rekorder po ulovu smuđa sa obale, na milanovačkom delu Dunava. Njemu su pripale sve zasluge i glavna nagrada generalnog sponzora takmičenja "Formax Store" iz Beograda.

Drugo mesto pripalo je Dejanu Božaniću iz Donjeg Milanovca, koji je iz Dunava izvukao smuđa od 4.700 grama. Treće mesto pripalo je Ivici Gavriloviću, koji je svojim ulovom, smuđem od 1.460 grama, otvorio takmičenje.

Na Kupu je upecano samo 14 riba: reklo bi se da je to malo za ovako veliki broj takmičara. Dunav je ponekad ćudljiv, pa je tako bio i ovog puta. Ipak, kad je reč o smuđu, vremenske neprilike ne postoje: ova riba voli "pasje vreme", a ribolovac mora da ima dobru odeću, pouzdan pribor i strpljenje za "cug", poručili su Nikola Bundalo i Jovan Jodža Lončar, poznati smuđaroši koji uživaju u ribolovu i varaličarskim skupovima. Nikola i Jodža vole da se takmiče, a kolege ih poznaju po nesvakidašnjem nadmetanju u broju ulovljenih smuđeva. Rezultat nije bitan, a oni uživaju u rivalstvu i zajedničkom vremenu provedenom na vodi.

Slobodan Brus Malinić predvodio je sedmočlanu ekipu Udruženja rekreativnih ribolovaca “Varaličar” iz Ćuprije, kojoj ovakvi tereni odgovaraju. Malinić je ulovio smuđa od 1.045 grama, a njegov kolega Dejan Ljubić dodao je još dva. Uvek se ponešto ulovi, a sa skupa se ode sa mnoštvom uspomena, novih poznanstava, kontakata i pozitivne energije. Ćupričani su promovisali svoje URR "Varaličar”, Turističku ponudu opštine Ćuprija, a ponajviše ribolovački “Most kup” koji će 2024. godine biti jubilarni, peti po redu.

Mladi pecaroši - ribolovačka budućnost Srbije

U Donjem Milanovcu se našlo još jedno veliko varaličarsko ime – Vladimir Mitrović, prekaljeni ribolovac sa mnogih voda u Srbiji i inostranstvu. On je izjavio da je počastvovan učešćem na ovako velikom takmičenju, posvećenom uspomeni na Mišu Gvozdenog.

Milan Panić na najmlađim učeniscima Varaličarskog turnira “Miša Gvozdeni" 2023 Fotografije: Vladimir Milojević/Željko Vladić

U Donji Milanovac je došlo i mnogo mladih ribolovaca, od 10, 12, 14... godina. Svi su dobili po kesu varalica glavnog sponzora "Formax Store". Sa njima se na stazi družio Milan Panić, najbolji varaličar u zemlji i idejni tvorac turnira "Miša Gvozdeni". O Milanu Pešutu - Miši Gvozdenom u Milanovcu u hvalospevima govore i mladi i stari: sećaju ga se kao plemenitog čoveka koji je svima bio na usluzi.

Kafana "Kapetan" u Donjem Milanovcu bila je tesna da primi sve ljubitelje ribolova i poštovaoce ove manifestacije koji su želeli da prisustvuju dodeli nagrada i zaokruže boravak na jubilarnom varaličarskom turniru "Miša Gvozdeni".

Nagradni fond od 200 hiljada dinara, podeljen je varaličarima od 10. do prvog mesta, zatim damama, te najstarijim i najmlađim učesnicima. Budućnost pripada dečacima-ribolovcima kojima nije bilo hladno, ni dosadno, niti su im bili potrebni mobilni telefonii: varaličarski štap, Dunav i smuđevi bili su njihovi izazovi.

Naredno okupljanje varaličara je u Karavukovu, u subotu 9. decembra, kad će se prvi put pecati na kanalu "Dunav-Tisa-Dunav". Visok vodostaj Dunava primorao je organizatore da za održavanje manifestacije odaberu drugu lokaciju.

Srbija je srećom zemlja velikih bogatstava, pa obiluje i ovakvim mestima.

Bitro!

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Ljubitelji varaličarenja, jedne od najpopularnijih disciplina sportskog ribolova, po 13. put okupili su se na jezeru Bovan kod Aleksinca.

Povratak pecaroša na magično jezero posle godinu dana, kada su se pecaroši okupili nakon dvogodišnje pauze na 12. Bovan kupu 2022, organizovalo je Sportsko udruženje “Ribolovac” iz Aleksinca - Varaličarska sekcija Niš.

Kako je izjavio jedan od učesnika Kupa, nije lako organizovati takmičenje ribolovaca varaličara 13 godina zaredom. To se odavno smatra prestižnim i nije čudo što svi žele da se pojave na Bovanskom jezeru. Ipak, uvek ima mesta za one koji dolaze prvi put: neki su bili zadivljeni prirodom, a bilo je i onih koji nisu mogi da shvate zašto su čitavog dana bili u senci. Jer, sunce svojom toplinom nagrađuje samo pojedine delove ovog jezera. Na to se čovek navikne ili ne.

Vladimir Vidanović Vida i Miloš Vučić postavili su standarde u organizaciji varaličarskih kupova koje mnogi sada koriste kao model. Od prošle godine, staza je drastično smanjena, ali je opet dovoljno dugačka i raznolika da može svim takmičarima pružiti podjednake uslove.

A vreme nije bilo povoljno za varaličarenje. Topao kraj oktobra nije nešto neuobičajeno, ali više je prijao ribolovcima nego ribi, koja nije bila aktivna, kako se očekivalo. Bilo je toplo i sunčano (tamo gde sunčevi zraci dopiru) i do polovine takmičarskog dana bez vetra. Lovilo se sporadično. Pred prvi mrak vetar je pojačao i Bovan je počeo da pokazuje svoju drugu stranu. To je pojačalo aktivnost ribe, pa su varaličari bili zadovoljniji. Takmičenje je počelo u podne i trajalo je do 18 časova, a čekao se prvi večernji “cug smuđa”.

Na Kupu je pecalo 110 takmičara, među kojima su bile tri dame i petoro mladih varaličara do 14 godina starosti. Veliki broj sponzora i prijtelja 13. varaličarskog “Bovan kupa” obezbedio je pregršt vrednih nagrada za prvih 10 plasiranih ribolovaca.

Ulovljena riba merena je na licu mesta i posle evidentiranja nepovređena vraćana u vodu. Gramaža je donosila bodove, prema propozicijama: smuđ 1 gram - 3 boda, štuka i grgeč 1 gram - 2 boda, som i klen 1 gram - 1 bod.

Na Bovan kupu 35 takmičara upisalo je ulove u listu koja se sastojala od 85 riba: 63 grgeča, 18 štuka, tri smuđa i jednog soma.

Plasman prvih 10 takmičara je sledeći:

Prvo mesto osvojio je Milan Nikolic - 5.800 bodova (štuka 2.900 g), drugoplasirani je Saša Mančić - 3.030 poena (štuka 1.515 g), na trećem mestu je Srđan Stanojević - 2.580 bodova (11 grgeča, 1 štuka), a Darko Prodijan, sa ulovom koji mu je doneo 2.540 poena (štuka 1.270 g) je na četvrtom mestu.

Od petog do 10. mesta lista je sledeća: Srđan Vujčić - 2.410 p. (štuka 1.205 g), Dragan Dulović - 1830 (dva grgeča od 315 i 600 g), Nikola Ivankovic - 1.580 b. (7 grgeča), Nebojša Lisinac - 1.440 b.(dva grgeča i štuka), Slobodan Malinić - 1.365 poena (3 grgeča i smuđ) i Saša Marinkovic - 1.350 bodova (14 grgeča!).

Čestitamo svim takmičarima na učešću, a nagrađenima na uspehu.

Uz priznanje organizatorima na odlično pripremljenoj manifestaciji, pozivamo sve ljubitelje sportskog ribolova da se okupe na narednom skupu varaličara u Karavukovu, na 12. “Smuđijadi”, u organizaciji KSR “Dunav”.

Bistro!

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Srećni pecaroš iz malog mesta u Južnobačkom okrugu, iz reke je izvukao pravu neman koja je, kako je objavio na svom fejsbuk profilu, bila duga 2.31 metar i teška 87 kilograma!

"Pomoćnici" Markušu u ovom izuzetnom ribolovačkom podvigu bili su štap Sportex HM9, mašinica Shimano Stella 8000 SW i struna Power pro 40lb, sa predvezom 0,90 mm, glavinjara MM 70 mm 50 g sa SFC (Silver Fluorescent Chartreuse) dekorom i BKK dvostruko ojačanim udicama za veliku nosivost.

Na svom fejsbuk profilu Milan Markuš je objavio i fotografije ulova.

Komentari povodom ove objave i dalje pljušte, a Milan dobija na stotine pohvala i čestitiki.

"Ozbiljna riba, bravo!"

"Ribolovci Vajske ponovo u akciji. Sve čestitke za ovaj ulov, što bi rekli - riba života".

"Ima pola sela da jede. Bravo!"

"Ulov života, idemo na još veći rekord", neki su samo od komentara.

Kako je u objavi obećao, Markuš je na ovoj društvenoj mreži postavio i snimak izvlačenja soma grdosije iz Dunava.

Milanu Markušu želimo još mnogo izuzetnih ulova!

Bistro!

(Telegraf.rs)

Domaćin 171. takmičaru iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine bilo je Sportsko-ribolovno udruženje “Bosna” iz Doboja. Organizator ribolovačke manifestacije, na kojoj tradicionalno učestvuju ljubitelji ribolova iz zemalja bivše SFRJ, obezbedio je besplatan smeštaj za 70 pecaroša. Ovaj podatak bio je možda i važniji od toga ko je pobedio i koliko je ko ribe ulovio.

Tradicionalno gostoprimstvo domaćina, na čelu sa Acom Đekićem Đekom, predsednikom SRU “Bosna”, bilo je na vrhunskom nivou.

Foto: Vladimir Milojević

Slavko Kovačević, zamenik Borisa Jerinića, gradonačelnika Doboja i veliki prijatelj ribolovaca, na otvaranju manifestacije je odao veliko priznanje SRU “Bosna” na besprekornoj organizaciji. Bio je to pravi trenutak da se učesnici Kupa prisete Ratka Bogdanovića, počivšeg predsednika Udruženja, čije smernice Dobojlije prate i nadograđuju i dan-danas.

Pecale su se sve grabljive vrste riba: som, smuđ, štuka, bucov, klen, mrena i grgeč.

Pobednik sedmog varaličarskog "Bosna kupa" je Saša Grozdanić, sa 297 bodova. Na drugom mestu našao se Bojan Malešević, sa 252 boda i najvećim ulovom dana, štukom od 87 centimetara, dok se na trećem mestu našao Mehmedalija Terzić sa 162 boda.

Boban Mladenović iz Ćuprije, član Udruženja rekreativnih ribolovaca "Varaličar“, bio je u plasmanu peti, sa ulovom soma od 71 centimetar. Nagrade je dodeljivao predsednik ribolovačke sekcije Trebava.

Foto: Vladimir Milojević

Organizator je posebno nagradio mlade varaličare, koji u sve većem broju učestvuju na ovim takmičenjima. Sve je više i dama među ribolovcima, a rezultatima i učešćem na svim varaličarskim okupljanjima od Bovna do Apatina najviše se ističe Aleksandra Ranisavljev iz Vršca. 

Kako su prošli Ćupričani, članovi URR "URR Varaličar"? Dovoljno je reći da se ne može uvek i svuda pobeđivati.

Nema učesnika 7. varaličarskog “Bosna kupa” kome na prvom mestu nije druženje, pa je Doboj tih dana bio centar jedne velike varaličarske Jugoslavije.

Poseban "štimung" raspoloženju ribolovaca, gitarom i pesmama dao je Dragan Ivanović, muzičar iz Karavukova.

Naredni varaličarski skup – 13. varaličarski „Bovan kup“ zakazan je za 28. oktobar, na jezeru Bovan, u organizaciji SU “Aleksinac”. Nakon “Bovan kupa” varaličari se sele u Vojvodinu, u Karavukovo, gde ih 12. novembra očekuje 12. "Smuđijada", u organizaciji Kluba sportskih ribolovaca “Dunav”.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Riba je ulovljena na Dunavu, nizvodno od Pančevackog mosta, kod mesta Veliko Selo.

Prema Božićevim rečima, borba sa šaranom trajala je oko 30 minuta.

Nikola je kao mamac koristio kukuruz, a od opreme štap Simano 3,9, najlon Carp max 0,35 i udicu 2/0.

Božić na Dunavu peca više od tri decenije, a prošle godine je ulovio još krupnijeg šarana koji je bio težak 14,5 kilograma.

(Telegraf.rs)

Takmičenje ribolovaca bilo je revijalnog karaktera, a organizator manifestacije, kao i ranijih takmičarskih susreta varaličara, bili su Turistička organizacija Ćuprije i URR “Varaličar”. Pokrovitelj ovog ribolovačkog događaja je, kao i svake godine, Opština Ćuprija.

Prema propozicijama organizatora, merena je dužina ulovljenih grabljivica, od usta do kraja repa. Svaki centimetar soma donosio je dva boda, smuđ je vredeo tri boda po centimetru, a ostale grabljivice - klen, grgeč, bucov, štuka i mrena - bodovane su po sistemu jedan centimetar - jedan bod.

Uvertira u 4. revijalni ribolovački “Most kup” bila je “Mala škola ribolova” koja je prvi put održana na obalama Velike Morave. Organizatori su želeli da dan pre takmičenja posvete deci, pa su za njih, na plaži ispod Moravskog mosta, pripremili radionicu izrade varalica koju je vodio Zoran Mojsinjski, kreator varalica iz Kruševca i jedan od rodonačelnika ultralakog varaličarenja u Srbiji.

Veliki broj dece želeo je da sazna kako se izrađuju metalne varalice, tzv "kašikice". Jasmin Japi Supašić, gost iz Siska, pokazivao je mališanima kako se vezuju ribolovački čvorovi, a Slobodan Malinić Brus ih je naučio pravilnom zabacivanju varalica, motanju mašinica i prezentovao rad veštačkih mamaca kroz vodu.

Radionice su bile više nego uspešne, jer im je prisustvovalo mnogo dece iz osnovnih škola i PU "Dečija radost". Svi su nagrađeni prigodnim poklonima Turističke organizacije i URR “Varaličar”. Iako su oba dana Četvrtog “Most kupa” bila veoma sparna, a riba je slabo “radila”, to nije smetalo mališanima da pokažu varaličarsko umeće.

Uroš Šarov, prvoplasirani junior Fotografije: Vladimir Milojević

Najbolji među njima bio je dvanaestogodišnji Uroš Šarov iz Jagodine, koji je upecao soma dugog 47 centimetara, što mu je donelo 94 poena i plasman među desetoricom najboljih. Uz Uroša, još četvorica mališana bacala su varalice, a najmlađi je bio sedmogodišnji Damjan Radoičić iz Kuršumlije, koji je došao sa ocem Stefanom, iskusnim varaličarem. Damjan je dobio varaličarski štap, poklon Bratislava Veličkovića Brace, jednog od najboljih klenaroša u Šumadiji i Pomoravlju, koji je bio sudija na stazi.

Svi dečaci ribolovci dobili su majice “Udicom protiv droge”, sa tradicionalnog takmičenja mladih ribolovaca na Dunavu koje organizuje USR “Dunav” iz Karavukova. Majice je darivao Dejan Antanasković, predsednik udruženja i dugogodišnji uspešni ribolovac, koji je već 14 godina na čelu organizacije čuvene “Smuđijade".

Polovina od ukupno 70 takmičara na četvrtom revijalnom ribolovačkom “Most kupu” upisalo je ribu u listu ulova.

Vladimir Vidanović iz Niša, koji je došao da peca soma, uz izbor vrhunskih glavinjara i šedova firme "Vida lures”, izabrao je najbolju kombinaciju i pobedio. Šest somova dužine 50, 57, 59, 42, 38 i 52 centimetra doneli su mu 596 poena i prvo mesto na 4. revijalnom ribolovačkom “Most kupu”.

Uz soma lepo se lovio i klen, a najuspešniji su bili Vladan Miladinović iz Kruševca, sa devet klenova i dva grgeča ili ukupno 189 bodova na drugom mestu, i Miodrag Mitrović sa sedam klenova i jednim grgečom, što mu je donelo 149 bodova i treće mesto.

U ekipnom plasmanu najbolji su bili “Vida lures” sa 596 bodova, drugi su bili “RnR” sa 206 i treći “Lurestars” sa 204 boda.

Ribolovačko takmičenje na Velikoj Moravi uveličale su i dame pecaroši: Marija Savić, Jelena Milojković, Ema Milosavljević i Snežana Nikolić, koje su od organizatora manifestacije dobile prigodne poklone.

Dame ribolovkinje Fotografije: Vladimir Milojević

Dragi gosti četvrtog “Most kupa” bili su predstavnici hrvatske Jasmin Japi Subašić i Čazim Kajtezović iz Siska. Japi je živa legenda varaličraskog sporta i najbolji je "pastrmkaroš" u Hrvatskoj, ovenčan i sa dva naslova najboljeg u Evropi. Poznat je svim ribovcima širom biše Jugoslavije: gde god se pojavi, on pleni srdačnošću i neposrednošću. Subašić je Četvrti “Most kup” otvorio ulovom soma i bio je u plasmanu među prvih 10.

U Ćupriju su došli i pobratimi iz Doboja, članovi Sportsko-ribolovačkog udruženja “Bosna” koji sa Ćupričanima druguju sedamdeset godina. Ova tadicija je osvežena pre tri dve godine sporazumom o bratimljenju SRU “Bosna” i URR “Varaličar”.

Četvrti revijalni ribolovački “Most kup” poklonima su pomogli i kreatori varalica: "LAV MD" iz Požege, "Luka glavinjare Milojević”, "Tag My Fish", "Vortex bites", "MC Lures", "Kovalski lures", "Red river lures", "Vidra vobleri" i "Dejan Silikonske varalice". Nagrade za prva tri mesta obezbedio je Saša Todić, koji je u Ćupriju doveo članove Sportsko-ribolovačkog udruženja “Čikla” iz Apatina. Posebne zahvalnice i prigodne poklone organizator je uručio gostima iz Siska, Apatina, Karavukova Doboja i Kladova. Gost "Most kupa" bio je i Zlatko Kostandinović, dugogodišnji ribolovac i organizator nekadašnjeg prestižnog varaličarskog kupa u Kladovu.

Pogledajte i snimak sa Četvrtog ribolovačkog "Most kupa"!

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Na Svetskom prvenstvu u lovu ribe udicom na plovak 2023, koje je održano 9. i 10. septembra na veštačkom jezeru Mekinenza na Ebru (Španija), reprezentacija Srbije odbranila je prošlogodišnju titulu prvaka sveta.

Ova mala ali sjajna ekipa ribolovaca seniora potvrdila je planetarnu dominaciju u ovoj disciplini sportskog ribolova.

U konkurenciji 24 izuzetno jake ekipe iz celog sveta, srpski ribolovci imali su najbolje rezultate oba dana takmičenja.

U pojedinačnoj konkurenciji, naš reprezentativac Dejan Rajić ostvario je rezultat koji mu je doneo treće mesto i bronzanu medalju.

Bravo, srpski ribolovci!

Bistro!

(Telegraf.rs)

Prema rečima Saše Marinkovića Borca, ovo tradicionalno takmičenje ribolovaca varaliačara u lovu ribe ultralajt tehnikom je najprestižniji UL turnir u našoj zemlji, a organizator je Udruženje rekreativnih ribolovaca “Ribolovac” iz Zaječara.

Kup je i ove godine imao internacionlani karakter, zahvaljujući učešću varaličara iz Bugarske i Republike Srpske. Zajedno s njima štapove je ukrstilo i ribolovačko umeće pokazalo 36 takmičara.

Dan je bio vreo, voda bistra i plitka, a riba veoma oprezna i nepoverljiva. Totalni izostanak vegetacije, što se prvi put dešava za devet godina održavanja Kupa, tražili su od takmičara veliku veštinu i upornost.

Upecano je 128 riba, mahom klenova. Kako su se bodovale i ostale vrste riba, bilo je ulova skobalja i pokoje mrene.

Najmlađi takmičar i ujedno najveće iznenađenje devetog "Zaječar kupa" bio je četrnaestogodišnji Ilija Šaronjić iz Aleksandrovca, koji je pokazao vrhunsko umeće baratanja varalicama, izuzetnu posvećenost i veliko znanje u odnosu na svoje mlade godine. Tehnikom pecanja i postignutim rezultatom Ilija je zasenio mnogo iskusnije pecaroše.

Ilija Šaronjić, najmlađi takmičar Kupa Fotografija: Vladimir Milojević

Ovaj mladi i perspektivni ribolovac ulovio je desetak riba i dobio 139 poena. Bio je prvi u svojoj kategoriji i u plasmanu među prvih deset takmičara.

Od 36 takmičara na Kupu, ulove je imalo njih 30.

Ostvareni pojedinačni rezultati su:

Pobednici devetog "Zaječar kupa" Miodrag Mitrović, Martin Ristić i Velibor Đorđević Fotografije: Vladimir Milojević

Martin Ristić (337 poena - 18 riba), Miodrag Mitrović (228 poena -11 riba) i Velibor Đorđević (220 poena - 9 riba).

Kad je reč o ekipnim rezultatima, oni su sledeći:

Na prvom mestu su Drugoligaši (546 poena), na drugom Lurestars, dok su "Tag my fish" zauzeli treću poziciju.

U konkurenciji juniora istakao se već spomenuti Ilija Šaronjic (139 poena), a za njim i drugoplasirani Jovan Filipović i trećeplasirani Mihajlo Radisavljević.

Najveću ribu - skobalja dugačkog 34 cm - ulovio je Dejan Aćimović.

Za ljubitelje ribolova i UL takmičenja, evo i video materijala sa devetog "Zaječar kupa".

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Kavaja je ribu ulovio na štap, a trebalo mu je 45 minuta da je savlada.

Inače, sabljarka ili iglun je stalni stanovnik Jadranskog mora i objekat sportskog ribolova. Rasprostranjen je u Tihom, Atlantskom i Indijskom okeanu. Dostiže dužinu od 455 centimetara i težinu od 650 kilograma.

Obično se pridržava dubina do 550 metara.

Hrani se uglavnom pelagičkim ribama, lignjama i rakovima. Unesena je u IUCN-ov spisak ugroženih vrsta (Međunarodno udruženje za konzervaciju prirode), kao vrsta, koja se nalazi pod pretnjom nestanka, navodi Adriaticnature.me.

(Telegraf.rs)

Kako je objavljeno u saopštenju od 31. maja, Alesandro Bjankardi, profesionalni ribolovac, član MADCAT ribolovačkog tima, krenuo je na "solo" pecanje, na reku Po.

Sedeći u malom ribarskom čamcu, on je štapom ispitivao blatnjavu vodu, a posle nekoliko zabačaja, nešto veliko i moćno mu je zagrizlo udicu.

"Riba je bila mirna nekoliko sekundi, a onda je započela strahovita bitka“, rekao je Bjankardi koji se borio sa ribom, ali i sa jakim strujama i poplavnim materijalom.

Iako je mogao da oseti snagu ribe, pecaroš nije mogao da vidi ovu "zver" skoro 40 minuta, koliko je trajala borba.

A onda je ugledao svoj ulov.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by MADCAT (@madcat_fishing)

U saopštenju se navodi da je to bio velški som, dužine oko 2, 85 metara.

"Kada je prvi put isplivao na površinu, shvatio sam da sam zakačio čudovište. Adrenalin me je preplavio, ali sam se uspaničio da bih mogao da ga izgubim“, rekao je Bjankardi i dodao da se sam suočio sa najvećim somom koga je ikad video u svom 23-godišnjem ribolovačkom stažu.

Pokušao je da zgrabi ribu rukom, ali bezuspešno. Posle gotovo antologijske bitke koja je trajala više od pola sata, savladao je neman koju je izvukao na obalu.

Potom je pozvao prijatelje koji su mu pomogli da izmeri ulov. Zvanično merenje Bjankardijeve ribe obavljeno je uz prisustvo 10 svedoka, navodi se u saopštenju.

Som je imao 285 cm, što je za 4 cm veća dužina u odnosu na soma trenutnog svetskog rekordera: velšku grdosiju od 281 cm su u aprilu, takođe u reci Po, ulovila dva nemačka pecaroša.

Težina Bjankardijevog ulova će ostati misterija, jer je ribolovac pustio ribu na slobodu pre merenja, plašeći se za bezbednost ovog retkog primerka.

Bjankardi se nada da će džinovski som i drugim ribolovcima pružiti istu radost kao i njemu.

Najteži som, priznat od Međunarodnog udruženja sportskih ribolovaca (IGFA), takođe je ulovljen u reci Po, 2010. godine i težio je skoro 135 kilograma.

Dokumentacija o ovom ulovu poslata je u IGFA, gde će najverovatnije postaviti novi rekord u pogledu dužine ribe.

Ulov iz 2010. godine zasad je neprikosnoven, izvestili su "Field and Stream".

(Telegraf.rs)

Brajan Bejker, zaposlen kao pecaroški vodič "Spoonbill Vreckers", ulovio je azijskog šarana velike glave, teškog 53 kilograma, nakon što je zabacio štap na Velikom jezeru "O’ the Cherokees", saopštilo je državno Odeljenje za zaštitu divljih životinja u objavi na Fejsbuku od 12. maja.

Ulov nije samo novi državni rekord, već i mali korak ka eliminisanju invazivne vrste, navodi se u postu.

"Zamolili smo iskusne ribolovce da pomognu u hvatanju invazivnog šarana sa Velikog jezera, a ribolovci iz Oklahome su odgovorili na poziv!“, saopštilo je odeljenje.

Bejkerov ulov premašuje trenutni svetski rekord velikoglavog šarana za otprilike 13 kg, prema evidenciji Međunarodnog udruženja lovnih riba.

IGFA zabranjuje hvatanje ribe, tako da Bejkerov velikoglavi šaran neće biti priznat kao svetski rekord.

Foto: Shutterstock

Poreklom iz istočne Kine, velikoglavi šaran u SAD je 1972. godine doneo uzgajivač ribe u Arkanzasu. Ove ribe počele su da se pojavljuju u javnim vodama otprilike deceniju kasnije, kako su izjavili zvaničnici za divlje životinje.

Šarani su pronađeni u rekama i jezerima Oklahome sve do granice sa Kanzasom, pa i do južne granice države sa Teksasom, rekli su zvaničnici.

"Veliki šaran konzumira velike količine zooplanktona, larvi vodenih insekata i odraslih jedinki“, navodi se u postu.

"Zbog svojih navika u ishrani, oni su direktan konkurent autohtonim vrstama kao što su veslači i velikousti "bizoni", sve larve, mlade ribe i autohtone dagnje.”

Ako bilo ko uhvati velikoglavog šarana, zvaničnici traže da se ne pušta na slobodu.

"Ako uhvatite ovu invazivnu vrstu, NEMOJTE JE VRAĆATI U VODU“, piše u postu.

(Telegraf.rs)

Na popularizaciju ove discipline sportskog ribolova veliki uticaj ima i Bovan kup, praznik varaličara koji se odražava svake godine.

Vidanović je postao jedan od sinonima ribolova i varaličarskog sporta zahvaljujući silikonskim mamcima koje izrađuje. Njegovi mamci “krivci” su za neke od najboljih ulova sa naših prostora ali i daljih destinacija.

“Classic i slim”

Priča o Vidi i njegovim glavinjarama počinje 2011. kada je shvatio da je najlepše raditi ono što se voli i zna. Posle nekoliko godina istraživanja, čestih proba i promena, Vida je stvorio kvalitet mamaca koji ne zaostaju za svetskim standardima. Svaki varaličar vro brzo je našao svoj model, u zavisnosti od vode na kojoj peca: od bara i šljunkara, preko malih i velikih reka, do mora. Od pastrmke do tune.

“Vida glavinjare” su kombinacija više veštačkih mamaca spojenih u jedinstveno silikonsko telo ribice savremenog načina izrade, prepoznatljivog izgleda i neodoljive frekvencije pokreta. Vida je matematičar i u tome je njegova prednost u odnosu na druge kreatore. Upravo mu je kombinatorika, uz veliki broj proba, pomogla da od jednačine sa više nepoznatih dođe do tačnog rezultata: oblik i proporcije, uz ponašanje grabljivica i osobenosti vode, “Iznedrili” su “classic i slim” modele glavinjara.

“Classic” je glavinjara elegantnih linija sa izduženim telom, čija umerena i skladna vibracija pruža užitak mnogim varaličarima. Namenjena je pecanju svih vrsta slatkovodnih i morskih grabljivica i lako se prilagođava uslovima na terenu, bilo da su to tekuće ili stajaće vode.

"Slim" glavinjara je pravi izbor za sve koje žele da osete vibraciju na štapu. Ona omogućava jednostavnu prezentaciju i lakoću prilikom vođenja. Daleki izbačaj čini je pogodnom za sve tipove voda. Ako je varaličar maštovit može joj udahnutu život čemu neće odoleti nijedna grabljivica, bilo da je u pitanju klasično džigovanje ili ravnomerno vođenje.

Vidini uspesi

Godine upornog rada i posvećenosti varaličarenju, uz redovno učešće na sajmovima ribolovačke opreme i stalno prisustvo na takmičenjima, bilo u ulozi učesnika ili sponzora, doveli su do velikog interesovanja za Vidine glavinjare.

Odnedavno Vida je proširio paletu svojih proizvoda i na Sajmu nautike, lova i ribolova 2023. promovisao je svoje šedove koji su još prošle godine na "Bosna kupu" u Doboju doneli lepe smuđeve.

Mnogobrojne fotografije sa ulovima zadvoljnih varaličara dokazi su izuzetne lovnosti Vidinih glavinjara i uspeha koji je postigao isključivo zahvaljujući predanosti i radu.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

U susret priči o “Mr. D” glavinjarama, čuvenim silikonskim ribicama veštog majstora i ribolovca Dejana Ljubića, autor ovog teksta prisetio se jedne pecaroške avanture od pre deset godina.

On kaže da ne zna šta bi se desilo da su ga tog dana kolege ostavile zaleđenog na tamnoj strani Bovanskog jezera. Sigurno je jedno: varaličarski svet ostao bi bez gomile kvalitetnih glavinjara i ostalih silikonskih varalica.

Tog januara, tačnije drugog dana s početka godine, ribolovac Dejan jednostavno se zaledio.

Na otvaranju sezone na Bovnu, pecali su smuđa. Konac ledi, Brus i Vlada bežali su na “livadice”, preko puta brane, a Deja nije mrdao sa “strme zemlje”. Neko se sunčao, a neko je pecao, i to zaleđen! Bacao je svoje silikonce i bio uporan.

Dejan Ljubić prvu glavinjaru je napravio 2007. godine.

A godinu pre toga je pročitao tekst o glavinjarama u nekom ribolovačkom časopisu i rešio da se oproba. Prva pomisao mu je bila da to što radi uopšte nije komplikovano i pitao se zašto da kupuje glavinjare kad može sam da ih napravi. Tako su i nastale glavinjare “Mr. D”: za sopstvene potrebe, za drugare, za Moravu…

Nova varalica na ribolovačkom nebu iz dana u dan je postajala sve popularnija. Iako je bilo malo proizvođača glavinjara, svi su pecali na njih. Univerzalna ribica hvatala je sve, od pastrmke do soma, ali ju je trebalo napraviti.

Deja poznaje vodu i njene karakteristike: pecao je sve vrste riba, zna njihovo ponašanje i zna šta im treba. Prvenstvena želja mu je bila da napravi glavinjaru specijalizovanu samo za moravske grabljivice.

Morava je opsesija mnogih pecaroša: u njenim virovima, brzacima i tišacima kriju se svakojake tajne. Dejan je još kao mali počeo da ih otkriva pecajući na plovak, najpre na Ravanici, Ivankovačkoj reci i Crnici, a zatim na Velikoj Moravi.

Kada upecaš prvog klena na dudinku, shvatiš da možeš soma na žapče i džigericu, a o rovcu i glistama da i ne govorimo. Ali, zašto prljati ruke kada sve to može sa malo slikona izlivenog u kalupe sa ribicama raznih veličina, težine i boje? To su čuvene glavinjare “Mr. D” Dejana Ljubića.

Moravski som ih guta kao od šale. Ne bira ni dekor ni veličinu, a najviše mu se dopada vibra. One rade perfektno: prozuje iznad somovske velike glave, a on samo otvori usta, tek da smiri strasti.

Ostalo je ribolovačka priča koja traje ...

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Činjenica je da glavinjaru neke grabljivice vole više, a neke manje. Iako se na nju može loviti sve, od pastrmke do mladice i soma, većina varaličara će reći da glavinjare preferira som i da su najveće primerke upravo imali na glavinjaru.

Ta čudesna silikonska ribica, sa repom ili bez njega, treperi kroz vodu (vibrira) i zvukom iritira grabljivice. Poslednji primer sa Velike Morave kod Svilajnca to najbolje pokazuje. Som, još letargičan i tek probuđen iz “zimskog sna”, reagovao je na čudan, iritirajući zvuk: dovoljno je bilo da otvori usta i priča se završila. Pravovremena kontra i trokrake našle su se u uglu njegovih usta, na mestu gde nema šanse da se otkači i spadne.

Foto: Dejan Milojević

Ogromna riba “ispumpana” je za dvadesetak minuta, ali je pitanje šta bi se desilo da se grdosija okrenula i dala u beg! To se dešava kad se som podigne sa dna i aktivira se u potrazi za hranom. Isto će se dešavati kad riba izađe iz mresta, koji traje od 1. maja do 15. juna. Do tada, najviše primeraka biće ulovljeno upravo glavinjarama.

Trese, lupa, udara!

Danas svako može da napravi glavinjaru. Tome je dobar primer iz Ćuprije i ulov soma od preko 60 kilograma na glavinjaru (koja nije bila lepa, ni uglancana, ni naročite boje, ali je imala “vibru” koja je isprovocirala grdosiju).

Peca Erić je srećni ribolovac i kreator modela koji mu je doneo najveći ulov u karijeri. I taj ulov se desio pre mresta, početkom aprila, a sličan ulov, gde je glavinjara obavila posao, zabeležen je pre nekoliko godina, takođe uoči početka mresta.

U čemu je poenta ulova velikih primeraka soma pre početka mresta?

Jake vode u rano proleće i lerovanje glavinjara iznad somove glave, tamo gde on još leži (somolovci uglavnom znaju koja su to mesta) mogu da donesu spektakularne primerke omiljene ribe. Trese toliko da bukvalno izbija štap iz ruke, a taj zvuk som ne podnosi. Poluslep, lenj i gladan, ali sa receptorima koji istančano reaguju na zvuk, biva nateran da samo otvori usta.

Sve ostalo je veština varaličara.

Prve glavinjare autora ove objave bile su “Draškove”, od najmanjih do najvećih. Jedna do 30 grama pre osam godina donela mu je soma od 15 kilograma. U međuvremenu, kroz ruke su mu prošle stotine modela, znanih i neznanih proizvođača. Nema odgovor na pitanje koje glavinjare su najbolje, ali napominje da se bez glavinjara više ne može. One su sve lepše i skuplje, a prilikom izrade se ide do najsitnijih detalja. Tržište glavinjarama se “pročistilo” pa prolaze samo najlovniji modeli.

Velike glavinjare malih proizvođača

Poznanstvo autora ovog teksta sa kolegom koji je učestvovao na Bovan kupu, doneo mu je nova saznanja. Začuđen potezom Kruševljanina Dejana Milojevića koji je “bacao” glavinjare, saznao je da njegov prezimenjak proizvodi Luka glavinjare. Kaže da je u proizvodnju krenuo iz znatiželje, najpre za svoje potrebe. Kada je video da dobro rade posao, ponudio ih je kolegama na probu.

Nije bilo razočaranih.

Glavinjare su lovile sve, od klena do soma, baš kako treba za moravski sliv. Iz dana u dan potražnja je rasla, a Dejan se brzo preorijentisao i usavršio model “sebila”. To je svima dobro poznata glavinjara bez repa sa jakom vibracijom. Danas radi samo ovaj model koji se odličnim pokazao i na rekama mnogo većim od Morave, kao što su Ebro u Španiji, Po i Minćo u Italiji. “Luka glavinjara” desetak godina usrećuje varaličare širom Srbije i dalje.

Najteži model sebile koji je napravio imao je 200 grama. Kaže da će svaki som reagovati na pravu vibraciju sebile. Bilo je velikih ulova i na glavinjarice od petnaestak i 20 grama.

Foto: Dejan Milojević

"Ne treba štedeti na materijalu i opremi. Sve mora da bude jako i kvalitetno. Som je najveća grabljivica i kada uzme varalicu, podrazumeva se da ona treba da podnese najveći teret", kaže Dejan Milojević.

“Luka glavinjare” ne traže poseban način vođenja. Dovoljno ih je “džigovati”, ali pravilno, odizanjem sa dna kako bi se osetila vibracija, zatim “lerovanjem” i klasičnim vođenjem (slično vobleru).

Glavinjarama se može pecati u svako doba godine, a soma naročito u rano proleće i nakon mresta.

Zapadnomoravski somovi dobro poznaju “Luka glavinjare” iz Kruševca, čija je lovnost potvrđena i na drugom Most kupu, gde se majstor Dejan istakao učešćem i darivanjem učesnika takmičenja.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Čak i kasnije, u aprilu i maju, kad se voda malo zagreje, pastrmka počinje intenzivnije da se hrani, ali će i dalje boraviti blizu dna. Tu su vodene struje sporije, pa riba troši manje energije i treba je tražiti pri samom dnu vodotokova.

Jedan od najuspešnijih načina pecanja pastrmke na otvaranju sezone je “džigovanje”. Ova tehnika varaličarenja je veoma rasprostranjena. Najuspešnije je džigovanje silikonskim varalicama, na udicama sa olovnim glavama. Džiguje se i glavinjarama, bilo da su silikonske ili metalne, odnosno sunđerastim peševima koji imitiraju ovu vrstu ribe.

Najmanje i veoma lovne silikonske glavinjare prave “MR. D” i “Vida”: kada je raspoložena, pastrmka ih rado uzima.

Majstori najlovnijih gumenih varalica

Foto: Aleksandar Saša Janjić

Pojam silikonske varalice podrazumeva tvistere, šedtvistere, šedove, larve, račiće, gliste, crviće i ostale imitacije od silikona ili plastisola. Veoma su popularni tzv. “crvići”, gumene varalice koje imitiraju crva, glistu ili larvu na udici. Postoje u različitim bojama i veličinama i, uz minimalno otežanje, mogu biti veoma efikasne. Varaličari kažu da su kod nas najbolji “Vortex bitеs” silikonci.

Sa razvojem ultralajt ribolova u Srbiji, počinje ekspanizija pecanja grabljivica malim silikonskim varalicama. Drčni i uvek gladni grgeč bio je ciljana vrsta mnogih varaličara koji su koristili silikonske mamce. Ribolovci su otkrili i da se na “gumu”, vrlo uspešno, mogu pecati i klen, pastrmka i bucov.

Pošto upravo kreće sezona pastrmke, poslednji nastavak priče o varaličarenju “kraljice brzaka” bavi se silikonskim varalicama.

“Glavni junaci” su majstori ultralakog arsenala Aleksandar Saša Janjić i Vladica Smiljković. Iz njihove “kuhinje” izlaze trenutno najlovnije gumene varalice u Srbiji, a i šire “Vortex bites”.

Foto: Aleksandar Saša Janjić

„Učešćem na međunarodnim turnirima i prvenstvima, u lovu pastrmke sa obale, videli smo da kolege iz evropskih zemalja: Italijani, Slovaci, Poljaci, ali i komšije Bugari i Hrvati, Slovenci i Bosanci, često koriste razne imitacije crva, glisti, nimfi, napravljenih od meke gume. Takav pristup daje izuzetne rezultate”, kaže Sale Janjić, reprezentativac Srbije u spin ribolovu i osvajač visokih plasmana na domaćim i međunarodnim takmičenjima, pojedinačno i ekipno. On kaže da je postalo nemoguće napraviti pristojan rezultat bez „silikona“. Imajući to u vidu, ali i zbog slabe dostupnosti proizvoda koji su adekvatni za lov pastrmke kod nas, zajedno sa prijateljem Vladicom Smiljkovićem, krenuo je u realizaciju ideje zvane “Vortex bites“, ručno pravljenih varalica od meke gume.

„Odlučili smo da modele kreiramo sami, da ne „kopiramo“ postojeće“, kaže Janjić. Kao inspiracija poslužile su im kreacije evropskih kolega, naročito Italijana, koji su im bili i od savetodavne pomoći.

Pribor, prezentacija i prednosti

Foto: Aleksandar Saša Janjić

Ribolov pastrmke varalicama od meke gume predstavlja totalno drugačiji način ribolova od standardnog varaličarenja pastrmke. Pribor koji se najčešće koristi za lov pastrmke gumenim varalicama su štapovi težine bacanja od nule do maksimalno sedam grama i ne duži od 210 centimetara. Moraju biti izuzetno osetljivi kako bi se registrovao svaki udarac. Mašinice su takođe male, do veličine 2500.

Prezentacija mamca je mnogo diskretnija, jer se peca gumama sa veoma lakim otežanjem (0.2 g do 1.5 grama), pa je sam pad varalice u vodu manje bučan. Uz takva otežanja idu i udice adekvatne dužine i jačine. Sve mora biti prilagođeno silikonskoj varalici koju plasiramo i sa kojom želimo ulov.

Aleksandar Janjić kaže da se ovaj način ribolova nalazi između mušičarenja, odnosno „nimfarenja“ i klasičnog spin ribolova.

„Prednost u odnosu na mušičarenje je veća preciznost, odnosno mogućnost plasiranja mamca na mesta koja su mušičarima teško dostupna. Druga prednost, u odnosu na lov leptirastim varalicama je sporija prezentacija i mogućnost dužeg zadržavanja varalice u potencijalnoj zoni napada. Treća prednost varaličarenja silikonskim varalicama je mekoća mamca. Pastrmka duže zadrži gumu u ustima što ribolovcu daje više vremena za realizaciju napada“, jasan je Janjić.

Četvrta prednost je dostupnost velikog broja dekora. Janjić smatra da i promena boje silikonskog mamca može da rezultira ulovom.

Poslednji i najvažniji razlog zbog koga u rekreativnom i takmičarskom ribolovu koristi gumu je “mogućnost detaljnog pretraživanja izglednog mesta.”

„Bilo je situacija da je na pojedinim „top“ mestima ulovljeno više desetina pastrmki. Zbog prezentacije, ali i diskretne vibracije, mesto ostaje neuznemireno nakon pažljivog vađenja ribe“, kaže Aleksandar Saša Janjić.

Koliko god mislili da ste tihi, pažljivi i neprimetni, znajte da ste na teritoriji ove ribe veoma nepoželjni. Pastrmske vode su plitke i prozirne, a “kraljica brzaka” je riba koja čeka mamac.

Zato, krenite uzvodno i polako, u slap gde pršti, ili uz obalu, pored prepreke, bilo da je kamen ili grana. Zabačaj mora biti što precizniji. Zbog toga se džigovanje ističe kao jedna od najuspešnijih metoda, naročito na otvaranju sezone, kad riba nije aktivna. Poželjno je da prvo bacanje varalice bude pravilno i na željeno mesto. Dovoljan je samo “buć” tamo gde smo hteli. Sve posle toga ide mnogo lakše.

Modeli gumenih varalica

Džigovanje je relativno laka tehnika varaličarenja. Mamac padne na dno i, sagledavajuće sve uslove u okruženju, polako odižemo varalicu sa dna, bilo da je u pitanju namotaj ručicom mašinice ili odizanje vrha štapa, nežno, bez žurbe i strpljivo. Bitna je koncentracija, jer neka mesta na kojima se krije pastrmka dozvoljavaju samo jedan do dva džiga. Tamo gde je protok jači moguće je koristiti vodene struje koje će zakotrljati varalicu. Ovakav način može se kombinovati sa povremenim titrajima vrha štapa, kao da treperi.

Kako bi pokrio većinu situacija na vodi (veličinu reke, jačinu toka, veličinu prosečnih riba na određenom vodotoku), „Vortex bites” je do sada razvio desetak različitih modela gumenih varalica, od crva velicine 20 mm, preko različtih kreatura, do glisti dužine 70 milimetara.

Veliki broj ribolovaca u Srbiji, ali i u Evropi, čuo je za modele “tequila” i “mini tequila worm“, “rainworm“, “rockbug“, “trilling worm“,”puppet“... Ove sezone dvojac Janjić - Smiljković velike nade polaže u novi model „super worm“, glistolikog crva koji bi trebalo da pokrije većinu situacija na vodi.

Tehnika varaličarenja silikonskim mamcima razlikuje se u zavisnosti od situacije na vodi, ali i od godišnjeg doba, odnosno aktivnosti ribe i zone hranjenja.

„U rano proleće pastrmke su uglavnom na rečnom dnu. Iscrpljene od mresta pokušavaju uz što manje napora i kretanja da dođu do hrane. U takvoj situaciji potrebno je spustiti gumu blizu dna i što sporijom prezentacijom izazvati je da pokupi ponuđeni mamac“, kaže Janjić.

Tehnika koja daje rezultat je puštanje mamaca da ga, nakon uzvodnog zabačaja, vodena struja nosi blizu dna. Sa porastom temperature, povećava se i aktivnost ribe, a samim tim prezentacija može biti življa.

“Guma se može aktvirati kratkim trzajima štapa, titranjem, promenom sloja vode u kome se guma nalazi”, objašnjava Janjić i podvlači da ovakav način ribolova zahteva koncentraciju, pažnju, ali i razmišljanje o tome kako se guma ponaša ispod vode. „Gume su namenjene lovu pastrmke koja uglavnom nije za „action gume“ i predstavljaju marionete koje ribolovac oživljava, pokušavajući da iritira „kraljicu brzih“ voda na akciju. Za samu montažu „Vortex bites” guma Janjić i Smiljković preporučuju udice bez kontra kuke, sa olovnim ili „tungsten“ otežanjem.

„Posebna je lepota zamarati ribu sa udicom bez kontra kuke, uz punu koncentraciju, veliku veštinu i znanje, jer samo jedna greška odnosi ribu. Uz to, riba na udici bez kontra kuke biva nepovređena i spremna je da se nakon fotografisanja bez problema vrati majci prirodi”, složni su majstori svog posla Aleksandar Saša Janjić i Vladica Smiljković.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Smena vekova učinila je svoje, pa nove generacije ruše zablude, predrasude i tabue. Ravnopravnom borbom plenu treba pružiti šansu da pobedi. Ukoliko se to ne desi, ulovljenu ribu treba fotografisati i nepovređenu vratiti u prirodu.

Ljubitelji ribolova, vreme je za priču o voblerima - najmanjim mamcima za lov “kraljice brzaka” o kome smo već pisali.

Varaličarenje najlakšim priborom ne uči se brzo ni lako, a u tome i jeste “draž”. Sve je u šaci ribolovca, sa koje se prenosi na zglob i dok mozak radi “sto na sat”, nema opuštanja ni sekunde.

Nema ribolovca koji nije čuo za “Ružno pače”, odnosno “Ugly Duckling”. Svaki varaličar, koji iole drži do sebe, u svojoj kolekciji mora imati bar jedno “pače” stare serije koje treba odmah da “penzioniše”. To su rariteti kojima je mesto u muzeju i treba ih čuvati, jer kako vreme prolazi, njihova vrednost samo i biće neprocenjiva.

Tajna uspešnog ribolova

Priča o čačanskim proizvođačima varalica počela je 80-ih godinama prošlog veka. Čuveni ribolovac Aleksandar Aco Veselinović, sin Konstantina Koče Veselinovića, tadašnjeg direktora "Grafoprometa", bio je veoma talentovan za pravljenje varalica.

Za Acine lovne voblere znali su svi ribolovci na Moravi. Jednom znatiželjnom kolegi po štapu, koji je uporno želeo da sazna na šta Aca tako uspešno lovi ribu, mladi ribolovac je otkrio tajnu i rekao: “Na ružno pače.”

Sve što se dešavalo posle toga je istorija.

“Ružno pače” je bilo ubitačno za sve grabljivice, posebno za klena i pastrmku. I pisac ovih redova je prvu pastrmku upecao na “ružno pače”: stara “dvojčica” zaigrala je u brzaku Resave i prevarila jednu potočnu lepoticu.

Malo, manje, najmanje…

Druga decenija 21. veka predstavila je veliki broj novih proizvođača malih varalica: najistaknutiji su bili Saša Marinković (Borac Twich Lures) i Vladimir Novaković (Fantasia Lures).

Vođeni logikom da je “manje zapravo veće”, novi proizvođači varalica za klena i pastrmku zaigrali su na kartu veličine (oblika), težine i dekora.

A ovo je niška škola mladih varaličara i proizvođača varalica, prvenstveno za klena i pastrmku. “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” rešili su da odgovore izazovu “bistra voda i nizak vodostaj”.

Kako i čime pecati u takvim uslovima?

“Male varalice su višestruko nadmašile učinak većih. Klen ih je napadao na isti način na koji bi napao mušicu ili ribicu bliže površini vode”, kažu momci iz Niša koji često zajedno pecaju. To su Marko Jović, poznatiji kao “Redriver”, Velibor Đorđević “Kovalski” i Nikola Ivanković “Mikrolino”. “Redriver” i “Kovalski”, sa svojim mentorom Miodragom Mitrovićem (“Mitra handmade”) nastupaju i kao ekipa “Lurestars”.

Dovoljno je da varalica male veličine blago zatalasa površinu vode i izazove agresivnu reakciju klena. Što se pastrmke tiče, ona uzima manje varalice, ali napada i veći mamac.” Zbog toga “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” u svojoj ponudi malih varalica, veličine samo milimetara, imaju i nešto veće “tvič” modele. Najmanji vobler od sedam milimetara napravio je “Mikrolino”. Za ovakve vobleriće treba imati adekvatan pribor: štap, mašinicu, konac, predvez i kopču.

Sve ovo već zalazi u varijantu varaličarenja pod imenom “nanolight”: štapovi su težine bacanja do dva grama! Vođenje ovih varalica nije nimalo lako. Radi redosled “šaka - zglob – mozak”, a težina se oseti tek ako je riba na udici.

“Većina ribolovaca smatra da varalicu treba uvek voditi ravnomerno, istim tempom. To smatramo velikom greškom: takav način pecanja rezultira loši ulovom”, kaže niška ekipa.

Njihova iskustva sa terena su veoma zanimljiva i mogu koristiti varaličarima, i to ne samo ljubiteljima “lake artiljerije”.

Tehnika varaličarenja

Ima dana kada je nemoguce upecati veći broj riba ukoliko ne upotrebite maštu. Čak i varalice najvećih majstora nisu učinkovite u rukama neiskusnih i nemaštovitih ribolovaca.

Pravilno pozicioniranje je veoma važno: odatle sve počinje, pa i ideja o načinu vođenja varalice.

Kada je reč o mikro varalicama, jedan od najprostijih načina pozicioniranja je zabacivanje nizvodno, preko toka i puštanje da sama pluta, radi po površini vode. Dubina zaranjanja se lako određuje pozicijom štapa. Ako je on više podignut, varalica ide pliće, i obrnuto. Ponekad riba ne želi takvu prezentaciju, pa je bolje probati malo brže vođenje. Kada je riba agresivna i dobro “uzima”, taj način je uvek efikasan.

Iskustva i saveti

Kada je riba aktivna, nije je teško upecati, i bilo kakva prezentacija se ne može nazvati greškom.

Nišlije vole da zabacuju na nepristupačna mesta koja drugi ribolovci izbegavaju da gađaju zbog rizika od gubitka varalica. To je cena koja se mora platiti ukoliko želite napredak!

Sa navedenim majušnim varalicama zabačaj je najčešće ključ uspeha, jer riba reaguje na pad i prvih par centimetara vođenja. Često riba ne želi da uzme varalicu, pa treba probati sporo vođenje voblera uz povremeno tvičkanje i totalno zaustavljanje od nekoliko sekundi. U takvim situacijama nije loše probati i uzvodno zabacivanje, jer je nekad riba više fokusirana na hranu koja dolazi nizvodno, umesto da ide uzvodno.

Iako ova iskustva zvuče lako, nije baš tako. Potrebno je dosta vremena za savladavanje svih tehnika. Niški ribolovci vole voblere koji ne zaranjaju preterano duboko, maksimalno do pola metra dubine, i to se odlično pokazalo. Vobler treba doživeti kao igračku i pronaći sve moguće načine za zabavu sa njim.

Uzori i ambicije

Tvorci najmanjih vobler varalica imaju uzore u pravljenju varalica i samom varaličarenju. Sviđa im se “hendmejd“ izrada japanskih majstora za kojima ne zaostaju i naši majstori. Uzori su im neki izuzetni ribolovci, među kojima ima i dosta kreatora: Mitra, Brus, Borac, Vale, Mojsinski, MC, Antax, Mada...

Ambicije mladih vobler kreatora su iste: kvalitetna izrada lovnih voblera koji će biti zastupljeni na vodama Srbije i dalje, sa što više upecanih različitih vrsta riba, pa čak i negrabljivih. Mlade NIšlije međusobno dele tajne i trikove dobrog ribolova, nisu sujetni niti ljubomorni i pomažu ribolovcima.

Uhvati, slikaj, pusti i ostavi čisto za sobom

Iz druženja i zajedničkih odlazaka na vodu proistekao je i pravilan odnos prema prirodi i plenu, odnosno upecanoj ribi.

“Smatramo da je puštanje ribe u ovim teškim trenucima za naše vode od izuzetnog značaja. Svaka riba koju poštedimo će kroz nekoliko godina doprineti uvećanju ribljeg fonda. Niko od nas ribu ne odnosi sa reke. Često smo fanatični u vezi s tim, pa izbegavamo mesta gde ribolovci imaju drugačiju praksu”, kažu “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” i apeluju na ribolovce da se “osveste i shvate da je moralna obaveza svakog ribolovca da obale reke ostavi čistijim nego što su bile.“

Odgovorno i savesno je put kojim su krenuli i u stvaranje udruženja “C&R Brigada Niš 23“ koje okuplja pozitivne ljude sličnih razmišljanja, o čijim akcijama će se tek čuti.

Trojica Nišlija i članovi njihovog udruženja, ovog proleća će posetiti i neku od pastrmskih voda u Pomoravlju. To će im biti veliki izazov, jer će moći da testiraju voblere za pastrmku, na terenima koji nimalo nisu laki za pecanje. Pastrmka voli tišinu, red i čistoću i spremna je za nadigravanje sa ribolovcima koji poštuju njenu filozofiju.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

(Telegraf.rs)

Reč je o varalicama za pastrmku: metalnim (kašikama i spinerima), voblerima (uglavnom su od drveta, ali se izrađuju i od plastike) i gumenim (plastisol i silikonskim) varalicama.

Minimizirajući veličinu, materijali budućnosti i savremene tehnologije koje se primenjuju u ribolovačkoj industriji sadašnjice podižu standarde savremenog sportskog ribolova. Rezultat svega toga je neverovatan osećaj indikacije svih dešavanja u vodi. Tako je nastala popularna tehnika varaličarenja - ultralight (ultralajt).

Ali, i od lakog ima lakše: L - light, UL - ultralight, NL – nanolight, štap, mašinica, struna (konac), kopče, varalice…

Cilj je ne mučiti se težinom i sav fokus preneti na dešavanja u vodi. Borba može biti duga, ali je uživanje duže.

Foto: Zoran Mojsinjski Jerinić

Mojsinjski, čarobnjak za varalice

“Život je reka”, kaže Zoran Mojsinjski, drvorezbar i klesar kamena, od malena zaljubljenik u ribolov. S vremenom je postao jedan od najpoznatijih kreatora malih varalica, poznatih kao Mojsinjski Bugs.

“Ako želiš uspeh i uživanje u ribolovu, a reč je o pecanju malim varalicama, moraš poznavati i “pravilno čitati” vodu. Samo pod tim uslovom ribi možeš ponuditi mamac koji će uzeti čak i kada nije gladna. To je “micro game”, kaže Zoran Mojsinjski.

Njegovi kovani spineri, ručno kovane “kašikice” i vobleri u obliku osa, bubica, larvi, krankova i gusenica su ručni rad filigranske preciznosti i umeća. U sve ove male “umetnine” on unosi dušu, bez koje bi, kako kaže, “bili obični mali predmeti”.

Prvu varalicu Zoran Mojsinjski je napravio 1985. godine, družeći se sa jednim od najboljih kruševačkih majstora ribolova, mušičarem Ljubišom, poznatijim kao Đaša Gluvi.

Njegovi radovi ličili su na mušice i bili su namenjeni površinskom pecanju. Krajem 80-ih, kroz igru sa mikrovarkama na reci, nastao je i njegov prvi ultralajt štap. On je produžio vek i promenio namenu starom mušičarskom štapu, omogućivši da preciznije plasira male varalice i pecanju da pravi smisao i uživanje. U izradi ovog štapa pomagao mu je i majstor Đaša.

Prema rečima Zorana Mojsinjskog, Centralna Evropa je kolevka ultralajt varaličarenja koje se iz Poljske, Češke i Slovačke, krajem 20. veka, proširilo po svetu.

“Najveći broj poklonika dobilo je na takmičarskim manifestacijama u Francuskoj, Italiji, Rusiji, Engleskoj…, a što se tiče izrade i korišćenja malih “kašika”, japanski majstori su podigli ovu tehniku do neslućenih visina”, priča Mojsinjski i dodaje da je ultralajt varaličarenje stiglo na Balkan sa novim milenijumom. Širilo se tiho i polako, da bi zahvaljujući internetu i varaličarskim forumima dobilo na popularnosti.

"Bomber osa" nastala iz opklade

Mojsinjski kaže da ne postoji univerzalni ultralajt štap. Njihova namena i funkcionalnost dele se na nekoliko celina, a podela se vrši u zavisnosti od toga koje se varalice upotrebljavaju.

“Vobleri i spineri se koriste sa štapovima koji imaju šupalj vrh i blank koji radi u prvoj trećini sa oznakom fast/medium fast. Male “kašike” najbolje finkcionišu sa paraboličnim štapovima koji su sporije akcije i rade celom dužinom blanka. Praktikuje se šupalj vrh, ali se rade i sa punim vrhom”, objašnjava Zoran i naglašava da se za ultralajt džig uglavnom koriste štapovi duži od dva metra, sa tankim vrhom i od punog karbona. Izuzetno su oštri i osetljivi, rade u vršnom delu, jake su kičme, veoma su brzi i imaju oznaku “extra fast/fast”.

Zoran Mojsinjski je prve modele spinera i kašika napravio 1990. godine i još tada je želeo da budu malih dimenzija. Događaji s kraja dvadesetog veka mnogo su promenili njegov život: slično slavnim precima, preživeo je golgotu Albanije. U godinama, na razmeđi vekova i milenijuma, bilo je malo vremena za ribolov, ali su snovi i ideje o malim lovnim varalicama koje će verno imitirati insekte iz prirode rasle iz dana u dan. To ga je održavalo u životu. I dan-danas čuva svesku sa crtežima i idejama.

“Suština je u prezentaciji, refleksiji i vibraciji. Zato sve radove dugo testiram pre nego što nađu put do ribolovaca”, kaže Zoran Mojsinjski. Tako je 2010. godine, za opkladu, nastala “bomber osa”, napravljena od malog jajastog plovka u dekoru osice, za ribolov na površini. Vobler “klasik osa” nastao je 2004 . godine, za klena na Moravi.

"Krank", "larva", "kašike" i spineri

Vobler “krank” je posebna priča. Nastao je krajem 80-ih, modifikovan je nebrojeno puta, a namenjen je varaličarenju u srednjem toku i pri dnu. Poslednja u nizu je “larva vobler”, stvorena za ribolov po dnu, za kasno leto i ranu jesen.

“Kašike” i spineri Zorana Mojskinjskog su spoj umetničkog i ribolovačkog dara. Suština je u njihovoj “startnosti”, odnosno da se pri samom kontaktu sa vodom “vrte” i “rade”. “Refleksija koju prave “na prvu”, donosi ulov”, kaže Mojsinjski. On pravi male “kašike” za stajaće vode, takozvane “area spoon” i “action spoon” za potoke i reke, težina od jednog do tri grama.

U poslednje vreme kod nas se pojavio još lakši način varaličarenja, takozvana “nanolajt” (nanolight) tehnika. Štapovi su težine bacanja od nula do dva grama i lakši, a najveće varalice su kraće od jednog centimetra. Nanolajt varaličarenje namenjeno je i pecanju negrabljivih vrsta riba. Pokazalo se da takve mamce uzimaju i beovice, skobalji, babuške, pa čak i šarani. U nanolajt varalice, pored mikro spinera, spadaju i “kašikice” od 10 mm, voblerčići do 12 mm, kao i “micro fly jig” kreacije.

Umetnost je voditi takve varalice. Pošto su lagane, prilikom prezentacije treba dozvoliti strujanju vode i osećaju ribolovca da stvore "radnu" vibraciju. Ponekad je dovoljno samo pola okreta ručice mašinice. To naročito važi kada u “čaši vode” tražite pastrmku. Ona je tu. Ne vidi se, ali vreba iza kamena ili iz čkalje. Ona ne juri za mamcem, već ga čeka, i uzeće ga samo ako joj se iz nekog, samo njoj znanog razloga dopadne. Napad pastrmke na varalicu je neopisiv: može se samo doživeti i u njemu uživati.

Staništa pastrmke nažalost su ugrožena. Riba je plašljiva i nepoverljiva: teško ju je isprovocirati i kad je gladna, a kamoli kad nije.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Uputlili su se u paraćinski i varvarinski atar, jer trebalo je overiti tek izvađene dozvole za rekreativni ribolov u 2023. godini.

A tamo ih je sačekala “epska” borba sa ni manje ni više nego “moravskom ajkulom”!

Niko nije očekivao štuku. I to kakvu!

Iako se “spadalo sa gripa”, sa nogama u vodi i okrvavljenim rukama, štuka se našla na sigurnom. Mr. “D”, šed namenjen smuđu, završio je u ustima štuke teške oko šest i po kilograma.

U priobalju nije bilo bele ribe, što znači da nije bilo ni smuđa. Ribolovci se na tom mestu nisu dugo zadržali, već su krenuli dalje, na nepoznat, ali idealan teren u varvarinskom ataru.

Veliki vir, voda u kontratoku sa mnogo prepreka, kombinacija muljevitog i šljunkovitog dna, nagli prelazi iz plitkog u doboko i obrnuto, jaka struja koja u momentu izbaci olovnu glavu na površinu ili je smota pod neki kamen ili deblo.

Pet minuta nakon ispitivanja terena – bum!

Brus je imao lepog moravskog barona na štapu, teškog oko četiri i po kilograma.

Uz rešenost da se na ovu vodu ponovo dođe (jer su izlasci na vodu, upornost i vera garancija ulova), u ustima ribolovaca nažalost je ostao gorki ukus plastike i prljavštine…

Pogledajte kako je izgledala borba sa moravskom ajkulom i pecanje smuđa Varvarinca!

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Meštani ga zovu “zlatno”, po selu Zlatari koje je delom potopljeno, a delom izmešteno izgradnjom brane na reci Rasini. Sadašnje ime, jezero Ćelije koje iz satelita ima oblik zmaja, dobilo je po naselju povrh jezera. Akumulacija je potopila groblje i crkvu. Meštani kažu da se u vodi ponekad vidi krst na vrhu crkve, a zbog mnoštva nekadašnjih bunara voda zna da se uskovitla i napravi virove. Prema legendi, u jezeru će se utopiti onoliko ljudi koliko je grobova voda potopila. Zbog toga je junake ove avanture povremeno obuzimala jeza, ali su se tešili da je to ipak bilo zbog zime.

Saga zvana “smuđ” nastavlja se pričom sa jezera čija je dubina ponegde i 40 metara. Na Ćelijama se uglavnom varaličari iz čamca, odnosno tada su izgledi za ulov najbolji.

Po ko zna koji put na jezeru su se obreli Dragan Šilja Đorđević, Slobodan Brus Malinić i pisac ove reportaže. Šilja je organizovao ribolov i vešto upravljao čamcem, obilazeći mesta čija se imena ne otkrivaju. Osim jednog, “majmunskog”, poznatog po tome što predstavlja poslednju šansu za ulov, pa samo majmuni dolaze na to mesto da se upišu, ako do tada nigde nisu.

Tako su posle dugotrajne portage za “baronom” uradili i imenovani gosti na Ćelijama. Međutim, ni “majmunsko” mesto nije im dalo smuđa koji se sakrio u nekoj “ćeliji” na Zlatnom jezeru gde nema pravila. Smuđ migrira: ako je danas bio ovde, ne znači da će ga i sutra biti. Pojavi se tamo gde ga najmanje očekuješ. Čuvena trojka ga je svuda tražila, ali je “baron” za dlaku izmicao.

Tog dana je ipak bilo ulova koji su se pojavljivali na mestima na koja su naši ribolovci stizali prerano ili je trebalo otići na njih kasnije. Iako se nisu “upisali”, pecaroška trojka provela je izuzetan dan. Od varalica su korišćene velike “sirene” i “kosači”, mahom u “šartrez” dekoru, kao i olovne glave težine od 18 do 21 gram: bacali su i lakše i teže, koliko da se “razbije” maler.

Na Ćelijama ribolovac može da ostane bez pola pribora, a isto tako može i da se vrati kući bez izgubljene varalice. Našim pecarošima se desilo ovo drugo: ne pamte da su ikad više varalica izmenjali, a da nijednu nisu pokidali.

“Upis” Slobodana Brusa Malinića ili “smuđarak” uzeo je mamac “sa dna”. To znači da ribolovac oseti težinu tek kada počne da namotava strunu. Nije bilo udarca: u situacijama kad se oseti udarac, smuđ napada mamac prilikom odizanja sa tla ili prilikom propadanja. “Baron” zna i da “legne na mamac”, pa prilikom povlačenja obično dolazi do kačenja za škrge ili ispod usta. Na Ćelijama je korišćena tehnika “rusifikacije”: na taj način se na velikim dubinama najbolje oseća kontakt sa dnom. Nekoliko namotaja, pa pauza dok varalica ne dotakne dno. Broj namotaja se može menjati, ali to uglavnom diktira brzina mašinice i težina olovne glave.

Ovu bitku je dobio baron, pa mu čestitamo. Ali, ribolovačka trojka se sprema za povratak na Ćelije, jer igra traje do kraja februara.

Pogledajte kako izgleda zimski ribolov na Ćelijama!

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Većina varaličara će reći da je cug presudan. Bez obzira na to što smuđu servirate pravi mamac, i to učinite na pravom mestu, prezentacijom kakvu voli i u pravo vreme, smuđ ne mora da uzme varalicu. Kako ribolovci kažu: nije mu trenutak, odnosno cug. Dok čekate taj trenutak, obično će proći sati i dani, ali kad se sve “poklopi”, može se upecati i po nekoliko komada smuđa, čak i kapitalaca.

Smuđ je predator: nije najveći, ali je najzahtevniji. Sve mu smeta, sve mu nedostaje, voli i ne voli, hoće i neće. Nebitno da li su to blizina, daljina, dubina, protok vode, kamen, šljunak, trava, pesak, mulj, grane, prepreke, zakloni i čistine. Smuđ se može loviti svuda, a i ne mora.

Foto: Vladimir Milojević

Šta i kada jede smuđ

Smuđ voli da boravi i jede na terenima sa preprekama i zaklonima. Obično su to kontratokovi koji mu nanose plen. On čeka iza panja, grane, kamena ili trave i napada bolesne i ranjene ribice, ili plen koji se teško kreće. Bez razmišljanja će uleteti među kedere u plićaku i “rasterati” društvo.

U vrlo retkim slučajevima, smuđ se može zaleteti i na crva, glistu ili neki drugi živi mamac koji je pre svega namenjen somu.

Gde se krije smuđ

U zavisnosti od brzine protoka i prozirnosti vode, ili godišnjeg doba, ribolovac se odlučuje za izbor varalice koju će servirati "baronu".

Smuđ se peca od početka maja do kraja februara. Zabrana ribolova je od 1. marta do 30. aprila. To je vreme kad se smuđ mresti u gnezdima, bilo u tekućoj ili stajaćoj vodi.

"Staklenooki" je aktivan tokom čitavog lovnog perioda. U toplijim mesecima uglavnom se peca noću, voblerima, kada prilazi obali u potrazi za hranom. Obično su to šljunkovite ili kamenite obale, gde sve pršti od kedera. Voli površinske varalice izduženog oblika koje imitiraju povređene ribice ili one koje su se odmetnule od jata. One obično prave mirnije vibracije. Varaličar ih prezentuje "tvičkanjem" (povremenim cimanjem) između namotaja ili ujednačenim vođenjem. Uspešno može biti i "lerovanje" u bržoj vodi, kad varalica sama odrađuje posao svojom vibracijom od glave do repa. Cug se čeka u sumrak ili noću.

Kad je reč o silikonskoj varalici, suština je u odabiru veličine, vibracije, boje i težine olovne glave koja nosi udicu. U tome “leži” sve znanje ribolovca. Onaj ko se izveštio da sve to "pročita" i pravilno primeni, može se nadati ulovu, čak i kad nema cuga.

Varaličarenje “barona”

U najvećem broju slučajeva, smuđ se peca varaličarenjem, odnosno veštačkim mamcima, bilo da su to vobleri ili silikonske varalice. Ima i varaličara koji smuđa isključivo pecaju živim kederom, takozvanim "muvanjem". Obe tehnike mogu biti uspešne, ako se pogodi cug. Ima terena gde smuđ nikada nije video veštački mamac. Jednostavno, nije imao priliku, jer na toj vodi ribolovci koriste kedere.

Da li će ribolovcu izbiti štap iz ruke, da li će zazvoniti njegovi zubi na olovnoj glavi, hoće li da poveze strunu kao da je njiše povetarac ili će leći na mamac, to je već stvar iskustva i subjektivnog osećaja varaličara.

Sve ovo može biti udarac smuđa, odnosno znak da je uzeo mamac. Podrazumeva se da štap sve to detektuje i prenese ribolovcu. Varalica može biti šed, šed tvister ili tvister. Njegovu veličinu i otežanje diriguju uslovi na terenu na kome se peca. Da li će olovna glava na udici biti tri, pet ili 50 i više grama, to će proceniti varaličar.

Džigovanje, rusifikacija ili kombinacija

Kako i gde zabaciti varalicu? To zavisi od uslova na terenu, ali svaki iskusni varaličar će “gađati” nizvodno, čekajući da mamac padne na dno. Onda kreće prezentacija: smuđ najčešće uzima mamac kad ugao štapa u odnosu na obalu bude oko 45 stepeni. Kada se peca iz čamca, položaj štapa i obale je gotovo paralelan ili se baca više prema obali.

Velike reke, kao što je Dunav su specifične. Iskusni ribolovci znaju gde leži smuđ. Neiskusni pecaroši će zatražiti pomoć lokalaca ili iskusnog vodiča. Na stajaćim vodama uspeh donosi ispitivanje dna i traženje prepreka iza kojih se smuđ krije. Često to može biti odsek, odnosno nagla promena dubine, bilo da se radi od većoj ka manjoj ili obrnuto, kada se varalica svlači sa brega u dubinu.

Peca se “džigovanjem” (odizanjem olovne glave sa dna, od rukohvata ka vrhu štapa), “rusifikovanjem” (namotavanjem strune sa pauzama) ili kombinovanjem ovih tehnika. Kada je u pitanju džigovanje, postoji više škola koje na različite načine prezentuju ovu tehniku. Tako će drugačije džigovati Moravac iz centralne Srbije od ribolovca sa juga. Isti je slučaj i sa varaličarima koji love na Savi ili Dunavu, i isto važi za varaličarenje smuđa na stajaćim vodama.

Pecaroši “lokalci” će uvek biti uspešniji od “dođoša”. To zavisi od vode na kojoj se peca, ali i agresivnosti kojom se postupa prema štapu. Prezentacija varalice, odnosno ugao pod kojim se drži štap veoma je važna. Od toga zavisi kako će olovna glava pasti na dno i da li će varalica pravilno odraditi posao. Smuđ se može pecati i “vertikalom”, spuštanjem varalice u veliku dubinu iz čamca ili sa nekog uzvišenja, baš ispod nogu.

Siguran sam da svaki ribolovac, koji se bar jednom sreo sa ovom plemenitom vrstom ribe, ima svoju priču. Jer, cug kratko traje.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Kako su objavili na svom fejsbuk profilu, na pisti Živa održano je 12 ribolovačkih takmičenja.

U narednoj 2023. godini, na najlepšoj pecaroškoj pisti u Srbiji planira se osam manifestacija, sa preliminarnim datumima održavanja:

1 Treća Zlatna hranilica (23. april)

2 Udica na plovak (klupsko takmičenje - 14. maj)

3 Drugi otvoreni kup Živa 2023. (11. juna)

4 Treći Carp kup - 30 sati Žive u okviru koga se održava i Druga papkijada Živa 2023 (20. avgust)

5 22. Štukijada Živa 2023. (24. septembar)

6 Treći spin kup (8. oktobra)

7 Šesta Zlatna trokraka (4. novembra) i

8 Četvrti Spin kup (12. novembra)

Organizatori napominju da su neka takmičenja izbačena iz kalendara manifestacija. Praćenje rada ribe uslovljava pomeranje datume ostalih manifestacija, a razmatra se i organizacija Bass kupa, jer je prisustvo ove grabljive ribe sve veće na našim vodama.

Sva takmičenja će se održati u nedelju, osim Zlatne trokrake koja se tradicionalno održava subotom. Svi takmičari moraju imati ribolovačke dozvole.

Bistro i u 2023. godini!

(Telegraf.rs)

Gostima se obratio Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, iskazujući poštovanje prema lovcima i članovima Lovačkog saveza koji su minulih decenija predano radili kako bi unapredili ovu važnu društvenu, privrednu i turističku oblast.

Mirović je izjavio da će Pokrajinska vlada izdvojiti vanredna finansijska sredstva za unapređenje svih lovačkih objekata u okviru JP „Vojvodinašume“ i drugih potencijala u oblasti značajnoj za domaće lovce, kao i one iz inostranstva. Pokrajinska vlada će unaprediti oblast koja će u narednim godinama biti važna za razvoj svih oblika ekonomije, posebno turizma, kao i za očuvanje prirode i biodiverziteta.

Željko Sušec, predsednik Lovačkog saveza Vojvodine, uručio je Miroviću "Zlatni rog", najviše priznanje za vanredni doprinos razvoju lovstva Vojvodine. On je istakao da je ovaj muzej rezultat predanog rada u proteklih 100 godina i da predstavlja dug prema svim osnivačima i učesnicima u radu i unapređenju lovstva u AP Vojvodini.

Svečanosti su prisustvovali i Vladimir Galić, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, zatim Branko Ćurčić, potpredsednik Pokrajinske vlade, Nemanja Erceg, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine i drugi.

(Telegraf.rs)

Ovaj mali grad, nekadašnjeg imena Poreč, u opštini Majdanpek u Borskom okrugu, nalazi se na samoj obali Dunava. Minulih dana, Milanovac je bio domaćin jednog od najvećih godišnjih skupova ljubitelja ribolova u Srbiji. U spomen na velikog čoveka i ribolovca Milana Pešuta, nadaleko poznatog Miše Gvozdenog, ovaj pecaroški događaj je i dobio naziv “Memorijalni varaličarski turnir Miša Gvozdeni”.

U gradu "dunavskog vuka"

Foto: Vladimir Milojević

Na turniru su učestvovala 132 takmičara iz cele Srbije koji su ulovili 47 riba. Pobednik je Vladimir Božanić iz Donjeg Milanovca, sa četiri smuđa ukupne težine 4.200 grama. Drugoplasirani je Dalibor Živković, takođe iz grada domaćina, sa četiri smuđa ukupne težine 2.700 grama. Na trećem mestu našao se Ivica Gavrilović iz Prahova, sa dva smuđa ukupne težine 2.050 grama. Priznanja su dobili svi plasirani takmičari, od četvrtog do desetog mesta. Nagrade su dobili najstariji i najmlađi učesnici turnira, dame ribolovci, te mnogobrojni sponzori i prijatelji turnira.

“Drago mi je što je naš varaličarski turnir prerastao u jedan od najvećih godišnjih ribolovačkih skupova u našoj zemlji. On je poseban po tome što ga organizujemo u spomen na velikog čoveka i ribolovca Milana Pešuta, čika Mišu Gvozdenog, od koga smo naučili sve što treba da se zna o životu – izjavio je Milan Panić, organizator Memorijalnog varaličarskog turnira “Miša Gvozdeni”, u Donjem Milanovcu.

Dok je Miša Gvozdeni bio živ, ribolovcima koji su dolazili u Donji Milanovac bio je domaćin i vodio ih na mesta gde će sigurno upecati ribu, naročito smuđa. Gosti pecaroši od Gvozdenog su naučili sve što treba da znaju o kulturi prema vodi i ulovu, a naslušali su se i priča o dunavskim tajnama, slušajući i stihove Mišinih pesama. Gvozdeni je pisao kradom, stidljivo, ne želeći publicitet. Sve što je radio imalo je veze sa Dunavom, tu je i ostajalo. Takav je bio Miša Gvozdeni, dunavski vuk u čiju čast dolaze ribolovci varaličari iz svih krajeva Srbije i okruženja da se takmiče i pokažu ko je veštiji u večnoj borbi sa dunavskim smuđem. Tako je bio i ovog decembra na Milanovačkom keju, gde se okupilo više od 130 varaličara. Uslovi za pecanje su bili idealni.

Ćuprijska ekipa, članovi Udruženja rekreativnih ribolovaca “Varaličar”, redovni su učesnici na turniru “Miša Gvozdeni”. Uz domaćina i tradicionalno brojne Nišlije, Ćupričani su rado viđeni gosti. I jedna gospođa Zlata iz Beograda je redovan učesnik takmičenja. Ovo je njen teren i, kako kaže, drago joj je što se svake godine u decembru okuplja veliki broj ribolovaca, pa Milanovac oživi.

Na turniru i "Formaks" fideraši

Iako je Dunav bio veoma tajanstven i nepredvidiv i nije bilo lako tražiti smuđa u njegovim dubinama, ulovi su bili za svaku pohvalu. Na udicama se u dva navrata pojavio i šaran koji je regularno uzimao silikonski mamac, namenjen smuđu.

Pored tradicionalno dobre organizacije i vrhunskih uslova za pecanje, četvrti Memorijalni varaličarski turnir “Miša Gvozdeni” obeležili su fideraši, članovi ekipe “Formaks” koja je bila učesnik i pobednik svetskog prvenstva u fider ribolovu.

Šta će fideraši na varaličarskom kupu? Kažu da je i njima u prvi mah poziv za učešće zvučao neobično, ali poziv Milana Panića, prijatelja i člana ekipe “Formaks” nisu želeli da odbiju. Kako su izjavili, dobili su štapove, varalice i priliku da se ravnopravno takmiče sa kolegama varaličarima.Sa ekipom “Formaksa” bio je i Aleksandar Saša Popović, učesnik svetskog takmičenja u lovu basa, u Americi; osvojeno četvrto mestu u jakoj konkurenciji ribolovaca koji isključivo pecaju ovu ribu, veliki je uspeh Popovića i cele srpske ribolovačke ekipe.

Posebno raduje činjenica da su u 2022. godini ribolovci, uz odbojkašice, bili najuspešniji sportisti i reprezenti Srbije u svetu.

Ribolov je sve popularniji i sve više mladih odlazi na reke i jezera da bi uživali u ovom rekreativnom sportu. Neki mladi ribolovci će postati i takmičari, pa i reprezentativci, bez obzira na izbor ribolovačke tehnike.

Kako se odvijao memorijalni turnir u Donjem Milanovcu, pogledajte u video snimku!

Svim učesnicima, organizatorima i ljubiteljima sportskog ribolova u narednoj godini želimo još mnogo uspešnih turnira.

Bistro!

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Kako prenosi portal Lovačkog saveza Srbije, doktor Mahmud Al Dagistani, na čelu KSS, sastao se sa Bratislavom Ćirkovićem, predsednikom LSS. Dagistani je čestitao predsedniku Ćirkoviću na reizboru i poželeo mu sreću u novom mandatu.

Čelnici oba saveza razgovarali su o mnogim temama lovstva i kinologije i razmenili mišljenja o ovim značajnim oblastima. Posebna pažnja bila je usmerena na oblast lovne kinologije, kao i na zajedničke probleme obe institucije. Kinološki savez Srbije i Lovački savez Srbije imaju zajedničke ciljeve - isti delokrug i zajedničko članstvo, jer su lovstvo i kinologija nerazdvojne karike.

Dagistani i Ćirković konstatovali su da su za opstanak LSS i KSS neophodni dobri odnosi. Buduća saradnja ova dva saveza će doneti benefit svim poštovaocima kinologije i lovstva, pogotovo ljubiteljima lovne kinologije.

(Telegraf.rs)

Došli su hladni dani, riba je „legla“ i sprema se za zimu. To se dešava svake godine u određenim delovima rečnih tokova, takozvanim „zimovnicima“. U njima se formiraju jata, u delovima gde su vode dublje a tok mirniji i tu riba čeka proleće. Nađe se tu više vrsta, od predatora do bele ribe.

Čovek, najveći predator koji je na vrhu lanca ishrane, često posećuje zimovnike, gde mu je ulov zagarantovan.

Velika Morava Foto Shutterstock

Ribokradice ne poštuju ni mrest

Ribokrađa postoji otkad je sveta i veka, a biće je ko zna do kada. Kakva sila nagoni čoveka da krši prirodne zakone, a da nije reč o gladi? Neko će reći: „To je borba za opstanak“.

Za opstanak se jedino bore nedužna stvorenja koja stradaju zbog nezajažljivosti čoveka koji ribu otima ogromnim udicama, kukama, stringerima, mrežama, čuvarkama… Taj primitivni osećaj pobede nad slabijim od sebe nije svojstven prirodnim zakonima, jer se ne rukovodi potrebom za opstankom. To čak nije ni animalni instinkt.

Zakoni prirode su neuporedivo humaniji od ljudskih. Čovek danas ne lovi da bi se prehranio. Takvi su malobrojni i oni ne uzimaju više od onoga što im je potrebno. Zakon je predvideo dnevne količine ulovljene ribe, u zavisnosti od vrste i veličine, koje su dovoljne za prehranu: do pet kilograma bele ribe ili tri ribe plemenite vrste do pet kilograma težine.

Čemu onda krivolov? I dokle? Ta pitanja ostaju bez odgovora, jer u začaranom krugu krivice, odgovornosti i nadležnosti stradaju nedužne ribe. Ovde govorimo o njihovom neregularnom, nesportskom, protivzakonitom i bezočnom izlovljavanju.

Pre pola veka, ribokrađa je bila beznačajna, jer se kralo onoliko koliko su alat i tehnika dopuštali. S početkom novog veka, ribokrađa postaje veliki problem. To je sada veoma unosan posao, a šteta po riblji fond je neprocenjiva. Iz vode se izvlači sve, bez obzira na godišnje doba, vrstu ili veličinu ribe. Ne poštuje se ni mrest. Pritom, koristi se najmoderniji alat, zbog čega je riblji fond u rekama Srbije desetkovan. To nije proizvoljan podatak. Sportski ribolovci kažu: „Iz godine u godinu sve je manje ribe. Odnose je ribokradice, ali i nesavesni ribolovci koji ne poštuju dnevnu količinu ulova.“

Grabuljaši, strujaroši i ostali

Grabuljaši su najraširenija „sorta“ otimača ribe. Oni povlačenjem otežane, velike i oštre trokrake udice sa dna zimovnika, gde leži najviše ribe, mogu da zakače i izvuku kapitalnog soma ili šarana, smuđa, odnosno štuku ili belu ribu. Ulov odmah ide u gepek auta, pa na prodaju. Problem je u tome što niko ne pita odakle im riba, pogotovo ona koja je zabranjena za lov ili je u mrestu.

Sledeća sorta ribokradica su „strujaroši“, sa čamcem, akumulatorima, klemama, žicama i ko zna još čim kako bi došli do ribe koja opet završava u prodaji.

Iz godine u godinu problem postaje sve veći, a ribokradice posao obavljaju sve bestidnije. Primera ima mnogo i svuda. Deo reke od drumskog mosta (Žućka) na Velikoj Moravi, bezmalo u centru Ćuprije, pa nizvodno prema tzv. „Pantinom viru“, sa obe strane je zimovnik koji ribokradice rado posećuju.

Iako i u zimovnicima postoje dnevne kvote, one se ne poštuju. Dozvoljena je jednokraka udica do veličine 10, na predvezu ne dužem od 30 centimetara, ali se i to zaobilazi.

Iako zasad nema promena povodom ovog velikog, višedecenijskog problema u ribolovu na našim vodama, odgovorni ribolovci smatraju da bi najbolje rešenje bila bi totalna zabrana ribolova i drastična primena zakonskih odredbi.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Istraživanje će sprovesti biolozi sa Katedre za ribarstvo, pri Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno matematičkog fakulteta iz Novog Sada.

Za potrebe istraživanja biće postavljene ribarske mreže raznih promera na nekoliko lokacija (Bečejska brana, razni delovi reke i ušće Tise u Dunav), a vršiće se i elektroribolov, čija je primena posvećena naučnoistraživačkom radu u ribarstvu.

(Telegraf.rs)

Konstitutivna sednica NO LSS održana je u sredu 9. novembra, a već narednog dana, 10. novembra je upriličen prvi sastanak članova Suda časti.

Ovo je bila prilika da se članovi Nadzornog odbora i Suda časti Lovačkog saveza Srbije upoznaju, naprave plan i program rada za naredne četiri godine i izaberu predsednike. Za predsednika Nadzornog odbora izabran je Nikola Radulović iz LU „Gornja Resava“ iz Despotovca. Predsednik Suda časti postao je Branislav Anđelković, član Lovačkog udruženja „Zemun“ iz Surčina.

(Telegraf.rs)

Ovu tradicionalnu ribolovačku manifestaciju organizovao je Klub sportskih ribolovaca "Dunav" iz Karavukova. Pecao se isključivo smuđ i bodovao svaki ulov, po sistemu “jedan gram - jedan bod”.

“Staklenookog”, “barona” ili jednostavno smuđa, najcenjeniju grabljivicu varaličara, lovilo je 96 vrsnih ribolovaca. Najviše uspeha imao je Vladimir Vidanović Vida iz Niša koji je osvojio 4.405 bodova i zauzeo prvo mesto. Drugoplasirani je Miloš Dragić iz Novog Sada, sa 3.040 poena, a treći Nikola Bundalo iz Futoga (1.970 bodova).

Na ovoj omiljenoj ribolovačkoj fešti i popularnoj destinaciji pecaroša nadmetali su se takmičari iz mnogih gradova Srbije: Kragujevca, Niša, Šapca, Bečeja, Futoga, Novog Sada, kao i meštani opština u okolini Karavukova. Jedanaestu “Smuđijadu” je uveličala jedina dama ribolovac, Aleksandra Rakić iz Petrovca na Mlavi. Najmlađi takmičari bili su 14-godišnji Nemanja Gligorić iz Doboja i 12-godišnji domaćin Uroš Jeftanović. U Karavukovo su stigli i gosti iz Republike Srpske, članovi SRU “Bosna” iz Doboja, ribolovci iz Bijeljine i gosti iz Ogulina u Hrvatskoj.

Takmičarima na stazi su, po tradiciji, služene kobasice sa roštilja, a dodela nagrada i zajednička večera upriličeni su u restoranu “Niš” u Bogojevu.

U ime organizatora takmičenja, Kluba sportskih ribolovaca “Dunav” iz Karavukova, učesnicima nadmetanja i ostalim ljubiteljima ribolova obratio se dosadašnji predsednik Kluba Dejan Antanasković. Uz zahvalnost gostima, Antanasković je najavio da će od 1. decembra “Dunavom” rukovoditi mlade snage.

Karavukovo je naselje u opštini Odžaci, na severozapadu Srbije: pripada Zapadnobačkom okrugu AP Vojvodina, a od Republike Hrvatske ga razdvaja Dunav. Postoji mnogo anegdota vezanih za nastanaik imena Karavukovo i sve se odnose na period turske vladavine u Srbiji. Većinu stanovnika čine ljudi poreklom iz Vranja (Pčinjski okrug) koji su nakon Drugog svetskog rata nastanili ovaj deo Srbije.

Dunav je omiljena reka pecaroša i sva ribolovačka takmičenja koja se održavaju na čitavom toku reke izuzetno su popularna. Varaličari naročito pohode Karavukovo, Donji Milanovac i Kladovo gde je takmičenje, nažalost, ove godine izostalo. Sva ribolovačka takmičenja su revijalnog karaktera: osim druženja, popularizuje se ribolov (u ovom slučaju varaličarenje) i skreće pažnja javnosti za potrebom očuvanja prirode i ribljeg fonda.

Posebnu važnost takmičenju dao je Robert Bicok, direktor svih reprezentacija Saveza sportskih ribolovaca Srbije. Ribolov je u ekspanziji, što govore ovogodišnji visoki plasmani koje su reprezentativci postigli na svim nivoima takmičenja, od balkanskih do svetskih.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Agresivan lovac iz plitkih voda

Prebivalište štuke su uvale sa slabim protokom vode, mnoštvom granja, trske, trave i prepreka. Retko je ima na velikim dubinama, posebno u vodama poput jezerskih, koje su škrte zaklonima i preprekama. Ona voli da čeka plen u plićaku, gde vešto koristi mimikriju. Kada je aktivna, nepomična je u zaklonu. Neće napasti jato, već će čekati da se približi neka usamljena riba. Kad uoči plen, zauzima poseban položaj za napad, nakon čega sledi egzekucija. Štuka je izuzetno brza: dostiže i 60 km na čas. Zbog agresivnosti pri napadu popularna je kod sportskih ribolovaca.

Foto: Vladimir Milojević

Najbolje pecanje - pred prvi sneg

Sezona lova na ovu ribu ne prestaje gotovo tokom cele godine, izuzev u vreme mresta, od 1. februara do 31. marta. U tom periodu štuka nije aktivna, ali od kraja avgusta do početka mresta, prilike za trofejni ulov su velike. Iako je najaktivnija u februaru, neposredno pred mrest, jesen je najbolji deo sezone za lov štuke, naročito druga polovina jeseni, i tada se mogu upecati najveći primerci. Vetrovito, oblačno i hladno vreme uoči prvog snega je najbolji period za ribolov štuke. To je ujedno i vreme kad se većina vrsta bele ribe sprema za prezimljavanje. Štuka se tada spušta u niže slojeve vode i lovi plen prikradanjem, uz kratke i munjevite napade.

U periodu nakon mresta, velike štuke dolaze u plićak i tu ostaju jedno vreme da se odmore, nahrane i ojačaju. Kad se voda dovoljno zagreje, kreću ka većim dubinama gde borave tokom leta. U vreme mresta menjaju zube, slabije se hrane i u tom periodu je ribolov štuke zabranjen.

Štuka se hrani manjom ribom, rakovima, žabama, pa i pticama, a poznati su i primeri kanibalizma. Ima snažno telo, a veliko repno peraje omogućava joj dobar start i odličnu početnu brzinu. Uglavnom napada bolesne i povređene ribe koje ne pružaju veliki otpor. Na taj način ona pomaže očuvanju zdravog ribljeg fonda. Ima izuzetno rastegljiv želudac u koji može da se smesti plen do trećine njene veličine.

Tehnike ribolova

Ova grabljiva riba uglavnom se peca veštačkim mamcima (varaličarenjem), živim ili mrtvim mamcem (ribicom koja se kači na udicu) ili mušičarenjem. Na štuku se ide kvalitetnom opremom - jakim štapom i mašinicom više klase. Ako joj pravilno prezentujete varalicu, živi mamac ili mušicu, uspeh je zagarantovan.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Stari gosti, nova pravila

Organizatori “Bovan kupa” - Varaličarska sekcija “Niš” i Sportsko udruženje “Ribolovac” iz Aleksinca - ugostili su kolege iz Doboja u Republici Srpskoj, Vršca i Karavukova u Vojvodini, Donjeg Milanovca i Tekije sa istoka Srbije i ribolovce iz drugih gradova u Centralnoj Srbiji, sa juga naše zemlje, sve do Kuršumlije. Takmičenje su uveličale i dve mlade dame koje su ravnopravno sa kolegama bacale varalice, vešto ih vodeći kroz bovanske dubine. Kako i priliči, organizator ih je nagradio zbog učešća na Kupu. No, darovima tu nije bio kraj, jer su Natalija i Aleksandra dobile i posebne poklone - štap i mašinicu od pobednika Milana Panića koji im je ustupio svoju nagradu. Ovogodišnje takmičenje, kao i svako dosadašnje, bilo je revijalnog karaktera, zasnovano pre svega na druženju, razmeni iskustava i ribolovačkim pričama. Manifestaciju je propratio i veliki broj sponzora.

Dan je bio topao, voda bistra i izuzetno prozirna, sa veoma niskim vodostajem. Po prvi put za 12 godina održavanja Bovan kupa, propozicije ovog takmičenja su promenjene, a staza skraćena, izjavili su Vladimir Vidanović i Miloš Vučić, predstavnici organizatora. Novost na bovanskom Kupu su bile sudije: oni su merili težinu ulovljene ribe koja je odmah vraćena u vodu.

Takmičari i plasmani

Da “Bovan kup” nije obično takmičenje, pokazalo je učešće Milana Panića i Aleksandra Janjića, čuvenih varaličara koji su potekli sa Bovna i Moravice, odnosno Južne Morave i Dunava. Panić je Nišlija koju je karijeru počeo da gradi na Bovnu, nastavio na Dunavu, a već osam godina uspešno je realizuje na reci Ebro, u Španiji, kao suvlasnik čuvenog ribolovačkog kampa “Ebro dream fishing Formax stor and Milan Panić”. Upecao je mnogo velikih riba, ali je govorio da bi bio najsrećniji kad bi sa Bovna odneo pobedu, sa najvećom ulovljenom ribom.

Upravo to se i desilo: štuka teška 1.760 grama donela je pobedu Milanu Paniću.

Drugo mesto zauzeo je Goran Vesić iz Kragujevca, sa ulovom težine skoro 1,6 kilograma i osvojenih 3.170 bodova.

Treće mesto i 2.800 poena pripali su Aleksandru Janjiću, na čijim je varalicama bilo nekoliko grgeča i dve štuke. Janjić je reprezentativac Srbije u varaličarenju pastrmke. Na poslednjem međunarodnom takmičenju, Prvenstvu Balkana, koje je održano u Bosni i Hercegovini, ekipa Srbije u kojoj je bio i Janjić, osvojila je drugo mesto.

Ulove na Kupu ostvarila su 32 takmičara: upecana su 42 grgeča, 31 štuka i tri smuđa! Najvećeg grgeča (365 g) ulovio je Dejan Ljubić, a najvećeg smuđa (645 g) imao je Miloš Stojković.

Ribolovci iz Doboja, redovni gosti na “Bovan kupu”, sa svojim pobratimima iz Ćuprije uveličali su takmičenje. Najbrojnije ekipe bile su URR “Varaličar” sa sedam predstavnika i SRU “Bosna” sa šest učesnika.

Foto: Vladimir Milojević

Uspešna godina za srpske ribolovce

Naši fideraši, plovkaroši i varaličari ove godine su na svetskim ribolovačkim takmičenjima ostvarili zavidne rezultate i visoke plasmane koji su srpski sportski ribolov svrstali u sam vrh, izjavio je Aleksandar Janjić. On je dodao da naši ribolovci-reprezentativci ne bi morali da snose većinu troškova organizacije nastupa i putovanja kad bi njihovi uspesi bili dostupniji široj javnosti. No, magija jezera Bovan ne prestaje, jer se naredne godine očekuje još veći broj posetilaca i “obaranje rekorda” od 140 učesnika, postavljen pre nekoliko godina.

Naredni varaličarski kup će se održati 13. novembra u Karavukovu: na programu je 10. “Smuđijada”, koju organizuje Klub sportskih ribolovaca “Dunav” iz ovog mesta, na tromedji Srbije, Bosne i Hrvatske.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

Nakon nekoliko zajedničkih “selfija”, riba je pažljivo vraćena u vodu.

Vuku Radoviću i njegovim kolegama želimo još mnogo ovako dobrih ulova!

Bistro!

(Stevan Adamović/Telegraf)

Na takmičenju, u zemlji “kolevci” ovog načina ribolova, naša reprezentacija osvojila je odlično četvrto mesto. Na ribolovačkoj manifestaciji svetskog renomea učestvovalo je 25 zemalja, sa 65 dvočlanih ekipa sa svih kontinenata (prvi put u istoriji nekog svetskog prvenstva u ribolovu). Ovo takmičenje ima posebnu težinu zbog činjenice da su u timu domaćina (USA) učestovali poznati američki profesionalni ribolovci u ovoj disciplini, globalne mega-zvezde ribolova. Srpski ribolovci, koji se ovom disciplinom bave amaterski i imaju značajnije slabiju opremu, osvojili su visoko četvrto mesto!

Svetsko prvenstvo u ribolovu u disciplini “black bass” trajalo je tri dana (po osam sati svakodnevno). Takmičari su pecali u parovima (svaka zemlja je učestvovala sa po tri tima), iz brzih čamaca opremljenih snažnim motorima (čak i do 300 konjskih snaga), najnovijim sonarima i drugom najmodernijom tehnologijom. Lovilo se svim vrstama varalica, sa ciljem ulova maksimalno pet basova (vrsta Largemouth bass, latinski naziv Micropterus salmoides) koje je trebalo čuvati u specijalnim tankovima sa vodom na čamcima i doneti ih na kraj takmičenja, izmeriti i nakon toga ribu nepovređenu vratiti u vodu.

Foto: Aleksandar Sale Popović

Naša reprezentacija, u sastavu Aleksandar Popović, Jovan Lončar, Bojan Bojanić, Željko Sirar, Branko Stojaković, Dalibor Todorović i rezerve Ivan Mujović i Srđan Gajčić osvojila je odlično četvrto mesto (iza SAD, Južne Afrike i Italije). Dvojac Popović-Lončar u konkurenciji parova zauzeo je visoko 6. mesto i imao najveći ulov trećeg dana takmičenja (drugi na celom šampionatu). Aleksandar Popović je ulovio i drugu najveću ribu na ovom prestižnom svetskom prvenstvu, basa teškog čak 3.62 kilograma.

Kad je reč o sportskom ribolovu, bas predstavlja veoma interesantnu ribu koja u našoj zemlji nije autohtona i živi samo u nekim vodama na severu Vojvodine, kao što su Veliki Bački kanal i Bajski kanal.

Bas je jedna od najpopularnijih slatkovodnih riba: u svetu ga lovi ogroman broj ribolovaca, kako pojedinačno, tako i na velikim takmičenjima.

Čestitamo našim basolovcima i želimo im još veće uspehe na narednim takmičenjima!

Bistro!

(Telegraf.rs)

Izbornoj skupštini prisustvovala su 153 delegata od ukupno 157 članova. Kandidati za predsednika predstavili su se delegatima i izneli svoje predloge programa rada za naredni period.

Nakon glasanja izborna komisija utvrdila je sledeće rezultate:

Predsednik Lovačkog saveza Srbije je Bratislav Ćirković, zamenik predsednika LSS je Aleksandar Stanojević, predsednik Skupštine LSS je Dragoslav Milutinović (LU „Kruševac“ iz Kruševca, a zamenik predsednika Skupštine LSS Nebojša Jović (LU „Vranje“ iz Vranja).

Članovi Upravnog odbora su: Uroš Đoković (LU „Kraljevo“ Kraljevo), Nikola Lešjanin (LU „Paraćin“ Paraćin), Dejan Đurđević (LU „Mića Popović“ Barajevo), Zlatimir Rašić (LU „Dr Milenko Hadžić“ Svrljig), Aleksandar Miladinović (LU „Jagodina“ Jagodina), Željko Marinković (LU „Fazan“ Vladimirci), Boško Vulović (LU „Tamnava“ Koceljeva), Slađan Marković (LU „Golub“ Veliko Gradište) i Vladimir Videnović (LU „Minićevo“ Minićevo).

Predsednici pokrajinskih i regionalnih saveza, koji imaju više od 5.000 članova su po automatizmu članovi UO LSS.

Foto: LSS

Članovi Nadzornog odbora su: Milija Đorđević (LU „Hajduk Veljko“ Ćićevac), Miodrag Stojiljković (LU „Manojlovce“ Manojlovce), Nikola Radulović (LU „Gornja Resava“ Despotovac), Predrag Radosavljević (LU „Kolubara“ Lazarevac) i Milenko Dragićević (LU „Gučevo“ Loznica).

Članovi Suda časti su: Boban Lazić (LU „Vojvoda Milenko“ Požarevac), Nenad Kostić (LU „Golub“ Bujanovac), Branislav Anđelković (LU „Zemun“ Surčin), Milan Vukašinović (LU „Crni vrh“ Mali Zvornik i Slavoljub Todorović (LU „Fazan Sedlare“).

(Telegraf.rs)

Iako su ribolovci, Ćupričani baš i nisu vični pripremanju ribljih specijaliteta, pa su se prihvatili posla žirija. Kako polovina ćuprijske ekipe ne jede ribu, uz pomoć Nišlija, koje je predstavljao Vladimir Vidanović, Ćupričani koji jedu ribu, Dejan Ljubić i Dragan Savić, preuzeli su odgovornost.

“Kolorado” pobednik 12. Fišijade 

Dok je čorba ključala i riba se kuvala, na obalama Bosne uživalo se u lepom danu i svakojakim specijalitetima, od suhomesnatih proizvoda, preko uštipaka od testa do roštilja i pečenja. Vrhunac je bila volovska glava koja se, kako smo čuli od organizatora, pekla čitave noći da bi stigla na sto jedne od ekipa. Žiri se bavio ocenjivanjem u fer atmosferi. Svaka čorba probana je po nekoliko puta. Odluka je morala da bude pravedna i poštena. Bodovali su se izgled, miris i ukus čorbe. Bilo je i publike, koja je navijala iz sveg glasa, ali je žiri ostao dosledan.

Pobednik 12. Fišijade “Ratko Bogdanović” u Podnovlju je ekipa “Kolorado”.

Da bi stigli na šesti varaličarski “Bosna kup”, Ćupričani su se sa svojim domaćinima na drugu obalu Bosne prevezli skelom. Bio je to jedinstven doživljaj. Zaigrale su uspomene iz vremena kada je na Velikoj Moravi kod Ćuprije radilo nekoliko skela, koje su ratare prevozile sa jedne obale na drugu. Dobri skeledžija na Bosni nije želo da naplati prevoz. Ipak, nije moglo da prođe bez časti koju je starina zaslužila za svoj rad i trud.

Reka Bosna, mirna, krotka, umnogome podseća na Veliku Moravu i pruža razna zadovoljstva. Jedno od njih je i ribolov.

Sličnosti između Dobojlija i Ćupričana su u tome što su i jedni i drugi odlični ribolovci, a slične su i reke Bosna i Velika Morava. SRU “Bosna” i URR “Varaličar” iz Ćuprije nastavljaju da grade uspešnu saradnju, započetu prošle godine sporazumom o bratimljenju dva udruženja, potpisanim u Ćupriji. Sve što se dešavalo u Ćupriji, u septembru na "Most kupu", i početkom oktobra u Doboju, poprima dimenzije mogo veće i značajnije od samog ribolova.

Šesti varaličarski kup SRU “Bosna”, najveći do sada

Na obalama reke Bosne, kod Doboja, održan je i šesti varaličarski kup SRU “Bosna”. Na dosad najvećem takmičenju učestvovalo je 130 varaličara iz Hrvatske, Federacije BiH, Srbije i Republike Srpske. Vrhunska organizacija i gostoprimstvo doprineli su da se svaki ribolovac oseća počastvovanim što je došao u Doboj. Varaličarski skup bio je posvećen nedavno preminulom predsedniku SRU “Bosna” Ratku Bogdanoviću. Održan je minut ćutanja, a Ratkov sin David preuzeo je plaketu koja je posthumno dodeljena njegovom ocu, čoveku koji je u ribolovu video mogućnosti za povezivanje ljudi, širenje sportske kulture i turizma, očuvanje prirode i njenih znamenitosti.

Konkurencija je bila izuzetno jaka, jer varaličari iz Hrvatske uvek dolaze spremni i dobro opremljeni za sve izazove. Oni su rivali na stazi, ali i veliki prijatelji. Pobedilo je druženje, što je i cilj ovakvih manifestacija, gde god da se održavaju. Takmičenje je proteklo u fer i sportskoj atmosferi, sa mnoštvom ulova, ponajviše štuke i klena i ponekog smuđa i grgeča. Sva riba je nepovređena vraćena u vodu. Iako je skup bio revijalnog karaktera, nagrade su bile vrhunske, kao i dosad. Za njih se pobrinuo veliki broj sponzora, kao i pokrovitelj, Grad Doboj, koji podržava ovakve manifestacije.

Foto: Vladimir Milojević

Pobednik Slobodan Malinić Brus poneo je u Ćupriju pune ruke nagrada, izjavivši da se odužio domaćinima i ispunio obećanje da će pobediti na njihovom terenu. Ekipa Ćupričana ostvarila je važne kontakte sa predstavnicima Hrvatske, iz Varaždina, Ogulina i Koprivnice, te domaćim takmičarima iz Federacije BiH i Republike Srpske, kao i sa gostima iz Srbije, kojih je ovoga puta bilo od Apatina do Kuršumlije.

(Telegraf.rs/Vladimir Milojević)

Vajska “Štukijada” održava se svake prve subote u novembru. Na njoj učestvuje više od 80 ekipa, a manifestaciju poseti preko 200 ljubitelja ribolova. Ovo SRD već priprema narednu, ekipnu ribolovačku manifestaciju na Živi. Reč je petoj Zlatnoj trokrakoj udici čije održavanje je planirano za 5. novembar. Na ovom ekipnom takmičenju (dva takmičara na četiri štapa) obavezne su godišnje dozvole (po potrebi i dnevne). Okupljanje učesnika, zajednički doručak i izvlačenje brojeva je od 6 do 7 h, a takmičenje traje od 8 do 14 časova. Obezbeđeni su pehari, novčane nagrade i već čuvene Zlatna, Srebrna i Bronzana trokraka udica za tri najveće ribe.

Posle pete Zlatne trokrake udice, 20. novembra na pisti Živa će biti održana XXI ekipna “Štukijada” (po dva ribolovca na četiri štapa). Povodom zahteva velikog broja varaličara, SRD “Šaran” Vajska za 27. 11. Ili 4. 12. najavljuje i drugi Spin kup “Živa” 2022, ukoliko vremenski uslovi dozvole (po povlačenju vodene vegetacije). Detalje manifestacija i propozicije takmičenja zainteresovani učesnici mogu pogledati na fejsbuk profilu SRD "Šaran" Vajska.

Sportsko ribolovačko društvo “Šaran” iz Vajske kod Bača osnovano je 1946. g. a u sadašnjem pravnom obliku posluje od 2002. godine. Osnovano je sa ciljem da ujedini sve ribolovce Vojvodine i pruži svaku vrstu pomoći. Udruženje organizuje školu ribolova za decu do 14 godina, kao i pojedinačna i ekipna takmičenja.

Svim učesnicima manifestacije želimo još masovnije učešće ljubitelja ribolova i takmičara i još bolje rezultate.

Bistro!

(Telegraf.rs)

U okviru ovog objekta, koji će imati više prostorija, planirano je klanično odeljenje, odeljenje za hlađenje i zamrzavanje divljači, odeljenje pandlovanja divljači i magacinska prostorija za smestaj hrane za fazansku divljač.

Lovni turizam jedan je od segmenata turističke privrede ovog kraja Srbije, u kome je akcenat stavljen na biodiverzitet. U skladu s tim, on privlači ljubitelje prirode, ali doprinosi i ekonomskom napretku. Zavisno od afiniteta posetioca, u opštini Petrovac na Mlavi se može uživati u aktivnom odmoru kroz „lov fotoaparatom“, ili u ravničarskim i brdsko-planinskim lovištima u kojima su zastupljene različite vrste divljači. Lovačka udruženja koja upravljaju lovnim područjima na teritoriji Opštine nastoje da kroz domaćinsko poslovanje brinu o životinjskim vrstama koje naseljavaju ove predele. LU „Trest“ kroz uzgoj fazana u staništima kojima gazduje brine i o održavanju fonda ove pernate divljači.

Opština Petrovac na Mlavi je finansijski podržala infrastrukturni projekat, opremanje i izgradnju objekata u službi rada LU „Trest“ kroz osavremenjavanje fazanerije i stvaranja boljih uslova za razvoj lovstva. Sredstva su dobijena na osnovu Javnog poziva za razvoj sporta i omladine koji je opština Petrovac na Mlavi raspisala početkom ove godine. LU „Trest“ se kroz ovaj vid domaćinskog gazdovanja trudi da unapredi fond pernate divljači, ali i da na održiv način stvori adekvatne uslove za razvoj lovnog turizma na teritoriji Opštine.

(Telegraf.rs)

Pčinjski lovni okrug kao jedinog kandidata za funkciju zamenika predsednika Skupštine predložio je Nebojšu Jovića.

Na održanoj sednici Upravnog odbora Lovačkog saveza centralne Srbije i Lovačkog saveza zapadne Srbije objavljene su liste kandidata za predstojeće izbore LSS.

Kandidati LS Centralne Srbije su: Velizar Miljković (za predsednika LSCS), Dragoslav Milutinović (predsednik Skupštine), Uroš Đoković i Nikola Lešjanin (Upravni odbor), Milija Đorđević (Nadzorni odbor) i Vukić Kostić (Sud časti). Kandidati LS Zapadne Srbije su: za zamenika predsednika Aleksandar Stanojević, za Upravni odbor Vladimir Pavlović i Boško Vulović, za Nadzorni odbor Milenko Dragićević i za Sud časti Miroslav Gavrilović. LSZS je podržao predolg Lovačkog saveza Centralne Srbije i pružio podršku Velizaru Miljkoviću za kandidaturu na mesto predsednika.

Na sastancima Podunavskog, Braničevskog i Mačvanskog lovnog okruga doneta je odluka da kandidat na predstojećim izborima bude dosadašnji predsedink LSS Bratislav Ćirković.

Kandidati Braničevskog lovnog okruga su: za Upravni odbor Slađan Marković, za Nadzorni odbor Nenad Životić i za Sud časti Boban Lazić

Kandidati Mačvanskog lovnog okruga su Darko Mitrović (zamenik predsednika), Radislav Isailović (zamenik predsednika Skupštine), Željko Marinković (Upravni odbor) i Milan Vukašinovič (Sud časti).

Lovački savez Kosova i Metohije kao svog kandidata na izborima LSS predložio je Bratislava Ćirkovića i podržao listu LSV sa svojim kandidatima za ostala funkcije u Lovačkom savezu Srbije.

(Telegraf.rs)

Na 11. Svetskom prvenstvu u fider ribolovu, koje je održano 8. i 9 oktobra u mestu Kinrooi u Belgiji, reprezentacija Srbije "Formax feeder team Serbia" u sastavu: Aleksandar Batanović-Batke, Stevan Cvetić-Cvele, Darko Todosijević-Dare, Nenad Petronijević-Špaća, Saša Cuckić-Cule i Dalibor Okolić-Zaja, zajedno sa pratećom ekipom koju su činili selektor reprezentacije Dušan Veljković-Dule, trener Miloš Petković-Miško i pomoćni trener Aleksandar Radović-Jole, osvojila je najsjajnije odličje. Srbija je, nakon osvojenog 3. mesta 2017. godine u Portugaliji, prvi put postala prvak sveta u fider disciplini sportskog ribolova!

Takmičenje se odvijalo dva dana. Već prvog dana, Srbija je povela ispred Mađarske i Češke sa 3, odnosno 3.5 boda razlike (najbolji rezultat tog dana ostvario je Aleksandar Batanović koji je bio prvi u svom sektoru, Saša Cuckić drugi u svom sektoru i Stevan Cvetić treći). Kvalitetnim pecanjem kompletnog tima, Srbija je odbranila stečenu poziciju i postala svetski prvak, ispred drugoplasirane Engleske i trećeplasirane Mađarske.

Na ovom Svetskom prvenstvu učestvovali su takmičari iz čak 23 zemlje. U pojedinačnom plasmanu, Stevan Cvetić je osvojio 4. mesto, sa istim brojem sektorskih plasmana kao trećeplasirani, ali nažalost sa manjom kilažom. Aleksandar Batanović je bio na 23. mestu, Saša Cuckić na 30-om, Nenad Petronijević je bio 33. i Darko Todosijević 41.

Fider ribolovačka disciplina je aktivna od 2010. godine. Reč je o tehnici sportskog ribolova u kojoj je svojstvena upotreba hranilice. Ovo je izuzetno zanimljiv i aktivan vid pecanja koji podrazumeva lov velikih količina ribe u svim uslovima. Takmičenja u fider disciplini su međuregionalna i izborna (državna), u pojedinačnoj konkurenciji, a održavaju se i KUP ekipna takmičenja.

Čestitamo reprezentaciji Srbije za čiji je uspeh zaslužna kompanija Formaxstore D.O.O, prvi generalni sponzor koji je podržao našu zemlju na nekom ribolovačkom svetskom takmičenju.

Bistro, momci!

Napomena: Prvobitna objava o velikom uspehu našeg fider tima dopunjena je fotografijama reprezentacije Srbije, imenima članova i bitnim činjenicama sa 11. Svetskog takmičenja u fider tehnici.

(Saša Cuckić/Telegraf.rs)

Predlozi delegata Lovačkog saveza Vojvodine za izbor u ostalim organima LSS: za predsednika Skupštine LSS - Oliver Mitrović, za Upravni odbor LSS - Milan Dozet i Miloš Beouković, za Nadzorni odbor LSS - Slobodan Milošev i za Sud časti - Ljubiša Kos.

Predloge delegata za izbor u ostalim organima LSS dao je i Lovački savez Jugoistočne Srbije: za zamenika predsednika Skupštine LSS - Nebojša Jović, za Upravni odbor LSS - Zlatimir Rašić, za Nadzorni odbor LSS - Miodrag Stojiljković i za Sud časti - Nenad Kostić.

Lovački savez Jugoistočne Srbije doneo je odluku da se za predsednika Skupštine podrži kandidat LSV.

(Telegraf.rs)

Dr Matejević se bavi lovom od 2002. godine, gde je bila član podmlatka LU "Smederevo", a punopravan član postala je 2005. godine. Zvanje kinološkog sudije dr Milosava Matejević ima od 2003. godine i do sada je stekla rang međunarodnog kinološkog sudije za IV, V, VII, VIII, IX i X FCI grupu, kao i VII i VIII grupu. Od 2018. godine bila je na funkciji predsednice Skupštine SDLK "Artemida".

Osim izbora dr Matejević za predsednicu Kluba i zakonskog zastupnika, nove funkcije u Klubu dobile su i druge dame lovci. Nova predsednica Skupštine Kluba je Danijela Milošević iz Novog Sada. Članice Upravnog odbora su: dr Milosava Matejević (Stara Pazova), Tamara Pešti (Ada), Biserka Jevtić (Grocka), Katarina Đorđević (Kovin), Mina Đurđević-Vojinović (Niš), Danka Spasojević (Beograd) i Laura Dvorszki (Novi Bečej). Nadzorni odbor “Artemide” čine: Danijela Bogdanović iz Lajkovca, Mladenka Heker iz Lazarevca i Jelena Bojović iz Velike Plane. Disciplinsku komisiju Kluba će predstavljati: Jelena Kostić iz Kruševca, Gorica Petrović iz Batočine i Slađana Penić iz Lalića. Predsednica podmlatka Kluba je Anđela Krišanović iz Rudne Glave. Delegat Kluba u Skupštini Lovačkog saveza Vojvodine je Tamara Pešti iz Ade, a delegat Kluba i Skupštine Lovačkog saveza Srbije je Biserka Jevtić iz Grocke.

Srpski damski lovački klub "Artemida” nastavlja sa svojim aktivnostima, čvrsto opredeljen da angažovanjem doprinese očuvanju i unapređenju lovstva u Srbiji.

(Karlo Kvapil/Telegraf.rs)

Na ovogodišnjem sajmu predstavio se i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao najstarija visokoškolska i obrazovna institucija iz oblasti šumarstva i lovstva u našoj zemlji. Tom prilikom, posetiocima je prezentovan nastavni plan i program osnovnih, master i doktorskih studija, kao i Nastavne baze „Goč“ i „Majdanpečka domena“, uključujući i lovište „Goč-Gvozdac“. Predmetni nastavnik prof. dr Dragan Gačić, na štandu Fakulteta održao je i nekoliko predavanja iz oblasti lovstva.

Međunarodni sajam lova, ribolova i ekologije zatvoren je 2. oktobra.

(Milan Ostojić/Telegraf.rs)

Za članove Upravnog odbora predloženi su: Dejan Đurđević (Beogradski lovni okrug), Veljko Stoisavljević (Borski lovni okrug), Aleksandar MIladinović (Pomoravski lovni okrug) i Vladimir Videnović (Zaječarski lovni okrug). Predloženi članovi za Nadzorni odbor su: Predrag Radosavljević (Beogradski lovni okrug) i Nikola Radulović (Pomoravski lovni okrug), a za člana suda časti Branislav Anđelković iz Beogradskog lovnog okruga.

(Telegraf.rs)

Lovački savezi i lovni okruzi imaju rok od 30 dana da dostave predloge svojih kandidata. Nakon prikupljanja predloga kandidata, Upravni odbor LSS će doneti odluku o datumu i mestu održavanja Izborne skupštine.

(Telegraf.rs)

Program gastronomske manifestacije počinje u 10 časova ujutru i traje do ponoći. On obuhvata prodajnu izložbu lemeškog kulena i drugih tradicionalnih suhomesnatih proizvoda. Na festivalu će biti upriličena i izložba drugih tradicionalnih prehrambenih proizvoda: začinske paprike, rakije, vina, sireva, kolača... Uz bogat kulturno-umetnički program i uz tamburašku muziku odvijaće se takmičenje proizvođača lemeškog kulena, specijaliteta od prvoklasnog svinjskog mesa.

(Telegraf.rs)

Na ovoj manifestaciji, koja se održava 68. put, učestvovale su 33 ekipe iz celog sveta. Našu reprezentaciju predstavljali su: Goran Radović, Nikola Marković, Nemanja Damljanović, Dejan Rajić, Ivan Pavlov i Vladan Mrkušić, kao i stručni štab u sastavu Robert Bicok, Milan Sekulić, Milan Milosavljević, Ivan Grujić, Dragan Bošković i Dejan Arsić.

I u pojedinačnoj konkurenciji, naši reprezentativci su imali odlične rezultate. Među 20 najboljih učesnika takmičenja od 179 prijavljenih, plasirali su se: Nikola Marković (5. mesto), Goran Radović (10. mesto), Nemanja Damljanović (13. mesto) i Dejan Rajić (16. mesto).

Dosadašnji najveći uspeh reprezentacije Srbije na svetskim prvenstvima u sportskom ribolovu bio je osvajanje 3. mesta.

Bravo, momci, i neka vam uvek bude bistro!

(Goran Radović/Telegraf.rs)

„Zajedno sa našim partnerima i lokalnim institucijama radimo na tome da dođemo do uzgajivača čije su životinje, a samim tim i sredstva za život, pogođeni ovom bolešću koja je smrtonosna za svinje. Cilj kampanje je da informiše uzgajivače, veterinare i lovce o tome na šta treba da obrate pažnju prilikom otkrivanja, sprečavanja i prijavljivanja“, poručio je Bernhard Url.

Velika EFSA kampanja ulazi u treću godinu, a njena svrha je podizanje svesti o afričkoj kugi svinja koja pogađa svinje iz uzgoja i divlje svinje. Usmerena na jugoistočnu Evropu, kampanja se realizuje u partnerstvu sa lokalnim institucijama i trenutno se odvija u osamnaest zemalja – Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj Republici, Estoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. Poljoprivrednici, veterinari i lovci čine ciljnu grupu kampanje, jer imaju važnu ulogu u savetovanju uzgajivača o biosigurnosnim merama na farmi.

Kampanja Stop afričkoj kugi svinja dopunjuje tekuće napore Evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija, usmerene na iskorenjivanje ove bolesti u Evropi.

Šta je afrička kuga svinja?

Afrička kuga svinja (AKS) je virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Ovaj virus nije opasan po zdravlje ljudi, ali je uzrok značajnih socio-ekonomskih poremećaja u mnogim zemljama. Budući da nema vakcine, širenje ove bolesti rezultira usmrćivanjem velikog broja svinja koje se uzgajaju na farmama u ugroženim oblastima.

Foto: Shutterstock

Afrička kuga svinja u Srbiji

Prva epidemija afričke kuge svinja u Srbiji kod domaćih svinja pojavila se 29. januara 2021. godine u opštini Aleksinac. Tokom te godine bilo je zahvaćeno devet okruga sa domaćim svinjama (Borski, Braničevski, Zaječarski, Južnobanatski, Nišavski, Pirotski, Podunavski, Pomoravski, Rasinski). Bolest se proširila i na populaciju divljih svinja u sedam okruga (Borski, Braničevski, Zaječarski, Južnobanatski, Nišavski, Pirotski, Pčinjski) što je rezultiralo sa 272 slučaja tokom 2021. godine. Prvi slučajevi zaraze domaćih svinja 2022. godine zvanično su potvrđeni početkom januara u tri naselja u opštinama Majdanpek i Kladovo u Borskom okrugu, a poslednji su zabeleženi u martu na teritoriji Grada Niša.

(Telegraf.rs)

Rika od sumraka do svitanja

Kad je parenje na vrhuncu, rika se čuje od sumraka, traje cele noći i pred zoru prestaje, ali ponekad nema pravila. Iskusni lovci kažu da jak i iskusan jelen slabije i kraće riče, a po jačini glasa se procenjuje snaga jelena. Glas mladih jelena viši je i ima manje snage. Kod jedinki oba pola lučenje mirisnih žlezda se pojačava. Košute postaju polno zrele u uzrastu od dve godine, a ponekad i u trećoj. Većina košuta pari se u vreme rike, dok postoji i naknadno teranje.

Najjači jeleni prvi se pare sa košutama. U toku reprodukcionog perioda oni se manje hrane, pa za vreme rike izgube čak petinu svoje težine (250 do 300 kilograma). Posle parenja, jeleni se povlače, a njihovu “ulogu” preuzimaju mladi jeleni. Kad se period parenja završi, jeleni i košute se razdvajaju. U odvojenim krdima jeleni provode vreme do sledeće rike, a košute do lanjenja.

Čekanje, prikradanje, privoz, prigon, vabljenje...

Kapitalne jelene treba loviti tek posle parenja, kako bi još jednom preneli svoje osobine na potomstvo. Za vreme rike love se čekanjem na zemlji, prikradanjem, privozom kolima, laganim prigonom i vabljenjem. Vabi se pomoću volovskog roga, školjke velikog morskog puža, cilindra petrolejske lampe… Lovac pokriva vabljenjem šumove koje proizvodi dok se prikrada. Jelen ne beži, jer misli da mu se približava suparnik. Potrebno je umeće u oponašanju rike: bolje je vabiti ujutro, a najveća veština lovaca je u tome da jelena izaziva vabljenjem i tako ga zadržava na otvorenom dok se ne razdani.

Rika obično ranije počinje u nizijskim lovištima, a tzv. "rikališta" se nalaze u depresijama, obraslim gustim biljkama. U brdsko-planinskim terenima, rikališta su na proplancima - čistinama obraslim visokom travom i žbunastim biljem.

(Telegraf.rs)

U septembru, na mnogim barama, mrtvajama, starim rečnim koritima i sličnim, plićim stajaćim vodama, površinska vegetacija, koja je čitavog leta otežavala ili čak onemogućavala ribolov, počinje da se povlači, što otvara široke mogućnosti varaličarima voljnim da eksperimentišu. Sada na takvim terenima treba koristiti veštačke mamce koji mogu da se vode plitko, ponekad i u svega tridesetak centimetara vode, poput leptira bez otežanja (npr. Mepps Lusox), laganih kašika ili pravih “površinaca”, kao što su recimo zare. Dublja mesta možemo pretražiti velikim šedovima montiranim na sistem od odgovarajuće džig udice sa malom olovnom glavom (npr. 3-5 grama) i dodatnom trokrakom. Na lokacijama sa mnogo granja, drezge i lokvanja možemo loviti većim silikoncima na tzv. nezakačivim, tj. sakrivenim vorm udicama.

Upravu takvu varaličarsku taktiku koristio je ovih dana i šesnaestogodišnji Aleksandar Ledenčan iz Požarevca, učenik drugog razreda gimnazije. Varaličareći u popodnevnim časovima na malim, plitkim i zatravljenim barama u blizini Velike Morave, on je ostvario za ovo doba sezone odlične rezultate koje je 4. septembra predveče krunisao prelepom, jakom i borbenom štukom dugom 87 centimetara. Trofejnu grabljivicu koja je došla na šed Spro od 14 cm, izvadio je štapom Gunki Saburau Kaze od 2,1 m, težine bacanja 5-20 grama, mašinicom Spro Passion i upredenom strunom promera 0,12 mm, na čijem je kraju bio predvez od Hard Monoa nosivosti 40 libri.

(Saša Ledeni Ledenčan/Telegraf.rs)

Pre nego što odlučite da krenete na “...ijadu”, sabor, sajam, kulturnu ili kulinarsku manifestaciju, proverite da li se najavljene svetkovine održavaju. Masovna okupljanja i dalje se odvijaju u senci aktuelne pandemije korona virusa, a moguće je da će organizatori pojedinih manifestacija otkazati iste zbog lošeg vremena.

"Fiš fest", Sabor lovaca, "Buregdžijada"

Od prvog dana septembra, odvija se Sabor lovaca na Tari, takmičenje u lovnom streljaštvu i pripremi lovačkog gulaša. Organizator je Turistička organizacija "Tara-Drina" iz Bajine Bašte.

Od 1. do 4. septembra, Unija pekara Grada Niša organizuje “Dane bureka”, posvećene tradicionalnom niškom doručku. Manifestaciju u čast bureku podržava Grad Niš i Turistička organizacija Niša. Na platou ispred Oficirskog doma, svoje bureke i specijalitete će predstaviti šest niških pekara i jedna iz Bugarske. Pored uobičajenih bureka sa mesom, sirom ili spanaćem, na ovogodišnjoj manifestaciji građani će moći da probaju burek sa kulenom, pečenicom ili nadevom od piletine. Buregdžijadu će pratiti i bogat kulturno umetnički program.

U istom periodu, Beograd će biti domaćin već tradicionalnog ribljeg praznika. “Fish Fest Beograd” se ubraja u najveće gastronomske i turističko-zabavne događaje na reci u Srbiji. Tokom manifestacije, koja će se odvijati kod Kule Nebojše, kuvaju se najbolja jela od ribe, organizuju koncerti, umetničke kolonije i humanitarne akcije. Organizator događaja je Udruženje “Dunav u srcu” koji je programom festivala najavio interesantan produženi vikend za sve ljubitelje ribe i ribljih specijaliteta. Gosti “Fish festa” su Asocijacija šefova kuvara Srbije, Kulinarska federacija Srbije i gostujući kuvari iz Crne Gore, BiH, Hrvatske i Slovenije koji će predstaviti publici Cooking Show. Planirana su predavanja za mlade kuvare, a svaki festivalski dan ima svoju temu, počev od Dana sarajevske kuhinje (1. 9.), Dana mediteranskih specijaliteta (2. 9.), Dana takmičenja mladih kuvara (3. 9.) i Takmičenje profesionalaca u kuvanju riblje čorbe (4. 9.), kada će najboljim kulinarima biti dodeljeni pehari i nagrade.

"Vinska vizija Otvoreni Balkan", "Gastro Srem", "Mudrijada"

Burek a pogotovo ribu treba zaliti, a čime ako ne vinom! Prvi Međunarodni sajam vina „Vinska vizija Otvoreni Balkan“ održava se u Beogradu na prostoru Beogradskog sajma, istovremeno kad i Fish Fest, pod pokroviteljstvom vlada Republike Srbije, Republike Severne Makedonije i Republike Albanije, u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“. Cilj sajma je da proslavi vrhunsko umeće majstora u proizvodnji najboljih vina i promoviše jedinstveni spoj ukusa i mirisa koji predstavljaju duh Balkana, njegovu geografiju i bogatstvo sorti vina.

Ljubitelji meda i proizvoda od “tečnog zlata” okupljaju se 2. septembra na manifestaciji pod nazivom „Med - izvor zdravlja”, koja će se održati u Petrovcu na Mlavi, u organizaciji Turističke organizacije ovog grada. Sajam meda obuhvata izložbu i prodaju meda i pčelinjih prozvoda, vina, rukotvorina i opreme za bavljenje pčelarstvom. Na izložbi se pored noviteta u pčelarstvu može uživati u bogatom etno-kulturno-umetničkom programu.

Drugi i treći dan septembra rezervisan je za manifestaciju “Gastro Srem 2022“, koja će se održati na Trgu Zorana Đinđića u Staroj Pazovi. Manifestacija okuplja sve renomirane domaće proizvođače i goste iz Srbije i regiona. Specijalitete će izložiti proizvođači mesnih i mlečnih proizvoda, udruženja žena, poljoprivredna gazdinstva, vinarije, proizvođači meda, džemova, rakije, poslastičari i bombondžije. Posetioci će moći da degustiraju tradicionalne specijalitete ovog podneblja i da uživaju u bogatom kulturno – umetničkom programu. „Gastro Srem“ je jedinstvena manifestacija na ovom prostoru koja kroz bogatu gastronomsku, kulturnu, turističku i edukativnu ponudu spaja tradicionalno i savremeno doba. Organizator je Turistička organizacija opštine Stara Pazova.

Mudrijada ballscup

Istovremeno je 2. i 3. septembar rezervisan je za već čuvenu “Mud(r)ijadu”, nadmetanje u pripremanju specijaliteta od belih bubrega, jedinstveno u svetu, koje se održava u selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca. Gurmani iz svih krajeva Srbije i sveta okupljaju se i razmenjuju tajne o pripremi jela od najintrigantnijeg dela tela mužjaka pojedinih životinja. Organizator “Mud(r)ijade” je Udruženje građana „Mudrijada“.

Ljubičevske konjičke igre, etno susreti, "Dani vrganja"

Jasno je da se mnogi ljubitelji manifestacija ne mogu naći u isto vreme na svakom mestu. I dalje smo u dešavanjima planiranim za 2. i 3. septembar, a u “igri” su: “Dani vojvođansko-bavarske kulture Beška fest” 2022”, u organizaciji TO Opštine Inđija i “Dani tradicije” u Kuli, organizatora Kulturnog centra „Nepker“. Manifestacija u Kuli posvećena je mađarskoj nacionalnoj manjini, uz bogat sportsko-kulturni sadržaj i tradicionalno takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša, turnir u malom fudbalu i turnir srednjovekovne tradicionalne borilačke veštine.

Čuvene “Ljubičevske konjičke igre” odvijaju se od 2. do 4. septembra u Ljubičevu kod Požarevca. Turistička organizacija Grada Požarevca tradicionalno priprema 59. međunarodno takmičenje u konjičkom sportu koje obuhvata običajne igre u višeboju, kurirsko jahanje, gađanje kopljem, strelom i topuzom i seču sabljom. Starosna granica za učešće na višeboju je ukinuta. Predviđene su kasačke i galopske trke, preskakanje prepona i Ljubičevski višeboj. U subotu 3. 9. je polufinale, dok je finale u nedelju, 4. septembra. Očekuju se i takmičari iz Severne Makedonije, Mađarske, Bugarske i BiH.

“Etno susreti” u Nišu, koje organizuje Gradska opština Niška Banja, održavaju se od 2. do 4. septembra, u centralnom parku u Niškoj Banji. Cilj manifestacije koja okuplja više od 150 izlagača iz zemlje i inostranstva je očuvanje kulturne baštine i negovanje etno tradicije naših krajeva.

Printskrin: Youtube/RTV Brus

Gotovo istovetan termin, od 3. do 4. septembra, rezervisan je za „Dane vrganja“ na Kopaoniku, manifestaciju koja okuplja zaljubljenike u prirodu, planinarenje i sakupljanje šumskih plodova. Učesnici se takmiče u branju gljiva i u pripremi jela od šumskog mesa (gulaši, čorbe i dr). Organizatori su Turistička organizacija opština Brus i Raška, Nacionalni park "Kopaonik i "MK GROUP".

Isti datumi posvećeni su Berzi hrane i poljoprivrednih proizvoda „Plodovi zapadnog Pomoravlja”, koja se održava u selu Zablaće kod Čačka. Cilj ovog događaja, koji organizuje Centar za razvoj sela i Udruženje povrtara je promocija povrtarskih proizvoda i uspostavljanje saradnje prozvođača i kupaca.

Treći septembar posvećen je i „Krajinskoj berbi”, u organizaciji TO Opštine Negotin. U Rogljevačkim pivnicama posetioci će prisustvovati berbi vinograda, kao i tradicionalnom, davno zaboravljenom načinu prerade grožđa. Na centralnom trgu u Negotinu, pored kulturno-umetničkog i muzičkog programa, biće organizovana izložba vina i suvenira.

Likovna kolonija u Gruži, "Pasuljijada", "Maglič fest"

Ljubiteljima umetnosti preporučujemo posetu Međunarodnoj likovnoj koloniji “Gružanska jesen”, u periodu od 3. do 10. septembra, koju organizuje TO Opštine Knić. Učesnici ove manifestacije su slikari, vajari, ikonopisci iz Srbije i inostranstva, dok su gosti pesnici i glumci koji učestvuju na književnim večerima. Kolonija se oranizuje u seoskom ambijentu, a umetnici će biti smešteni u domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom.

Nedelja 4. septembar u znaku je devete "Levačke Pasuljijade", koju u Sekuriču kod Rekovca organizuje Udruženje “Levačka pasuljijada”. Manifestacija okuplja ljubitelje pasulja i dobrog druženja, koji u Sekurič dolaze iz svih krajeva Srbije, ali i okolnih zemalja. Istog dana, u Kraljevu je predviđeno održavanje „Maglič festa” koji organizuje Turistička organizacija ovog grada. Manifestacija se održava u čuvenoj Dolini vekova, uz viteške borbe, nastupe izvođača srednjovekovne muzike, glumačke predstave, istorijska predavanja, trubadure, pevače, prinčeve, princeze i paževe. Maglič fest je manifestacija koja se održava na prostoru manastira Studenica.

Printskrin: Youtube/TV Kikinda

"Foto safari", "Mamut fest", "Pečenjijada" u Stopanji

Gde su septembarska dešavanja, tu je i drugi "Foto safari kroz predeo gde priroda grli istoriju”. Ova manifestacija, koju za 4. septembar u Šimanovcima organizuju FK “Beograd” i Foto klub "Šimanovci", uz podršku SO Pećinci i TO Pećinci, prvi put je održana 2021. godine, kada je okupila više od 70 najeminentnijih fotografa iz zemlje i regiona.

Od 2. do 27. septembra Paraćin je domaćin “Krstovdanskih svečanosti”, kulturno-zabavne i umetničke manifestacije koju u okviru "Dana opštine", uz „Džez veče“, „Dečiji karneval“, „Etno fest“ i koncert za Dan opštine, organizuje TO Paraćin.

Od 9. septembra nižu se “Sajam poljoprivrede, industrije i vašar zanata TOP EXPO” u Bačkoj Topoli i “Mamut fest” (9. i 10.9.) posvećen deci i rođendanu kikindskog mamuta Kike, u organizaciji Narodnog muzeja Kikinde. Istovremeno se od 9. do 11. 9. u selu Stopanja održava “Pečenjijada” pod sloganom “Pečenje spaja ljude”, a organizuje je Turistička organizacija Trstenik. Selo Stopanja sa najvećim brojem pečenjara po glavi stanovnika i tradicijom dugom skoro čitav vek zasluženo nosi epitet prestonice pečenja. U vinskoj i rakijskoj ulici se degustiraju lokalni specijaliteti od šljive, kruške, grožđa.

Desetog septembra u Velikoj Plani odvija se Izložba goveda simentalske rasne stoke (svinja, ovaca, koza, simentalskih goveda), koja ima tradiciju dugu četiri decenije.

"Dani ludaje", "Berbanski dani", "Good Food&Wine festival"

“Berbanski dani” na Paliću, 10. i 11. septembra, po 32. put slave berbu ne samo grožđa, već svih plodova koji dospevaju početkom jeseni. Uz zabavni i gastronomski program, na Velikoj terasi i u parku i na šetalištu u blizini Velike terase se organizuje i bazar rukotvorina i mala pijaca prerađevina, meda, voća, vina i rakije.

Festival „Ukusi Vojvodine“ je način da se Vojvodina brendira kao prepoznatljiva enogastronomska destinacija koja privlači mnogobrojne turiste i zaljubljenike u dobru kapljicu i zalogaj. Udruženje za edukaciju i promociju kulture vina "Interfest" je organizator ovog dešavanja koje će se odvijati 10. i 11. septembra u Novom Sadu.

Od 15. do 18. septembra u Kikindi se održavaju “Dani ludaje”. Osnovu ove manifestacije čini izbor najtežih, najdužih i najneobičnijih plodova tikve, a kao prateći programi održavaju se brojni kulturni, umetnički, folklorni, etno, gastronomski i naučni događaji, u organizaciji Grada Kikinde. Sve je počelo odavno, kada su ljudi, da bi opisali koliko je Кikinda ravna, govorili: „Popneš se na ludaju i vidiš Кekendu“. Postojala je izreka, a onda je grupa entuzijasta 1986. godine napravila prve “Dane ludaje”.

U istom periodu kad su predviđeni “Dani ludaje”, odvijaće se “Župska berba”, najpoznatija privredno-turistička manifestacija ovog dela Srbije koja traje već pola veka i okuplja najbolje župske vinare i vinogradare u slavu početka berbe grožđa. Organizator je Turistička organizacija opštine Aleksandrovac. Ova manifestacija se održava od 1963. godine. Zainteresovani gosti mogu posetiti Muzej vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu.

Od 16. do 18. septembra predviđena je "Čivijada", tradicionalna manifestacija koja se održava u Šapcu od 1968. godine pod sloganom "Belosvetski vašar humora i satire" i neguje izvorni humor naroda ovog kraja. Moderna "Čivijada" ima više programskih sadržaja: izložbu karikatura, Karneval beba i trudnica, Dečiji karneval, Međunarodni čivijaški karneval, promociju lista "Čivija", "Fićijadu" Čivijaško kolo i izbor za predsednika Čivijaške republike.

Sedamnaesti septembar "rezervisan" je za Festival sira i kačkavalja u Pirotu, a istovremeno bi trebalo da se održi i "Biciklijada" u Koceljevi.

Za 19. septembar predviđen je početak četvrtog "Good Food&Wine festivala", koji se do 24. 9. održava na "Sava promenadi" u "Beogradu na vodi", pod pokroviteljstvom Grada Beograda, Sekretarijata za privredu i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a u organizaciji Centra “Spektar”. "Good food & Wine festiva"l je dobitnik prestižnog priznanja “Zvezde Beograda” za 2021. godinu, kao jedna od najboljih manifestacija koju je u toj godini podržao Grad Beograd i zbog toga će slogan ovogodišnjem festivala biti ,,Zvezda Beograda“.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

"Sabor paprikara", Karlovačka berba grožđa, sajmovi rakije, "Spržijada"

U septembru se održavaju i Lovački dani na Radanu. Cilj manifestacije je okupljanje lovaca i prijatelja lovstva. Za 24. i 25. septembar, u Bojniku, u Turističkoj organizaciji ove opštine, predviđena je lovačka manifestacija, sa smotrom lovačkih pasa u prvom danu, nakon čega sledi takmičenje u gađanju glinenih golubova, dok su za drugi dan planirani lov svečani ručak.

Septembar 2022. je krcat i drugim tematskim manifestacijama. “Dunavski vez” (manifestacija izložbenog i takmičarskog karaktera: okuplja žene koje neguju domaću radinost, pre svega tehniku tradicionalnog dunavskog veza), u organizaciji Udruženja žena “Zlatne ruke” održava se u Bačkoj Palanci.

Foto: Shutterstock

„Karlovačka berba grožđa” je manifestacija nastala iz tradicionalne svečanosti kojom se obeležavao početak berbe grožđa. Ovo dešavanje obnovljeno je 1992. godine, sa ciljem negovanja kulturne i duhovne tradicije Sremskih Karlovaca, unapređivanja turizma, a pre svega, kao podsticaj vinogradarima da istraju u proizvodnji vina i tako nastave bogatu tradiciju svojih predaka. Program manifestacije se sastoji od privrednog dela u okviru kojeg se organizuje prodajna izložba grožđa, vina, autentičnih suvenira i kulturno-umetničkog dela u okviru kojeg se organizuju izložbe i bogat kulturno-zabavni program (koncerti eminentnih izvođača, predstave, smotra folklora…). Organizator je Opština Sremski Karlovci.

Septembar je i u znaku “Sabora paprikara” u Rutevcu kod Aleksinca, u organizaciji MZ Rutevac. To je tradicionalna poljoprivredna, kulturna i turistička manifestacija sa takmičenjem u kuvanju paprikaša i prigodnim kulturno-umetničkim programom i ove godine održava se 5. septembra. “Šljivovički sajam domaće rakije” se održava u zlatiborskom selu Šljivovica i od zaborava čuva tradiciju i umeće Šljivovaca i Zlatiboraca u proizvodnji rakije od šljive. Tokom manifestacije, koja počinje simboličnim potpaljivanjem kazana „čučavca“, posetioci mogu degustirati najbolje rakije, uz bogat kulturno-umetnički program. Organizator sajma na Zlatiboru je PD „Zlatiborski Eko agrar“. Turistička organizacija opštine Odžaci, u selu Karavukovo organizuje i drugu “Spržijadu”, takmičenje u pravljenju ovog mesnog specijaliteta, uz bogat kulturni program.

Seleuški višeboj", "Brankovo kolo", Dani evropske baštine

U Seleušu se 3. septembra održava takmičenje u tradicionalnim narodnim igrama, peti “Seleuški višeboj”. Manifestacija koju organizuje TO Opštine Alibunar, promoviše takmičenje u tradicionalnim autentičnim krajiškim igrama u više disciplina i ima za cilj očuvanje tradicije i običaja naroda iz tih područja.

Tradicionalna pesnička manifestacija “Brankovo kolo” u organizaciji istoimenog udruženja, u Sremskim Karlovcima, Stražilovu i Novom Sadu svake godine u ranu jesen (ove godine od 9. septembra) okuplja najveća i najdarovitija, afirmisana i najmlađa imena iz sveta poezije i književnosti, ali i iz dramske, likovne i muzičke umetnosti, te filozofije i duhovnosti uopšte. Sadržaj manifestacije čine pesnički, književni, scenski, dramski, muzički, likovni, obrazovni, duhovni i drugi programi.

„Sačuvajmo gajde i stare igre od zaborava” je manifestacija koja se održava na arheološkom nalazištu Rudna Glava kod Majdanpeka, u organizaciji MZ i KUD „Rudna Glava“. Obuhvata revijalni nastup kulturno–umetničkiha društava sa izvornim narodnim igrama i nastupima gajdaša.

"Dani evropske baštine" su zajednički program Saveta Evrope i Evropske komisije, čije je održavanje predviđeno u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra u Beogradu. CIlj Dana je da se širokoj javnosti u svim evropskim državama približi i učini dostupnim kulturno nasleđe svake zemlje i da se tom prilikom istakne jedinstvo raznolikosti zajedničkog evropskog nasleđa, kao jednog od najkarakterističnijih činilaca evropskog identiteta. Tema ovogodišnje manifestacije je „Kulturno nasleđe za sve“ (Neritage: All Inclusive) i predložena je kao zajednička tema. Dani evropske baštine su u svojoj osnovi uvek imali inkluzivnost, a događaji i aktivnosti koji se održavaju u 50 zemalja slavili su ne samo naše zajedničko nasleđe već i poštovanje naše različitosti. Istraživanje bogatog mozaika kultura u Evropi promoviše poverenje i razumevanje, podstiče veću toleranciju i promoviše razmišljanje izvan nacionalnih granica. Organizator “Dana evropske baštine” je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

"Dani patrijarha Pavla", "Smederevska jesen", "Praznik pudara"

"Pudarski dani" predviđeni su za 16. i 17. septembar i održavaju se u Irigu od 1993. godine. Posvećeni su pudaru – čuvaru vinograda, vinu i grožđu, razvoju vinogradarstva. Manifestacija je propraćena raznovrsnim dešavanjima kao što su: berba grožđa, defile fenjera od bundeva i maskenbal ulicama Iriga, dečija pijaca i prodajna izložba sremskih kolača, koncert za mlade, izložba likovnih i literarnih radova na temu grožđa, vina, pudara, razna takmičenja za izbor najboljeg vinograda, najboljeg vinskog podruma, najbolje rakije i vina, najtežeg grozda, najukusnijeg sremskog kolača, kao i takmičenje u kuvanju pudarskog (pilećeg) paprikaša. Manifestaciju prati i veoma bogat kulturno-umetnički program, a organizator je Društvo Irižana.

Jaša Tomić domaćin je nekoliko septembarskih manifestacija: “Tamiškog kotlića”, nadmetanja u kuvanju riblje čorbe, uz učešće tamburaških orkestara, dobre pesme i igre. To je tradicionalno obeležavanje oslobođenja varoši od okupatora 1944. godine. “Bosanski kotlić”, koji organizuje TO Opštine Sečanj predstavlja septembarsko takmičenje u pripremanju najlepših bosanskih jela, sa ciljem negovanja bosanske tradicije i običaja. Najbolji kulinari će predstaviti svoja umeća u selu Krajišnik.

Sedmi “Dani patrijarha Pavla” u Čačku se održavaju 27. septembra. Manifestacija je posvećena Patrijarhu Pavlu, koji se zamonašio u manastiru Blagoveštenje u Ovčar Banji. Deo programa održava se u Ovčar Banji, gde se organizuje izložba krstova sa kolonije „Krst patrijarha Pavla“, a drugi deo programa održava se u Čačku. Manifestacija ima svoje ogranke – Gacko, Republika Srpska; Nikšić, Crna Gora; Kućanci, Hrvatska i samim tim je međunarodnog karaktera.

Printskrin: Youtube/Televizija KCNi SMEDEREVO

I “Smederevska jesen” održava se svake godine u septembru, obično tokom prve nedelje meseca i traje četiri dana. Manifestacija se odigrava na nekoliko lokacija u gradu Smederevu.

Septembarske manifestacije održavaju se i u sledećim gradovima: Bačka Palanka - Čelarevo - Čelarevo fest - Dani piva; Boljevac - Crnorečni kotlić; Čačak - Mrčajevci - Kupusijada; Dimitrovgrad - Sajam balkanskog biodiverziteta i seoskog nasleđa (spremanje janjije i ovčetine); Inđija - Maradik - Maradička jesen - izložba starih jela, meda i pića; Koceljeva - festival zimnice; Kraljevo - Srebrni kazan (takmičenje u kuvanju pasulja); Kraljevo - selo Ratina - Projada (sve od projinog brašna); Leskovačka roštiljijada; Varvarin - Etno festival; Velika Plana - Karađorđevi dani gurmanluka; Vranje - Dani Vranja (prezentacija vranjskih pita); Žabalj - Škembijada (takmičenje u pripremi škembića); Žitište - selo Srpski Itebej - Banatska testijada i Žitište - Banatsko Karađorđevo - Pogačijada, “Štrudlijada” u Zrenjaninu...

Ljubitelji starih automobila uživaće u Međunarodnim susretima oldtajmer vozila i relija kroz Vojvodinu. Organizator susreta koji se održavaju 9. i 10. septembra je JU ANK Veteran iz Novog Sada. Na tradicionalnom skupu oldtajmera učestvuje oko 90 automobila i motora iz najpoznatijih klubova iz Srbije i desetak evropskih zemalja. Reli svake godine kreće iz drugog grada u Vojvodini, a završava se izložbom starovremenskih vozila na Trgu slobode u Novom Sadu.

„Vršački atletski klub 1926“, u saradnji sa Gradom, Turističkom organizacijom i Sportskim savezom Vršca, u subotu 17. septembra organizuje 9. “Grožđebalske ulične trke”.

Printskrin: Youtube/AgroTV Srbija

Ovo sportsko takmičenje održava se usred tradicionalne manifestacije, 64. po redu Dana berbe grožđa, popularnog Grožđebala koji se, kako je planirano, održava u Vršcu od 15. do 18. septembra, saopštila je Turistička organizacija ovog grada.

U slučaju da smo prevideli neku manifestaciju, ne zamerite: samo je prirodajte spisku putovanja koji ste već napravili.

Živeli!

(Telegraf.rs)

Manifestacija “Grožđebal” ima dugu tradiciju i održava se svake godine, trećeg vikenda u septembru. Prva izložba vina u Vršcu održana je u kafani “Kod dva ključa” 1857. godine.

Vršac, Foto: Telegraf

Dani berbe grožđa započinju programom u Susret Grožđebalu, na vidikovcu kod Crkvice, na Vršačkom bregu, uz Vinka Lozića. Tradicionalno se organizuje izbor za Mis berbe, subota i nedelja prepodne i popodne namenjeni su najmlađima, uz maskenbal, muzičke i plesne nastupe. Bogat, kvalitetan i raznovrstan program zadovoljiće svačiji ukus. Tu su i luna parkovi za klince, a za odrasle „Put vina“, na kom se obilaze vinski podrumi i degustiraju najukusnija vršačka vina.

Predviđene su i karnevalska povorka, bacanje grožđa iz aviona, sportski i drugi prateći sadržaji. Za posetioce će biti otvoreni i svi vinski podrumi u gradu i okolini.

Tokom Dana berbe grožđa, posebno se promovišu lokalna udruženja, prvenstveno vinara i vinogradara, koja će svoje delatnosti i proizvode predstaviti na štandovima u vinskoj ulici. Tokom održavanja "Grožđebala", "Vršački atletski klub 1926“, u saradnji sa Gradom, Turističkom organizacijom i Sportskim savezom Vršca, 17. septembra organizuje 9. “Grožđebalske ulične trke”.

Ovo takmičenje održava se usred tradicionalne manifestacije, 64. po redu Dana berbe grožđa, popularnog Grožđebala. Trke, koje će se održati u Dvorskoj ulici, organizuju se za predškolski uzrast, osnovnoškolce, srednjoškolce i seniore u muškoj i ženskoj kategoriji.

“Molimo takmičare, a posebno roditelje predškolaca i učenika nižih razreda osnovnih škola, da se pridržavaju rokova prijave. Prijave posle krajnjeg roka neće biti prihvaćene takmičari neće moći da učestvuju na trkama. Svaki učesnik, uvidom u svoje zdravstveno stanje i fizičku pripremljenost, na svoju odgovornost učestvuje u trci, što je dužan i da potpiše na prijavnom listu. Takmičari mlađi od 18 godina moraju imati pismenu saglasnost roditelja, profesora fizičkog vaspitanja ili trenera. Takmičari trče na vlastitu odgovornost. Trku prati i obezbeđuje medicinska ekipa i Policija”, kaže Nenad Habibović, predsednik Vršačkog atletskog kluba 1926.

Organizator zadržava pravo da u slučaju većeg ili manjeg broja prijavljenih poveća ili smanji broj startnih kategorija.

Zainteresovani takmičari mogu se prijaviti za učešće najkasnije do 15. septembra u 20 časova.

(Telegraf.rs)

Na XIV CAC Vrnjačka Banja pse će ocenjivati sudijski tim u sastavu: Stefan Dimitrijević ((I, III i V FCI grupa), Ratibor Cekić (II FCI), Nebojša Šurbatović (IV, VI, VII FCI) i Marija Radovanović (VIII, IX i X FCI).

Rok za prijave i kotizaciju je 7. septembar, a više detalja o izložbi potražite u KD “Vrnjci” Vrnjačka Banja.

(Telegraf.rs)

Za prva tri mesta obezbeđene su medalje, pehari i vredne robne nagrade. Uplatu kotizacije i prijavu za "Gulašijadu" treba poslati do 1. septembra

Pokrovitelji manifestacije koja se održava u srcu Deliblatske peščare su LD “Peščara” Šušara, Mesna zajednica Šušara, Agro Ventura Grebenac, “Logindustrija” DOO Beograd i “Snajper” iz Beograda.

(Telegraf.rs)

A šta vredi dobra rakija ako se ne nudi i niko je ne hvali? Zato i postoje okupljanja, izložbe, sajmovi i sabori posvećeni najpoznatijem srpskom alkoholnom proizvodu. Jedna od njih je međunarodna manifestacija Stepini dani rakije koja će se održati po prvi put u selu Vojvoda Stepa, u opštini Nova Crnja. Ovaj festival rakije planiran je za 10. i 11. septembar i biće sajamskog tipa, što znači da će svim izlagačima biti obezbeđeni štandovi.

Održavanje nove manifestacije posvećene rakiji podržao je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam.

“Osim vrhunskih vina koja su pečat Vojvodine, ideja je da se i u pokrajini, kroz ovakve manifestacije, istakne ono po čemu je čitava Srbija poznata, a to je rakija”, izjavio je Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

U dva sajamska dana biće ocenjivane rakije sledećih kategorija: šljivovica, lozovača, dunja, jabuka - za navedeno voće bele i tamne varijante, zatim kajsija, kruška (bela i tamna), viljamovka (isključivo bela), kalvados, vinjak, likeri i ostale voćne i specijalne rakije: višnja, trešnja, dud, breskva, travarice… Ako se u poslednjoj kategoriji bude pojavilo 10 i više uzoraka istih voćnih rakija, biće formirana nova rakijska kategorija.

Na festivalu mogu da učestvuju svi hobisti proizvođači, pojedinačno u rakijskim kategorijama, sa svakim poslatim uzorkom svog proizvoda.

Posebna kategorija je za proizvođače dame (prva tri mesta, ne uzimajući u obzir rakijske kategorije). Biraće se i najbolje rakije iz inostranstva, čijim izlagačima će pripasti prva tri mesta, bez uticaja kategorije.

(Telegraf.rs)

„Longrejndžeri“ u akciji

Vladimir Lalović, jedan od organizatora skupa, izjavio je da je ovo njihov drugi turnir na “Tamnavi”. S obzirom na to da je vreme godišnjih odmora, veoma su zadovoljni odzivom kolega.

“Na turniru smo pucali našu „benchrest ligu“, koja se održava od početka godine, ali i nove i vrlo atraktivne discipline. U pitanju je takozvano dalekometno, odnosno „long range“ gađanje u čelične gongove određenih dimenzija, koji su bili postavljeni na rastojanju od 100 i 150 metara”.

U okviru „benchrest“ kategorije strelci pucaju u papirne mete, postavljene na rastojanju od 25, 50 i 100 metara i to tako što u svaku metu ispale po jednu dijabolu (ukupno 25 hitaca), a na kraju se bodovi broje uobičajenim sabiranjem „krugova“.

Na turniru su mogli da se vide i profesionalni takmičarski modeli. Foto: V. Nićiforović

“Kada je reč o „long range“ kategorijama, što je u ovom delu sveta potpuna novost, gađaju se čelični gongovi prečnika od 17 do 6,5 centimetara, koji su postavljeni na 100 i 150 metara, od najvećeg ka najmanjem. Strelci su vremenski ograničeni i pobednik je onaj ko u najkraćem roku pogodi svih osam meta. U slučaju da promaši, vraća se na početak i ponovo gađa sve gongove. Zato su ove discipline veoma atraktivne, ne samo za takmičare, već i za publiku”, naglasio je Lalović.

Najuspešniji „longrejndžeri“ na 150 metara Foto: V. Nićiforović

Pobednici u kategorijama

U kategoriji „Spring Piston 25 m“ prvo mesto osvojio je Ivan Savić, drugi je bio Nikola Čeh, treći Aleksandar Drinjak, a četvrti Petar Pavlović. U disciplini „Open 25 m“ najuspešniji su bili Goran Bijelić, Aleksandar Stojadinović i Dejan Pešić. U kategoriji „Unlimited 50 m“ najviše krugova „upucali“ su Miodrag Jankov, Dejan Zorić i Petar Obradović. Petar Obradović, Dragan Horvat i Zoran Đurica ostvarili su najbolji rezultat u disciplini „EBR Unlimited 100 m“. U okviru kategorije „Slug Challenge 100 m“ prvo, drugo i treće mesto pripalo je Željku Božiću, Dejanu Zoriću i Vladimiru Taškoviću. Najprecizniji u disciplini „Full Power 50 m“ bili su Miodrag Jankov, Dejan Zorić i Dragan Horvat. U okviru „Long Range“ kategorije, na 100 m zlato je pripalo Dejanu Zoriću, srebrnu medalju osvojio je šesnaestogodišnji Aleksandar Ledenčan, a bronzu Dragan Horvat, dok su na 150 m najbolji učinak imali Saša Ledenčan, Dejan Zorić i Aleksandar Ledenčan.

“Arsenal” za nevericu

Za neupućene posmatrače, koji pojam „vazdušno oružje“ povezuju sa puškama kakve su korišćene pre više decenija, pogled na arsenal koji se danas upotrebljava na ovakvim manifestacijama izazvao bi nevericu. Većina strelaca opremljena je tzv. PCP (pre-charged pneumatic) modelima, koji projektil ispaljuju putem komprimovanog vazduha, a on se pod velikim pritiskom skladišti u cilindru ili boci ispod same cevi. Takve puške često imaju okvire i repetiraju se kao lovački karabini ili moderne snajperske puške, te nisu ni nalik na „prepotopske“ puške kod kojih se vazduh sabija oprugom, najčešće prelamanjem cevi.

Doskora nezamislivo – gađanje na 150 metara Foto: V. Nićiforović

Jedan od organizatora manifestacije bio je i Milenko Sebić Seba, naš proslavljeni olimpijac, osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju. Čitav projekat popularizacije „vazdušnog“ streljaštva, naročito u svetu izuzetno popularnih (a kod nas jedva poznatih) BR i LR disciplina, podržao je i Darko Božić, vlasnik „oružarskog“ YouTube kanala „DUM DUM“.

Strelci iz skoro svih krajeva Srbije nadmetali su se na „Tamnavi“ od jutarnjih časova do popodneva, posle čega su proglašeni najuspešniji, kojima su pripale medalje i pehari. Sledeći „BA Shooting Challenge“ održaće se na istoj lokaciji, 18. septembra.

Napomena: Nenamernom greškom autora zamenjena su imena trećeplasiranog takmičara i osvajača četvrtog mesta u disciplini „Spring Piston 25 m".

(Saša Ledenčan Ledeni/Telegraf.rs)

Istorijat "Mudrijade"

Idejni tvorac i organizator "Mudrijade" je Ljubomir Erović koji je od 2004. godine bio domaćin ovog jedinstvenog festivala gurmanluka, kreativnosti, druženja i odvažnosti. “Otac Mudrijade" nažalost više nije sa nama, ali je njegovo delo nastavila kćerka Jovana.

Iako je 3. septembar glavni dan takmičenja, ekipe će se okupiti već u petak, 2. septembra. Tog dana planirano je formiranje Mudrističkog kampa, druženje sa mališanima i sugrađanima, uređenje Lunjevice i sadnja drveća, uz bogat muzički program.

Mud(r)oboj počinje u subotu, pripremom namirnica i postavljanjem kotlića i roštilja, zvanično u 12 sati. Žiri će proglasiti pobednika u popodnevnim satima (19h). Od 17 do 19 sati, svi zainteresovani će moći da učestvuju u Hajdučkom specijalu, takmičenju u raznim sportsko-rekreativnim disciplinama. Nakon proglašenja pobednika i dodela nagrada, sledi druženje ljubitelja belih bubrega, do sitnih sati.

Žiri i nagrade

O izboru najboljeg jela od belih bubrega odlučuje žiri, sastavljen od specijalnih gostiju iz Srbije i inostranstva: kuvara, gurmana, novinara, umetnika i poznatih ličnosti. Nagrada za prvo mesto je kotlić sa stalkom, drugoplasirana i trećeplasirana ekipa će dobiti bakrač. Na "Mudrijadi" se dodeljuju i nagrade za pobednike u sportskim disciplinama i specijalne nagrade van konkurencije, poput titule Ballsiest person of the year za hrabrost ili delo učinjeno za dobrobit čovečanstva.

Organizacija "Mudrijade"

Projekat UG “Mudrijada – Ljubomir R. Erović” podržale su Opština Gornji Milanovac i Mesna zajednica Lunjevica. Podršku manifestaciji dali su i Turistička organizacija, Kulturni centar i Crveni krst Gornjeg Milanovca, JKP Gornji Milanovac i JP za izgradnju Opštine G. Milanovac.

"Mudrijadu" su finansijski i logistički pomogle i brojne privredne organizacije i kompanije ovog kraja koje su obezbedile nagrade pobednicima u kuvanju i takmičarima revijalnog dela događaja.

Pravila za pripremu jela

Šesnaest različitih vrsta životinja "donira" svoje bele bubrege u kulinarske svrhe. Iako najveća količina “materijala” dolazi od divljih svinja i bikova, pripremaju se i beli bubrezi magarca, ovna, jelena, zeca, petla, kengura, noja, ajkule… Beli bubrezi su jedini deo tela životinja koji se uklanja, a životinja nastavlja da živi.

Beli bubrezi odavno nisu samo simbol muškosti već hrabrosti, tako da i žene, rame uz rame sa muškarcima, učestvuju u ovom festivalu.

(Telegraf.rs)

Humanitarni Fider kup posvećen Slavoljubu Krstiću Pirconiju održaće se u nedelju 4. septembra, u Tomaševcu na Tamišu. Okupljanje takmičara i izvlačenje brojeva odvijaće se na stazi, odnosno plaži Tomaševca u 06 časova. Ribolov traje od 7 do 12 časova, uz prisustvo sudija. Peca se sa po jednim štapom, uz poštovanje takmičarskih pravila fider discipline.

Takmičenje podržava ribočuvarska služba na ovom delu Tamiša, a dozvole za rekreativni ribolov su obavezne.

Sva prikupljena novčana sredstva namenjena su operaciji Slavoljuba Krstića Pirconija.

Više detalja o ovom humanitarnom fider Kupu potražite na fejsbuk stranici Ribolov Srbija

(Telegraf.rs)

Rok za prijavljivanje i kotizaciju je 25. avgust. Detalji takmičenja nalaze se na fejsbuk stranici Šaranski Ribolov.
Bistro!

Gostima i posetiocima Sajma obratili su se Dragoljub Dimovski - organizator sajma i direktor preduzeća “Meteor Still”, Aleksandar Štajn - generalni direktor “Šumadija sajma”, Bratislav Ćirković - predsednik Lovačkog saveza Srbije i Tomica Radosavljević - predsednik Lovačkog saveza Centralne Srbije.

Manifestaciju “Kraguj M” otvorio je Nikola Dašić, gradonačelnik grada Kragujevca, koji je izlagačima i ljubiteljima lova poželeo uspešan sajam i predstojeće sajamske dane.

Plakete Sajma Dimovski je uručio: Lovačkom savezu Vojvodine, Upravi za vanredne situacije Kragujevac, Policijskoj upravi Kragujevac, Dobrosavu Andriću – generalnom direktoru preduzeća “Prvi partizan” iz Užica i Slobodanu Staniću – direktoru marketinga preduzeća “Prvi partizan” Užice.

Radno vreme sajma je od 9.30 do 19 časova. Cena ulaznica je 150 dinara, a parking u krugu “Šumadija sajma” je besplatan.

(Telegraf.rs)