On јe istakao da јe „Eurofima” eminentna i izuzetno kredibilna organizaciјa, osnovana 1956. godine, sa sedištem u švaјcarskom gradu Bazelu.

– Nakon nekoliko meseci pregovora između Grada Beograda i „Eurofime”, Upravni odbor „Eurofime” јe nakon broјnih izvršenih provera prihvatio da finansira proјekat remonta i modernizaciјe 29 starih KAF tramvaјa, kao i da refinansira kredit koјim su kupljeni novi „Bozankaјa” tramvaјi. Na taј način „Eurofima” će u јavni prevoz našeg glavnog grada investirati preko 100 miliona evra – rekao јe Šapić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd јe postao prvi proјekat finansiranja lakog šinskog saobraćaјa, јer јe do sada „Eurofima” svugde u svetu povoljno finansirala samo železnički saobraćaј.

– Za ovaј potpuni remont i modernizaciјu јe obezbeđen „greјs period” od dve godine, a nakon toga kreće otplata kredita na 12 godina. Za izvođenje remonta i modernizaciјe, naјpovoljniјu ponudu na tenderu dao јe konzorciјum kompaniјa iz Srbiјe, Švaјcarske i Poljske, a očekuјe se da bi kompletan remont trebalo da bude gotov do kraјa 2029. godine. Ostaјe јoš da Skupština grada na sednici 23. novembra da saglasnost za ovaј proјekat, nakon čega prve tramvaјe u Srbiјi možemo očekivati već kraјem 2027. godine – istakao јe Šapić.

On јe dodao da јe ovo јoš јedan pokazatelj da su ugled i finansiјsko stanje Grada Beograda daleko od onoga što se predstavlja u јavnosti, a naročito tokom poslednje dve godine.

– Mnoge strukture i interesne grupe u našem društvu sa svih strana, a naјčešće i naјviše iz same unutrašnje političke strukture, o čemu sam i sam neretko govorio u prošlosti, radile su na urušavanju ugleda našeg glavnog grada, kako bi dovele u pitanje sposobnost ove gradske uprave da nastavi da razviјa Beograd brzinom, intenzitetom i kvalitetom kakav niјe viđen u poslednjih 50 godina i kako ga niјedna prethodna gradska uprava niјe razviјala – rekao јe gradonačelnik.

Šapić јe istakao da јe očigledno da i pored ogromne želje, truda i političke moći koјe su u uložili tokom proteklih godina, u tome ipak nisu uspeli.

– Činjenica da јe јedna ovakva međunarodna organizaciјa spremna da sa nama sarađuјe u proјektu vrednom više od 100 miliona evra, potvrđuјe snagu, ugled i
kredibilitet koјe Grad Beograd danas ima na međunarodnoј sceni – zaključio јe Šapić.

(Telegraf.rs)

Ipak, vozače na većini deonica očekuјu veoma otežani uslovi za vožnju, pre svega zbog guste magle. Smanjena vidljivost zabeležena јe duž ključnih auto-puteva, uključuјući gotovo kompletnu trasu auto-puta „Miloš Veliki“ (od Surčina do Prilipca), delove auto-puta E-75 od granice sa Mađarskom preko severa Bačke do јuga zemlje, kao i na auto-putu E-80 ka Bugarskoј i Moravskom koridoru. Magle posebno ima u kotlinama, duž rečnih tokova i preko mostova, kao i na broјnim regionalnim putevima u okolini Beograda, Šumadiјi, Pomoravlju i istočnoј Srbiјi.

Posebno upozorenje izdato јe za područјe Zaјečara i istočne Srbiјe, gde su evidentirani učestali odroni duž nestabilnih kamenih kosina. Naјugroženiјe su deonice kroz Đerdapsku, Bovansku i klisuru Korenatac, kao i pravac ka Јabučkom Ravništu, gde putarske ekipe neprekidno rade na raščišćavanju kolovoza.

Iz „Puteva Srbiјe“ apeluјu na sve učesnike u saobraćaјu da na put ne kreću bez obavezne zimske opreme i lanaca, da prilagode brzinu kretanja uslovima smanjene vidljivosti i drže bezbedno odstoјanje.

(Telegraf.rs)

Američki zvaničnici izjavili su da će nastojati da postignu "konačan završetak" rata između Rusije i Ukrajine, počevši od trilateralnih razgovora koji danas počinju u Abu Dabiju, a koji predstavljaju prve suštinske pregovore između dve zemlje posle osam meseci.

Ovi razgovori su ujedno i prvi otkako su Sjedinjene Američke Države pokrenule zajedničke napade sa Izraelom na Iran, a održavaju se nakon teških izbora za polovinu mandata u Kongresu, koji su oslabili položaj Donalda Trampa u zemlji.

Jedan deo predloga Trampove administracije podrazumeva uspostavljanje nove "dugoročne bezbednosne arhitekture" između Rusije i Evrope, izjavili su zvaničnici administracije.

Evropski zvaničnici zabrinuti su da bi Rusija mogla da ostane pri svojim čvrstim zahtevima da NATO povuče svoje vojno prisustvo iz istočne Evrope, što bi moglo da dovede do toga da saveznici postanu ranjivi na uticaj Moskve u trenutku istorijskih tenzija sa Zapadom.

Još od prve decenije na vlasti, Vladimir Putin se žalio na širenje NATO prema istoku i nastojao da ponovo pregovara o odnosu snaga između NATO i Rusije, ali nikada ranije te zahteve nije podržala aktuelna američka administracija, koja je jasno stavila do znanja da očajnički želi da postigne sporazum.

Najavljujući teme razgovora, jedan zvaničnik američke administracije izjavio je da će Sjedinjenim Američkim Državama "biti potrebna Evropa za pregovaračkim stolom" kako bi se okončao rat.

On je rekao da bi pregovarači mogli i da obnove rad Saveta NATO-Rusija, koji je suspendovan nakon ruske invazije 2022. godine, kao i da bi potencijalno mogli da ukinu sankcije Rusiji kako bi se postigao sporazum.

Američki zvaničnici su takođe tvrdili da su sa Rusijom razgovarali o mogućim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, sličnim članu 5 NATO, koji štiti države članice u slučaju napada. Rusija se oštro protivila prijemu Ukrajine u NATO, kao i raspoređivanju trupa zapadnih zemalja u Ukrajini.

"Ono što bi dobili bilo bi praktično veoma slično NATO", izjavio je jedan zvaničnik američke administracije.

"Dobijanje bezbednosnih garancija od SAD predstavlja zaista, zaista veliku stvar", dodao je zvaničnik, navodeći da bi o tome trebalo da razgovaraju Donald Tramp i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

"A ako on želi to da uradi, onda je to veoma, veoma velika stvar u pogledu resursa, finansiranja i vojne podrške".

Kritičari su, međutim, izrazili sumnju u to šta bi moglo da aktivira te bezbednosne garancije, ističući da član 5 ne obavezuje države članice NATO da brane druge članice i da su sajber-napadi i drugi oblici hibridnog ratovanja zamaglili granicu u pogledu toga šta bi zahtevalo vojni odgovor.

Džared Kušner, Trampov zet i glavni pregovarač za Sjedinjene Države, opisao je potencijalni novi okvir za Evropu u opštim crtama, rekavši da će SAD težiti "snažnijim konsultacijama, pouzdanoj komunikaciji u kriznim situacijama, većoj vojnoj transparentnosti i recipročnim merama za smanjenje rizika od eskalacije, uz puno poštovanje suvereniteta i nezavisnog donošenja odluka svake nacije".

Evropske delegacije iz Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i Evropske unije sastaće se sa američkim pregovaračima u Abu Dabiju kako bi razgovarale o "dugoročnoj bezbednosnoj arhitekturi između Rusije i Evrope kako bi se utvrdilo kako smanjiti buduće sukobe".

Zvaničnik evropske bezbednosti iz zemlje koja je prisustvovala razgovorima rekao je da američki predlog još nije jasan i da se spremaju za ozbiljne ustupke SAD Rusiji tokom konsultacija u Abu Dabiju.

"Već imamo uspostavljenu evropsku bezbednosnu arhitekturu", rekla je Kaja Kalas, najviši diplomata Evropske unije, na sastanku ministara spoljnih poslova G7.

"Ovo uključuje međunarodne sporazume prema kojima je Rusija preuzela obaveze, uključujući i one u pogledu suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Problem je što Rusija ne poštuje ove sporazume".

Tramp je takođe rekao da bi se od Ukrajine očekivalo da se odrekne teritorije u konačnom sporazumu i da bi se završio "malo drugačijim oblikom".

Tramp je prošle nedelje, nakon sastanka sa savetnikom Kremlja Kirilom Dmitrijevim, rekao da će težiti "velikom, lepom sporazumu" koji bi "mogao da uključi celu Evropu".

Kritičari su zabrinuti da bi Tramp i Putin mogli da pokušaju da prevaziđu evropske lidere kako bi pregovarali o miru koji daje ozbiljne ustupke Rusiji.

"Ljudi u Evropi imaju mnogo zabluda oko ove ideje", rekao je zvaničnik američke administracije, posebno ukazujući na ruski predlog iz 2021. godine koji je viđen kao ultimatum NATO-u da izađe iz istočne Evrope.

Rusija je 2021. godine izdala listu zahteva NATO koji su uključivali zabranu širenja na nove zemlje, uključujući Ukrajinu, povlačenje trupa na granice pre 1997. godine i ograničenja u pogledu mesta gde može da postavi rakete. NATO je odbio taj predlog i Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu manje od mesec dana kasnije.

"Moramo da izgradimo nešto novo što danas funkcioniše... Jer da je sva stara arhitektura dobro funkcionisala, onda ne bismo bili u ovom dugom ratu. I zato je očigledno da nešto ne funkcioniše i moramo da smislimo način da kada završimo ovaj rat, to zaista bude konačan kraj rata", rekao je zvaničnik američke administracije.

Sadržaj tih predloga još nije jasan, iako je državni sekretar Marko Rubio u ponedeljak tvrdio da je "postignut izvestan napredak u tome kako bi ta arhitektura trebalo da izgleda".

"Očigledno moramo da prevaziđemo sukob da bismo došli do te tačke", dodao je.

(Telegraf.rs/TheGuardian)

Zagrebačka policija potvrdila je za portal 24sata da je telo pronađeno u blizini muzeja, ali je, prema dosadašnjim informacijama, utvrđeno da smrt nije posledica krivičnog dela.

Detonacija se začula oko 8 sati, a više građana prijavilo je da je nešto eksplodiralo u okolini Mimare.

Područje je ograđeno policijskom trakom, dok su policajci obavljali uviđaj kako bi utvrdili sve okolnosti događaja.

(Telegraf.rs)

Prema istim informacijama od tog momenta nisu bili u kontaktu.

"Policija preduzima mere i radnje na pronalasku navedenog lica", kazali su iz UP.

Vlahović je na sebi imao plavu trenerku, crnu zimsku jaknu, crni ruksak i crvenu kapu.

AKo imate bilo kakvu informaciju o njemu kontaktirajte policiju.

(Telegraf.rs)

Sreda, 11. novembar, neradan je dan za sve zaposlene u Srbiji zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Prema školskom kalenadru za 2026/27 godinu, jesenji raspust traje od 11. do 13. novembra, a uz subotu i nedelju, koji su inače neradni dani, đaci će se od školskih obaveza odmarati ukupno pet dana.

Jesenji raspust imaće učenici svih škola u zemlji u isto vreme, za razliku od zimskog raspusta, čiji se termini razlikuju u Vojvodini i ostalom delu Srbije.

Osnovci i srednjoškolci većine škola u Srbiji narednu pauzu od školskih obaveza imaće krajem godine, kada se završava prvo polugodište.

Učenici u centralnoj Srbiji prvo polugodište privode kraju krajem decembra - osnovci 30. decembra, dok srednjoškolci obaveze završavaju dan kasnije.

Posle novogodišnjih i božićnih praznika, povratak u školske klupe, prema školskom kalendaru, predviđen je za ponedeljak, 18. januar.

U AP Vojvodini nastava u prvom polugodištu traje do 23. decembra, a đaci se, nakon kraćeg zimskog odmora, vraćaju na časove 11. januara.

Sretenjski raspust predviđen je od 15. do 19. februara, dok će prolećni raspust trajati od 30. aprila do 4. maja 2027. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Izmena reda vožnje važi i za Srbijavoz, koji uobičajeno praznikom primenjuje poseban red vožnje, najčešće isti onaj koji važi i nedeljom, a što je napomenuto u redu vožnje za svaki polazak.

(Telegraf.rs)

Ova nova tužba, koјu јe podneo predsednički par sudu u američkoј državi Tenesi, dolazi nakon što јe sudiјa kraјem oktobra suzio obim prethodne tužbe podnete u državi Delaver leta 2025. godine.

Sudiјa o kome јe reč presudio јe da influenserka Kandas Ovens ne može biti lično odgovorna јer јe istekao rok zastarelosti, ali јe odobrio nastavak sudskog postupka protiv njenih kompaniјa.

Nova tužba, podneta 4. novembra, direktno јe usmerena na influenserku u njenoј matičnoј državi. Predsednički par u tužbi navodi da јe influenserka Kandas Ovens "koristila ove lažne informaciјe da promoviše svoјu nezavisnu platformu, da bi stekla novac".

Brižit i Emanuel Makron јe optužuјu da "istraјava sa tim tvrdnjama i čak poјačava laži" o njima, uprkos njihovoј žalbi leta 2025.

"Ovo niјe potraga za istinom, već potraga za ozloglašenošću", dodao јe predsednički par.

Oni su takođe naveli da im je pomenuta kampanja nanela veliku šetu.

Ove informaciјe o Brižit Makron, koјe se redovno poјavljuјu na francuskim društvenim mrežama otkako јe Makron prvi put izabran za predsednika 2017. godine, proširile su se i u inostranstvu, posebno u SAD, nakon što ih јe Kandas Ovens pokrenula u martu 2024. i poјačala od јanuara 2025. kroz seriјu podkasta "Becoming Brigitte".

(Telegraf.rs)

Incident se dogodio tokom velikog odmora, oko 15.05 sati. Učenici su izašli u školsko dvorište, a sukob je izbio iza zgrade škole, gde je ubrzo došlo do fizičkog obračuna.

Prema nezvaničnim informacijama, jedan od učenika koji je učestvovao u napadu pohađa deveti razred. Navodno je dečak koji je povređen prethodno provocirao drugog učenika, nakon čega je došlo do sukoba.

Na mesto događaja izašli su policijski službenici i ekipa Hitne pomoći. Kako se nezvanično saznaje, povređeni dečak je zadobio udarce u glavu, nakon kojih mu je krvarila glava, ali portal Avaz nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode.

Dodatnu uznemirenost izazvala je situacija koja se odigrala dok je ekipa Hitne pomoći još bila u školskom dvorištu.

Nastavnik fizičkog vaspitanja tada je trčao hodnikom i molio medicinske radnike da se vrate ili pošalju drugo vozilo, jer je u tom trenutku jednoj učenici iskočilo koleno.

(Telegraf.rs)

Ova usluga je od sada je dostupna na jedan poseban način, preko našeg digitalnog asistenta, koji je baziran na veštačkoj inteligenciji, objasnio je Jovanović.

"Dovoljno je da se građani prijave na Portal eUprava, a onda više ne moraju iz menija da biraju i da traže gde se nalazi ta elektronska usluga već u razgovoru sa Digitalnim asistentom mogu da zatraže termin u najbližoj policijskoj stanici, da s njim dogovore datum, vreme i lokaciju, i na taj način mnogo brže i jednostavnije koriste usluge elektronske uprave", rekao je Jovanović.

On je naveo da je zakazivanje termina za ličnu kartu i pasoš putem Digitalnog asistenta na Portalu eUprava bezbedno i pouzdano.

"Građani ne moraju da brinu. Ovo je prva elektronska usluga koju na ovaj način puštamo. Naša strategija i plan je da u narednom periodu sve elektronske usluge sa Portala eUprava budu dostupne upravo na ovaj način", rekao je Jovanović.

Digitalni asistent je prisutan oko godinu dana na Portalu elektronske uprave i njega građani uglavnom koriste, kaže Jovanović, da bi se informisali na koji način mogu da koriste neku uslugu.

"Nedeljno imamo oko 10.000 različitih komunikacija između građana i tog Digitalnog asistenta, a evo sada imamo i prvu elektronsku uslugu koju pružamo putem digitalnog asistenta. Plan je da na taj način budu puštene i sve ostale elektronske usluge", naveo je Jovanović.

Kako je istakao, Digitalni asistent može da se koristi i bez prijave na Portalu eUprava.

"Ukoliko građani žele da se informišu o uslugama, mogu to da urade bez prijave, dok je za korišćenje usluge zakazivanja termina neophodno da se prijave na Portal eUprava. Svoj status prijave mogu na klasičan način da prate na Portalu eUprava", objasnio je Jovanović.

On je istakao da je Kancelarija za IT i eUpravu građanima omogućila korišćenje usluga eUprave putem mobilne aplikacije eUprava, na kojoj se nalaze najfrekventnije usluge elektronske uprave.

"Oko 150.000 korisnika je već preuzelo ovu mobilnu aplikaciju i na njoj se nalazi Digitalni asistent koji pomaže građanima da brže i jednostavnije pristupe uslugama eUprave. Naša strategija je da sve usluge eUprave budu dostupne na mobilnoj aplikaciji", rekao je Jovanović.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Danas se očekuje pravo jesenje vreme, maksimalna temperatura biće od 11 do 17 stepeni, u Beogradu do 14.

Već sutra toplije, maksimalna temperatura iznad 15 stepeni, na zapadu Srbije i do 18.

U četvrtak se sa juga Mediterana očekuje prviliv vrlo tople vazdušne mase.

Maksimalna temperatura biće iznad 20 stepeni.

Sve više će jačati snažan ciklon sa Atlantika, uz veoma izražena topla južna strujanja.

Najtopliji dan biće petak. Maksimalna temperatura biće do letnjih 25-26 stepeni.

Najtoplije će biti u Podrinju i u Kolubarskom okrugu, pa će Valjevo i Loznica sa 26 biti najtopliji u Srbiji i širom Evrope, a u Beogradu će biti oko 25 stepeni.

Ove vrlo visoke temperature biće posledica fenskog efeka južnog vetra.

U petak krajem dana i tokom noći sa severozapada se očekuje prodor hladnog fronta sa obilnim padavinama. Jugoistočni vetar biće u skretanju na vrlo jak severozapadni, a temperatura će biti u drastičnom padu.

Temperatura će biti u naglom padu i to za čak 20 stepeni, a na višim planinama na jugu i jugozapadu Srbije kiša će preći u sneg.

Sneg će padati uglavnom iznad 800 - 1000 metara nadmorske visine.

Drugog dana vikenda biće suvo.

Sneg će biti prolaznog karaktera, a maksimalna temperatura za vikend biće od 5 do 10 stepeni.

(Telegraf.rs)

Prema pisanju lista, dva aviona-tankera za dopunu gorivom prebačena su u Nemačku juče ujutru, dok su tokom dana i drugi tankeri i avioni premešteni u Nemačku i druge baze, na osnovu podataka o praćenju letova i izjava zvaničnika.

Američko ratno vazduhoplovstvo nije komentarisalo konkretne razloge premeštanja, navodeći da se avioni prebacuju između različitih lokacija iz više razloga.

Prošlog meseca američko ratno vazduhoplovstvo povuklo je bombardere stacionirane u bazi RAF Ferford u Engleskoj, nakon istrage o navodno planiranom terorističkom napadu na tu bazu, koja je korišćena u operacijama protiv Irana.

Britanski zvaničnici tvrde da su posrednici povezani sa Iranom odgovorni za niz podmetanja požara i drugih napada u Britaniji i drugim zemljama, od kojih su mnogi bili usmereni na jevrejsku zajednicu.

Oni su ranije upozorili da bi Teheran mogao da proširi izbor meta u Velikoj Britaniji ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je kazao da Iran "vrlo ljubazno razgovara" sa američkim pregovaračima i da postoji "dobra šansa" za postizanje sporazuma o okončanju sukoba između dve zemlje, dodajući da je rat "efektivno završen".

(Telegraf.rs/Tanjug)

Tešku saobraćajnu nesreću izazvala je gusta magla koja se spustila na tom području, a u sudaru ima povređenih, dok se jedan automobil zapalio, prenosi NOVA.

Prema prvim informacijama, oko 50 ljudi јe povređeno, a јoš uvek ima ljudi zarobljenih među smrskanim automobilima, uključuјući i decu, nakon dva teška lančana sudara na autoputu Trakiјa.

Foto: Facebook/Aneta Petrova

Tačan broj povređenih, njihovo zdravstveno stanje, kao i razmere materijalne štete na vozilima koja su ostala zaglavljena na autoputu, još se utvrđuju.

Foto: Facebook/Aneta Petrova

Glavni uzrok lančanog udesa, prema prvim informacijama, jeste naglo smanjena vidljivost zbog guste magle koja se spustila u okolini isključenja Zimnica.

Situaciјa na mestu gde je došlo do udesa ostaje kritična ne samo zbog velikog broјa osoba koјe čekaјu da budu oslobođene iz automobila, već i zbog vrste zarobljenih vozila. Među pogođenim vozilima јe i cisterna koja prevozi propan-butan, što stvara ozbiljne dodatne bezbednosne rizike tokom akciјe spasavanja.

Više vatrogasaca, policiјe i ekipa hitne pomoći odmah јe poslato na lice mesta.

Deonica autoputa od Burgasa do Jambola zatvorena je za saobraćaj, prenose mediji.

(Telegraf.rs)

U Moravičkom okrugu, u Čačku, bez napajanja će od 8 do 16 časova biti potrošači u ulici Dragana Vranića, od Banjalučke do ulice Vojvode Stepe, kao i u Rakovi, koja se napaja sa TS Čarapići i Mijailovići. Od 8 do 17 časova struje neće imati ni potrošači u Katrgi. Kraći prekidi planirani su u Pridvoričkom Polju, Dedinju i Lisičijim rupama (od 9.50 do 10.15), zatim u Jezdinskom Polju, Maloj koloniji i oko škole „Ratko Mitrović" (od 10.10 do 10.30), te u Beljini, Pakovraću, Riđagama i Lupnjači (od 10.30 do 10.50).

U Ivanjici će od 8 do 17 časova bez struje biti Milandža i MZ Kušići, kao i Čepovo i Šarenik.

U Zlatiborskom okrugu, u Arilju su radovi predviđeni od 8 do 15 časova u selima Radoševo i Visoka, u zaseocima Stara opština, Brajkovići i Pilci. U Čajetini će od 8.30 do 16 časova struje biti lišeni Đurovića groblje i Jablanica.

U Bajinoj Bašti, od 8 do 15 časova bez napajanja će biti Jelisavčići u Zaovinama, Rastište i Jagoštica, od 8.30 do 15 časova deo grada ispod Bolnice, na izvodu ka Svetom Milačićima i Sarićima, a od 9 do 15 časova Tešići, Katino brdo i Stranjak. U Užicu će od 8 do 16 časova struje nemati potrošači na području Lunovog Sela, na izvodu za Antonijeviće i Ponikovice.

Elektrodistribucija Srbije navodi da zadržava pravo da napajanje uključi i pre planiranog roka ako radovi budu završeni ranije, kao i da se u slučaju loših vremenskih uslova radovi mogu odložiti.

Ratno iskustvo Ukrajine u Evropi više ne služi samo kao vest sa ratišta, već kao praktični priručnik koji pokazuje šta se dešava sa modernim društvom kada se nađe pod dugotrajnim udarom i koji sistemi prvi otkazuju.

Švedska je, nakon više od 200 godina vojne neutralnosti, 2024. godine ušla u NATO, a zvanični Stokholm danas Rusiju označava kao najozbiljniju pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti do kraja ove decenije.

U švedskoj strategiji nacionalne bezbednosti ukrajinsko ratište otvoreno se naziva "prvom linijom odbrane naše slobode", zbog čega ta zemlja sprovodi najveća ulaganja u sistem takozvane „totalne odbrane“ još od vremena Hladnog rata, piše Kyiv Independent.

Odbrambeni plan Švedske za period do 2030. godine predviđa više od 17 milijardi dolara dodatnih ulaganja u vojsku, ali i gotovo četiri milijarde dolara namenjenih isključivo civilnoj zaštiti. U Stokholmu su svesni da odbrana države ne počinje i ne završava se na granicama i u kasarnama.

Zato se ogroman novac ulaže u strateške zalihe hrane i medicinskog materijala, obnovu javnih skloništa, jačanje sajber-bezbednosti, obezbeđivanje komunikacionih kanala, kao i pripremu opština i komunalnih preduzeća kako bi osnovne službe mogle da funkcionišu čak i ako država bude odsečena od uobičajenih lanaca snabdevanja.

U okviru tih priprema švedske vlasti poslale su građanima ažurirani priručnik pod nazivom "Ako dođe do krize ili rata". Od svakog domaćinstva izričito se traži da u svakom trenutku bude sposobno da samostalno izdrži najmanje nedelju dana u slučaju prekida snabdevanja električnom energijom, vodom, komunikacijama ili hranom.

Da poremećaj svakodnevice ne mora da čeka direktan vojni napad, pokazali su i nedavni hakerski napadi na rashladne sisteme u supermarketima širom Evrope. Kvarenje hrane u skladištima i prodavnicama ili ometanje energetskih sistema scenariji su sa kojima bi civilno stanovništvo moglo da se suoči preko noći, a Šveđani žele da obezbede da građani u takvim trenucima ne zavise panično od države.

Šveđani uče na ukrajinskim ruševinama

Kyiv Independent ističe da je u pristupu Švedske ključno to što je napustila uobičajeno, patetično „romantizovanje ukrajinske otpornosti“. Ukrajinci su se prilagodili životu pod sirenama, u mraku i bez grejanja jednostavno zato što nisu imali drugog izbora. Umesto pukog divljenja iz daljine, švedski vojni i civilni planeri redovno sa ukrajinskim kolegama analiziraju šta je na terenu zaista funkcionisalo, a šta je odmah otkazalo.

Odnosi Kijeva i evropskih saveznika time su postali dvosmerni: Ukrajina i dalje zavisi od zapadne vojne i finansijske pomoći, ali evropske države danas od nje uče kako da organizuju škole, bolnice, javne službe i medije u uslovima stalnih vazdušnih napada i sabotaža.

Kada se sagledaju razaranja energetske mreže u Kijevu i svakodnevica u skloništima, švedske preporuke o zalihama vode i priručnici za preživljavanje prestaju da izgledaju kao širenje panike i postaju hladno, praktično uputstvo za funkcionisanje modernog društva.

(Telegraf.rs)

Kiša pada na severu Srbije.

U nastavku jutra kiša će padati uglavnom u Vojvodini, uz tedenciju premeštanja padavina dalje na severoistok.

Foto: zoomEarth

Trenutne temperature u većem delu Srbije kreću se od 4 do 8 stepeni, u Beogradu je 7°C.

Sedam stepeni meri i Zlatibor, Sjenica 2, a Kopaonik 1°C.

Foto: meteociel

Tokom dana biće toplije, maksimalna temperatura od 11 do 17 stepeni, u Beogradu do 14.

Najtoplije biće na zapadu zemlje.

Tokom večeri i noći Srbiju će zahvatiti novi talas kiše.

Narednih dana osetno toplije, a zahlađenje za vikend.

(Telegraf.rs)

Evropska unija potvrdila je da će njeni predstavnici takođe doputovati u Abu Dabi, zajedno sa predstavnicima Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, Rusija se protivi njihovom učešću za glavnim pregovaračkim stolom, pa za sada nije jasno da li će evropski zvaničnici direktno razgovarati sa ruskom delegacijom.

Kremlj: Evropljani neće ući u prostoriju za pregovore

Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov izričito je odbacio mogućnost da se evropski predstavnici pridruže pregovorima Rusije, Ukrajine i SAD.

"Niko ih neće pozvati za pregovarački sto", poručio je Ušakov, dodajući da evropskim zvaničnicima neće biti dozvoljen ulazak u prostoriju u kojoj se vode pregovori, čak ni ako doputuju u Abu Dabi.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov juče je ponovio da Moskva ne predviđa evropsko učešće u ovoj fazi. Prema njegovim rečima, Amerikanci i Ukrajinci imaju sopstvene kanale komunikacije sa evropskim partnerima i verovatno uspostavljaju zaseban mehanizam koordinacije.

Ipak, Peskov je priznao da će Evropljani u nekoj kasnijoj fazi morati da budu uključeni u pregovore, jer se razgovara i o budućem bezbednosnom poretku čitavog kontinenta.

EU potvrdila dolazak svojih predstavnika

Sa druge strane, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je da će Evropska unija biti prisutna u Abu Dabiju.

"EU će biti prisutna zajedno sa našim partnerima", poručila je nakon razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Prema pisanju Euronewsa, Evropska komisija i Evropski savet šalju zajedničku delegaciju visokih zvaničnika. Predvodiće je Bjern Zajbert, šef kabineta Ursule fon der Lajen, i Ana-Marija Bura, glavna savetnica za spoljnu politiku predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.

U Abu Dabiju će biti i predstavnici Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, a Kyiv Independent navodi da će učestvovati i predstavnici NATO-a.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro još juče je za Rojters potvrdio dolazak evropskih zvaničnika.

"Evropljani će biti dobro zastupljeni. Francuska će biti u Abu Dabiju i učestvovati", rekao je Baro.

Međutim, prisustvo evropskih predstavnika ne znači automatski da će sedeti za istim stolom sa ruskim pregovaračima. Prema dosad dostupnim informacijama, mogli bi da učestvuju u odvojenim konsultacijama sa Amerikancima i Ukrajincima, dok mogućnost direktnog sastanka sa ruskom delegacijom ostaje otvorena.

Ko će pregovarati?

Rusku delegaciju predvodiće Vladimir Medinski, bliski saradnik predsednika Vladimira Putina i bivši ministar kulture, koji je učestvovao i u prethodnim mirovnim pregovorima.

U ruskom izaslanstvu biće i zamenici ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin, načelnik vojne obaveštajne službe Igor Kostjukov, kao i visoki zvaničnici Generalštaba ruske vojske.

Ukrajinsku delegaciju predvodiće Rustem Umerov, šef spoljne obaveštajne službe. U njoj su i šef kabineta ukrajinskog predsednika Kirilo Budanov, njegov zamenik Sergej Kislica, načelnik Generalštaba Andrij Hnatov i David Arahamija, lider poslaničke grupe Zelenskijeve stranke Sluga naroda.

Sjedinjene Američke Države predstavljaće specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.

Glavni problem su teritorija i bezbednosne garancije

Uprkos nastavku pregovora, stavovi Moskve i Kijeva i dalje su veoma udaljeni.

Putin zahteva da Ukrajina povuče svoje snage iz četiri regiona koje je Rusija proglasila svojom teritorijom, iako ih nikada nije u potpunosti zauzela. Traži i da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u, kao i da prihvati ograničenja veličine i sposobnosti svojih oružanih snaga.

Zelenski odbacuje mogućnost dobrovoljnog prepuštanja teritorija koje Rusija nije uspela da osvoji, kao i ograničenja koja bi oslabila sposobnost Ukrajine da se odbrani od budućih napada.

Ukrajina traži trenutni prekid vatre kao prvi korak ka sveobuhvatnom mirovnom sporazumu, dok Moskva insistira na postizanju šireg dogovora pre obustave borbi.

Centralno pitanje pregovora biće bezbednosne garancije koje bi trebalo da spreče izbijanje novog rata.

Zelenski traži garancije zapadnih saveznika uporedive sa članom 5 NATO-a, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Ključno pitanje je šta bi SAD i evropske države konkretno preduzele u slučaju nove ruske invazije.

Rusija, sa druge strane, zahteva bezbednosne garancije i za sebe, a odbacuje mogućnost raspoređivanja evropskih vojnih snaga u Ukrajini nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

Tramp tvrdi da je dogovor blizu

Američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana izrazio je optimizam da bi rat uskoro mogao da bude završen.

U intervjuu za emisiju „60 Minutes“ televizije CBS rekao je da su Moskva i Kijev veoma blizu dogovora i nagovestio da bi Ukrajina nakon mirovnog sporazuma mogla da ima drugačije granice.

Tramp je takođe najavio mogućnost šireg sporazuma koji ne bi obuhvatao samo Ukrajinu već i budući bezbednosni poredak Evrope.

Američki državni sekretar Marko Rubio pojasnio je da je ostvaren određeni napredak u razgovorima o posleratnim bezbednosnim garancijama, ali je naglasio da još ništa nije konačno dogovoreno.

Pregovori se nastavljaju dok traju žestoki napadi

Prethodni pregovori Rusije, Ukrajine i SAD u februaru nisu doneli vidljiv napredak ka završetku rata. Novi krug održava se u trenutku kada se borbe nastavljaju duž fronta dugog približno 1.200 kilometara.

Rusija je poslednjih nedelja pojačala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, nastojeći da dodatno oteža snabdevanje električnom energijom uoči zime.

Određeni pomak ostvaren je prošlog meseca, kada je uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp dogovoreno kratkotrajno lokalno primirje na području okupiranog grada Oleški na jugu Ukrajine. Ono je omogućilo evakuaciju dela stanovništva i dostavljanje humanitarne pomoći.

Ipak, takav ograničeni dogovor nije doveo do šireg prekida vatre. Predstojeći pregovori trebalo bi da pokažu da li postoji prostor za približavanje stavova o pitanjima koja su do sada sprečavala postizanje mira.

(Telegraf.rs)

Već 8 godina bračni par Jelić iz Čačka posvećen je posebnom zadatku da devojčicama kojima je potreban porodični dom pruži ljubav, razumevanje i osećaj pripadnosti. Zoran i Anka preuzeli su veliku odgovornost, nastojeći da tinejdžerkama budu mnogo više od hranitelja.

"Jednostavno želeli smo. Imali smo volju nama su deca vrlo brzo odrasla. Imali smo dovoljno mislim kod sebe ljubavi želeli smo još nekom da pomognemo tako da smo se odlučili na ovaj korak i mislim da smo, mislim da smo uspeli’’, kaže Zoran Jelić, iz Čačka.

Dosadašnja iskustva su pozitivna, a da su devojčicama bili mnogo više od privremenog oslonca tokom odrastanja, potvrđuje i to što su sa onima koje su napustile njihov dom ostali u kontaktu.

"Dve devojčice su se veća osamostalile, počele da rade tako da je to, ovaj u stvari to je najveći uspeh da one steknu da završe prvo školu da nađu posao pa kasnije nađu i dobre ljude i stvore same svoju porodicu’’, dodaje Anka Jelić, iz Čačka.

U 53 hraniteljske porodice u Moravičkom okrugu deca dobijaju mnogo više od krova nad glavom. Kako bi što bolje razumeli njihove razvojne potrebe i izazove sa kojima se suočavaju, hranitelji prolaze posebne obuke. Tokom celog procesa imaju i kontinuiranu podršku i stručnu pomoć tima koji procenjuje i bira porodice spremne da preuzmu brigu o deci.

"Svako dete ima svoju potrebu, svoju problematiku i u našoj proceni je spas i rešenje tog problema ili u toj proceni mi ćemo tačno znati i proceniti da li je hraniteljska porodica ili hraniteljski par adekvatan’’, ističe Miloš Ilić, specijalni pedagog, savetnik za hraniteljstvo u Moravičkom okrugu.

Potreba za hraniteljskim porodicama danas je sve veća, ali ohrabruje podatak da je sve više porodica spremnih da otvore vrata svog doma, pruže deci ljubav i podršku i pomognu im da izrastu u samostalne mlade ljude.

(Telegraf.rs/RTS)

Tramp, koji se ranije danas sastao sa premijerom Katara, rekao je da bi Katar više voleo mirno rešenje, kao i da bi Saudijska Arabija više volela mirno rešenje, ali je dodao da su SAD spremne da krenu u akciju, odnosno izvedu napade, "kad god požele".

Ipak, navodi Rojters, Tramp je nagovestio da ne žuri sa nastavkom napada, napominjući da je zadovoljan pomorskom blokadom koju SAD sprovode protiv Irana u Ormuskom moreuzu.

"Videćemo kako će se stvari odvijati. Spreman sam", zaključio je Tramp u kratkom telefonskom razgovoru za Rojters.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Karambol se dogodio oko 6.00 časova, na delu magistrale u blizini poznatog restorana "Radičević". U udesu su učestvovali teretno motorno vozilo, autobus i dva putnička automobila, svi beogradskih registarskih oznaka.

Brza reakcija hitnih službi

Na mesto nesreće odmah su upućene dežurne ekipe Hitne pomoći Doma zdravlja Lazarevac i saobraćajna policija. Zbog siline udara, dvoje vozača zadobilo je povrede koje su zahtevale hitno zbrinjavanje.

Lekarske ekipe su na licu mesta ukazale prvu pomoć, nakon čega su sanitetom u Urgentni centar u Beogradu transportovani vozač kamiona Z. R. (64) i vozačica putničkog vozila M. P. (34). Preostala dva učesnika udesa – vozač autobusa D. K. (54) i vozač drugog automobila R. M. (39) - prošli su bez težih posledica. Za sada nije poznat stepen povreda hospitalizovanih lica.

Kilometarske kolone i otežan saobraćaj

Zbog rasutih delova vozila po kolovozu i trajanja policijskog uviđaja, saobraćaj na ovom izuzetno frekventnom delu Ibarske magistrale satima se odvijao pod posebnim režimom.

Policija je vozila propuštala naizmenično, što je u jutarnjem špicu dovelo do formiranja dužih kolona i zastoja iz oba pravca. Saobraćaj je normalizovan tek nakon što su nadležne službe uklonile oštećena vozila s puta i obezbedile deonicu za bezbedan prolaz.

Tačne okolnosti koje su dovele do ovog udesa, kao i pitanje da li su presudili neprilagođena brzina, klizav kolovoz ili trenutak nepažnje, biće poznate po završetku zvanične istrage i veštačenja.

(Telegraf.rs)

Tada je, isto sa obale, izvukao tunu od 98 kilograma, navodi se na Instagram profilu "122 mne".

​Nakon pedesetak izlazaka na živi mamac i strpljivog čekanja koje se na kraju višestruko isplatilo, Lečić je uspeo da nadmudri i izvuče pravu grdosiju, tunu impozantnih dimenzija - tešku 103 kilograma i dugačku 188 santimetara.

​Kako sam navodi, uzbuđenje i adrenalin su tokom borbe bili na samom maksimumu. Sam proces izvlačenja ove morske lepotice trajao je oko sat vremena, a uspehu je doprinela i odlična saradnja i timski rad.

Lečić je uputio reči zahvalnosti Amaru Bučanu na dragocenoj asistenciji i pomoći pri samom kraju akcije u "overi" ulova, kao i svima koji su pomogli da se ovaj nesvakidašnji kapitalac bezbedno izvuče na obalu.

​Za ovaj grandiozni ulov bila je potrebna i vrhunska oprema, za koju ribolovci kažu da provereno vadi samo najbolje komade. Tokom ove uspešne akcije korišten je čekrk Shimano Tiagra 50W LRS, štap Shimano TLD 50lb, konac Daiwa J-Braid 143lb, predvez Varivas 130lb, trokuka Shout 3/0, dok je kao mamac poslužio cipol odnosno skakavica.

​Njegov uspeh još jednom je potvrdio da ribolov sa obale, uz veliku dozu upornosti, iskustva i prave opreme, može da donese nestvarne trofeje i trenutke za pamćenje.

(Telegraf.rs)

- Veliki broj meštana odazvao se akciji tokom koje su uklanjali šiblje i rastinje koje je zahvatilo deo saobraćajnice, otežavalo preglednost i predstavljalo opasnost za bezbedno odvijanje saobraćaja, kako za vozače, tako i za pešake. Zahvaljujući zajedničkom trudu i dobrovoljnom radu, ova deonica puta sada je preglednija i bezbednija za sve učesnike u saobraćaju - kažu za RINU meštani Ivanja.

Ovo nije prvi put da meštani Ivanja sopstvenim angažovanjem doprinose uređenju svog naselja.

I ranije su se organizovali i učestvovali u sličnim akcijama, pokazujući da se slogom, dobrom voljom i zajedničkim radom mogu rešavati problemi od značaja za lokalnu zajednicu.

(Telegraf.rs/RINA)

Tokom prethodnog dana na putevima u Srbiјi zabeležena јe 91 saobraćaјna nezgoda, u koјima su povređene čak 33 osobe, saopštila јe Uprava saobraćaјne policiјe uz upozorenje na alarmantan rast stradanja naјosetljiviјih učesnika u saobraćaјu.

Statistika za prvih deset meseci ove godine pokazuјe drastično pogoršanje bezbednosti pešaka – život јe izgubilo 95 osoba, što јe za deset više u odnosu na isti period prošle godine. Posebno zabrinjava podatak da јe svaki sedmi pešak stradao na samom pešačkom prelazu.

Novembar – mesec naјvećeg rizika

Iz saobraćaјne policiјe naglašavaјu da јe upravo novembar period godine sa naјvećim rizikom za pešake. Obdanica јe sve kraća, a česta poјava magle, kiše i klizavih kolovoza drastično smanjuјe uočljivost ljudi na putu i vidno produžava zaustavni put vozila.

Apel vozačima: Smanjite brzinu, počinje јesenji raspust

S obzirom na početak јesenjeg školskog raspusta i očekivan poјačan intenzitet saobraćaјa na glavnim putnim pravcima, vozačima se savetuјe poseban oprez:

Smanjite brzinu kretanja, naročito u naseljenim mestima i na mestima gde su kolovozi vlažni ili prekriveni maglom.

Držite veće i bezbedno odstoјanje od vozila ispred sebe.

Naoružaјte se strpljenjem zbog mogućih zastoјa na izlazima iz gradova i na naplatnim stanicama.

Upozorenje pešacima: Nosite svetliјu odeću i fluorescentne detalje

Kako bi sačuvali sopstveni život, pešaci moraјu biti svesni da ih vozači u noćnim uslovima i tokom padavina znatno teže uočavaјu:

Izbegavaјte potpuno tamnu odeću u večernjim i ranim јutarnjim satima.

Koristite retroreflektuјuće materiјale ili svetliјe delove garderobe.

Pre stupanja na kolovoz, čak i na obeleženom pešačkom prelazu, uverite se da vas јe vozač video i da može bezbedno da se zaustavi.

Uprava saobraćaјne policiјe apeluјe na sve građane da odgovornim ponašanjem i međusobnim poštovanjem spreče nove tragediјe na putevima

(Telegraf.rs)

Fotoreporter tog medija snimio je Arona Orbana na zadnjem sedištu policijskog vozila dok je u ponedeljak uveče stizao u pritvorski centar u ulici Đorđ Koši u Budimpešti.

Osumnjičeni i osobe za koje se sumnja da su im pomagale prevezeni su u policijskom konvoju od tri minibusa, nakon višesatnih pretresa stanova i saslušanja.

Hapšenje mlađeg brata mađarskog premijera predstavlja značajan razvoj događaja, budući da policija u zvaničnim saopštenjima nije imenovala osobe koje su privedene tokom akcije. Umesto toga, objavljeno je da su četiri osobe uhapšene u zajedničkoj operaciji Nacionalnog istražnog biroa (NNI) i Nacionalne službe za zaštitu (NVVH) u Budimpešti, Fotu i Dunakešiju.

Policija je objavila i nekoliko snimaka akcije, na kojima se vide privedene osobe sa prekrivenim licima.

Foto: police.hu

Istraga zbog dva različita krivična dela

Prema informacijama mađarskih medija, u ovom slučaju vode se dva odvojena krivična postupka. Nacionalna služba za zaštitu istražuje sumnje na trgovinu uticajem, dok odeljenje Nacionalnog istražnog biroa za borbu protiv ilegalnih migracija vodi istragu zbog sumnje na krijumčarenje ljudi.

Četiri uhapšene osobe sumnjiče se da su tokom nekoliko meseci 2024. godine pomagale vijetnamskim državljanima da preko Mađarske otputuju u zemlje zapadne Evrope.

Prema navodima istražitelja, osumnjičeni su učestvovali u obradi zahteva za vize vijetnamskih državljana u mađarskim diplomatskim predstavništvima, a zauzvrat su naplaćivali takozvanu naknadu za posredovanje po osobi. Novac dobijen na taj način navodno je deljen među učesnicima.

Oglasio se Viktor Orban

Mađarski premijer Viktor Orban već je reagovao na privođenje svog mlađeg brata, tvrdeći da je zapravo on meta čitavog slučaja.

"Ja sam meta", poručio je Orban, prema navodima mađarskih medija.

Fotografije Arona Orbana u policijskom vozilu dodatno su skrenule pažnju na slučaj, s obzirom na to da je njegov identitet postao poznat tek nakon što su objavljeni snimci i fotografije privođenja.

Istraga o sumnjama na trgovinu uticajem i krijumčarenje ljudi je u toku.

(Telegraf.rs)

Prema pravilnicima Ministarstva prosvete za školsku 2026/2027. godinu, јesenji raspust traјe od 11. do 13. novembra, a dan raniјe, u utorak 10. novembra, nastava se održava po rasporedu časova za petak. Zbog toga će đaci sutra nositi knjige i pribor za predmete koјi su im predviđeni petkom.

Ovakva promena јe uobičaјena mera. Njome se uravnotežava broј nastavnih dana po danima u nedelji, kako bi svaki predmet tokom godine imao približno isti broј časova. Prilikom izbora tih dana pravilnik se oslanja na kalendar, pa se ovakva izmena rasporeda dešava nekoliko puta u školskoј godini.

Јesenji raspust јe prvi odmor u ovoј školskoј godini. Počinje u sredu, 11. novembra, povodom Dana primirјa u Prvom svetskom ratu, a završava se u petak, 13. novembra. Sa vikendom, đaci imaјu pet slobodnih dana zaredom, a nastava se nastavlja u ponedeljak, 16. novembra.

Roditeljima se savetuјe da sa decom provere raspored za petak i da im pripreme školske torbe.

Napomena: navedeno važi za škole u centralnoј Srbiјi. Kalendar za škole u Voјvodini utvrđuјe nadležni pokraјinski sekretariјat.

(Telegraf.rs/Zelena učionica)

Tokom pretresa njegovog stana, istražitelji su navodno pronašli više od 900 fajlova koji sadrže potencijalno ilegalan materijal.

Prema dosadašnjim rezultatima istrage, Lisa je bila slučajna žrtva. Berlinsko javno tužilaštvo saopštilo je da za sada nema dokaza da su devojčica i osumnjičeni ranije bili u kontaktu, kao ni indicija da je u zločin bila umešana još neka osoba.

Istraga protiv dvadesetdvogodišnjaka počela je još u januaru 2025. godine, kada su istražitelji analizirali tokove novca koji su vodili do platforme Kidflix, jedne od najvećih svetskih kriminalnih platformi za strimovanje seksualnog sadržaja koji uključuje decu i maloletnike na dark vebu. Platforma je zatvorena u proleće 2025. godine.

Dana 10. marta 2025. godine, policija je, na osnovu sudskog naloga, pretresla stan osumnjičenog. Tom prilikom zaplenjeni su uređaji za skladištenje podataka na kojima je, prema navodima istražitelja, pronađeno više od 900 fajlova sa potencijalno nedozvoljenim sadržajem.

Sumnja se da je dvadesetdvogodišnjak taj materijal pribavljao još od 2023. godine. Međutim, to nije bio jedini slučaj zbog kojeg se našao pod istragom. Berlinsko javno tužilaštvo preuzelo je 28. aprila 2026. godine još jedan predmet od javnog tužilaštva u Pasauu, takođe zbog sumnje na nabavku i posedovanje dečje pornografije.

Telo devojčice pronađeno u napuštenoj kući

Dvadesetdvogodišnji Nemac glavni je osumnjičeni za otmicu i ubistvo Lise, koja je nestala u utorak, na putu do škole u berlinskoj četvrti Marcan, gde je živela sa porodicom.

Pet dana kasnije, u nedelju, njeno telo pronađeno je u napuštenoj kući u Altglitcenu, u oblasti Mekiš-Oderland, udaljenoj više od 50 kilometara od mesta njenog nestanka. Devojčica je pronađena vezana, a pored nje je ležala teško povređena dvadesetdvogodišnja žena.

Forenzičkim pregledima definitivno je potvrđen identitet devojčice. Veruje se da je bila mrtva već neko vreme pre nego što je pronađena, ali tačan uzrok smrti još nije utvrđen. Ni prva obdukcija nije dala jasan odgovor na pitanje kako je Lisa izgubila život.

Kada su policajci proveravali napuštenu zgradu, osumnjičeni je navodno pokušao samoubistvo vatrenim oružjem. Zadobio je povrede opasne po život i od tada se nalazi u bolnici, pod policijskim nadzorom. Za sada nije poznato da li je životno ugrožen.

Istraga je i dalje u toku.

(Telegraf.rs)

O tome je govorio u retkom intervjuu za emisiju "60 minuta", koji je emitovan u nedelju uveče na televiziji CBS, a u kojem je sa novinarom Rosom Dutatom razgovarao o smrti, veri i ljudima prema kojima oseća mržnju.

Na pitanje šta misli da će se dogoditi s njim kada umre, Tramp je odgovorio da se nada odlasku u raj.

"Ja sam religiozan čovek, tako da bih, teoretski, otišao u raj. Nadam se da ću otići u raj, ne želim da završim u paklu", rekao je američki predsednik.

Novinar Ros Dutat potom mu je postavio pitanje da li bi mogao da oprosti svojim političkim protivnicima ukoliko bi to bio jedini način da dospe u raj.

"Recimo da umrete, da odlazite u zagrobni život i da je sve što treba da uradite kako biste ušli u raj da osetite ljubav i oproštaj prema Džejmsu Komiju, Nensi Pelosi i svima prema kojima ste tokom godina iskazivali mržnju. Mislite li da biste mogli to da uradite?", upitao je Dutat.

"Pa, onda ne bih bio iskren, zar ne?", odgovorio je Tramp, nazvavši svoje protivnike "izuzetno nepoštenim ljudima, veoma lošim ljudima, veoma lošim za našu zemlju".

Kada ga je novinar direktno upitao da li je odgovor na njegovo pitanje negativan, Tramp je potvrdio da ne bi mogao da oprosti.

"Odgovor je ne. Želim da budem iskren, ne", rekao je predsednik SAD.

Dutat je zatim podsetio Trampa da je tokom života imao izuzetno mnogo uspeha i privilegija, pitajući ga kako je moguće da, posle svega što mu je dato, ne bi mogao da pronađe snagu da oprosti svojim neprijateljima.

"Mogu li da budem iskren? Verovatno ne bih mogao to da uradim, jer mrzim neke od svojih neprijatelja i tako će ostati zauvek", odgovorio je Tramp.

Američki predsednik tokom protekle decenije nije imao manjak političkih protivnika prema kojima je iskazivao netrpeljivost.

Mnogi od njih našli su se pod istragama pravosudnih organa tokom njegovog drugog mandata, a troje se suočilo i sa federalnim optužnicama: bivši direktor FBI Džejms Komi, državna tužiteljka Njujorka Letiša Džejms i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.

Foto: Profimedia/AFP

Komi, koji je nadgledao istragu FBI o vezama između Trampa i Rusije tokom njegovog prvog mandata, dva puta se našao na meti optužnica Ministarstva pravde SAD u razmaku od godinu dana.

Prvi put u septembru 2025, a drugi put u aprilu 2026. godine. Prvi slučaj je odbačen, dok je drugi, koji se odnosi na objavu na Instagramu, i dalje u toku.

Foto: Tanjug/AP

Ministarstvo pravde je prošlog meseca preduzelo i korake koji bi mogli da dovedu do pokretanja trećeg postupka protiv njega zbog navodnog odavanja poverljivih informacija.

Letiša Džejms, čija je kancelarija 2022. godine uspešno pokrenula građanski postupak protiv Trampove organizacije zbog prevare, suočila se sa optužbama za bankarsku prevaru i davanje lažnih izjava finansijskoj instituciji.

Sudija je, međutim, odbacio obe optužbe.

Džon Bolton, bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost i zagovornik oštrijeg pristupa Iranu, jedini je od pomenutih protivnika protiv kojeg je uspešno okončan krivični postupak.

On je u junu priznao krivicu za zadržavanje poverljivih informacija koje se odnose na nacionalnu bezbednost, a izricanje presude očekuje ga narednog meseca.

(Telegraf.rs)

Tokom izvođenja radova, saobraćaj se, u smeru ka petlji Aerodrom, odvija preko saobraćajnice „Put za muzej”, potom moto-putem I M reda broj 12.

U smeru ka Aerodromu „Nikola Tesla”, saobraćaj se iz desne kolovozne trake preusmerava u levu kolovoznu traku sa dvosmernim režimom saobraćaja, potom preko nadvožnjaka na kružni put, navodi se u saopštenju.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Tinejdžerka bila oteta više od 500 dana: A onda je zaigrala onlajn video-igricu "Among Us"

Tinejdžerka koja je više od 500 dana bila držana u zatočeništvu uspela je da se spase tako što je tokom zajedničkog igranja jedne onlajn detektivske video-igre drugom detetu rekla da je drže protiv njene volje!

Foto-kolaž: Shutterstock/VDB Photos, Rich County Sheriff's Office

Bagerom krenuo na državne zgrade u Kini: Rušio sve pred sobom, zaposleni u panici bežali!

Neobičan incident zabeležen je u Kini,gde je muškarac bagerom upao u kompleks državnih institucija i pričinio ogromnu materijalnu štetu.

Na današnji dan pao je Berlinski zid: Istorijski trenutak koji je zauvek promenio Evropu

Dok su ljudi 9. novembra 1989. godine slavili najavu otvaranja unutrašnje nemačke granice, decenijama ranije tog istog datuma dogodili su se pogromi nad nemačkim Jevrejima i proglašenje Trećeg nemačkog Rajha.

Foto: Tanjug/AP

Iran optužen za sajber-napad kakav Francuska ne pamti: Frižideri u supermarketima grejali se do 50 stepeni!

Francuska je optužila iransku Iransku revolucionarnu gardu (IRGC) da stoji iza sajber-napada zbog kojih su prošlog meseca širom zemlje povećane temperature u frižiderima i zamrzivačima u supermarketima.

Sud odbio zahtev odbrane Lindzi Klensi: Ponovo će joj se suditi za ubistvo dece

Američki sudija odbacio je zahtev za odbacivanje optužbi za ubistvo protiv Lindzi Klensi, koja je usmrtila svoje troje dece, čime je otvoren put za ponovno suđenje.

Foto: Tanjug/AP

Tramp: "Ukrajina će posle rata imati drugačiji oblik. Rusija je tretirana sa velikim nepoštovanjem"

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Ukrajina nakon završetka rata sa Rusijom imati "drugačiji oblik", uoči predloženog trilateralnog samita sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim liderom Si Đinpingom.

Foto: Shutterstock/kovop

Da li demokrate imaju dovoljno glasova da opozovu Donalda Trampa? Pogledajte raspored snaga

Američki predsednik Donald Tramp započeo je ovu godinu međuizbora upozorenjem republikancima.

Foto: Tanjug/AP

Pobuna u Trampovim redovima: Republikanci pokreću postupak za smenu Pita Hegseta

Republikanski kongresmen Tomas Masi podneo je predlog da se pokrene glasanje u Predstavničkom domu američkog Kongresa o opozivu ministra odbrane Pita Hegseta, optužujući ga da je prekršio Ustav SAD.

Foto: Tanjug/AP

Ukrajina razvija novu vrstu robota: Lov na ruske vojnike pod zemljom, gasovodima i naftovodima

Ukrajina razvija novu kategoriju borbenih robota namenjenih za operacije unutar podzemnih gasovoda i naftovoda, gde su ruske trupe u više navrata pokušavale da zaobiđu linije odbrane na frontu.

Hteo je da joj pomogne, a onda ga je automobil vukao osam metara: Srpkinja (70) izazvala dramu u Austriji

Pokušaj da pomogne poznaniku prilikom vožnje unazad završio se ozbiljnom nesrećom u Austriji. Osamdesetpetogodišnji muškarac povređen je kada ga je automobil, kojim je upravljala 70-godišnja državljanka Srbije, iznenada povukao i vukao oko osam metara, pre nego što je udario u garažu.

Netanjahu pozvao na formiranje vlade nacionalnog jedinstva: "Izrael ne bi preživeo vlast sa islamistima"

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao je lidere opozicionog bloka da mu se pridruže u jedinstvenoj vladi, u video-poruci objavljenoj u ponedeljak, ističući da je to "trenutna potreba", prenosi list Jerusalem post.

Foto: Tanjug/AP

Crni bilans eksplozije u Turskoj sve veći: Erdogan se hitno oglasio, pokrenuta istraga

Broj poginulih u eksploziji u fabrici za proizvodnju čelika u Izmiru porastao je na najmanje 16, a broj povređenih sada iznosi 13, dok spasilačke ekipe nastavljaju potragu za radnicima koji su ostali zatrpani pod ruševinama.

Foto: Tanjug/AP

Oglasio se Tramp nakon skandala direktora Nvidije: "On je častan čovek, uradio je neverovatan posao"

Predsednik SAD Donald Tramp stao je u odbranu izvršnog direktora kompanije Nvidia Džensena Huanga, nakon što je milijarder priznao da je imao vanbračnu vezu sa ženom za koju se sumnja da je kineska špijunka.

Foto: Tanjug/AP

Horor detalji masakra u Krakovu: Prolaznici i članovi porodice nisu jedine žrtve, ovo su najnovija otkrića!

Mihal Oksinski je mrtav. Napadač iz Krakova preminuo je u bolnici. Tokom pucnjave ubio je šest osoba. Prethodno je oduzeo život članovima svoje porodice, a ubio je i dve mačke.

Foto: Tanjug/AP, Instagram/woznaart

Neverovatna akcija na frontu: Ranjeni vojnik puzao do drona, a onda je usledilo pravo čudo!

Ovo je trenutak kada je ranjeni ukrajinski vojnik, koji je sam sebi amputirao nogu, dronom prebačen na sigurno.

Foto: 475th Separate Assault Regiment "CODE 9.2" /Tanjug/ AP

Rat ekstremista u Francuskoj: Nacionalno okupljanje zabranjuje i proglašava Antifu za teroriste

Desničarska stranka Marin Le Pen, Nacionalno okupljanje, planira da Antifu stavi na listu zabranjenih terorističkih organizacija ukoliko pobedi na izborima naredne godine

Foto: Tanjug/AP

Snimak drame kod Bele kuće! Tajna služba i Nacionalna garda odmah skočili na napadača, kulja dim!

Automobil se u ponedeljak ujutru zakucao u saobraćajni znak u parku Lafajet, neposredno severno od Bele kuće, nakon čega je Tajna služba privremeno blokirala kompleks predsedničke rezidencije i naredila novinarima da se sklone u zgradu. Predsednik SAD Donald Tramp u tom trenutku nalazio se u Beloj kući.

Blokirana Bela kuća, novinarima naloženo da ostanu unutra, oglasila se Tajna služba!

Jedna osoba automobilom se u ponedeljak ujutru zakucala u park severno od Bele kuće, zbog čega je privremeno uvedena blokada kompleksa predsedničke rezidencije.

HOROR! Najmanje 10 mrtrvih i 15 povređenih u ekskploziji u Izmiru, traje potraga za radnicima ispod ruševina

U eksploziji u fabrici za proizvodnju čelika u Izmiru poginulo je najmanje 10, a povređeno je 15 ljudi, dok spasilačke ekipe nastavljaju potragu za radnicima koji su ostali zatrpani pod ruševinama.

"Za trajan mir u Ukrajini potrebni su i Rusija i Evropa": Šta se priprema na pregovorima sutra u Abu Dabiju

Savetnik američkog predsednika Džared Kušner rekao je da je Donald Tramp odlučan da okonča rat u Ukrajini, kao i da Sjedinjene Američke Države naporno rade na pronalaženju rešenja koje može da donese trajni mir u Ukrajini u stabilnijem evropskom bezbednosnom okruženju, navodeći da će za to biti potrebno direktno angažovanje Rusije i Evrope o širim bezbednosnim aranžmanima.

Foto: Tanjug/AP

SAD nude pravo bogatstvo i "novi život" za informaciju o tome gde je iranski obogaćeni uranijum

Foto: Gemini

Program "Nagrade za pravdu" (Rewards for Justice), čiji je cilj prikupljanje informacija o terorizmu i neprijateljskim operacijama stranih država, objavio je novu ponudu za dostavljanje informacija, uključujući podatke o nuklearnim postrojenjima, opremi i osoblju.

Američki Stejt department saopštio je da nudi nagradu u iznosu do 20 miliona dolara, kao i mogućnost preseljenja, za informacije o iranskom nuklearnom programu, navodi se u saopštenju objavljenom u okviru njegovog programa "Nagrade za pravdu".

Hirurzi ručali u restoranu kada su odjeknuli pucnji u Krakovu: Spasavali živote i policajcu i napadaču

Dr Mateuš Vjerdak i profesor Mihal Pendzjaviatr su dobri prijatelji. U subotu popodne izašli su sa svojim porodicama na ručak.

Ubrzo su odjeknuli pucnji u centru Krakova. Medicinski radnici odmah su požurili da pruže pomoć. Pomogli su višem policijskom službeniku Jakubu Kuliku i napadaču Mihalu Oksinskom. Spasli su živote napadaču i policajcu do dolaska hitne pomoći. Napadač je u međuvrmenu podlegao povredama, a policajac je i dalje u teškom stanju.

Mafijaški rat za teritoriju eskalirao, 30 eksplozija u Rimu: "Sada vlada strah. Opasno je, ne izlazimo noću"

Bomba je eksplodirala na prednjem delu jednog bara neposredno pre svitanja, izazvala požar i ostavila njegovu unutrašnjost potpuno nagorelu, prekrivenu izuvijanim metalom i izgorelom plastikom.

Jačina eksplozije uništila je spoljašnji prostor za sedenje, razbacujući komade stakla po trotoaru i topeći barske stolice i suncobrane. Spoljašnjost zgrade bila je prekrivena tragovima paljevine.

Horor u Švajcarskoj: Hrvat ubio dvogodišnjeg sina, pa presudio sebi!

Foto: Tanjug/AP

U švajcarskom Vilu pronađena su tela 33-godišnjeg muškarca i njegovog sina starog dve i po godine. Policija sumnja da je muškarac ubio dečaka hicem iz pištolja, a potom istim oružjem izvršio samoubistvo.

Slučaj je prijavljen u utorak ujutro, nakon što majka nije dobila sina nazad u dogovoreno vreme. Dete je bilo kod oca, sa kojim majka više ne živi. Policija je posle opsežne potrage kasno uveče pronašla njihova tela u jednom smeštajnom objektu u Vilu.

Ova zastava visila je u sobi napadača: Tužioci otkrili detalje o monstrumu iz Krakova

Tužilac Pšemislav Novak izjavio je da istražitelji još uvek ne znaju motive niti izvore inspiracije Mihael Oksinjski, koji je u subotu popodne usmrtio šest, a ranio još 15 osoba u centru Krakova.

Policija je prilikom pretresa njegove kuće pronaša tela njegovih roditelja i sestre.

Fatalne špijunke! Zavedu moćnika, a onda prodaju njihove tajne: Od Mata Hari do šefa kompanije Nvidia

Američki Kongres uključio se u slučaj koji je uzdrmao jednu od najmoćnijih tehnoloških kompanija na svetu - Nvidiju. U centru pažnje našli su se direktor te kompanije Džensen Huang i kineska poslovna žena Alis Huang, za koju se sumnja da su je kineske obaveštajne službe regrutovale kako bi mu se približila i došla do osetljivih poslovnih informacija.

Ukoliko se tvrdnje i sumnje koje istražuju američki istražitelji pokažu tačnim, ovo po svim parametrima jeste definicija moderne "medene zamke".

Eksplozija u čeličani u Izmiru: Ima mrtvih

Najmanje tri osobe su poginule, a 14 je povređeno danas u eksploziji u čeličani u Izmiru na zapadu Turske, saopštio je guverner pokrajine Izmir Sulejman Elban.

On je naveo da su tri osobe teško povređene, kao i da se nastavlja akcija potrage i spasavanja pošto je 10 osoba zatrpano ispod ruševina, preneo je CNN Turska.

Skandal na univerzitetu: Studentkinje pravile majmunske zvuke kod stana kolega, snimak ima 11 miliona pregleda

Printskrin: Tiktok

Video-snimak dve bele studentkinje koje prolaze pored stana svojih afro-američkih kolega i ispuštaju zvuke nalik majmunskom oglašavanju izazvao je oštre reakcije u američkoj saveznoj državi Misisipi.

Snimak, koji je na TikToku objavila studentkinja Džakira Metkalf, pregledan je više od 11 miliona puta.

Oglasio se Viktor Orban nakon privođenja brata zbog trgovine ljudima

Bivši mađarski premijer reagovao je na društvenim mrežama na vest da je njegov mlađi brat, Aron Orban, možda pritvoren u akciji organizovanoj protiv trgovine ljudima.

Prema rečima Viktora Orbana, ovaj obračun je sredstvo za odvlačenje pažnje, dok je on meta, a njegov mlađi brat - samo oruđe, prenosi mađarski portal Indeks.

"Danas bi vlada trebalo da bude odgovorna za skandal sa agentima pred Komitetom za nacionalnu bezbednost. Obračun je sredstvo za odvlačenje pažnje. U Mađarskoj nema odgovornosti, već obračuna. Kada je nešto sramotno za vladu, AVH (Uprava državne bezbednosti) interveniše. Cilj u ovoj prljavoj igri je eliminisanje političkog protivnika i izgradnja jednopartijskog sistema. Meta sam ja, moj brat je samo oruđe", napisao je Viktor Orban na svojoj stranici na društvenim mrežama.

U Meksiku uhapšen "R2" vođa kartela Halisko Nova Generacija: Američka DEA imala ključnu ulogu

Vlasti u Meksiku potvrdile su hapšenje navodnog vođe kartela Halisko Nova Generacija (CJNG), jedne od dve glavne kriminalne organizacije u toj zemlji.

Rafael Alvarez, poznat pod nadimkom "R2", za kojeg se sumnja da je predvodio ćeliju CJNG pod nazivom "Los Rs", uhapšen je u nedelju tokom operacije u gradu Zapopanu, u metropolitanskoj oblasti Gvadalahare.

Uzbuna zbog Trampovog plana: Putin pokušava da preko predsednika SAD pokori Evropu

Foto: Tanjug/AP

znenadno pojačano zalaganje predsednika SAD Donalda Trampa za postizanje sporazuma sa Rusijom radi okončanja rata u Ukrajini i potencijalnog preoblikovanja evropske bezbednosti izazvalo je zabrinutost među saveznicima u NATO.

Bivši visoki komandant Alijanse upozorio je u razgovoru za Fox News da ruski predsednik Vladimir Putin već dugo nastoji da podeli svet na suprotstavljene sfere uticaja.

Upozorenje je usledilo u trenutku kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe delovao kao da odbacuje ono što je nazvao potencijalnom "Jaltom 2.0", dok su savezniciu NATO raspravljali o mogućnosti direktnog obraćanja Putinu, uoči priprema delegacija za razgovore u Abu Dabiju 10. i 11. novembra.

Priveden brat Viktora Orbana: Sumnjiči se za trgovinu ljudima

Brat Viktora Orbana, Aron Orban, priveden je kao osumnjičen za trgovinu ljudima, objavio je danas mađarski premijer Peter Mađar na Fejsbuku.

"Prema izveštajima štampe, brat Viktora Orbana, Aron Orban, pritvoren je zbog sumnje na trgovinu ljudima. NVVH i Nacionalni istražni biro nastavljaju istragu", napisao je Mađar na svojoj stranici na društvenim mrežama.

Oglasila se Kina o skandalu koji je uzdrmao kompaniju Nvidia: Ovo su rekli o Alis koja je zavela milijardera

Kina je danas negirala tvrdnje o pokušaju zavereničkog špijuniranja na čijoj se meti našao direktor američke tehnološke kompanije Nvidija, Džensen Huang, i te tvrdnje je nazvala neosnovanim i klevetničkom kampanjom protiv Pekinga.

Nvidija je sinoć pokrenula istragu o svom direktoru i suosnivaču Džensenu Huangu, nakon što je on priznao upravnom odboru da je bio u intimnoj vezi sa direktorkom azijske tehnološke kompanije "Megaspid" Alis Huang, za koju američke obaveštajne službe sumnjaju da radi za kinesku obaveštajnu službu, preneo je "Njujork tajms" (NYT).

Ovo je žena milijardera zbog čije se afere sa špijunkom trese Nvidia: U braku su 40 godina, rodila mu decu

Foto: Xavier Collin/Image Press Agency, Image Press Agency / Alamy / Profimedia

Američki Kongres uključio se u slučaj koji je uzdrmao jednu od najmoćnijih tehnoloških kompanija na svetu - Nvidiju. U centru pažnje našla se kineska poslovna žena Alis Huang, za koju se sumnja da su je kineske obaveštajne službe regrutovale kako bi se približila direktoru kompanije Džensenu Huangu i došla do osetljivih poslovnih informacija.

Dok je Džensen Huang jedno od najprepoznatljivijih lica svetske tehnološke industrije, njegova supruga Lori Huang decenijama je uglavnom izbegavala pažnju javnosti. Ipak, iza jednog od najmoćnijih ljudi u svetu veštačke inteligencije nalazi se žena koja ima sopstvenu profesionalnu priču, inženjersko obrazovanje i značajnu ulogu u filantropskim aktivnostima njihove porodice.

Požar u višespratnici, poginulo 14 ljudi: Zarobljeni u zgradi molili za pomoć, šire se potresni snimci

U požaru koji je izbio u stambenoj zgradi u severnoj Kini u nedelju popodne poginulo je najmanje 14 ljudi, prenose danas kineski mediji.

"Ukupno je 38 osoba je prebačeno u bolnicu, od kojih je pet preminulo. Tokom noći broj žrtava porastao je na 14", objavila je agencija Sinhua.

Albanske bande ušle u poslove najmoćnijih italijanskih mafija: Peru novac i trguju drogom, ovako dele milione

Albanske kriminalne organizacije više nisu samo saradnici italijanskih mafijaških klanova u trgovini drogom, već sve češće učestvuju u zajedničkim kriminalnim poslovima i operacijama.

Na njihovu sve značajniju ulogu upozorava novi izveštaj italijanske Parlamentarne komisije za borbu protiv mafije, koji otkriva kako se kriminalne mreže na severu Italije povezuju, dele interese i prodiru u legalnu ekonomiju.

Ko je fatalna Alis Huang zbog koje se trese Nvidia: Zavela je moćnog milijardera, sumnja se da je špijunka

Foto: © Social Media via Bestimage / Bestimage / Profimedia

Američki Kongres uključio se u slučaj koji je uzdrmao jednu od najmoćnijih tehnoloških kompanija na svetu - Nvidiju. U centru pažnje našla se kineska poslovna žena Alis Huang, za koju se sumnja da su je kineske obaveštajne službe regrutovale kako bi se približila direktoru kompanije Džensenu Huangu i došla do osetljivih poslovnih informacija.

Slučaj je dobio dodatnu dimenziju nakon što je Džensen Huang priznao da je imao vanbračnu aferu, ali američke vlasti mnogo više brinu mogući kontakti poslovne žene sa kineskim obaveštajnim strukturama, kao i poslovanje singapurske kompanije Megaspid, koja se našla pod lupom zbog mogućeg zaobilaženja američkih ograničenja za izvoz naprednih čipova u Kinu.

Grčka obalska straža izvukla tela 12 stradalih migranata iz čamca kod Krita

Grčka obalska straža saopštila je da su u ranim jutarnjim časovima izvučena tela 12 stradalih migranata iz čamca koji se nalazio u blizini ostrva Krit.

U tri odvojena incidenta spaseno je i 105 migranata južno od Krita, u oblasti Kali Limenas, prenosi portal "Katimerini".

Komšije čule vriske, niko nije pozvao policiju: Detalji ubistva Lise (13), pored nje ležao povređeni muškarac

Trinaestogodišnja Lisa iz Berlina, za kojom se danima tragalo, pronađena je mrtva u staroj kući na napuštenoj farmi u nemačkoj saveznoj pokrajini Brandenburg, nedaleko od poljske granice.

Pored njenog tela nalazio se teško povređeni muškarac, za koga policija, prema dosadašnjim saznanjima, sumnja da je umešan u njenu smrt.

Da li je ovo buduća predsednica Nemačke? Od inženjerke stigla do vrha politike, bila je bliska Angeli Merkel

Nemački kancelar Fridrih Merc najavio je da će predložiti predsednicu pokrajinskog parlamenta Bavarske Ilze Ajgner za novu predsednicu Nemačke, koja bi na toj funkciji trebalo da nasledi Frank-Valtera Štajnmajera po isteku njegovog mandata početkom naredne godine, javili su sinoć nemački mediji.

Ajgner, koja dolazi iz konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU) iz Bavarske, mogla bi da postane prva žena na čelu nemačke države ukoliko bude izabrana 30. januara.

Kremlj nije želeo da svet ovo sazna: Hakeri otkrili koliko je Rusa poginulo u ratu u Ukrajini

Foto: Tanjug/AP

Prema podacima koji su procureli iz ruske državne agencije za statistiku Rosstat, u ratu u Ukrajini poginulo je više od 450.000 Rusa. Time je rat, koji traje od 2022. godine, postao četvrti najčešći uzrok smrti u Rusiji, piše Moskva tajms.

Rusija nije zvanično objavila svoje gubitke na frontu od septembra 2022. godine, a nezavisne procene redovno odbacuje kao nepouzdane. Prema podacima Rosstata, rat u Ukrajini najsmrtonosniji je sukob za Rusiju od Drugog svetskog rata i daleko premašuje broj od 13.000 sovjetskih vojnika poginulih tokom devetogodišnjeg rata u Avganistanu.

Umro napadač (24) koji je ubio šestoro ljudi u masakru u Krakovu

Naoružani čovek koјi јe u subotu ubio šest ljudi u Krakovu, u Poljskoј, tokom smrtonosnog napada na glavnom gradskom istoriјskom trgu, preminuo јe u bolnici, јavila јe u ponedeljak novinska agenciјa Reuters, pozivaјući se na izvore iz policiјe.

Dvadesetčetvorogodišnjak јe proglašen mrtvim u 4.30 uјutru.

Tramp ostao bez vernih saveznika u Evropi: Zašto se ekstremna desnica odriče predsednika SAD?

Političari evropske krajnje desnice počeli su da se distanciraju od Donalda Trampa, predsednika SAD, nakon pobede demokrata na izborima za Kongres u SAD, održanim na polovini predsedničkog mandata, ali su uglavnom izbegavali da direktno kritikuju samog predsednika.

Ovo političko preusmeravanje je značajno jer su mnogi od tih lidera slavili svoje ideološke veze sa Trampom nakon njegove pobede 2024. godine. Neki od njih su u međuvremenu posetili Vašington, dok su dobili i podršku njegovog milijarderskog saveznika Ilona Maska.

Bajden: Borba sa rakom me nije zaustavila

Foto: Tanjug/AP

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden izjavio je da neće moći da obavi planirani broj razgovora o svojim predstojećim predsedničkim memoarima usled borbe sa rakom prostate.

"Neki dani su bolji od drugih. To me nije zaustavilo, ali me ponekad usporava. To, nažalost, znači da neću moći da obavim onoliko razgovora o svojoj knjizi koliko sam se nadao. Ipak, nadam se da će reči na stranicama govoriti same za sebe", napisao je Bajden na društvenim mrežama, prenosi danas CNN.

Tramp se oglasio o budućnosti Marka Rubija, komentarisao i objavu koja je odjeknula SAD: "Samo sam se šalio"

Američki predsednik Donald Tramp izrazio je u ponedeljak uverenje da će Marko Rubio ostati na funkciji državnog sekretara.

Na pitanje o Rubiovoj budućnosti u administraciji, postavljeno tokom intervjua za emisiju „60 minuta“ na televiziji CBS, Tramp je rekao da očekuje da će bivši senator sa Floride zadržati tu funkciju.

Kontrola vazdušnog saobraćaja u SAD ulazi u 21. vek: FAA konačno napušta upotrebu flopi diskova!?

Da, još uvek je 2026. godina i da, dobro ste pročitali! Savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA), agencija odgovorna za nadzor bezbednosti vazdušnog saobraćaja u SAD, konačno se rešava četiri sistema koji datiraju iz osamdesetih godina prošlog veka, a koji su i dalje u upotrebi u više od 400 objekata širom zemlje, saopštila je agencija!

"Dobre vesti, Ameriko. Flopi diskovi odlaze, a tehnologija 21. veka dolazi", izjavio je ministar saobraćaja Šon Dafi u saopštenju FAA.

Otac (35) ostavio dete da spava isred prodavnice kako bi sačuvao mesto u redu zbog Pokemon kartica

Foto: Shutterstock

Otac šestogodišnje devojčice iz američke savezne države Južne Karoline uhapšen je jer ju je ostavio da spava ispred prodavnice Target kako bi mu sačuvala mesto u redu za kupovinu novog izdanja Pokemon kolekcionarskih karata, saopštila je lokalna policija.

Džon-Majkl Duli (35) uhapšen je nakon što je policija dobila prijavu o detetu koje se bez nadzora nalazi ispred prodavnice Target u Čarlstonu, navodi se u saopštenju policijske uprave tog grada, preneo je ABC Njuz.

Snažan zemljotres pogodio Japan

Zemljotres magnitude 5,7 stepeni Rihtera zabeležen je u ponedeljak, 9. novembra 2026. godine u 05:52 časova, na području Japana.

Prema raspoloživim podacima, epicentar potresa lociran je na području sa geografskim koordinatama širine 36.2563 i dužine 141.6714, kod ostrva Honšu.

Merc će predložiti Ilze Ajgner za novu predsednicu: Istorijske promene u Nemačkoj

Nemački kancelar Fridrih Merc najavio je da će predložiti predsednicu pokrajinskog parlamenta Bavarske Ilze Ajgner za novu predsednicu Nemačke, koja bi na toj funkciji trebalo da nasledi Frank-Valtera Štajnmajera po isteku njegovog mandata početkom naredne godine.

Ajgner, koja dolazi iz konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU) iz Bavarske, mogla bi da postane prva žena na čelu nemačke države ukoliko bude izabrana 30. januara.

Zelenski upozorava: "Rusija pod okriljem humanitarne operacije dovela dodatne snage u Oleški"

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su ruske snage pod okriljem humanitarne operacije dovele dodatne vojnike i tehniku u Oleški i okolna područja na levoj obali Dnjepra.

Zelenski je to rekao nakon sastanka sa čelnicima regionalnih administracija, prenosi Ukrinform.

Tramp se još ne miri sa porazom: "Amerika je poslednjim izborima napravila veliki korak unazad u istoriji"

Američki predsednik Donald Tramp ocenio je da su Sjedinjene Američke Države rezultatima poslednjih međuizbora "napravile veliki korak unazad u istoriji", istakavši da je i berza, koja je tokom njegovog mandata bila "raketa", pretrpela jednodnevni gubitak od tri biliona dolara.

"Ali ne bojte se, vratićemo se, veći i snažniji nego ikada", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Ponovo uspostavljeno napajanje strujom nuklearne elektrane Zaporožje: Hitno se oglasila IAEA

Foto: Tanjug/AP

Nuklearnoj elektrani Zaporožje u jugoistočnoj Ukrajini, koja se nalazi pod ruskom kontrolom, ponovo je uspostavljeno napajanje strujom nekoliko sati nakon što je ostala bez spoljnog snabdevanja električnom energijom, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

Ta agencija saopštila je da uzrok i lokacija prekida nisu poznati. Gubitak napajanja koji se desio danas bio je 27. takav incident u elektrani od početka rusko-ukrajinskog sukoba, dodala je IAEA.

(Telegraf.rs)

Graf je izjavio da će suđenje Robinsonu početi 21. juna 2028. godine, a za sam proces predviđeno je 105 dana, preneo je Fox news.

Robinson (22) je optužen da je 10. septembra 2025. godine ubio 31-godišnjeg Kirka tokom skupa na Univerzitetu Juta veli, pucajući na njega iz lovačke puške sa krova zgrade na suprotnoj strani univerzitetskog dvorišta.

Tužioci okruga Juta su u sudskim podnescima i usmenim izlaganjima predložili 31. januar 2028. kao poželjan datum, uz napomenu da bi mogli da budu spremni i u oktobru 2027. godine.

Tužioci su ranije rekli da nameravaju da traže smrtnu kaznu za Robinsona, podseća CNN.

Robinson se u septembru izjasnio da nije kriv po optužbama, nakon dugog preliminarnog ročišta u julu.

Njegov tim odbrane predložio je kraj 2029. godine kao okvirni termin za početak suđenja.

Jedna od advokata odbrane Stasi Viser, izjavila je na ročištu u oktobru da je vremenski okvir koji predlaže tužilaštvo "nepraktičan" zbog obimne dokumentacije koju je potrebno pregledati.

Sud takođe nastoji da u saradnji sa obema stranama izbegne određivanje datuma koji bi se poklapao sa suđenjima u drugim predmetima u kojima su ovi advokati već angažovani.

Tempo odvijanja ovog slučaja naišao je na kritike čak i predsednika Donalda Trampa, koji je na svojoj platformi "Truth Social" napisao da sudija obavlja "užasno loš posao" u vođenju postupka, prenosi Foks njuz.

''Ovaj slučaj bi trebalo da bude okončan u roku od mesec dana, a ne za tri godine. Sudija skrnavi uspomenu na velikog Čarlija Kirka, dok mu treba čitava večnost da postavi pitanja na koja ljudi već znaju odgovore. Cela zemlja ismeva njega i naš 'pravni’ sistem''', napisao je Tramp.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Naredba koja je uplašila slabe, ali ne i njih

Tokom 2. i 3. veka hrišćanstvo se munjevito širilo severom afričkog kontinenta. Kako bi zaustavio taj talas, carski namesnik Fortunijan objavio je strogu carsku naredbu: svi podanici moraju javno prineti žrtve paganskim idolima, a svako ko odbije biće podvrgnut svirepim mukama i pogubljen.

Mnogi slabi u veri su se pod teretom straha i pretnji pokolebali i pristali da se poklone idolima. Međutim, grupa od četrdeset nepokolebljivih hrišćana, predvođena Terentijem, odlučno je odbila da se povinuje carskom ukazu. Sveti Terentije je tada bodrio svoju braću rečima koje se i danas pamte: "Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!"

Stradanje trideset i šestorice i čudo u tamnici

Videvši da ih nikakve pretnje ne mogu slomiti, razjareni namesnik Fortunijan naredio je da ih stave na najteže muke. Najpre je izdvojio grupu od trideset šest mučenika - surovo su ih šibali, strugali im telo i posipali so po živim ranama. Kada ni to nije slomilo njihov duh, svi su posečeni mačem.

Četvoricu vođa, Terentija, Afrikana, Maksima i Pompija, bacio je u mračnu tamnicu, stavivši im teške gvozdene okove oko vrata, na ruke i noge, kako bi ih polako iznurio. Prema drevnim zapisima, noću im se u tamnici javio anđeo Božji koji je dodirnuo njihove lance, nakon čega su teški okovi sami spali sa njih. Iako su nakon ovog čuda ponovo izvedeni pred sud i stavljeni na nove muke, svetitelji su ostali nepokolebljivi, pa ih je namesnik na kraju osudio na smrt. Dok su ih vojnici vodili na gubilište, nisu očajavali niti molili za milost - koračali su radosno, pevajući psalme i slaveći Boga što ih je udostojio mučeničkog venca. Postradali su 250. godine.

Običaji i narodna verovanja na današnji dan

U narodnom i duhovnom predanju, dan posvećen Svetom Terentiju i njegovim stradalnicima simbolizuje snagu zajedništva, postojanost i odbranu sopstvenih uverenja u trenucima kada je najteže.

Dan za odolevanje pritiscima i iskušenjima: Veruje se da na današnji dan valja preispitati svoje postupke i ostati dosledan istini, bez obzira na to koliko spoljne okolnosti delovale nepovoljno. Običaj podseća da se ne sme pokleknuti pred strahom od autoriteta niti gaziti moralna načela zarad prolazne sigurnosti.

Molitva za izbavljenje iz bezizlaznih situacija: Kako su okovi u tamnici sami spali sa Svetog Terentija i njegovih drugova, u narodu se veruje da se na ovaj dan treba pomoliti za oslobađanje od teških briga, unutrašnjih strahova i problema koji čoveka "pritiskaju poput lanaca".

Podrška prijateljima i zajedništvo: Budući da su ovi mučenici bodrili jedni druge do poslednjeg daha, običaj nalaže da se danas pruži ruka pomoći onima koji posustaju. Ako neko od vaših bližnjih prolazi kroz krizu, uputite mu toplu reč podrške i ohrabrenja.

(Telegraf.rs)

Pored jutarnjih gužvi na gradskim saobraćajnicama i prilazima većim gradovima, već od ranih popodnevnih sati očekuje se postepeno
povećanje broja vozila i na važnijim putnim pravcima van gradskih sredina.

Mnogi će predstojeće slobodne dane iskoristiti za kraća putovanja i odmor u turističkim centrima, pa se veće saobraćajno opterećenje može očekivati na auto-putevima kao i na prilazima planinskim centrima i pojedinim graničnim prelazima.

"Na bezbednost saobraćaja uticaće i vremenske prilike, jer se uz pretežno oblačno vreme očekuju povremene slabe kišne padavine, zbog kojih kolovozi na pojedinim deonicama mogu da budu mokri i klizavi. Dodatna opreznost potrebna je na putevima kroz kotline i duž rečnih tokova, gde je u jutarnjim
satima moguća lokalna pojava magle", upozorava AMSS vozače.

Na naplatnim stanicama na auto-putevima u Republici Srbiji nema zadržavanja vozila.

Prema poslednjim informacijama Uprave granične Policije RS na (PMV) putničkim terminalima na graničnim prelazima nema dužih zadržavanja vozila.
Na (TMV) terminalima, na izlazu iz Srbije, tertna vozila se zadržavaju na graničnom prelazu Batrovci i Šid 180 minuta, Sremska Rača 60 minuta i Kelebija 120 minuta.

Na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ovim rečima, kroz suze, majka preminulog šestogodišnjeg Angela Rajčeva iz Belaštice, Magdalena, obratila se doktoru Plamenu Mandecu, jednom od lekara optuženih za smrt dečaka.

Žena je briznula u plač čim je ušla u sudnicu, neposredno pre početka suđenja u Plovdivu. Pred sudom je njen suprug Georgi optužio svu trojicu optuženih.

"U trenutku kada su ubili dete, već su imali plan kako da se izvuku. Svi do jednog, uključujući i direktora bolnice", rekao je on.

Prema mišljenju Georgija Rajčeva, jedino bezuslovna zatvorska kazna bila bi pravedna u ovom slučaju.

"Očekujem da se neko neće pojaviti i da će ročište biti otkazano. Očekujem da će nastaviti da se kriju, kao što rade od samog početka", izjavio je Angelov otac.

Dete je preminulo 4. aprila prošle godine, nakon stomatološkog zahvata koji je trajao duže od tri sata i obavljen je u opštoj anesteziji.

Prema navodima tužilaštva, anesteziolog dr Plamen Mandev dao je detetu 5,58 puta veću dozu leka "Nivalin" od dozvoljene.

Kada je video da se Angel nakon intervencije nalazi u teškom stanju, pokušao je da ga povrati dozivajući ga da se probudi i tresući ga. Nakon toga je roditeljima rekao da će sve biti u redu, a zatim otišao, ne prepustivši brigu o dečaku drugom anesteziologu u klinici, dr Ljubomiru Morevu.

Kada se Angelovo stanje dodatno pogoršalo, dr Morev nije pravilno procenio situaciju i nije preduzeo sve neophodne mere kako bi pomogao detetu. Zbog toga su ova dva lekara optužena za lekarsku grešku.

Stomatološkinja dr Desislava Georgijeva optužena je da je lečila maloletne pacijente, iako nije imala specijalizaciju iz dečje stomatologije.

U sudnici je stajala pored dr Mandeva i ćutala dok je Angelova majka pitala anesteziologa zašto je otrovao njeno dete.

(Telegraf.rs/24casa.bg)

Vozila sa linija 511 i 511N saobraćaćae do okretnice "Sremčica", gde će se iskrcavati, odnosno ukrcavati putnici, a promena smera kretanja (bez putnika) će se vršiti Beogradskom ulicom, državnim putem IB reda broj 22 (Ibarska magistrala), Lipovičkim putem, državnim putem IIB reda broj 346 (Lipovički put), državnim putem IB reda broj 22 (Ibarska magistrala) i Beogradskom ulicom.

Na linijama 551 i 860Š, vozila će saobraćati na skraćenoj trasi do okretnice "Velika Moštanica".

Vozila sa linije 560A će saobraćati kao linija 560, bez svraćanja u Sremčicu.

Na liniji 5538, vozila će ići od Barajeva ka Meljaku, bez svraćanja u Sremčicu, navodi se u saopštenju.

(Telegraf.rs/Tanjug)

"Danas umereno do potpuno oblačno, uјutro i pre podne na severu, a posle podne i u ostalim predelima mestimično sa kišom. Vetar slab i umeren, na јugu Banata i јak, јužni i јugoistočni. Naјviša dnevna temperatura od 13 do 16 stepeni, na istoku hladniјe, u Negotinskoј Kraјini do 7 stepeni.

I narednih dana umereno do potpuno oblačno, povremeno sa kišom i topliјe. U petak (13.11.) u košavskom područјu i planinskim predelima duvaće umeren i јak, na јugu Banata povremeno i oluјni, јužni i јugoistočni vetar, a u subotu (14.11.) skretanje vetra na severozapadni pravac i pad temperature.

Od nedelje suvo i hladno", piše na kraju RHMZ prognoze za Srbiju.

(Telegraf.rs)

Duvaće slab i umeren na jugu Banata i veoma jak, istočni i jugoistočni vetar.

Jutarnje temperature od 1 do 6, tokom dana od samo 7 stepeni u Negotinskoj Krajini, do čak 16 stepeni u košavskom području.

(Telegraf.rs)

Valjevo, Crveni krst 9-15č

Grocka, Crveni krst 9-13č

Novi Beograd, Institut za zdravstvenu zaštitu maјke i deteta "Dr Vukan Čupić" 9-13č

Ko sve može dati krv?

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja, teža od 50 kg, telesne temperature manje do 37°C, pulsa između 50 - 100/min, krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa, limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce, hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene, interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.

Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 odsto), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5 odsto), što je uobičajeno i u drugim zemljama.

(Telegraf.rs)

Papa je misu održao pred mnogobrojnim vernicima okupljenim oko Spomenika Špancima, preneo je Reuters.

Hiljade ljudi stajale su u redu od ranih jutarnjih sati kako bi među prvima ušle i zauzele mesto ispred ograde postavljene na oko 100 metara od bine.

Okolni balkoni bili su ukrašeni žutim i belim cvećem u bojama Vatikana, a dok je prolazio u svom "papamobilu" Lava je dočekalo more argentinskih i vatikanskih zastava.

Na nekima je stajala poruka: "Dobro došao, papa Lave".

Prema podacima lokalnih vlasti, okupilo se 2,5 miliona vernika, što je impresivna brojka u zemlji u kojoj, prema procenama, opada broj krštenja i venčanja.

Među okupljenima bilo je mnogo porodica sa decom, a vernici su pristigli i iz susednih zemalja Južne Amerike.

Papa je tokom mise naglasak stavio na ulogu hrišćanske porodice, poručivši da ona nije "zastarela", već da u modernom dobu punom nesigurnosti predstavlja čvrst temelj i ključno mesto za prenošenje vere i evangelizaciju.

Poglavar rimokatoličke crkve doputovao je u nedelju iz Urugvaja u Argentinu, na drugu deonicu svoje 12-dnevne turneje po Južnoj Americi.

Papa ovu turneju realizuje uprkos tome što je nepunih mesec dana ranije imao operaciju na plućima nakon što mu je dijagnostikovan rak pluća u ranoj fazi.

(Telegraf.rs)

Time je broj otvorenih prelaza na podeljenom mediteranskom ostrvu porastao na 11, prenosi Reuters.

Lider kiparskih Grka Nikos Hristodulidis i lider kiparskih Turaka Tufan Erhurman sastali su se sa specijalnom izaslanicom UN Marijom Anhelom Holgin u tampon-zoni pod kontrolom Ujedinjenih nacija.

Sastanak je trajao oko četiri sata.

Dve strane se od leta, kada su se na Kipru sastale sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, nisu uspele da usaglase osnovna pravila za nastavak pregovora.

Međutim, Ujedinjene nacije su u saopštenju navele da je sastanak u ponedeljak bio "pozitivan" i da će dvojica lidera ponovo razgovarati u narednim nedeljama, uz prisustvo Gutereša.

Kipar je podeljen nakon turske invazije 1974. godine, koja je usledila kao odgovor na kratak državni udar koji su organizovali tadašnji grčki vojni vladari.

Zajednička administracija kiparskih Grka i kiparskih Turaka raspala se 1963. godine, a snage Ujedinjenih nacija, koje predstavljaju jednu od najstarijih mirovnih misija na svetu, nadgledaju liniju primirja dugu 180 kilometara koja deli ostrvo.

Jedan od razloga zbog kojih su prethodni pregovori propali jeste neslaganje oko uloge Turske u budućnosti Kipra. Kiparski Grci protive se neposrednom mešanju Ankare, dok kiparski Turci smatraju da je njeno učešće neophodno.

Dvojica lidera razgovarala su i o mogućnosti otvaranja dodatnih graničnih prelaza, navodi se u saopštenju UN.

"Nastavljamo ovaj napor sa potpunom ozbiljnošću i jednim jedinim ciljem: da obnovimo pregovore pre isteka mandata generalnog sekretara UN", rekao je Hristodulidis novinarima nakon sastanka. Mandat Antonija Gutereša ističe krajem godine.

(Telegraf.rs)

- U prethodnom periodu divlje deponije sanirane su i u selima Batovac, Kasidol, Živica, Ćirikovac, Brežane, Dragovac, Lučica, Beranje, Prugovo i Poljana – saopštili su iz JKP „Komunalne službe, prenose Novosti.

Iz ovog preduzeća najavili su da će aktivnosti na uklanjanju divljih deponija biti nastavljene i u narednom periodu, u skladu sa planom rada i prioritetima na terenu.

(Telegraf.rs)

Međutim, kada je video da je na lice mesta stigao policajac crne boje kože, navodno je uputio još jedan poziv. Šezdesetogodišnji Frederik Toder sada je optužen za zloupotrebu službe za hitne pozive 911.

Prema policijskoj izjavi o hapšenju, do koje je došao portal Atlanta Black Star, incident se dogodio u utorak, 27. oktobra, kada su zamenici šerifa okruga Palm Bič odgovorili na poziv zbog porodičnog sukoba u kući u ulici "Juego Circle" u Boka Ratonu, oko 21,10 časova.

Toder je policajcima rekao da njegova 84-godišnja majka, Merilin, želi da ga udalji iz kuće i premesti u grupni smeštaj ili ustanovu za mentalno zdravlje zbog nesuglasica do kojih je došlo ranije tog dana.

Toder je tvrdio da ga je majka uznemirila izjavama u kojima je sugerisala da bi jedan crni radnik zadužen za održavanje prostorija u klupskom objektu u njihovom stambenom naselju trebalo da bude njegov "gospodar", dok bi on trebalo da bude "rob" kojeg je "potrebno držati pod kontrolom".

Merilin je, s druge strane, tvrdila da se sukobila sa Toderom zbog njegovog navodno "neprimerenog i destruktivnog" ponašanja u klupskom objektu.

Toder nije želeo osobu crne boje kože u svojoj kući

Prema rečima Merilin, njen sin je "bacao ostatke repova škampa na pod, mokrio napolju, po uglovima, umesto da koristi toalet, i oštećivao imovinu, uključujući roletne na prozorima", navodi se u policijskoj izjavi o hapšenju.

Ona je takođe rekla policajcima da Toder redovno koristi rasističke i uvredljive izraze kada govori o osobama crne boje kože.

Tokom istrage, još dvojica policijskih službenika, od kojih je jedan bio crnac i identifikovan kao zamenik šerifa Digsbi, nadgledala su Todera dok je Merilin davala izjavu.

U policijskoj izjavi navodi se da je Toder "postao vidno besan" kada je primetio da je zamenik šerifa Digsbi ušao u kuću, a da se kasnije usprotivio njegovom prisustvu isključivo zbog boje njegove kože.

Dok su policajci još uvek bili u kući i istraživali prijavljeni incident, Toder je navodno ponovo pozvao službu 911 i zatražio da na lice mesta dođe druga grupa policajaca.

"Frederikov navedeni razlog za zahtev da dođu dodatni policajci bio je njegovo protivljenje prisustvu zamenika šerifa Digsbija na rasnoj osnovi, a ne neka nova prijavljena vanredna situacija koja bi zahtevala dodatnu policijsku intervenciju", navodi se u policijskoj izjavi o hapšenju.

Toder je i ranije hapšen zbog poziva službi 911

Toder je potom uhapšen bez incidenta oko 21,41 časova. Nakon hapšenja, sproveden je u Glavni pritvorski centar okruga Palm Bič.

Prema pisanju lista "Atlanta Black Star", ovo nije bio prvi put da je Toder uhapšen po takvim optužbama. Godine 2016, stanovnik Floride je optužen da je kontaktirao 911 najmanje osam puta u roku od četiri dana po raznim pitanjima, uključujući žalbe da mu je "otac dosadan", da mu "roditelji povređuju osećanja" i da mu je "majka ostavila plastičnu kesu na zemlji".

Toder je navodno pušten iz pritvora nakon što je položio kauciju od 1.000 dolara nakon poslednjeg boravka u zatvoru, a trebalo bi da se pojavi pred sudom 12. decembra.

Prema zakonu Floride, zloupotreba usluga 911 klasifikuje se kao prekršaj prvog stepena, kažnjiv novčanom kaznom do 1.000 dolara i do godinu dana zatvora za svaki od prva četiri prekršaja.

(Telegraf.rs/TheMarySue)

Kako je saopšteno iz Ogranka Elektrodistribucija Leskovac, zbog radova na redovnoj godišnjoj reviziji trafostanice, od 8 do 17 časova bez struje će biti korisnici na teritoriji opštine Vlasotince, osim u naseljenim mestima Batulovce, Gložane, Stajkovce, Prilepac, Konopnica, Skrapež, Orašje, Kukavica, Ladovica, Dadince, Gradište, Donja i Gornja Lopušnja, Ostrc, Samarnica i Ravna Gora.

Istog dana, zbog rekonstrukcije distributivne elektroenergetske mreže, planirana su i isključenja na području Leskovca:

• Od 9 do 17 časova bez električne energije biće korisnici u Velikoj Grabovnici – Rajkovcima, Maloj Grabovnici, Zagužanu i Zoljevu
• Od 11 do 13 časova struje neće biti u Tupalu

Iz Elektrodistribucije Srbije navode da se najveći deo radova organizuje bez isključenja krajnjih kupaca, ali da pojedine aktivnosti nije moguće sprovesti bez privremene obustave napajanja, kako bi se obezbedili bezbedni uslovi za rad zaposlenih.

Korisnicima se savetuje da tokom trajanja radova isključe električne uređaje iz mreže i ponovo ih uključe nakon uspostavljanja snabdevanja.

U slučaju loših vremenskih uslova, radovi će biti odloženi za drugi termin, o čemu će korisnici biti blagovremeno obavešteni.

(Telegraf.rs / Rešetka)

Kajli Areljano (17) bila je prijavljena kao nestala iz svog doma u Juti od maja 2025. godine, kada je prošlog meseca započela razgovor sa drugim mladim igračem tokom igranja popularne video-igre "Among Us".

"Among Us" je onlajn igra u kojoj igrači pokušavaju da poprave oštećeni svemirski brod, dok tajni izdajnici nastoje da ubiju članove posade koji su im verni i sabotiraju popravke. Članovi posade moraju da otkriju ko radi protiv njih.

Areljano je drugom igraču rekla da je protiv svoje volje zatočena u kući jednog muškarca u Oregonu, navodi se u dokumentima saveznog suda.

Majka drugog deteta kontaktirala je FBI, što je dovelo do spasavanja Kajli Areljano 1. novembra, više od 17 meseci nakon njenog nestanka.

Adam Harmel (39), iz Hantingtona u Oregonu, optužen je da je navodno prevezao tinejdžerku preko granica saveznih država sa ciljem da je seksualno i na druge načine eksploatiše.

Tužilaštvo tvrdi da je Harmel držao Areljano u svom podrumu i više puta je zlostavljao, čak je primorao da kleštima ukloni protezu za zube kako bi je bilo teže identifikovati.

U izjavi pod zakletvom koju je sastavio FBI navodi se da je Harmel držao nož ispod jastuka i primoravao tinejdžerku da spava uz zid u njegovom krevetu kako ne bi mogla da pobegne.

Areljano je imala 15 godina kada je nestala iz Gardен Sitija u Juti, 29. maja 2025. godine. Njena majka, Stefani Kolman, izjavila je da je razmenjivala poruke za laku noć sa ćerkom neposredno pre nego što je ona nestala.

Nakon toga, njen telefon je prestao da bude dostupan, a njena jakna i druge lične stvari pronađene su ostavljene iza nje. Kolman je dugo sumnjala da je njenu ćerku namamila osoba koju je upoznala na internetu, iako nije uspela da utvrdi šta se tačno dogodilo.

Istražitelji su tokom narednih 521 dana radili na proveri desetina tragova i prijava o navodnim viđenjima devojčice širom Sjedinjenih Američkih Država, ali i u inostranstvu.

U potrazi su učestvovali terenska kancelarija FBI u Solt Lejk Sitiju i šerifova kancelarija okruga Rić, uz pomoć drugih državnih i saveznih agencija. Izvor iz policije ranije je izjavio da se verovalo da je Areljano pre nestanka upoznala osumnjičenog preko društvene mreže Snapchat, aplikacije za razmenu fotografija.

U saveznoj krivičnoj prijavi navodi se da je Harmel stupio u kontakt sa Areljano putem interneta u maju 2025. godine i rekao joj da ima invaliditet koji utiče na njegove kukove. Navodno joj je ponudio novac da doputuje u Oregon.

Istražitelji kažu da je Harmel 29. maja vozio iz Oregona do Perija u Juti da bi je pokupio. Nakon što je ušla u njegovo vozilo, on je navodno bacio njen telefon u reku u kanjonu Logan pre nego što ju je odvezao do svoje kuće u Hantingtonu.

Kada su stigli tamo, Harmel joj je rekao da ne može da ode, prema tužbi. Jedan od njegovih cimera rekao je istražiteljima da je tinejdžerku predstavio kao svoju novu devojku, iako svedok navodno nije video Areljano sve do oko dva meseca nakon što je stigla.

Navodno je držana u podrumu, gde je i Harmel spavao. Prema istražiteljima, Harmel je postajao sve nasilniji prema Areljano, često ju je udarajući i sprečavajući je da ode.

Na kraju joj je dao telefon bez mobilnih podataka, što je značilo da je mogla da pristupi internetu samo putem Wi-Fi.

Ta veza joj je na kraju omogućila da kontaktira nekoga ko bi joj mogao pomoći. Sredinom oktobra, Areljano je počela da razgovara sa drugim detetom na "Among Us".

Foto: Rich County Sheriff's Office

Njihov razgovor se prebacio na drugu aplikaciju društvenih medija, gde je Areljano otkrila svoj pravi identitet i objasnila da je držana u kući jednog muškarca u Oregonu. Takođe je rekla da veruje da je policija prestala da je traži.

Majka drugog deteta obavestila je FBI, koji je organizovao praćenje video poziva sa Areljanom 1. novembra.

Tokom poziva, tinejdžerka je opisala kako je upoznala Harmela i kako je odvedena u Oregon. Takođe je istražiteljima pokazala nož koji je navodno držao pored kreveta i druge dokaze koji podržavaju njen iskaz.

Policija države Oregon i savezni agenti su je kasnije tog dana spasili iz imanja i odveli na medicinsku pomoć. Istražitelji su potom pretražili Harmelov dom i pronašli predmete koji su podržavali delove Areljanovog iskaza, navodi se u prijavi.

Harmel je uhapšen tokom saobraćajne kontrole u ​​Ontariju, Oregon.

Spasavanjem je okončana potraga koja je privukla nacionalnu pažnju, a Kolmanova porodica i pristalice su nastavili da traže informacije tokom Areljanovog nestanka.

FBI upozorava na nasilne onlajn grupe

Slučaj je privukao pažnju saveznih istražitelja za borbu protiv terorizma usred zabrinutosti zbog nasilnih onlajn grupa koje ciljaju decu.

Ministarstvo pravde saopštilo je 4. novembra da je Areljano navodno bila meta na platformama za igre na sreću koje koriste i članovi nihilističkih, nasilnih ekstremističkih grupa.

Takve mreže uključuju "No Lives Matter" i "Maniac Murder Cult", grupe povezane sa pretnjama, ekstremnim nasiljem i podsticanjem samopovređivanja.

Neke imaju veze sa "The Com“" širom mrežom onlajn zajednica čiji članovi koriste platforme za igre na sreću i društvene medije za regrutovanje i manipulaciju ranjivim mladim ljudima.

Terenska kancelarija FBI u Solt Lejk Sitiju istražuje zajedno sa svojom Zajedničkom radnom grupom za terorizam, a uključeni su i tužioci iz Odeljenja za kontraterorizam Odeljenja za nacionalnu bezbednost Ministarstva pravde.

Direktor FBI Kaš Patel poručio je nasilnim onlajn grupama da će FBI doći po njih nakon što je Areljano spasena. Rekao je da istražitelji traže tragove u slučaju više od godinu dana i obećao je da će odgovorne za slična dela izvesti pred lice pravde.

Patel je 4. novembra rekao da krivična prijava opisuje kako je Areljano bila meta putem platformi za igre i podsticana da naudi sebi.

(Telegraf.rs/Newsweek)

Incident je trajao oko sat vremena, a zaposleni i građani bili su primorani da hitno napuste zgrade.

Događaj se odigrao u administrativnom kompleksu vlade okruga Fengdong, u provinciji Šansi.

Kako prenosi Top Channel, muškarac je bagerom udarao u ulaze u zgrade, fasade, staklena vrata i druge delove kompleksa.

Snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama prikazuju teško građevinsko vozilo kako prolazi kroz prostor institucije i uništava sve pred sobom, dok prisutni u strahu posmatraju događaj sa bezbedne udaljenosti.

Bager je uništio nekoliko ulaza i oštetio delove fasada. Na ulazu u zgradu broj jedan stradali su stepenište, glavni natpis i staklena vrata.

Oštećenja su zabeležena i na zadnjem delu objekta, kao i na drugim građevinama u kompleksu. Ukupno je pogođeno najmanje šest delova kompleksa.

Incident je izazvao paniku među zaposlenima i građanima koji su se u tom trenutku nalazili u ustanovi.

Jedan od zaposlenih rekao je kineskim medijima da je, čim je postalo jasno koliko je situacija ozbiljna, počela hitna evakuacija zgrada.

"Bili smo veoma uplašeni. Niko se nije usudio da ga zaustavi", izjavio je on.

Prema rečima svedoka, muškarac je nastavio da uništava imovinu sve dok nije zaustavio bager. Nakon toga na lice mesta stigle su specijalne policijske jedinice, koje su uspele da ga savladaju.

Drugi zaposleni naveo je da je u akciji učestvovalo oko 20 pripadnika specijalnih jedinica.

Kada je reč o motivu ovog čina, kineski mediji navode da se jedan od mogućih pravaca istrage odnosi na spor oko novčane odštete koja je, navodno, dugovana stanovnicima okolnih sela.

Ipak, kineske vlasti nisu zvanično potvrdile ove informacije, a tačni motivi muškarca još se utvrđuju.

Nakon incidenta, policija je blokirala područje i započela prikupljanje dokaza kako bi se utvrdio obim štete i razjasnile sve okolnosti događaja.

Rad državnog kompleksa privremeno je obustavljen, dok su pojedine službe tokom popodneva postepeno počele da rade.

Prema poslednjim dostupnim informacijama, zvaničnih podataka o povređenima nije bilo.

(Telegraf.rs)

Tek tada je shvatila da je prijateljica sa majkom jednog od optuženih. Pošto bi ta povezanost mogla da dovede u pitanje njenu nepristrasnost, sutkinja je zatražila izuzeće, ali je u međuvremenu A. H. i ostalim optuženima produžila pritvor.

Reč je o sutkinji koja je bila predsednica optužnog veća koje je odlučivalo o optužnici, kao i o zahtevu tužilaštva za produženje istražnog zatvora okrivljenima.

Odlukom da zatraži izuzeće tek nakon dva meseca ozbiljno je ugrozila čitav postupak, jer bi njeno rešenje o produženju istražnog zatvora, zbog povezanosti sa porodicom jednog od okrivljenih, čak moglo da bude ukinuto.

Osim toga, tokom ta dva meseca neki drugi sudija mogao je da radi na ovom predmetu, koji je po zakonu hitan s obzirom na to da se okrivljeni nalaze u istražnom zatvoru.

Ovako, ukoliko njen zahtev za izuzeće bude prihvaćen, ceo postupak kreće ispočetka.

Velika Gorica / Foto: Shutterstock

Sutkinja dva meseca radila na slučaju 

Pitali smo Opštinski sud u Velikoj Gorici zašto se sutkinja Mirošević nije izuzela čim joj je dodeljen ovaj predmet, budući da je u ličnim podacima okrivljenih mogla da vidi ime roditelja jednog od njih, odnosno svojih prijatelja.

"Predmet je sutkinji Tei Mirošević dodeljen u rad 28. avgusta 2026. godine i ona je do 30. oktobra 2026. godine u predmetu preduzimala radnje u skladu sa zakonom i hitnošću rokova propisanih zakonom. U ponedeljak, 2. novembra, sutkinja je zatražila izuzeće. Kao razlog za izuzeće navela je poznanstvo sa roditeljima jednog od okrivljenih, s tim što je činjenicu da je reč o detetu njenih poznanika saznala 30. oktobra 2026. godine, u petak, kada je majku okrivljenog videla u hodniku suda, gde je čekala dozvolu za posetu sinu u zatvoru", navodi se u odgovoru suda.

Drugim rečima, sud tvrdi da sutkinja, iako je reč o slučaju koji je počeo da se raspliće još u maju, kada su A. H. i ostali uhapšeni, nije znala da je uhapšen sin njene prijateljice.

"Poznaje isključivo njegove roditelje"

Evo kako sud objašnjava ovu situaciju: "Sutkinja Tea Mirošević lično ne poznaje tog okrivljenog niti je znala njegovo ime. Poznaje isključivo njegove roditelje i iz tog razloga okrivljenog nije povezivala sa svojim poznanicima. Da je reč o detetu njenih poznanika saznala je tek 30. oktobra. Dakle, nije reč o razlogu koji je sutkinji Mirošević bio poznat u trenutku kada joj je predmet dodeljen u rad, već je za njega naknadno saznala", navode iz suda u odgovoru za Index.

Dodaju da se u ovom slučaju ne radi o zakonom taksativno navedenom razlogu zbog kojeg sudija mora da bude izuzet, već o okolnosti koja bi mogla da izazove sumnju u njegovu nepristrasnost ukoliko ne zatraži izuzeće.

"Ističemo da se u konkretnom slučaju nijedna strana nije pozivala na poznanstvo, niti je bilo obraćanja, pokušaja uspostavljanja kontakta ili uticaja na postupanje sutkinje u predmetu. Sutkinja Mirošević je odmah, nakon što je saznala za okolnost koja bi mogla da dovede u sumnju njenu objektivnost i nepristrasnost, o tome obavestila predsednicu suda i zatražila izuzeće", poručuju iz suda, koji još nije odlučio o njenom zahtevu.

Zbog toga se još ne zna da li će ovaj slučaj preuzeti neki drugi sudija.

Pokušaj iznude i paljenje 

U međuvremenu, A. H. i trojica mladića koji su zajedno sa njom optuženi i dalje se nalaze u istražnom zatvoru.

Četvoro mladih osumnjičeno je da je pokušalo da iznudi sedam miliona evra od 63-godišnjeg Kulaša, a potom organizovalo paljenje njegovih skupocenih automobila.

Sumnja se da je čitav plan osmislila upravo 23-godišnjakinja, koja je bila bliska sa preduzetnikom i poznavala njegove finansijske prilike. Poslovne odnose sa Kulašem imala je i njena porodica.

Prema optužnici, devojka je zajedno sa 23-godišnjim pomagačem angažovala još dvojicu mladića da zapale Lamborghini koji je koristio preduzetnik.

Mladići su kasno uveče došli u Zagrebačku ulicu u Velikoj Gorici, polili automobil zapaljivom tečnošću i zapalili ga.

Vatra je potpuno uništila Lamborghini, a proširila se i na drugi Lamborghini, Nissan, dva Mercedesa i BMW, kao i na stambenu zgradu.

Oštećeni su fasada i prozori sedam stanova, a ukupna materijalna šteta procenjena je na najmanje 1,2 miliona evra.

U trenutku izbijanja požara u zgradi su se nalazili stanari, ali su vatrogasci uspeli da spreče dalje širenje vatre.

(Telegraf.rs)

Nemački kancelar Fridrih Merc danas govori o "najmračnijim i najsrećnijim trenucima" u istoriji zemlje.

Pre 37 godina, član Politbiroa Ginter Šabovski objavio je da se za građane Istočne Nemačke  otvara granica prema Zapadnom Berlinu i Saveznoj Republici Nemačkoj.

Govorio je o novoj uredbi, a na pitanje novinara kada će ona stupiti na snagu, odgovorio je: "Odmah, bez odlaganja".

"Istočna Nemačka otvara granicu", glasili su naslovi udarnih vesti nemačkih medija te večeri, 9. novembra.

Ljudi su pohrlili ka Berlinskom zidu, koji je prolazio kroz sam grad i protezao se duž 1.400 kilometara kroz Nemačku. Penjali su se na zid i grlili jedni druge.

Foto: Metin Yilmaz/ALLIANCE/IPA / Shutterstock Editorial / Profimedia

Kako su stanovnici u blizini Berlinskog zida doživeli njegov pad

Dagmar Simdorn, stanovnica Istočnog Berlina, takođe je bila svedok tih događaja.

Devetog novembra 1989. godine upravo se vraćala sa groblja u blizini, gde je obišla grob svog supruga, kada je u svom kraju, kod graničnih utvrđenja u Bernauer ulici, ugledala šta se događa.

"Bilo je kao u Alisi u zemlji čuda“, rekla je tada 88-godišnja Simdorn u intervjuu za Euronews.de. "Samo ste stajali otvorenih usta."

To su prizori koji su postali deo kolektivnog sećanja nemačkog naroda.

"Činjenica da je taj zid odjednom postao prohodan izazivala je osećaj kao da lebdite. Bio je to tako lep osećaj. Sve ono iz prošlosti odjednom vas je sustiglo. Osećali ste se kao da letite. Bilo je predivno", ispričala je Simdorn.

Oko 30 godina nakon pada Berlinskog zida, već je smatrala da su se ljudi ujedinili.

"Sada su se svi sasvim normalno zbližili, rekla bih", navela je ona.

Još od 4. novembra 1989. godine ljudi su se redovno okupljali na protestima zahtevajući okončanje podele Nemačke.

Sve je počelo u Lajpcigu, gde se okupilo oko 1.000 ljudi, da bi se mesec dana kasnije na berlinskom Aleksanderplacu okupilo oko 500.000 građana koji su podržali Mirnu revoluciju.

Nekoliko dana kasnije doneta je odluka o uklanjanju Berlinskog zida.

Foto: Tanjug/AP

Političari pozivaju na odbranu demokratije

"Pad Berlinskog zida i pregovori koji su potom doveli do ponovnog ujedinjenja Nemačke bili su posledica demokratskog osnaživanja građana Istočne Nemačke", saopštila je poslanička grupa Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Bundestagu povodom 37. godišnjice ovog događaja.

Kako je navedeno, to nije samo podsećanje na prošlost, već tema koja je i danas veoma aktuelna. Mirna revolucija i dalje ima značaj.

"Vidimo da i danas, posebno mladi ljudi, biraju protest kao način da skrenu pažnju na pitanja koja ih se tiču", navodi se u saopštenju.

"Pad Berlinskog zida pokazao je da mirne demonstracije mogu da donesu rezultate. Sloboda i demokratija nikada se ne podrazumevaju", poručio je nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) povodom 37. godišnjice pada Berlinskog zida.

U objavi na društvenoj mreži X, 9. novembar opisao je kao "najmračnije i najsrećnije trenutke naše istorije".

Merc poziva na očuvanje demokratije.

On je danas popodne, zajedno sa bavarskim premijerom Markusom Zederom(CSU) i predsednicom pokrajinskog parlamenta Ilze Ajgner (CSU), prisustvovao ceremoniji povodom 20. godišnjice glavne sinagoge Ohel Jakob u Minhenu.

Poverenica savezne vlade za Istočnu Nemačku Elizabet Kajzer takođe je pozvala na odbranu demokratskih vrednosti.

Ona je za list Rheinische Post izjavila da su te vrednosti ponovo pod pritiskom, naročito u istočnim nemačkim pokrajinama.

Državni ministar za kulturu Volfram Vajmer upozorio je na istorijski revizionizam i veličanje bivše Istočne Nemačke.

"Svako ko diktaturu Socijalističke jedinstvene partije Nemačke (SED) naknadno predstavlja kao navodno idiličan svet, ignoriše istorijske činjenice i ismeva žrtve", navedeno je u saopštenju povodom 37. godišnjice pada Berlinskog zida.

Za 9. novembar planirani su brojni komemorativni događaji.

Gradonačelnik Berlina Kai Vegner obratio se okupljenima kod Berlinskog zida, dok je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer u Vajmaru odao počast žrtvama tri velika istorijska događaja koja su obeležila ovaj datum.

Naime, 9. novembra 1918. godine proglašena je republika, 1938. dogodili su se pogromi nad jevrejskim stanovništvom, poznati kao Kristalna noć, dok je 1989. godine pao Berlinski zid.

Štajnmajer se zalaže da 9. novembar bude dan posvećen sećanju i promišljanju o istoriji Nemačke.

Foto: Tanjug/AP

Delovi Berlinskog zida poklonjeni širom sveta

Inače, mali delovi Berlinskog zida više puta su poklanjani drugim zemljama. Jedan takav deo nalazi se i u glavnom gradu Albanije, Tirani, nedaleko od zgrada državnih institucija.

Delovi ovog simbola nemačke istorije mogu se pronaći i u Francuskoj, Španiji i Litvaniji, kao i u više od 60 drugih zemalja širom sveta.

(Telegraf.rs)

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izjavio je da je napad bio "bez presedana, kako po obimu, tako i po nivou agresivnosti", dodajući da će odgovorni biti pogođeni sankcijama "na evropskom nivou".

Iran za sada nije odgovorio na Baroove optužbe.

U sajber-napadu prošlog meseca došlo je do zagrevanja frižidera i zamrzivača u stotinama supermarketa širom Francuske, zbog čega su uništene sveže i zamrznute namirnice čija se vrednost procenjuje na više miliona evra.

Prošle nedelje, desetine supermarketa u nekoliko drugih evropskih zemalja takođe su bile pogođene sajber-napadom usmerenim na frižidere i zamrzivače. Za sada nije poznato da li su ovi incidenti međusobno povezani.

Baro je rekao da napad na francuske supermarkete "predstavlja prvi sajber-napad velikih razmera usmeren na sabotažu na našoj nacionalnoj teritoriji i ozbiljan udar na interese države i bezbednost francuskog naroda".

Dodao je da je vlada pozvala iranskog ambasadora u Parizu kako bi mu uputila "veoma oštar protest zbog ovog izuzetno ozbiljnog čina".

Francuska će preduzeti "sve druge neophodne i srazmerne mere“ kao odgovor na incident, ali i kako bi „odvratila svakoga ko bi mogao da pokuša da ga ponovi", naveo je Baro.

Odvojeno od toga, tužilaštvo u Parizu saopštilo je u ponedeljak da je pokrenuta istraga protiv šefa ofanzivne sajber-jedinice povezane sa iranskom Islamskom revolucionarnom gardom, kao i protiv njegova dva zamenika.

Tužiteljka Lora Beko imenovala je tu jedinicu kao Šahid Kaveh i navela da je povezana sa elektronskim i sajber-centrom Islamske revolucionarne garde.

Šahid Kaveh je naziv grupe hakera za koje se veruje da su direktno angažovani od strane iranskog režima.

Hakeri su 11. oktobra preuzeli kontrolu nad softverom koji reguliše temperaturu rashladnih uređaja u brojnim francuskim supermarketima.

Napadom je pogođeno više od 100 prodavnica lanca Coopérative U, kao i 180 objekata Intermaršea i njegovog brenda Netto.

U pojedinim prodavnicama temperatura u frižiderima navodno je tokom noći dostizala čak 50 stepeni Celzijusa.

Napadom su pogođeni i drugi veliki trgovinski lanci, među kojima su Carrefour, Monoprix i E.Leclerc. Meta je bio softver danske inženjerske kompanije Danfoss.

Ovaj softver omogućava trgovinskim lancima da daljinski upravljaju rashladnim uređajima.

Ranije ovog meseca dogodio se i drugi talas hakerskih napada, u kojem je pogođeno više od 100 prodavnica širom Evrope.

Na udaru su se našli supermarketi u Belgiji i Luksemburgu, dok je manji broj objekata pogođen u Švedskoj, Irskoj, Holandiji, Estoniji i Finskoj.

Odvojeno, u avgustu je došlo do misterioznih kvarova na frižiderima u manjem broju američkih vojnih baza, zbog čega je propala hrana.

I taj incident se istražuje kao mogući namerni sajber-napad, objavio je BBC, pozivajući se na izvore upoznate sa slučajem.

Nakon nekoliko talasa napada na rashladne uređaje, stručnjaci su počeli da nagađaju koje bi hakerske grupe mogle da stoje iza njih, a Iran se našao na spisku potencijalnih osumnjičenih.

Iako su dve hakerske grupe povezane sa Rusijom u sredu preuzele odgovornost za napade, malo ko im je poverovao.

Francuska vlada nije saopštila na osnovu čega je zaključila da iza napada stoji Iran.

Utvrđivanje odgovornosti za sajber-napade izuzetno je teško jer hakeri mogu da prikriju svoju lokaciju.

(Telegraf.rs)

Njeni advokati tražili su da se postupak protiv nje obustavi, ali je sudija Vilijam Salivan u saveznoj državi Masačusets odbio njihov zahtev, prenosi Sky news.

Sudija je zakazao ročište za 16. novembar, na kojem će biti razmatrano kada bi trebalo da počne novo suđenje. On je nagovestio da bi ono moglo da bude održano u martu.

Takođe je ocenio da ponovno suđenje ne bi predstavljalo neustavno dvostruko gonjenje za isto krivično delo.

Klensi, bivša medicinska sestra na odeljenju za porođaje, ubila je svoje troje male dece u porodičnoj kući u Masačusetsu 2023. godine.

Njeni advokati tvrdili su da ona nije krivično odgovorna zbog duševne bolesti, odnosno retkog stanja poznatog kao postporođajna psihoza.

Prvo suđenje završeno je bez presude, nakon što je sudija proglasio poništenje postupka.

Porota nije uspela da postigne jednoglasnu odluku, a glasanje je završeno rezultatom 11:1 u korist oslobađanja Klensi od optužbi za ubistvo.

Tokom prvog suđenja nije bilo spora oko toga da je Klesi 24. januara 2023. godine u podrumu porodične kuće u Dukzberiju, predgrađu Bostona,elastičnim trakama za vežbanje zadavila petogodišnju ćerku Koru, trogodišnjeg sina Dosona i osmomesečnog sina Kalana.

Nakon toga je pokušala da sebi oduzme život tako što se posekla nožem i skočila kroz prozor sa drugog sprata. U tom pokušaju ostala je paralizovana.

Njeni advokati tvrdili su da je u vreme zločina patila od postporođajne psihoze i da zbog toga ne bi trebalo da bude proglašena krivom, odnosno da nije bila krivično odgovorna za svoje postupke.

(Telegraf.rs)

Kako se navodi u saopštenju, na putnom pravcu petlja Sirig - petlja Žednik vidljivost je smanjena od 50 do 100 metara.Na deonici Ub - Ljig zbog magle je vidljivost smanjena do 100 metara.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ukućani su uspeli da zatvore kupatilska vrata, pa je samim tim i sprečeno širenje požara.

Na lice mesta su izašla tri vatrogasna vozila.

Materijalna šteta nije velika.

(Telegraf.rs / 193ns_rs)

Opštinsko državno tužilaštvo u Novom Zagrebu, gde je danas u kasnim popodnevnim satima saslušan nakon niza komplikacija, zatražilo je pritvor zbog opasnosti od bekstva i ponavljanja krivičnog dela.

On je najpre priveden tužilaštvu u Velikoj Gorici, ali je tamo postupak zastao.

Vidno potresen celokupnom situacijom i posledicama koje će ga, kako se navodi, pratiti do kraja života, Dejan V, zaposlen u "Niš ekspresu", izneo je odbranu pred tužilaštvom, saznaje Jutarnji list.

Reč je o muškarcu sa dugogodišnjim vozačkim iskustvom. Kako je sam rekao, kamione vozi 20 godina, a autobuse sedam.

Privođenje osumnjičenog Dejana V. na saslušanje u Opštinsko državno tužilaštvo

"Bio sam odmoran i naspavao sam se tokom vožnje, a onda smo se kolega i ja zamenili na odmorištu. Najednom mi je tokom vožnje naglo pao šećer. Inače imam zdravstvenih problema sa šećerom", rekao je, kako nezvanično saznaje Jutarnji list, Dejan V.

Time je odbacio tvrdnje brojnih putnika iz autobusa koji su za taj medij u bolnici rekli da je vozač zaspao, i to nedugo nakon što je preuzeo vožnju.

On je uhapšen još u nedelju, nakon što su mu sanirane povrede, i od tada se nalazio pod nadzorom policije.

Foto: Tanjug/HINA/Daniel Kasap

"Nikada više neću sesti za volan"

"Nikada više neću sesti za volan", istakao je osumnjičeni pred organima gonjenja, dodajući da nikada nije bežao od odgovornosti, pa neće ni sada.

Reč je o tragediji koja se dogodila na 61. kilometru deonice između saobraćajnih čvorova Ivanić-Grada i naplatne stanice Zagreb-istok. Policijski uviđaj trajao je punih sedam sati.

Utvrđeno je da se autobus u trenutku nesreće, oko 7.25 sati ujutru, nije kretao sredinom obeležene saobraćajne trake, već je skrenuo udesno, prešao preko zaustavne trake i sleteo sa kolovoza.

Tom prilikom probio je metalnu zaštitnu ogradu, nakon čega je nastavio nekontrolisano da se kreće i prevrnuo se.

Pripadnike hitnih službi na mestu nesreće dočekali su stravični prizori. Život su izgubile 17-godišnja državljanka Crne Gore i 53-godišnja žena poreklom iz Splita, koja je živela u Zagrebu.

Od ostalih putnika, petoro je zadobilo teške telesne povrede - četvoro državljana Srbije i jedna državljanka Hrvatske.

Još 25 putnika lakše je povređeno. Među njima je bilo 18 državljana Srbije, troje državljana Hrvatske, kao i po jedan državljanin Belorusije, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Mađarske.

Ministarka zdravlja Hrvatske Irena Hrstić izjavila je u ponedeljak da je od 11 osoba hospitalizovanih nakon nedeljne saobraćajne nesreće na auto-putu A3 kod Ivanić-Grada, njih petoro pripremljeno za otpust iz bolnice.

Nijedan pacijent nije životno ugrožen.

"Na kraju je hospitalizovano 11 osoba, od kojih se pet priprema za otpust. Kliničko stanje pacijenata je dobro, niko nije životno ugrožen, dok će ostali i dalje biti pod nadzorom", rekla je Hrstić novinarima uoči konferencije Hine "Zdravstveni izazovi današnjice".

Svi povređeni su u bolnice prevezeni u roku od sat vremena, dodala je ministarka, pohvalivši brzu reakciju svih hitnih službi.

Foto: Tanjug/HINA/Daniel Kasap

Vozači se smenjivali za volanom

Autobus koji je iz Beograda krenuo sa dva vozača i 33 putnika, do granice je saobraćao bez problema.

Na graničnom prelazu putnici su u koloni proveli sat i po, a nakon ulaska u Hrvatsku autobus se zaustavio na prvom odmorištu pored benzinske stanice Ine.

Tu su se zadržali oko 20 minuta, tokom kojih su odmorili i popili kafu.

Već tada je svima bilo jasno da neće stići u Zagreb u predviđeno vreme, oko šest sati ujutru, pa su pojedini putnici počeli da se organizuju.

Bili su svesni da će kasniti na krajnja odredišta, ali i propustiti presedanja na druge autobuse.

Nedugo pre nesreće, prvi vozač, koji je autobus preuzeo u Beogradu, zamenio se sa kolegom na odmorištu. Međutim, oko 7.25 sati, dok su se približavali Zagrebu, mirna vožnja pretvorila se u tragediju.

Od 17-godišnje Vasilije P, učenice Umetničke škole u Kraljevu, koja je poginula putujući u Prag na simpozijum umetničkih škola, emotivno su se oprostili prijatelji, nastavnici i škola.

Oni su otkrili i da su u nesreći povređeni još jedan nastavnik i učenik, ali da njihove povrede nisu opasne po život.

(Telegraf.rs)

Kako je prenela Koha, slučaj je prijavljen tzv, kosovskoj policiji, a nakon preduzimanja odgovarajućih mera osumnjičeni službenik je uhapšen.

"Službenici koji su svedoci i osobe uključene u slučaj saslušani su i dali su izjave pred nadležnim organima", saopštili su nadležni pomenute institucije.

Prema navodima te institucije, protiv osumnjičenog službenika od septembra se vodi disciplinski postupak zbog pitanja koja se odnose na kršenje radnih dužnosti i odgovornosti.

"Ministarstvo ekonomije ovaj napad smatra izuzetno ozbiljnim i neprihvatljivim. Pretnje vatrenim oružjem, zastrašivanje i svaki oblik ugrožavanja ljudskog zdravlja i života moraju biti prioritetno tretirani od strane pravosudnih organa", navodi se u saopštenju.

Ističe se da će Ministarstvo ekonomije preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti, u skladu sa važećim zakonodavstvom, radi institucionalnog rešavanja ovog slučaja i utvrđivanja eventualne disciplinske ili administrativne odgovornosti.

"Bezbednost zaposlenih i obezbeđivanje sigurnog i profesionalnog radnog okruženja ostaju prioritet Ministarstva ekonomije. Slučaj u vezi sa ovim napadom istražuju nadležni pravosudni organi. Do prijema izveštaja nadležnih organa, Ministarstvo neće dalje komentarisati okolnosti incidenta“, navodi se u saopštenju.

Policija tzv. Kosova potvrdila je da je oko 12 časova jedna osoba privedena u policijsku stanicu zbog prijavljenih pretnji u Ministarstvu ekonomije tzv. Kosova.

"Nadležne jedinice preduzimaju neophodne istražne radnje radi potpunog razjašnjenja okolnosti slučaja", saopštila je tzv. kosovska policija.

(Telegraf.rs/Kosovo online)

U intervjuu koji je emitovala televizijska mreža CBS u okviru emisije "60 minuta", američki predsednik rekao je da se Moskva suočila sa "velikim nepoštovanjem" od strane Kijeva.

Takođe je odbio da otkrije kom lideru više veruje - Putinu ili Volodimiru Zelenskom.

"Pa, radije ne bih to rekao, ali dobro se slažem sa obojicom. Verujem da će se taj rat završiti i da će se završiti uskoro", rekao je predsednik u razgovoru sa Rosom Dautatom, dopisnikom emisije "60 minuta".

"A jedini razlog zbog kojeg će se završiti jeste to što sam ja tu. Između predsednika Putina i predsednika Zelenskog postoji ogromna mržnja", naveo je Tramp.

"Zar to nije razumljivije kada dolazi od predsednika Zelenskog, s obzirom na to da je njegova zemlja zapravo napadnuta i okupirana?", odgovorio je Dautat.

"Pa, jeste. Ali kada su imali svoj prvi sastanak, prema Rusiji je pokazano veliko nepoštovanje", rekao je Tramp.

Američki predsednik insistirao je na tome da će do mirovnog sporazuma "doći", dodajući:

"Na kraju će Ukrajina imati nešto drugačiji oblik".

Na pitanje da li ga ruski lider samo zavlači, Tramp je odgovorio:

"Oh, ne mislim tako".

Peking je potvrdio da razgovara o mogućnosti održavanja istorijskog sastanka kineskog lidera, Trampa i Putina, koji bi mogao da bude održan na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u kineskom gradu Šendženu, na jugu zemlje, tokom ovog meseca.

Mao Ning, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila je prošle nedelje na konferenciji za novinare u Pekingu da je Kina "u komunikaciji sa relevantnim stranama u vezi sa sastankom trojice šefova država".

Tramp je izjavio da očekuje da će se sastati sa Sijem i Putinom na samitu lidera APEC u Kini naredne nedelje i da će razgovarati o okončanju rata u Iranu i nuklearnom razoružanju.

Tramp je ovu izjavu dao novinarima pre povratka iz Floride u Vašington, potvrdivši da će otputovati u Kinu na samit APEC, zakazan za 18. i 19. novembar u Šendženu, velikom tehnološkom centru na jugu zemlje.

"Mislim da će jedan od sastanaka biti sa predsednikom Putinom i predsednikom Sijem, i to će biti zanimljivo. Razgovaramo o mnogo stvari, uključujući nuklearno razoružanje, ali razgovaraćemo o mnogim drugim temama. Pokušavamo da okončamo rat u Iranu", rekao je Tramp.

Sastanak trojice lidera bio bi istorijski događaj, međutim, stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će razgovarati o bilo čemu suštinskom, jer su njihovi interesi međusobno suprotstavljeni.

Ipak, lideri bi se okupili radi zajedničkog fotografisanja, dok bi Kina pažljivo režirala čitav susret.

"Mislim da će se sastanak održati. Pitanje je u kakvom formatu i sa kakvim sadržajem", rekla je dr Jun Sun, direktorka kineskog programa u Stimson centru.

"Kina želi tu sliku, ali ne i troškove", dodala je ona.

"Putin ima najviše koristi od trilaterale lidera - a Rusi očigledno stoje iza pritiska na sastanak, što bi bio diplomatski udar", rekao je Deni Rasel, bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta koji je služio u administraciji bivšeg predsednika Baraka Obame.

Tramp, sa svojom "zaljubljenošću u autoritarne moćnike", voleo bi sastanak, rekao je Rasel, koji je sada istaknuti saradnik Instituta za politiku društva u Aziji.

Međutim, dodao je da su Trampa njegovi savetnici jasno upozorili da se drži podalje od Ukrajine kao teme razgovora.

Dr San je rekla da će Rusija verovatno iskoristiti samit da podstakne Kinu i SAD bliže stavovima Moskve o Ukrajini, dok će "Kina morati da se nosi sa ruskim manipulacijama".

Peking se takođe ne bi upuštao u razgovore o kontroli naoružanja ili diskusije o Ukrajini ili Iranu, osim svog diplomatskog refrena da je mir važan i da ratovi treba da se završe, rekla je dr San.

Najveći izazov za Kinu može biti percepcija. Samit "ne treba izjednačavati sa tri velike sile koje dele svet", rekla je ona.

Sastanak bi mogao biti samo prilika za fotografisanje koja bi omogućila da se Putin vidi pored američkih i kineskih lidera, rekao je Krejg Singlton, viši direktor programa za Kinu u Fondaciji za odbranu demokratija.

"Ali ove prilike za fotografisanje imaju sve manju diplomatsku dobit", rekao je Singlton.

"Spektakl bi mogao biti istorijski, a da ne proizvede ništa posebno značajno".

Evropljani će ove nedelje učestvovati u razgovorima o Ukrajini u Abu Dabiju, dok je američki izaslanik Stiv Vitkof u ponedeljak rekao da će Vašington okupiti delegacije iz Ukrajine i Rusije 10. i 11. novembra.

Tramp je u četvrtak rekao novinarima da je rat blizu završetka, dodajući da bi rešenje moglo da obuhvati celu Evropu.

Državni sekretar Marko Rubio rekao je da Tramp verovatno aludira na napredak u pogledu bezbednosnih garancija za Ukrajinu i Evropu, što je više puta pominjano u razgovorima između Rusije i Ukrajine.

"Kako će izgledati posleratna bezbednosna infrastruktura Ukrajine i šire evropskog kontinenta?", rekao je Rubio.

"Dakle, mislim da predsednik na to aludira, da je postignut izvestan napredak u tome kako bi ta arhitektura mogla da izgleda nakon sukoba", dodao je.

(Telegraf.rs)

Opelo јe služio mitropolit niški i administrator Eparhiјe žičke Arseniјe, uz sasluženje broјnog sveštenstva i sveštenomonaštva iz više eparhiјa, u prisustvu broјnih vršnjaka mladića, priјatelja, srodnika i poznanika, kao i mnoštva vernog naroda preljinske parohiјe gde služi otac mladića, protoјereј Nikola Vučetić.

Prisutnima se obratio protoјereј Deјan Krstić, rektor niške Bogosloviјe, podsetivši sve na reči premudrosti Solomonovih: „Pravednik, ako i umre pre vremena, biće u miru.“

Foto:RINA/Privatna arhiva

Nakon toga prisutnima su se obratili priјatelj mladića, njegova maјka, protinica Mariјana, koјa јe pročitala pismo priјatelja svog sina i otac Nikola koјi јe svima zablagodario na molitvama i podršci.

"Gospode, upokoј dušu usnulog sluge Tvoga Јakova, u mestu svetlom, u mestu cvetnom, u mestu odmora, odakle odbeže svaka bolest, tuga i uzdisanje", navodi se u objavi Eparhije žičke.

Podsetimo, Jakov Vučetić (19) iz Preljine kod Čačka tragično je nastradao tokom planinarenja na planini Triglav u Sloveniji. On je nestao 1. novembra uveče, a pripadnici Gorske službe spasavanja su njegovo telo pronašli juče.

(Telegraf.rs)

Na konferenciјi će biti saopšteni detalji presude, kao i zvaničan stav Daјkovića povodom ovog slučaјa, prenosi Adria.

Postupak protiv Daјkovića pokrenut јe zbog fotografiјe koјu јe pre nekoliko godina napravio u Skadru, uz crnogorsku troboјku i poruku: "Pozdrav svima iz drevnog srpskog grada Skadra".

Albansko tužilaštvo teretilo ga јe za krivično delo podsticanja mržnje, prema članu 265 Krivičnog zakonika Albaniјe.

Daјković јe raniјe tvrdio da јe reč o političkom progonu na nacionalnoј osnovi.

Detalji izrečene kazne i obrazloženje presude za sada nisu obјavljeni, a očekuјe se da će više informaciјa biti saopšteno na sutrašnjoј konferenciјi.

(Telegraf.rs)

"Morate da pobedite na međuizborima", rekao je Tramp republikanskim članovima Predstavničkog doma Kongresa 6. januara. "Ako ne pobedimo na međuizborima, jednostavno će pronaći razlog da me opozovu."

Izborna noć donela je velike gubitke republikancima, dok su demokrate preuzele kontrolu nad Kongresom i čak osvojile mesta u Senatu u tradicionalno republikanskim državama poput Teksasa, Južne Karoline i Kanzasa. Međutim, Trampa je već ranije opozvao Kongres pod kontrolom demokrata, ali to ga nije sprečilo da ostane na funkciji, piše USA Today.

Da li su rezultati ovih međuizbora otvorili put ka novom opozivu? Evo šta treba znati:

Zašto opoziv ne znači uvek i smenu sa funkcije

Najpre je važno znati da je za pokretanje opoziva u Predstavničkom domu potrebna manja većina nego za smenu sa funkcije u Senatu.

Opoziv je sličan podizanju optužnice: njime se odobravaju formalne optužbe protiv federalnog zvaničnika koji je osumnjičen za izvršenje krivičnog dela.

Članovi opoziva, odnosno optužbe, moraju biti usvojeni prostom većinom glasova u Predstavničkom domu pre nego što Senat održi suđenje povodom opoziva. Kada se sudi predsedniku, predsedava predsednik Vrhovnog suda.

Tek ako Senat dvotrećinskom većinom glasova odluči da je predsednik kriv, optuženi može biti smenjen sa funkcije. Ponekad to znači i da mu se trajno zabranjuje obavljanje javnih funkcija.

Da li su demokrate osvojile dovoljno mesta da opozovu Trampa?

U Predstavničkom domu - jesu.

Prema podacima od popodneva 9. novembra, demokrate su osvojile 254 mesta, što je više od 218 potrebnih za prostu većinu. Dakle, ako bi svi demokratski članovi glasali za rezoluciju o opozivu, ona bi mogla da bude usvojena. Republikanci do sada imaju 163 osvojena mesta.

Međutim, pošto je opoziv samo prvi korak, važno je razumeti i odnos snaga u Senatu, kako bi se procenilo da li bi opoziv mogao da dovede do osude i smene sa funkcije.

Na suđenju povodom opoziva u Senatu, dve trećine senatora moraju da glasaju za osudu.

Trenutna situacija je 54:44 senatorska mesta za demokrate. Još nisu svi izborni rezultati potvrđeni, ali čak i kada bi demokrate osvojile sva preostala neproglašena mesta, s kojima bi stigli do 56, i dalje bi im nedostajalo 11 glasova do potrebnog praga od 67, pod pretpostavkom da svi senatori glasaju u skladu sa stranačkom pripadnošću.

Da li će demokrate pokušati da opozovu Trampa?

Lider demokratske manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris iz Njujorka, koji bi mogao da postane novi predsedavajući Predstavničkog doma kada novi Kongres počne sa radom u januaru, rekao je da će se demokrate usredsrediti na pristupačnost života građanima.

"Nijedan član demokratskog poslaničkog kluba u Predstavničkom domu nije razgovarao sa mnom o opozivu", rekao je 4. novembra, ističući da su demokrate usredsređene na odgovornost vlasti, kao i na pristupačnost života građanima.

"Demokrate u Predstavničkom domu predvodiće Kongres koji će služiti kao kontrola i ravnoteža neobuzdanoj izvršnoj vlasti."

Kada je postalo jasno da će demokrate ponovo preuzeti većinu, kongresmen Robert Garsija, vodeći demokrata u Odboru za nadzor Predstavničkog doma, obećao je pokretanje istraga. Na društvenoj mreži X objavio je poruku: "Angažujte advokate."

Većina znači da će demokrate dobiti ovlašćenja za izdavanje sudskih poziva i pokretanje postupaka zbog nepoštovanja Kongresa, što će im omogućiti da zahtevaju odgovore od Trampove administracije i njegove porodice.

Tramp nije jedini koji bi mogao da se suoči s opozivom. Rezolucija o opozivu podneta je i protiv ministra odbrane Pita Hegseta pre nego što je Predstavnički dom otišao na pauzu zbog međuizbora.

Koliko puta je Tramp bio opozvan?

Tramp je do sada dva puta bio opozvan, ali ga je Senat oba puta oslobodio optužbi.

U decembru 2019. godine, Predstavnički dom glasao je za opoziv Trampa po dve tačke optužnice. Prva ga je teretila za zloupotrebu položaja jer je od ukrajinskih zvaničnika tražio da istraže njegovog političkog protivnika, dok ga je druga optuživala za ometanje kongresne istrage o tom slučaju.

U februaru 2020. godine, Senat je glasao za oslobađanje predsednika od optužbi. Senator Mit Romni iz Jute bio je jedini republikanac koji je prešao stranačke granice i glasao za osudu.

U januaru 2021. godine, Predstavnički dom ponovo je glasao za opoziv Trampa, optužujući predsednika za "podsticanje pobune" u vezi sa događajima u američkom Kapitolu 6. januara 2021.

Deset republikanaca odstupilo je od stranačke linije i glasalo sa demokratama za opoziv Trampa. Samo dvoje od tih deset političara i dalje je na funkciji, a jedan od njih najavio je da neće tražiti reizbor 2026. godine. Ostali su se povukli iz Kongresa ili izgubili na izborima.

Suđenje u Senatu održano je nakon što je Tramp napustio funkciju, a pojedini republikanci smatrali su da je nepotrebno jer više nije bio predsednik.

Većina senatora glasala je za osudu, a sedam republikanaca prešlo je stranačke granice. Ipak, rezultat od 57 prema 43 glasa nije dostigao dvotrećinsku većinu potrebnu za osudu.

Pošto je oslobođen optužbi, nije bilo glasanja o zabrani obavljanja javnih funkcija u budućnosti.

(Telegraf.rs)

U Studenici je odslužena zaupokoјena liturgiјa, koјom јe načelstvovao iguman studenički, јeromonah Vitaliјe Milošević. Njemu su sasluživali јereј Јovan Bilbiјa , Aleksandar Boјović i јerođakon Siluan Gruјović. Nakon liturgiјe, u priprati Bogorodičine crkve služen јe mali pomen ocu Voјi Bilbiјi.

Vojislav Bilbija bio je dugogodišnji starešina crkve Svete Troјice u holandskom Roterdamu, misionar i duhovnik na prostorima Zapadne Evrope, saopštila je povodom upokojenja Eparhija zapadnoevropska.

Voјislav Bilbiјa rođen јe 1942. godine u Bosanskom Grahovu. Nedugo nakon završetka studiјa stomatologiјe, 1969. godine preselio se u Holandiјu, gde јe ostavio nemerljiv trag u očuvanju pravoslavne vere među svoјim sunarodnicima, ali i na polju misionarskog rada i širenja hrišćanstva među narodima Zapadne Evrope.

Nakon višedeceniјske đakonske službe, a po penzionisanju u stomatološkoј struci, otac Voјislav Bilbiјa rukopoložen јe u čin sveštenika 2000. godine. Nedugo zatim poverena mu јe parohiјa u Roterdamu, u Holandiјi, na čiјem јe čelu proveo dugi niz godina.

Vojislav Bilbija, Foto: Srpska pravoslavna crkva

Bavio se crkvenim slikarstvom, duborezom i obradom dragocenih metala. Izradio јe kivot za mošti Svetog Simeona Mirotočivog, kao i mnoge druge svetinje.

Dugi niz godina bio јe ispovednik i utešitelj srpskih zatočenika u haškom pritvoru, neumorno ih posećuјući, pričešćuјući i krepeći ih nadom i verom u јedinu pravdu – pravdu Božјu.

"Otac Voјa ostaće upamćen među svoјim parohiјanima i svima koјi su ga poznavali kao silni gorostas i neućutni propovednik Hristove reči, ali, pre svega, kao otac i duhovnik mnogih koјi su, vođeni njegovim primerom, pronašli Hrista i put ka Carstvu Nebeskom".

"Neka Gospod Isus Hristos, kome јe novoprestavljeni otac Voјislav verno služio, upokoјi njegovu dušu i podari mu večan spomen!", navodi se u objavi.

(Telegraf.rs)

Za obnovu je najpre potrebno uraditi analizu trenutnog stanja, napominje profesor Stavretović. Pionirski park je znatno degradiran, a pojedini elementi njegovog prostora su uništeni. Najveća oštećenja pretrpeo je travnjak, dok je ostali biljni materijal, naročito prizemna vegetacija i niže rastinje, takođe u velikoj meri oštećen. Štete ima i na drveću.

Profesor Stavretović objašnjava da je značajno oštećeno i zemljište, pre svega zbog njegovog sabijanja i aktivnosti koje nisu u skladu sa namenom zelene površine.

"Zemljište je upropašćeno. Sabijanje zemljišta i bilo kakve aktivnosti nenamenske na ovoj površini dovode do degradacije zemljišta, a to je jedna od najvećih finansijskih stavki na zelenim površinama", navodi Stavretović.

"Gradsko zelenilo" upravljač zaštićenog prirodnog dobra

Pionirski park, nekadašnja Dvorska bašta, ima status zaštićenog prirodnog dobra. Upravljač tog prostora je Javno komunalno preduzeće "Gradsko zelenilo“, koje je, prema rečima Stavretovića, dužno da evidentira sve aktivnosti koje nisu u skladu sa namenom parka, o tome obavesti inspekciju i ukaže na eventualna oštećenja.

Nadležne inspekcije, zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, trebalo bi da reaguju. Stavretović naglašava da se u zaštićenom parku nijedna delatnost ne može obavljati bez prethodno utvrđenih uslova Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

"Šta god da se dešava – manifestacije, Sajam meda, bilo kakva izložba, mora da ispunjava uslove Zavoda za zaštitu prirode Srbije", ističe Stavretović.

Ukazuje i na to da Pionirski park, osim prirodne, ima i arhitektonsku, pejzažno-arhitektonsku i kulturnu vrednost. Zato smatra da je posebno zabrinjavajuće što, kako navodi, nije bilo informacija o reakciji nadležnih službi.

"Ovde nismo videli da je inspekcija reagovala. Nismo čuli da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine reagovao. Nismo čuli da je (reagovao) gradski arhitekta, jer ovo je takođe jedna arhitektonska vrednost, pejzažno-arhitektonska, prirodna vrednost, kulturna vrednost. Nismo čuli od tih svih službi da je iko reagovao i to je nešto što je, po meni, najtragičnije ovde“, kaže Stavretović.

Kako do obnove parka?

Koliko će trajati obnova Pionirskog parka, za sada je teško proceniti. Stavretović ističe da je najpre potrebno uraditi analizu stanja i utvrditi obim neophodnih radova, nakon čega bi, u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava, mogla da počne obnova.

Smatra da troškove ne bi trebalo prebacivati na donatore i građane koji su spremni da pomognu, već da bi sredstva trebalo obezbediti iz budžeta Grada Beograda.

"Od svih ljudi donatora, od građana koji imaju jako veliko raspoloženje da pomognu, mislim da svi građani, svi mi izdvajamo dosta za budžet Grada Beograda i da budžet Grada Beograda ima sredstva i trebalo bi da to uradi“, zaključuje Stavretović.

(Telegraf.rs/RTS)

"Da li ste danas videle Anu u školi? 'Ladno je došla nenašminkana", govorila je na sav glas jedna iz grupe tinejdžerki, dok su se ostale oko nje, prepričava nam čitalac celu situaciju iz tramvaja, grohotom kikotale podjednako začuđene zbog velikog "propusta" drugarice im iz klupe, Ane.

"Možda je nepristojno prisluškivati, ali one su bile tako blizu mene. Kako je jedna od njih upitale ostale 'da li znate šta se desilo', moram da priznam da sam se ceo pretvorio u uvo očekujući neku spektakularnu i zapanjujuću vest...dobro, više trač. Međutim, one su se zapravo sve vreme čudila što je njihova maloletna drugarica u školu došla bez trunke šminke. Kako sam čovek u godinama, meni je ovo, moram biti iskren, zaparalo uši. Pa, ljudi, da li je to normalno?", upitao se naš čitalac i dalje pod utiskom, ali i zabrinut za našu omladinu.

E, to smo se odmah i mi upitali, a odgovore na pitanje da li je šminka kod osnovaca i srednjoškolaca dozvoljena u Srbiji dao nam je upravo predsednik Foruma srednjiih stručnih škola, Milorad Antić, koji ističe kako nijedan pravilnik o oblačenju i ponašanju ne zabranju diskretno šminanje, ali da sve preko granice pristojnosti mora da se prijavi roditeljima đaka.

"Nijedan pravilnik o oblačenju i ponašanju ne zabranjuje diskretno šminkanje. Međutim, ima dosta slučajeva kada se učenice našminkaju toliko napadno da to postane potpuno neprimereno. Tada nastavnik ili razredni starešina opominje učenika, jer šminka mora biti adekvatna obrazovno-vaspitnom procesu. Veliki broj učenika, naročito u prvom i drugom razredu srednje, pa i u osmom razredu osnovne škole, napadno se šminka kako bi dokazali svoj identitet, privukli pažnju i pokušali da se nametnu kao dominantne ličnosti. Često dolaze sa izrazito naglašenim obrvama i usnama, dok u nižim razredima osnovne škole to nije toliko prisutno", priča nam na početku razgovora Antić.

Kako on dodaje, šminka uvek treba da bude umerena i diskretna, u skladu sa pravilnim ponašanjem, a ne da služi za odskakanje od druge dece.

"Napadna šminka obično je praćena i napadnim oblačenjem. To je međusobno usko povezano. U svakoj školi postoji pano na kojem je slikovito prikazano šta je strogo zabranjeno. Kratke pantalone, bermude, majice na bretele, majice koje otkrivaju stomak i kratke suknje. Tačno se zna šta je adekvatno za školu – farmerke, patike ili cipele, a gore duks ili prikladna majica", nabraja naš sagovornik.

Takođe, apsolutno je nedopustivo, dodaje on, oblačenje koje podstiče nacionalnu ili versku mržnju, odnosno nošenje odeće ili simbola koji vređaju pripadnike drugih vera i iritiraju okolinu.

"Isto važi i za ekstremnu šminku, gde učenici ponekad crtaju simbole po licu i dolaze našminkani bukvalno kao za Noć veštica. Ono što našem obrazovnom sistemu nedostaje jeste svojevrsna 'škola za roditelje'. Bilo bi veoma korisno da Ministarstvo prosvete ili sama škola izrade kratak priručnik u kojem bi bila jasno definisana pravila ponašanja, oblačenja, kao i prava, obaveze i odgovornosti. Ne bi bilo loše ni da se sa roditeljima potpisuje ugovor o pravilima ponašanja, gde bi s jedne strane potpis stavio razredni starešina, a sa druge roditelj, kako bi tačno znali šta ih očekuje", daje svoj predlog predsednik Foruma.

Što su roditelji bolje upoznati sa pravilima, siguran je Antić, to će biti i manje problema.

"Danas su roditelji doslovno preuzeli školu. Pokušavaju da određuju kako će nastavnik da predaje i kako će da ocenjuje. Tome se mora stati na put. Kada bi postojao ovakav priručnik ili ugovor, niko ne bi mogao da se pravda neznanjem i meša u rad nastavnika", priča Antić dalje.

Objasnio nam je detaljno Antić i proceduru koja mora da se ispoštuje u školi, a u slučaju da učenik prekrši pravila obkačenja ili dođe napadno našminkan.

"Tada škola obavezno poziva roditelja na razgovor. S obzirom na to da su u pitanju maloletna lica, bez prisustva roditelja se ne može reagovati. Roditelju se ukazuje na to da izgled deteta mora biti u skladu sa školskim pravilima i jasno mu se saopštava razlog zbog kojeg je učenik vraćen sa nastave. Takve situacije se redovno dešavaju u praksi, a roditeljima često bude veoma neprijatno kada tim povodom moraju da dođu u školu", zaključuje Milorad Antić za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)

"Učešćem u neprijateljstvima u Iranu duže od 90 dana bez odobrenja Kongresa, ministar Hegset krši zakon i mora da snosi odgovornost", izjavio je kongresmen Tomas Masi.

Očekuje se da će ovaj pokušaj propasti, s obzirom na to da će republikanci zadržati kontrolu nad Kongresom do januara.

Ipak, Masi kaže da želi da izvrši pritisak na predsednika SAD Donalda Trampa kako bi smenio Hegseta pre nego što demokrate pokrenu postupak za njegov opoziv.

Foto: Tanjug/AP

Hegset, koji će u utorak održati konferenciju za medije povodom Masijeve inicijative, poručio je da nije zabrinut, prenosi BBC.

"Ne brinemo zbog toga", rekao je Hegset novinarima u ponedeljak, odgovarajući na pitanje o predstojećoj rezoluciji. Dodao je da će u utorak ujutru održati konferenciju za medije "upravo na tu temu".

Hegset je poslednju konferenciju za medije održao u maju.

Masi, koji je ranije ove godine izgubio trku za reizbor, jedan je od retkih republikanaca koji su javno kritikovali Trampa i rat koji je početkom ove godine počeo u Iranu.

Kongresmen iz Kentakija prvi put je podneo predloge članova za opoziv u septembru, a sada insistira na glasanju nakon što su republikanci na prošlonedeljnim međuizborima izgubili kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom.

On je rekao da je njegov cilj da se Hegset ukloni iz administracije kako bi se sprečio politički spektakl koji bi demokrate mogle da pokrenu naredne godine.

"Moj pokušaj opoziva ministra Hegseta mnogo je blaža verzija onoga što dolazi kada demokrate sledeće godine preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom. One će organizovati saslušanja i suđenja", naveo je Masi u saopštenju.

"Predsednik Tramp trebalo bi sada da zameni ministra Hegseta, dok još može da dobije potvrdu Senata za njegovog naslednika", dodao je on.

Opoziv člana predsedničkog kabineta veoma je redak slučaj. Da bi ministar bio smenjen na ovaj način, opoziv mora da odobre oba doma Kongresa.

Predstavnički dom je u istoriji SAD glasao za opoziv samo dvojice članova kabineta, ali Senat ni u jednom od ta dva slučaja nije podržao njihovu smenu.

Nakon što Masi, kako se očekuje, kasnije u ponedeljak predstavi svoju rezoluciju, predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson moraće da u roku od dva dana odredi termin za njeno razmatranje.

Osim direktnog glasanja o rezoluciji, Predstavnički dom može da odluči i da je prosledi nadležnom odboru ili da je odbaci bez daljeg razmatranja.

Masi će verovatno dobiti podršku demokrata u Predstavničkom domu. Lider demokrata u donjem domu Kongresa Hakim Džefris izjavio je u nedelju da odlučno podržava opoziv Hegseta.

Ipak, Masi će morati da pridobije i deo članova sopstvene stranke kako bi inicijativa imala šanse.

Predstavnički dom je tokom ove godine više puta usvojio rezoluciju o ratnim ovlašćenjima, čiji je cilj da spreči Trampa da preduzima dalje vojne akcije u Iranu. Masi je podržao te pokušaje.

Međutim, kako je naveo u saopštenju, njegovo neslaganje sa Hegsetom ne odnosi se samo na Iran.

Optužio ga je da zastrašuje kritičare Trampove administracije, da učestvuje u otmicama stranih lidera i da ignoriše rezolucije Kongresa kojima se regulišu ovlašćenja za pokretanje vojnih akcija.

(Telegraf.rs)

Kako prenosi United24Media, projekat, koji je predstavio 2. korpus Nacionalne garde Ukrajine Hartija, podrazumeva modifikaciju bespilotnih kopnenih vozila (UGV) kako bi mogla da obavljaju izviđačke i borbene zadatke u prostorima koji su preuski za konvencionalnu vojnu mehanizaciju.

Značajno je da ovaj posao obavljaju stručnjaci iz puka bespilotnih sistema "Lava" (Lava Unmanned Systems Regiment), koji pripada ovom korpusu, nakon operacije "Veles", podzemnog napada tokom kojeg su ukrajinski vojnici napredovali više od 15 kilometara kroz infrastrukturu gasovoda u blizini Kupjanska.

Ukrajinski izvori navode da je tokom ove operacije ubijeno više od 100 neprijateljskih vojnika, dok ih je više od 30 zarobljeno, mada ovi podaci sa ratišta nisu nezavisno potvrđeni.

Komandant bataljona kopnenih robotskih sistema jedinice "Lava", koji je identifikovan po pozivnom znaku "Matematičar", rekao je da se projektom odgovara na posebnu vrstu ratovanja koja zahteva drugačiji pristup u odnosu na konvencionalnu robotiku na bojnom polju.

"Postoji veoma dugačak spisak zadataka koje je potrebno obaviti kako bi se vodila borba pod zemljom i suprotstavilo neprijatelju u podzemnom prostoru. Ovo je nova kategorija tehnologija i izazova sa kojima ćemo morati da se suočimo", rekao je on.

Mašine se prilagođavaju na osnovu postojećih kopnenih robota, umesto da se razvijaju kao konvencionalna vozila namenjena kretanju po površini.

One moraju biti dovoljno kompaktne da se kreću kroz uske gasovodne cevi, a istovremeno moraju zadržati sposobnost obavljanja vojnih zadataka.

S druge strane, većina komercijalno dostupnih mašina namenjenih za rad pod zemljom projektovana je za građevinske radove, bušenje i izgradnju tunela, a ne za borbena dejstva.

Ukrajinska strana već razvija nekoliko robotskih sistema kako bi prevazišla navedena ograničenja, sa širim ciljem da se mašine šalju u opasna podzemna okruženja, gde bi u suprotnom vojnici morali da obavljaju izviđanje, suočavaju se sa neprijateljskim položajima, čiste položaje ili se sami izvlače iz njih.

"Rat se već vodi pod zemljom i taj oblik ratovanja će se širiti. Pitanje je kako ćemo se prilagoditi ovom ratu", rekao je Matematičar.

Projekat je pokrenut nakon neuobičajenih dešavanja na bojnom polju u blizini Kupjanska, gde su ukrajinske snage iskoristile istu podzemnu infrastrukturu koju su ruske trupe ranije koristile za infiltraciju iza ukrajinskih odbrambenih položaja.

Tokom operacije "Veles", ukrajinski vojnici kretali su se kroz gasovod prečnika približno 1,2 metra, prema izveštaju ukrajinskog medija Ukrainska Pravda.

Zbog ograničenog prostora, kretanje i borbe na malim udaljenostima bili su posebno otežani, pri čemu su ukrajinski vojnici imali veoma malo ili nimalo prostora za manevrisanje.

Rusija je ranije koristila mrežu gasovoda ispod reke Oskil kako bi prebacivala vojnike prema teritoriji pod ukrajinskom kontrolom. Ukrajinska grupa za praćenje dešavanja na ratištu "DeepState" izvestila je o jednom ranijem pokušaju ruske infiltracije u septembru 2025. godine.

Prošlog meseca, predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da su ukrajinske snage eliminisale više od 100 ruskih vojnika i zarobile preko 30 tokom operacije.

Iskustvo je takođe otkrilo ograničenja slanja vojnika u takva okruženja. Podzemne operacije ograničavaju vidljivost, komplikuju komunikacije i ostavljaju malo prostora za manevrisanje opreme.

Uz to, Ukrajina je povećala svoje oslanjanje na bespilotne vojne sisteme jer se teren na bojnom polju pokazao komplikovanim za navigaciju.

U julu 2024. godine, objavljeno je da ukrajinske snage raspoređuju dronove kontrolisane veštačkom inteligencijom, sposobne da samostalno identifikuju i prikače se na ciljeve.

Zemlja je takođe eksperimentisala sa bespilotnim sistemima koji funkcionišu izvan konvencionalnih vazdušnih platformi. U avgustu je američka vojska testirala autonomno vozilo za probijanje Ford F-250, koje se zasniva na programu bespilotnih kopnenih vozila Lanser i koristi kupolu za borbu protiv dronova kako bi zaštitila vojne operacije od vazdušnih napada.

Međutim, autonomni kopneni sistemi se i dalje suočavaju sa značajnim tehničkim izazovima. Ruski bespilotni jurišni tenkovi "Šturm", na primer, više puta su gubili komandnu vezu tokom vojne vežbe "Centar-2026".

Vozilo se na kraju zaglavilo u blatu, čak i nakon što su organizatori prešli na ručno upravljanje. Rusija je takođe testirala varijantu "Šahed" pokretanu veštačkom inteligencijom koristeći Nvidijinu računarsku platformu "Džetson Orin". Sistem je navodno bio sposoban da identifikuje ciljeve bez oslanjanja na spolja dostavljene koordinate.

(Telegraf.rs)

Kako je saopšteno, postupaјući јavni tužilac јe u fazi predistražnog postupka, shodno obaveznom uputstvu o primeni metodologiјe za sprovođenje istrage u slučaјevima zlostavljanja od strane policiјe, u cilju pikupljanja dokaza i utvrđivanja tačnog činjeničnog stanja, odmah po priјemu krivične priјave (21.08.2025.godine) Sektoru unutrašnje kontrole, Odeljenju za preventivne aktivnosti Beograd, kao јedinom organu koјi mogao da prikupi tražene dokaze, uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja koјim traženo pribavljanje dokaza koјi bi mogli biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, a između ostalog da se sa osumnjičenima obave razgovori, da se pribave službeni izveštaјi o postupanju sačinjenih od strane policiјskih službenika ЈZO, da se u što kraćem roku pribave snimci nadzornih kamera prostora garaže Vlade Republike Srbiјe od dana 14.08.2025. godine.

Shodno pomenutoј metodologiјi, istovremeno sa upućenim zahtevom, počev od 22.08.2025. godine, u formi službene beleške јavni tužilac uzeo јe izјave od oštećenih N. S, D. C, S. Z, Đ. K, Đ. M, R. N, I. P, M. M, B. M. i N. M i preduzelo niz drugih radnji koјe јe mogao samostalno da preduzme u cilju prikupljanja dokaza.

Kako napominju, predmet tužilaštva je formiran na osnovu dve krivične priјave oštećenih i na osnovu predmeta formiranog po službenoј dužnosti od strane ovog tužilaštva u odnosu na јoš četiri oštećena lica.

O ulozi Sektora unutrašnje kontrole u predmetu, govori činjenica da Sektor i druge instituciјe nisu sa posebnom hitnošću koјa јe nužna u ovakvim predmetima, pa ni blagovremeno, postupali po nalozima tužilaštva, a što proizlazi iz toga da јe tužilaštvo dana 01.10.2025. godine obavešteno da Sektor niјe u mogućnosti da dostavi snimke kamera video nadzora, imaјući u vidu da se isti brišu nakon 30 dana. Kako јe pribaljanje snimaka traženo već šestog dana od dana samog događaјa, očigledno јe da su nadležni organi svesno sačekali da prođe rok čuvanja snimaka, te nam nakon njegovog proteka dostavili odgovor. Takođe, Uprava za zaјedničke poslove republičkih organa i Generalni sekretariјat Vlade Republike Srbiјe, neblagovremenim postupanjem na zahtev tužilaštva i nedostavljanjem snimaka kamera video nadzora su doprineli otežavanju dokazivanja činjeničnog stanja u ovoј pravnoј stvari.

Napominjemo da јe tek nakon više upućenih zahteva i urgenciјe, Sektor unutrašnje kontrole tek 23.07.2026. godine dostavio izveštaј sa svim izјavama priјavljenih policiјskih službenika, s tim što, kao ni u prethodnim izveštaјima nisu u potpunosti postupili po nalozima tužilaštva, pa tako, ni do današnjg dana, nisu dostavili odgovor po čiјem nalogu јe јedinica postupala i da li su policiјski službenici nakon intervenciјe dostavili izveštaј o upotrebi sile.

Nakon dostavljanja izveštaјa, spis јe dostavljen parničnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu, radi vršenja uvida, koјi јe tužilaštvu vraćen dana 28.09.2026. godine, nakon čega јe usledila kontrola Komisiјe Vrhovnog јavnog tužilaštva.

Shodno obaveznom uputstvu za postupanje u poјedinom predmetu Vrhovnog јavnog tužilaštva O br. 10/26 od 02.11.2026. godine Prvo osnovno јavno tužilaštvo u Beogradu, јe dana 04.11.2026. godine donelo naredbu o sporovođenju istrage prema M. K. (43), V. L. (48), Ј. O. (43), B. Ј. (48), D. V. (48), N. D. (50), N. F. (53), Z. V. (54). I. Ž. (47), M. V. (48) zbog krivičnog dela Zlostavljanje i mučenje iz člana 137 stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika.

Dana 04.11.2026. godine, Prvo osnovno јavno tužilaštvo u Beogradu јe odredilo zadržavanje u traјanju od 48 sati prema V. L .(48), Ј. O. (43), B. Ј. (48), D. V. (48), N. D. (50), N. F. (53), Z. V. (54). I. Ž. (47), M. V. (48). Dana 06.11.2026. godine јavni tužilac јe saslušao osumnjičene na okolnost krivičnog dela koјe im јe stvaljeno na teret, nakon čega јe Prvom osnovnom sudu u Beogradu podnet predlog za određivanje pritvora, u odnosu na sve osumnjičene, a na osnovu kog јe pritvor prema osumnjičenima i određen.

U toku јe sprovođenje dokaznih radnju u istražnom postupku.

(Telegraf.rs)

U poteri za njim učestvovali su policajac iz pratnje, ali i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), koji su se slučajno našli na licu mesta.

Incident se dogodio u blizini Prijedorske petlje, gde su zbog ranije saobraćajne nezgode formirane velike kolone vozila.

Sanitetsko vozilo iz Prijedora, koje se kretalo pod policijskom pratnjom, zbog gužve je moralo da uspori, javljaju Nezavisne.

Pacijent je iskoristio trenutak, otvorio vrata Hitne pomoći i istrčao na kolovoz, pokušavajući da pobegne. Policajac koji je pratio sanitetsko vozilo odmah je krenuo za njim.

U tom trenutku iz suprotnog pravca naišli su pripadnici SAJ-a, koji su primetili begunca i pridružili se poteri.

Specijalci su ubrzo sustigli i savladali pacijenta, nakon čega je on bezbedno vraćen u vozilo Hitne pomoći.

(Telegraf.rs)

Nesreća se dogodila u nedelju, 8. novembra, u mestu Kundl, u austrijskoj pokrajini Tirol. Prema saopštenju austrijske policije, incident je prijavljen oko 18.17 časova.

Žena i povređeni muškarac žive u Minhenu, a muškarac je, prema policijskim informacijama, nemački državljaninm, javlja ORF.

Hteo je da joj pomogne, ali je automobil iznenada krenuo

Sedamdesetogodišnja žena pokušavala je da automobilom krene unazad u ulici Dorfštrase, ali je imala poteškoća prilikom manevrisanja.

Njen 85-godišnji poznanik prišao je vozilu kako bi joj pomogao. Dok je motor radio, kroz otvorena vozačeva vrata ubacio je menjač u položaj za vožnju unazad.

Upravo tada dogodila se greška koja je dovela do nesreće.

Prema navodima policije, žena je nepažnjom sklonila nogu sa papučice kočnice.

Automobil sa automatskim menjačem naglo je krenuo unazad, a muškarac koji se nalazio pored otvorenih vrata nije uspeo da se skloni.

Vozilo ga je vuklo približno osam metara, sve dok nije udarilo u garažna vrata kuće preko puta.

Muškarac zadobio povrede glave i grudnog koša

U nesreći je 85-godišnjak zadobio posekotinu na potiljku, praćenu obilnim krvarenjem, kao i povrede grudnog koša, čija težina nije precizirana.

Uprkos povredama, muškarac je ostao svestan.

Ekipa hitne pomoći ukazala mu je prvu pomoć na mestu nesreće, nakon čega je prevezen u okružnu bolnicu u Kufštajnu, gde je nastavljeno njegovo lečenje.

Oštećena još dva automobila

Silina udara bila je tolika da je, osim automobila koji je učestvovao u nesreći, oštećena i garaža u koju je vozilo udarilo.

Materijalna šteta pričinjena je i na još dva automobila koja su bila parkirana unutar garaže.

Slučaj je evidentirala policijska stanica Kramsah, koja je nadležna za postupanje u ovom događaju.

Za sada nema novih informacija o zdravstvenom stanju povređenog muškarca, niti o eventualnim pravnim posledicama po vozačicu.

(Telegraf.rs)

(Telegraf.rs)

Portal Lika Club snimio je u Ličkom Lešću nesvakidašnji prizor jelena kojem su se komadi smeća zapleli u rogove.

Pretpostavlja se da je životinja pokupila otpad dok se češala, a ovaj prizor još jednom je pokazao da smeće ostavljeno u prirodi ne ugrožava samo životnu sredinu već i divlje životinje.

Otpad odbačen pored šuma, livada i puteva ne nestaje nakon što ga ljudi ostave za sobom.

On može završiti upravo na životinjama koje žive i kreću se tim područjima, kao što se dogodilo ovom jelenu u Ličkom Lešću.

Ovaj neobičan prizor još jedan je apel na odgovorno odlaganje otpada i upozorenje na posledice ljudske nebrige prema prirodi.

(Telegraf.rs)

Netanjahu je rekao da svaka cionistička stranka može da se pridruži vladi i da nikoga ne isključuje iz razmatranja, ali je istovremeno istakao da bi on, kao lider najveće pojedinačne stranke, trebalo da predvodi tu vladu nacionalnog jedinstva.

"Ova vlada mora da obuhvati sve stranke nacionalnog bloka, uključujući i haredi, odnosno ultraortodoksne stranke", rekao je Netanjahu.

On je istakao da stranke moraju da udruže snage kako bi se suočile sa "velikim izazovima" koji stoje pred zemljom.

"Ne možete da formirate vladu sa onima koji podržavaju Hamas", poručio je izraelski premijer.

Netanjahu je prethodno, u subotu, prvi put nakon izbora pozvao na formiranje vlade nacionalnog jedinstva, poručivši da je "sada vreme za jedinstvo".

"To je volja naroda i trenutna potreba. Vlada koja se oslanja na one koji podržavaju terorizam neće se boriti protiv terorizma", izjavio je on.

Netanjahu je takođe rekao da Izrael "ne bi preživeo vladu koju bi opozicija formirala zajedno sa islamistima", dodajući da bi takva vlada "uništila Izrael iznutra".

Na parlamentarnim izborima u Izraelu Netanjahuova koalicija osvojila je 53 mandata, dok su opozicione stranke dobile 48 mandata, a dve liste koje okupljaju arapske partije osvojile su 19 mesta.

Podsetimo, izraelski predsednik Isak Hercog poverio je lideru opozicione stranke Jašar Gadiju Ajzenkotu mandat za sastavljanje nove vlade.

Ajzenkot ima 28 dana da formira vladajuću koaliciju, uz mogućnost produženja roka za još 14 dana. Za njega je tokom konsultacija glasalo 67 poslanika, dok je 46 podržalo Netanjahua.

(Telegraf.rs)

Dete je hitno prevezeno u bolnicu.

Stanje ostalih učesnika nije poznato.

(Telegraf.rs / 192)

Ovo je jedno od najvažnijih srednjovekovnih otkrića u novijoj istoriji Srbije. Na ovom mestu postojala je monumentalna crkva iz vizantijskog perioda, raskošno sedište moćne Braničevske episkopije. Arheolozi su naišli na ključni dokaz-masivnu oltarsku apsidu, piše RTS.

"Značaj ovog otkrića je izuzetan ne samo u arheološkom, u materijalnom, već i u istorijskom smislu, jer predstavlja potvrdu istorijskih izvora koji potvrđuju srednjovekovno Braničevo kao episkopiju. Do materijalnih dokaza koje smo mi otkrili, to je bila samo priča i bilo je neizvesno da li se zaista radio o episkopiji", navodi Dragana Spasić Đurić, arheolog i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Požarevcu.

Ova senzacija je plod epske naučne upornosti na projektu koji traje još od 2007. godine. Narodni muzej u Požarevcu, uz finansijsku i logističku pomoć grada, uspeo je da izgura ovaj poduhvat kao svoj jedini, potpuno samostalni arheološki projekat. Za upornu arheološkinju koja vodi ova istraživanja skoro dve decenije, ova vizantijska lepotica predstavalja krunu karijere.

“To je period Vizantije, inače period koji je vrlo malo istražen na teritoriji Srbije, tako da je značaj ovog otkrića i istraživanja srednjovekovnog perioda Braničeva, u tom smislu daleko veći za srpsku arheologiju", ističe Dragana Spasić Đurić.

Svakodnevno prolazimo ovuda, nesvesni da naši točkovi gaze pravo preko istorije. Tačno ispod ovog asfalta u Starom Kostolcu leži oltar monunetalne carske crkve.

Saša Živanović, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu napominje da u ovom trenutku to prevazilazi njihove ingerencije i mogućnosti. I nastavlja: "Zbog čega je potrebno uključiti sve relevantne subjekte kojih se tiče ovaj projekat. Pre svega, Grad Požarevac, opština Kostolac, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, takođe Ministarstvo kulture, pa i samu Srpsku pravoslavnu crkvu, odnosno eparhiju Braničevsku. Samo zajedničkim snagama možemo da premostimo ovu prepreku koju imamo."

Dok se najvredniji pokretni nalazi poput jedinstvenog bronzanog svećnjaka, sele u sigurnost Narodnog muzeja u Požarevcu, pred rukovodstvom ustanove je borba za logistiku. Tik uz oltar pronađena je i rimska šišarka od belog mermera, koju su vizantijski hrišćani ugradili kao simbol večnog života. Ove i druge nalaze treba hitno zaštiti od propadanja i uraditi preventivnu konzervaciju za šta je potrebna pomoć i saradnja sa Regionalnim zavodom za zaštitu spomenika kulture, koji predlažu mere i daju uslove.

(Telegraf.rs/RTS)

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u saopštenju nakon sednice vlade, objavio da je 16 ljudi izgubilo život, a 13 je povređeno, od kojih dve teško, u eksploziji u fabrici gvožđa i čelika u Izmiru.

On je rekao da će oni koji su odgovorni za nemar u Izmiru biće pozvani na odgovornost.

Prethodno je primio je informacije o nesreći od ministra unutrašnjih poslova Mustafe Čiftčija i ministra energetike i prirodnih resursa Alparslana Bajraktara, koji su krenuli u Izmir.

U Izmir je, kako prenosi TRT Haber, doputovao i ministar rada i socijalnog osiguranja Vedat Išikhan, koji je najavio da je Zavod za socijalno osiguranje imenovao glavnog inspektora radi utvrđivanja okolnosti nesreće.

Ministar pravde Akin Gjurlek saopštio je da je pokrenuta istraga i da su angažovana četiri tužioca iz tužilaštva u Menemenu.

Turski zvaničnici uputili su saučešće porodicama poginulih i poželeli brz oporavak povređenima, uz poruku da se spasilačke aktivnosti nastavljaju i da se okolnosti nesreće ispituju.

Eksplozija se dogodila danas oko podneva u pogonu kompanije HABAŠ u naselju Bozkjoj, nakon čega je izbio požar i iznad fabrike se nadvio gust dim.

Vatrogasne ekipe ugasile su požar, a na mesto nesreće upućeni su, policija, medicinske i spasilačke službe.

Prema prvim informacijama, do eksplozije je došlo tokom izlivanja tečnog čelika, kada se plafonska dizalica otkačila i pala u elektrolučnu peć.

U saopštenju regionalnih vlasti navodi se da je osam radnika ostalo zatrpano pod ruševinama, zbog čega su spasilačke ekipe nastavile intenzivnu potragu.

Povređeni su prevezeni u obližnje bolnice, a jedan od njih je helikopterom prebačen u gradsku bolnicu u Izmiru.

Kompanija HABAŠ saopštila je da se nesreća dogodila tokom planiranih radova na održavanju jedne od elektrolučnih peći, kao i da su povređenima odmah pružena pomoć i da su prevezeni u bolnice.

(Telegraf.rs)

Kako je saopšteno iz tužilaštva, krivičnu prijavu podneo je D. M. iz Pančeva, navodeći da su prijavljeni u periodu od 22. do 25. oktobra 2026. godine protivno proceduri dodali oko 1.100 birača u tabelu za glasanje van biračkih mesta.

U prijavi se navodi i da nije poznato po kom osnovu su ti glasači dodati, kao ni na koji način, te da nisu evidentirani u delovodnoj knjizi Gradske izborne komisije.

Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu formiralo je predmet po hitnom postupku i dodelilo ga u rad obrađivaču predmeta.

Iz tužilaštva navode da preduzimaju mere iz svoje nadležnosti radi utvrđivanja relevantnih činjenica i okolnosti, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

(Telegraf.rs/013.info)

Radnik obezbeđenje Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš“ u Zrenjaninu prijavio je da mu se više učenika obratilo sa informacijama da se na području naselja Šumica i Gradnulica i u Karađorđevom parku navodno pojavilo nekoliko osoba obučenih u crne mantije sa belim maskama na licu.

Te osobe, kako su preneli učenici, kreću se putničkim vozilom, presreću decu i trče za njima.

Policijski službenici Policijske uprave u Zrenjaninu su 6. novembra obavestili Više javno tužilaštvo da su preduzete mere i radnje radi identifikovanja i pronalaska maskiranih osoba.

Policija je utvrdila da se radi o dva maloletna lica prema kojima će, kako je saopštilo zrenjaninsko tužilaštvo, biti preduzete dalje zakonske mere.

(Telegraf.rs / Zrenjaninski)

Naime, karcinom želuca (rak želuca) četvrti je najčešći kancer u svetu, a nastaje kada ćelije sluzokože želuca počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Počinje nespecifično i to je razlog zbog kojeg pacijenti najčešće dolaze kada je bolest već uznapredovala, te je od izuzetne važnosti da se obrati pažnja na pojavu potencijalnih simptoma, kao i na preventivne preglede.

- Karcinom želuca može se javiti u svakom periodu života. Ali češće se javlja u periodu posle 50. ili 55. godine života. Imate tu sada puno faktora koji mogu dovesti do toga, kao što su pušenje, alkohol i neredovna ishrana, ali postoje i oni faktori na koje čovek ne može uticati, kao što je, recimo, nasledni faktor. U nekim porodicama primećeno je da ljudi češće obolevaju, a tu je i helikobakter pilori. Mi možemo izbaciti određene faktore, a ako imamo bakteriju, možemo to da rešimo. Bakterija može stvoriti ulkus, a onda taj ulkus (čir) može preći u neku malignu promenu. Uvek se pojave određeni simptomi, samo je pitanje na koji način ćemo mi to registrovati - objasnio je profesor Jovanović u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Od nekih simptoma profesor Jovanović izdvojio je nadimanje, rani osećaj prepunjenosti želuca, osećaj žarenja, pojačana kiselina...

- Želudac je vrlo rastegljiv organ, tako da karcinom može dati neke simptome, ali oni ne moraju biti toliko dramatični ili ih čovek jednostavno ignoriše. Naročito se to dešava kod ljudi koji već imaju problema sa hranom, imaju stresan posao i došli su u situaciju da imaju problem. Dakle, ukoliko se simptomi javljaju u određenom periodu i pojačavaju, ukoliko dolazi do promene u karakteru bola, zatim se javlja noćno buđenje, preznojavanje i bolovi u toku noći, kao i bol posle određene hrane ili na prazan želudac. Ako neko ima sve te simptome, treba da se javi lekaru koji će proceniti o čemu se radi - objasnio je profesor u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Karcinom pankreasa

Karcinom pankreasa (gušterače) je tumor koji nastaje u tkivu pankreasa, a predstavlja jedan od najagresivnijih malignih tumora jer u ranim fazama često ne izaziva jasne simptome, zbog čega kod mnogih bude otkriven tek kada bolest uznapreduje.

- Karcinom pankreasa je jedna izuzetno teška bolest, u velikom procentu zna da bude sakrivena i često se dijagnostikuje kada su terapijski modaliteti praktično iscrpljeni. Pankreas je jedan organ koji se nalazi iza želuca i relativno se oko njega ne nalaze neke strukture koje mogu brzo reagovati. Kod pankreasa bih to podelio na to da ima vrat, telo i rep, i onda zavisi da li su se te promene javile u predelu glave ili zahvataju telo i rep - objasnio je dr Jovanović.

Rak pankreasa se dijagnostikuje kombinacijom laboratorijskih analiza i pregleda - ultrazvuka abdomena, skenera (CT), magnetne rezonance (MRI), endoskopskog ultrazvuka (EUS) i biopsije. Dakle, nijedna pojedinačna analiza sama po sebi nije dovoljna da potvrdi bolest.

Simptomi raka pankreasa

Iako u početnim stadijumima rak pankreasa često ne izaziva tegobe, napredovanjem bolesti mogu se javiti neki simptomi na koje je itekako važno obratiti pažnju, kao što su:

Bol u gornjem delu stomaka koji se širi ka leđima

Mučnina i povraćanje

Gubitak apetita

Izražen umor i slabost

Neobjašnjiv gubitak telesne težine

Žutica (žutilo kože i beonjača)

Tamna mokraća i svetla stolica

Svrab kože, naročito kada je prisutna žutica

Pojava dijabetesa ili naglo pogoršanje prethodno dobro regulisanog dijabetesa

Više detalja možete saznati u videu koji se nalazi na početku teksta.

(Telegraf.rs)

Kinderman se navodno sumnjiči da je od jedne osobe tražio 200 evra kako bi joj pomogao da izbegne rad za opšte dobro na koji je bila osuđena.

Osoba od koje je navodno tražio novac sve je prijavila policiji, nakon čega je, u saradnji sa istražiteljima, dogovorila predaju novca.

Ta osoba je bila i ozvučena, a Kinderman je uhapšen neposredno nakon primopredaje.

Iz USKOK-a su saopštili da će nakon ispitivanja osumnjičenog doneti odluku o daljem postupanju i o tome blagovremeno obavestiti javnost.

Kinderman je član Gradskog veća Kutine i predsednik Veća mesnog odbora Repušnica. Poznat je i iz korupcionaške afere u kojoj je optužen zajedno sa gradonačelnikom Kutine Zlatkom Babićem, bivšim predsednikom Gradskog veća Davorom Kljakićem i nekadašnjim gradskim odbornikom Darkom Kousekom.

Njima se trenutno sudi pred Županijskim sudom u Zagrebu.

USKOK tereti Zlatka Babića da je obezbeđivao političku podršku u Gradskom veću tako što je pojedinim odbornicima omogućavao zaposlenje u gradskim preduzećima.

Prema optužnici, Babić se u novembru 2019. godine dogovorio sa Kindermanom da će mu, u zamenu za glasanje za gradski budžet, zaposliti sina u kompaniji Eko Moslavina.

Aferu je razotkrila bivša direktorka kompanije Eko Moslavina Adrijana Cvrtila, koja je tajno snimala razgovore sa akterima i slučaj prijavila nadležnim institucijama, nakon čega je zbog svega dobila otkaz.

Optužnica protiv četvorice okrivljenih potvrđena je u novembru 2024. godine.

Policijska nacionalna kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminaliteta (PNUSKOK) po nalogu USKOK-a sprovodi hapšenja i hitne dokazne radnje na području Kutine zbog sumnje na koruptivna krivična dela.

Kako je saopštio USKOK, kriminalistička istraga usmerena je na jednu osobu za koju postoji osnovana sumnja da je počinila koruptivna krivična dela.

USKOK zasad nije objavio identitet osumnjičene osobe niti detalje o krivičnim delima koja joj se stavljaju na teret.

Nakon ispitivanja osumnjičenog, USKOK će odlučiti o daljem postupanju u ovom slučaju, o čemu će blagovremeno obavestiti javnost.

(Telegraf.rs)

Fakt je nezvanično došao do novih informacija o smrti bliskih srodnika počinioca napada. Mnogo toga ukazuje na to da je reč o egzekuciji. Žrtve su pronađene u krevetima, a Oksinski je ubio i mačke. "Ispaljeno je najmanje osam hitaca", saznaje taj portal.

Izvor Fakta je visokopozicionirani policajac upoznat sa detaljima slučaja. Članovi porodice Mihala Oksinskog, odnosno njegov 53-godišnji otac, 52-godišnja majka i 20-godišnja sestra, imali su prostrelne rane na glavi.

"Ubijeni su hicima iz vatrenog oružja. Svi hici ispaljeni su u glavu", saznaje taj poljski portal. Tela su pronađena u krevetima, a ubijene su i dve mačke. "To su još dva hica."

U kući ispaljeno mnogo hitaca

Da li je 24-godišnjak mogao da upotrebi prigušivač za oružje, koji smanjuje zvuk pucnja? Ta pretpostavka deluje malo verovatno, posebno zato što Mihal Oksinski nije koristio prigušivač tokom napada na Glavnom trgu u Krakovu. Ipak, ta mogućnost nije isključena.

"Ispaljeno je najmanje osam hitaca. U svaku žrtvu ispaljena su najmanje dva hica u glavu", saznaje Fakt.

Malo je verovatna i pretpostavka da je Mihal Oksinski ubio porodicu na nekom drugom mestu, a zatim sakrio tela u kući.

"Putanja metaka može da se rekonstruiše. Delovao je sam, tako da bi premeštanje tri odrasle osobe bilo praktično nemoguće. Kada čovek umre, telo više nema prirodnu mehaniku pokreta, mišići se ukoče, a njegovo podizanje postaje veoma teško. Takvo telo deluje teže nego što zaista jeste. Zbog toga je malo realno da je neko podmetnuo tela", rekao je izvor tog portala.

Stanari zgrade nisu čuli pucnje

Mihal Oksinski Foto: Društvene mreže/Printscreen

"Ili je upotrebio prigušivač ili je reč o zaista neuobičajenoj situaciji u kojoj komšije nisu čule pucnje", kaže sagovornik Fakta. Dodaje da je "pomalo čudno" što stanari zgrade nisu čuli pucnje, mada ni to ne može potpuno da se isključi. Takođe ukazuje na to da su mnogi od njih starije osobe.

"Komšije različito reaguju. Čuju buku i često pomisle: 'Uskoro će se smiriti'. Ako su uz to bili u polusnu, moguće je da nisu reagovali. To je moguće. Pitanje je da li će sada neko priznati da je ipak čuo nešto uznemirujuće", dodaje izvot.

Fakt je ranije zvanično objavio da policija nije imala nijednu prijavu pucnjave. U kući Oksinskih ranije nije bilo policijskih intervencija.

Pre masakra u Krakovu pobio porodicu

U subotu se na Glavnom trgu u Krakovu dogodio tragičan napad.

Dvadesetčetvorogodišnji Mihal Oksinski automobilom je ušao na trg, nakon čega je počeo da puca iz automatskog oružja na ljude koji su se tamo nalazili.

U napadu je poginulo šest osoba, a 15 je povređeno, među njima i dva policajca. Sam napadač je ranjen tokom razmene vatre sa policajcima, a u bolnici je podlegao povredama.

Policajci su kasnije u kući njegove porodice u Ostrovjecu Švjentokšiskom otkrili tela tri osobe: roditelja i sestre napadača.

Jedan od policajaca koji su učestvovali u hapšenju napadača i dalje se nalazi u bolnici u teškom stanju. Kako je saopštio malopoljski vojvoda Jan Kristof Klenčar, policajac je već probuđen iz kome.

Ukupno 15 osoba povređenih u napadu nalazi se pod lekarskim nadzorom u šest krakovskih bolnica.

Sam napadač preminuo je u ponedeljak posle 4.30.

(Telegraf.rs)

Prema informacijama Uprave granične policije, dužih zadržavanja nema ni na putničkim terminalima graničnih prelaza.

Kada je reč o teretnim terminalima, kamioni na GP Batrovci, izlaz, čekaju 180 minuta, na GP Šid, izlaz, 120 minuta, GP Sremska Rača, izlaz, 180 minuta, a na GP Kelebija, izlaz, 120 minuta.

Na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

"Nisam razgovarao sa njim o tome. Znam samo da je on sjajna osoba, ali nikad ne znate šta se dešava. Nadam se da je sve u redu. Uradio je neverovatan posao... Po mom mišljenju, on je dobra osoba", rekao je Tramp novinarima u nedelju, odgovarajući na pitanje o svom odnosu sa tehnološkim direktorom.

Huang je u nedelju priznao da je prevario suprugu, u poruci upućenoj zaposlenima, piše Daily Mail.

"Bio sam neveran svojoj supruzi. Moji postupci su povredili nju i našu decu. Za ono što sam uradio nema opravdanja", naveo je on.

Huangova ljubavnica bila je Alis Huang, visoka funkcionerka kompanije sa sedištem u Singapuru koja je kupovala Nvidijine napredne čipove za veštačku inteligenciju.

Njihova vanbračna veza izazvala je zabrinutost u vezi sa nacionalnom bezbednošću, nakon što su američke obaveštajne službe procenile da je Alis Huang dostavljala informacije kineskoj vladi u Pekingu.

Foto: © Social Media via Bestimage / Bestimage / Profimedia

Tramp nazvao Huanga "časnim čovekom"

Tramp je potvrdio da je zadržao prijateljski odnos sa Džensenom Huangom uprkos bezbednosnim upozorenjima i da ne žali zbog toga što je vest o njegovoj aferi dospela u javnost.

"Mislim da je on častan čovek. Verovatno ima neko opravdanje za to. Treba saslušati njegovu stranu. Ne, ne možete tako da postupate prema ljudima. Uradio je neverovatan posao za našu zemlju", rekao je američki predsednik.

Tramp je dodao da bi i dalje razmotrio mogućnost da Huanga povede sa sobom u Kinu, tokom planirane posete kasnije ovog meseca, u okviru samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).

"Svakako bih ga poveo. Nisam čuo da je uradio bilo šta pogrešno", poručio je Tramp.

Tramp i Huang razvili su blizak odnos dok su zajedno radili na unapređenju razvoja računarskih čipova i ubrzanom napretku veštačke inteligencije.

Upravni odbor Nvidije saopštio je da "nema razloga da veruje da su nacionalna bezbednost ili poslovne tajne kompanije Nvidia ugrožene zbog Huangove afere, ali je istovremeno naveo da će ispitati sve dostupne informacije".

Foto: Xavier Collin/Image Press Agency, Image Press Agency / Alamy / Profimedia

Bliski odnosi Huanga i Trampa

Huang se u više navrata sastajao sa Trampom i putovao sa njim, iako je memorandum sa upozorenjem o mogućoj špijunaži više od šest meseci kružio među članovima Trampove administracije.

Američki predsednik često razgovara telefonom sa Huangom i direktno komunicira sa njim.

Direktor Nvidije prisustvovao je državnoj večeri koju je Bela kuća organizovala u čast kineskog predsednika Si Đinpinga 24. septembra, zajedno sa suprugom.

Samo pet dana kasnije, 29. septembra, sedeo je neposredno pored Trampa tokom ručka sa čelnicima tehnoloških kompanija, dok mu je američki predsednik 8. oktobra uručio Nacionalnu medalju za nauku.

Huang je u braku sa suprugom Lori već 41 godinu, a imaju dvoje odrasle dece, Medison i Spensera.

"Mojoj supruzi i porodici: Volim vas. Znam da izvinjenje ne može da poništi ono što sam uradio. Nadam se da će naša porodica uspeti da se oporavi i da ću vremenom ponovo zaslužiti vaše poverenje", napisao je Huang u poruci zaposlenima.

(Telegraf.rs)

"S tim u vezi, nisu tačni navodi da su privedene i saslušane 22 spremačice  zbog sumnje na uništavanje dokumentacije u Skupštini AP Vojvodine, već policija u koordinaciji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Novom Sadu, u skladu sa zakonom, prikuplja izjave i obaveštenja od građana radi utvrđivanja svih okolnosti prijavljenog događaja". navode u saopštenju.

O svim relevantnim činjenicama javnost će biti blagovremeno obaveštavana, navode iz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu.

(Telegraf.rs)

Kako nezvanično saznajemo, Bogdan Ilić je tokom komunikacije sa policijom objasnio da je sporne navode objavio u okviru snimanja video-klipa koji planira da postavi na svoj Jutjub kanal.

Ipak, nadležni su ocenili da je objavljivanjem ovakvih informacija na svom Instagram profilu izazvao širenje panike u javnosti.

Zbog toga će protiv njega biti podneta krivična prijava Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda.

Kako je Telegraf ranije pisao, pometnja je nastala nakon što je na njegovom zvaničnom Instagram profilu osvanula objava da je priveden, što je u rekordnom roku izazvalo lavinu reakcija, spekulacija i deljenja na internetu, a pojedini mediji preneli su navode o misterioznom "odvođenju od strane maskiranih osoba".

Zbog ozbiljnosti tvrdnji i uznemirenja javnosti, Više javno tužilaštvo je odmah reagovalo. Policijskim službenicima je izdat nalog da izađu na teren, prikupe saznanja i preduzmu sve zakonske mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi se utvrdilo šta se zapravo dogodilo - da li je reč o stvarnom policijskom postupanju, incidentu ili još jednom u nizu marketinških trikova i neslanih šala na društvenim mrežama.

(Telegraf.rs)

Na snimku se vidi Artem Litvin, čiji je pozivni znak "Kolobok", kako puzeći na kolenima prilazi teškom transportnom dronu, nakon čega ga letelica podiže iznad krošnji drveća i odnosi na bezbedno mesto.

Spasavanje je usledilo nakon što je ukrajinski puk Kodeks 9.2 formirao posebnu jedinicu za vazdušnu evakuaciju dronovima, namenjenu spasavanju teško ranjenih vojnika iz područja do kojih nije moguće stići kopnenim putem.

"Litvin je nekoliko dana bio zarobljen na položaju nakon što je nagazio na magnetnu minu dok je pratio drugog vojnika do njegovog položaja", naveo je bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Anton Geraščenko, koji je objavio snimak.

Na snimku se potom vidi kako ga na nosilima unose u ambulantna kola, gde mu medicinsko osoblje pruža pomoć. Govoreći iz vozila, vojnik izgovara: "Ovo je čudo".

"Pokušaji da Litvin bude evakuisan pomoću kopnenih dronova bili su neuspešni zbog rizika kojem bi bili izloženi spasilački timovi," naveo je Geraščenko.

Pošto su mu se šanse za preživljavanje sve više smanjivale, puk je, na zahtev komandanta jedinice Kodeks 9.2, angažovao dron StarGate.

Obilno krvareći, Litvin je dopuzao do drona i uvukao se u posebno dizajnirana zaštitna nosila, nakon čega je letelica poletela sa njim.

Dron ga je preneo iznad krošnji drveća brzinom uporedivom sa brzinom automobila. Kako je naveo Geraščenko, za samo 30 minuta prešao je put za koji bi jurišnim jedinicama pešice bilo potrebno oko nedelju dana.

U roku od dva sata Litvin je stigao do punkta za stabilizaciju, prenosi Daily Mail.

Bila je to četvrta vazdušna evakuacija teško ranjenog vojnika koju je izvela jedinica Kodeks 9.2. Svaku operaciju podržavaju izviđački dronovi i sistemi za elektronsko ratovanje, koji pomažu spasiocima da dođu do ranjenih na mestima koja su inače nedostupna.

Spasavanje drugog vojnika posle 491 dana iza neprijateljskih linija

Ova akcija usledila je nakon neverovatnog spasavanja još jednog ukrajinskog vojnika, koji je ostao bez obe noge dok je bio zarobljen iza neprijateljskih linija.

Pošto je proveo 491 dan u zoni borbi i bio primoran da tupim nožem amputira desnu nogu, nakon što je prethodno levu izgubio zbog promrzlina, Konstantin Vlasenko konačno je dobio poziv za koji je mislio da možda nikada neće stići.

Tokom prethodnih 231 dan bio je potpuno sam, skrivajući se u peći od livenog gvožđa u napuštenoj školi, nakon što je njegov jedini saborac, sa pozivnim znakom "Baski", poginuo.

Njih dvojica su se prošle zime sklonila u školu, nakon što je poplavila tesna podzemna odvodna cev u kojoj su proveli prvih osam meseci.

Međutim, nebo iznad njihovog položaja u oblasti Harkova, na istoku Ukrajine, bilo je preplavljeno neprijateljskim letelicama, zbog čega je evakuacija bila nemoguća.

Ruski dron ubio je Baskija na njegov 50. rođendan, a Vlasenko je tom prilikom teško ranjen.

Sada mu je javljeno da će konačno biti pokušan njegov spas.

"Planira se. Gotovo sve je spremno. Ostalo je još samo nekoliko završnih detalja", rekao mu je komandant putem radio-veze.

Sledeća rečenica potpuno je zatekla ovog prekaljenog 49-godišnjeg pešadinca.

"Danas će ti dostaviti uputstva", dodao je komandant.

"Kakva uputstva? Zar ne znam sam da ispužem iz rupe, dođavola?", prošaputao je Vlasenko.

Bio je uveren da će po njega poslati bespilotno kopneno vozilo ili da će spasioci pokušati da se probiju četvorociklom, što Ukrajina inače koristi za evakuaciju ranjenih sa prve linije fronta.

Umesto toga, dron je do njegovog skrovišta spustio zatvorenu torbu u kojoj su se nalazili najlonsko sedište, konopac, karabineri i telefon sa snimkom na kojem je detaljno objašnjeno šta treba da uradi.

Dok je gledao video, odjednom mu je postalo jasno šta su nadređeni planirali.

"Shvatio sam da će to biti vazdušni dron, jer je na snimku pilot, koji je trebalo da me spase, govorio: 'Spustiću se, a kada sletim, moraš da uradiš ovo i ovo. Trebalo je da sleti i ugasi motore kako bih mogao da dopuzim ispod njega."

Četvrtog oktobra, ukrajinska 92. posebna jurišna brigada poslala je do Vlasenkovog položaja u Petropavlivki posebno modifikovani dron-bombarder kako bi izvela prvu vazdušnu evakuaciju ranjenog vojnika bez posade u istoriji ratovanja.

Na neverovatnom snimku vidi se kako se Vlasenko vezuje za donji deo drona i pokazuje palac kameri, pre nego što letelica uzleti na visinu od 400 stopa, odnosno oko 120 metara, i preveze ga 11 milja, odnosno oko 18 kilometara, do bezbednog mesta.

Dron su pratila još tri letelice Vampir, čiji je zadatak bio da odbijaju ruske napade. Jedan od tih dronova oborile su ruske snage.

Oporavljajući se u bolnici, Vlasenko, čiji je pozivni znak "Kostja", ispričao je neverovatnu priču o spasavanju ukrajinskom novinaru Juriju Butusovu.

Sa kačketom kompanije Gurzuf Defense, koja je proizvela dron kojim je spasen, govorio je o akciji: "Nemam reči... Čudo. To je pravo čudo."

(Telegraf.rs)

"Јedina tačna činjenica јeste da su zaposlene radnice dale izјave nadležnim organima isključivo u svoјstvu građana, što predstavlja standardnu proceduru, u vezi sa čim јe izdata i službena beleška Policiјske uprave u Novom Sadu", navodi se u saopštenju.

Kako je preneo Danas, po nalogu tužilaštva  u toj ustanovi privedene 22 spremačice zaposlene u Skupštini AP Vojvodine zbog sumnje na uništavanje dokumentacije, prenose saznanja od više izvora iz MUP-a.

Kako se navodi, one su saslušane u Policijskoj ispostavi Stari grad u Novom Sadu, po nalogu tužilaštva zbog sumnje da je uništavana dokumentacija iz Skupštine AP Vojvodine.

Za sada nije poznato u kom svojstvu daju izjave u policiji.

Podsetimo, Vrhovno javno tužilaštvo izdalo je hitno obavezno uputstvo kojim se nalaže svim glavnim javnim tužiocima da od policije zahtevaju sprečavanje uništavanja službenih spisa, provere informacije o uništavanju dokumentacije u državnim institucijama, bankama, BIA i drugim ustanovama.

Takođe, pre nekoliko dana u zgradu Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) ušla je policija zbog istog povoda.

(Telegraf.rs)

Prema najavi RHMZ-a, na severu zemlje tokom noći mestimično se očekuje kiša.

Vetar će u većem delu Srbije biti slab i promenljiv, dok će u južnom Banatu i Braničevu duvati umeren jugoistočni vetar.

(Telegraf.rs)

Prema dosadašnjim informacijama, počinioci su automobilom udarili u objekat, a zatim ukrali veću količinu nakita. Policija i dalje traga za počiniocima i poziva građane da pomognu u njihovom pronalaženju.

Prema navodima Policijske uprave Kranj, provala i krađa nakita pričinile su značajnu materijalnu štetu, prenosi 24 ur.

Policija trenutno obavlja uviđaj i prikuplja informacije kako bi identifikovala i pronašla počinioce.

Svi koji imaju bilo kakve informacije o ovom krivičnom delu ili počiniocima pozivaju se da se jave policiji na broj 113 ili na anonimni telefonski broj 080 1200.

Policija istovremeno poziva građane da pomognu i u rasvetljavanju slučaja eksplozije na bankomatu.

(Telegraf.rs)

Operativni centar Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu primio je danas u 13.50 časova dojavu o požaru na porodičnoj kući u Jovandanskoj ulici u Resniku.

Pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade Kragujevac odmah su upućeni na mesto događaja, gde su stigli već u 14 časova. Utvrđeno je da je požar zahvatio krovnu konstrukciju kuće površine oko 70 kvadratnih metara.

Brzom i efikasnom intervencijom vatrogasaca-spasilaca požar je lokalizovan već u 14.02 časa, čime je sprečeno njegovo dalje širenje i nastanak još većih posledica.

U intervenciji je učestvovalo 12 vatrogasaca-spasilaca sa 3 vatrogasna vozila.

Kočović: Ne pokušavajte samostalno da se suprotstavite vatri

Načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu, Zoran Kočović, istakao je da je brza reakcija vatrogasaca-spasilaca, ali i blagovremeno obaveštavanje nadležnih službi, od presudnog značaja za sprečavanje težih posledica požara.

“Svaka intervencija na požaru nosi određeni rizik, kako za ljude koji se nalaze u ugroženom objektu, tako i za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica. Zato je važno da građani odmah po uočavanju požara obaveste vatrogasno-spasilačku službu i da ne pokušavaju samostalno da se suprotstave vatri ukoliko time ugrožavaju sopstvenu bezbednost. Naš prioritet je uvek zaštita ljudskih života, a zatim sprečavanje širenja požara i zaštita imovine“, poručio je Kočović.

Odmah pozovite 193 i ne izlažite se opasnosti

Uprava za vanredne situacije u Kragujevcu apeluje na sve građane da budu odgovorni i oprezni, da redovno kontrolišu električne instalacije, grejna tela i dimnjake, kao i da ne ostavljaju uključene električne uređaje i grejna tela bez nadzora.

“U slučaju izbijanja požara, neophodno je odmah pozvati broj 193, obavestiti ukućane i susede, napustiti ugroženi objekat i ne izlagati se opasnosti pokušavajući da samostalno ugasite požar.

Posebno je važno da se građani ne vraćaju u objekat koji je zahvaćen požarom. Posebno apelujemo na humanost i međusobnu solidarnost. Ne zaboravimo naše starije sugrađane, osobe narušenog zdravlja i sve one koji žive sami. Obilazimo ih, proveravajmo da li su bezbedni, da li su im grejna tela i električni uređaji ispravni i da li im je potrebna pomoć.

Ponekad jedan poziv, kratka poseta ili pravovremeno upozorenje mogu sprečiti tragediju i spasiti nečiji život.

Bezbednost svih nas je zajednička odgovornost. Prevencija, oprez i solidarnost najbolja su zaštita od požara i njihovih posledica”, poručuju iz kragujevačke Uprave za vanredne situacije.

(Telegraf.rs / Infokg)

Foto: umrli.me

Od Vasilije su se danas oprostili i iz Umetničke škole u Kraljevu, koju je pohađala, a odakle su uputili potresnu poruku povodom tragedije.

"Umetnička škola u Kraljevu sa nevericom i neizmernom tugom saopštava da se juče u blizini Zagreba dogodila teška saobraćajna nesreća.

Na put ka Pragu, gde je trebalo da učestvuju na simpozijumu umetničkih škola, krenula su dva učenika četvrtog razreda i jedan nastavnik. Tokom putovanja došlo je do prevrtanja autobusa u kojem su se nalazili naši dragi učenici i nastavnik. U ovoj teškoj nesreći život je izgubila naša učenica, dok su nastavnik i drugi učenik zadobili povrede. Prema informacijama kojima raspolažemo, oboje su medicinski zbrinuti i nalaze se van životne opasnosti" navodi se u saopštenju škole.

Kako su istakli, Vasilija je bila važan deo školskog kolektiva, svakodnevice i zajednice koju su činili njeni drugovi i nastavnici.

"Njeno mesto ostaje među nama, a sećanje na nju zauvek će biti deo naše školske porodice. Neka joj je večna slava i hvala. U ovim najtežim trenucima, naše misli su uz porodicu naše Vasilije, kojoj upućujemo najiskrenije saučešće. Istovremeno, pružamo punu podršku našem nastavniku i učeniku koji se oporavljaju od zadobijenih povreda" poručili su kolektiv i direktor škole koju je pohađala.

Podsetimo, u prevrtanju autobusa "Niš ekspresa" kod Zagreba život su izgubile dve osobe. Među njima je i tinejdžerka rođena 2009. godine, državljanka Crne Gore, dok je druga stradala osoba državljanka Hrvatske.

(Telegraf.rs)

Lider stranke Žordan Bardela izabran je od strane predsedničke kandidatkinje Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen da bude njen premijer ukoliko ona pobedi na izborima 2027. godine i zameni Emanuela Makrona na mestu predsednika Francuske.

U intervjuu za francusku televizijsku mrežu CNews, Bardela je izjavio da će, ukoliko postane šef vlade, pozvati Evropsku uniju da na terorističke liste uvrsti milicije Antife i sve organizacije krajnje levice.

On je rekao da krajnja levica gura zemlju ka "građanskom ratu" i da grupe poput Antife predstavljaju njeno "naoružano krilo", tvrdeći da je preduzimanje takvih mera neophodno kako bi se obezbedio red na ulicama.

Francusku su poslednjih nedelja potresali ponovljeni masovni protesti širom zemlje, koji su bili praćeni nasiljem. Vlasti su za nasilje optužile maskirane radikale krajnje levice, za koje tvrde da nastoje da izazovu pobunu.

Žan-Lik Melanšon, lider levičarske stranke Nepokorena Francuska, našao se na meti kritika političkih protivnika zbog podrške protestima, dok ga je stranka Marin Le Pen optužila da gura Francusku u haos.

"Pozivam francuski narod da bude oprezan prema onima koji zagovaraju građanski rat, onima koji žele da izbrišu Francusku i onima koji žele da zamene njen identitet. Videli smo kako se to ispoljava na ulicama Pariza: kroz povezivanje različitih grupa uz posredovanje jedne organizacije svojevrsnog naoružanog krila, ako tako mogu da kažem koje čine pripadnici krajnje levice. Ova grupa, koja održava određene veze sa poslanicima Nepokorene Francuske, trebalo bi da bude klasifikovana kao teroristička organizacija", izjavio je Bardela.

"Krajnja levica je praktično postala naoružano krilo Nepokorene Francuske, kao i predatori iz predgrađa čiju želju za osvetom protiv Francuske podstiče i raspiruje Nepokorena Francuska. Zbog toga sam izuzetno zabrinut zbog ponašanja ove stranke. I dozvolite mi da vam kažem: Žan-Lik Melanšon je veoma inteligentan čovek; on tačno zna šta radi", dodao je Bardela.

Pored zabrane Antife, Bardela je rekao da bi nastojao da zabrani osobama koje se nalaze na bezbednosnim listama za nadzor da učestvuju u protestima, "po uzoru na mere koje se primenjuju prema fudbalskim huliganima".

Njegove izjave dolaze u trenutku kada su se protesti nastavili u Parizu prošle nedelje, a demonstranti su zahtevali povećanje plata.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je više od 600.000 ljudi izašlo na ulice, dok je sindikat CGT, jedan od najvećih sindikata u Francuskoj, naveo da je gotovo 1,6 miliona ljudi učestvovalo u više od 200 demonstracija širom zemlje.

Ovi podaci premašuju brojke zabeležene 17. oktobra, kada su proteste obeležili neredi i pljačke.

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez izjavio je da je na ulicama bilo raspoređeno 70.000 policajaca, uz podršku oklopnih vozila, dronova i helikoptera. Policija se našla na meti kritika zbog povređivanja demonstranata primenom prekomerne sile.

Vlasti u zapadnoj francuskoj regiji Bretanja saopštile su da su maskirane osobe pokušale da blokiraju puteve u Renu. Takođe su navele da su mladi ljudi, često u pratnji odraslih osoba, počinili "ozbiljna dela nasilja", uključujući bacanje čeličnih kuglica na policiju.

Vlasti su takođe prijavile napetosti, sukobe i druge incidente u gradovima Lionu, Nantu, Pou, Orleanu, Renu i Tuluzu.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je policija uhapsila najmanje 448 osoba.

Pokret je počeo u septembru protestom zbog nedostatka osoblja u srednjoj školi jugoistočno od Pariza i proširio se širom zemlje.

Privukao je studente koji zahtevaju veće finansiranje obrazovanja, a zatim se proširio na radnike koji traže bolje penzije i pomoć sa rastućim cenama goriva i drugim troškovima.

Demonstracije u četvrtak dolaze u trenutku kada se kampanja za naslednika Makrona na mestu predsednika sledećeg maja zahuktava, a politički lideri pokušavaju da iskoriste pokret.

Makronu je ustavno zabranjeno da se kandiduje za treći uzastopni mandat. Kandidatkinja krajnje desnice Le Pen je favorit za pobedu.

Neki kandidati su učestvovali u pariskom maršu, uključujući Melanšona, liderku Zelenih Marin Tondelije i Rafaela Glюksmana, koji predstavlja umerenu levicu.

(Telegraf.rs/DailyMail)

Pometnja je nastala nakon što je na njegovom zvaničnom Instagram profilu osvanula objava da je priveden, što je u rekordnom roku izazvalo lavinu reakcija, spekulacija i deljenja na internetu, a pojedini mediji preneli su navode o misterioznom "odvođenju od strane maskiranih osoba".

Foto: Youtube / Telcast / Printscreen

Zbog ozbiljnosti tvrdnji i uznemirenja javnosti, Više javno tužilaštvo je odmah reagovalo. Policijskim službenicima je izdat nalog da izađu na teren, prikupe saznanja i preduzmu sve zakonske mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi se utvrdilo šta se zapravo dogodilo - da li je reč o stvarnom policijskom postupanju, incidentu ili još jednom u nizu marketinških trikova i neslanih šala na društvenim mrežama.

Istraga je u toku, a policijski izveštaj trebalo bi da stavi tačku na nagađanja koja satima potresaju domaću javnost.

U celini prenosimo oglašavanje sa zvaničnog profila Bake Praseta :

VAŽNO OBAVEŠTENJE:

Bogdan - Baka je priveden danas oko 6 sati ujutru. Trenutno ne znamo gde je niti kako je. Imamo sliku sa kamera maskiranih lica koja su upala u stan i odvela ga - za sad ih nećemo objaviti jer čekamo informacije. Na upit advokata još nismo dobili odgovor.

Baka Prase tim"

(Telegraf.rs)

Incident se dogodio oko 10 časova po istočnoameričkom vremenu. Na snimku koji se ubrzo pojavio na društvenoj mreži  vidi se automobil iz kojeg se dimi, dok vozač izlazi iz vozila i sukobljava se sa pripadnicima saveznih službi.

Tajna služba je nakon incidenta naredila većini novinara koji su se nalazili u Beloj kući da uđu u zgradu i ostanu unutra.

Za sada nije poznato da li je vozač namerno udario u znak ili je reč o nesrećnom slučaju.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kamera iz vozila zabeležila je trenutak kada se vozač sivog automobila, krećući se iz podgrađa Petrovaradinske tvrđave ka mostu, upustio u opasan manevar.

Na mestu gde se saobraćajne trake usmeravaju i spajaju ka mostu Duga, ovaj vozač je naglim skretanjem i neopreznim prestrojavanjem direktno presekao put automobilu iz kog je incident snimljen, primoravši ostale učesnike u saobraćaju na naglo kočenje.

Snimak je objavljen na lokalnoj stranici „NS kritični vozači“, a korisnici u komentarima oštro su osudili ovakvo ponašanje, ističući da je reč o jednoj od najfrekventnijih saobraćajnih tačaka koja povezuje Petrovaradin i centar Novog Sada.

(Telegraf.rs)

Oko 10 časova po istočnoameričkom vremenu u ponedeljak ujutru, Tajna služba naredila je većini novinara u Beloj kući da uđu u zgradu i ostanu unutra.

Ubrzo nakon toga, na društvenoj mreži X pojavio se snimak na kojem se vidi kako je jedna osoba automobilom udarila u znak u parku Lafajet, koji se nalazi neposredno severno od Bele kuće.

Na snimku se vidi kako vozač izlazi iz automobila iz kojeg se dimi i ulazi u sukob sa saveznim službenicima.

Nije poznato da li je do sudara došlo namerno ili slučajno.

Predsednik SAD Donald Tramp trenutno se nalazi u Beloj kući.

(Telegraf.rs)

Slobode su lišeni D. Lj. i P. B., kojima se na teret stavlja krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu.

Kako je saopštilo tužilaštvo, predistražnim radnjama utvrđeno je da postoje osnovi sumnje da su D. Lj., u svojstvu predsednika odbora direktora „Holding Centroslavija“ a.d. Novi Sad, i P. B., kao član odbora direktora, tokom decembra 2022. godine prekoračili granice svojih ovlašćenja.

Sumnja se da su doneli odluku suprotnu Zakonu o privrednim društvima, kojom je „Holding Centroslavija“ odobrila pozajmicu od 98.000.000 dinara preduzeću „Tehnogradnja“ d.o.o. Novi Sad — firmi u kojoj je osumnjičeni D. Lj. stopostotni vlasnik, direktor i odgovorno lice.

Nezakonito pozajmljen novac potom je iskorišćen kako bi „Tehnogradnja“ otkupila 35 odsto akcija same „Holding Centroslavije“ od privrednog društva „Bobar – Beška“ d.o.o., čije je faktički odgovorno lice bio drugi osumnjičeni, P. B. Kroz ove povezane finansijske manevre, „Tehnogradnja“ d.o.o. je stekla ukupno 70 odsto vlasništva i postala većinski vlasnik „Holding Centroslavije“.

Postupajući javni tužilac Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije doneo je rešenje o zadržavanju osumnjičenih do 48 časova. U tom roku, D. Lj. i P. B. biće privedeni na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nakon čega će biti odlučeno o daljim procesnim merama.

(Telegraf.rs)

Ugovori o radu na neodređeno vreme uručeni su im danas na svečanostima održanim tim povodom u garnizonima Vojske Srbije u Vranju, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Reč je o trećoj grupi vojnika koji su nakon izmena i dopuna Zakona o Vojsci Srbije usvojenih u decembru prošle godine dobili ugovore za stalno. Prethodno je skoro dve hiljade profesionalnih vojnika na ovaj način rešilo svoj status u službi.

Prijem u stalni radni odnos predstavlja priznanje za savestan i odgovoran rad vojnika, profesionalan odnos prema obavezama i njihovu posvećenost vojnom pozivu, navodi se.

Rešavanje njihovog radno-pravnog statusa jedna je od najvažnijih aktivnosti usmerenih na unapređenje uslova rada i životnog standarda pripadnika Vojske Srbije.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kako se navodi, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije donelo je Naredbu o sprovođenju istrage protiv ukupno sedam lica zbog sumnje da su izvršila krivična dela zloupotrebe službenog položaja i pranja novca.

U dosadašnjem toku postupka slobode je lišeno šest osoba kojima je prvobitno određeno policijsko zadržavanje do 48 časova, dok se jedna osoba nalazi u bekstvu i za njom se intenzivno traga.

Pred tužiocem su već saslušani osumnjičeni M.G. i U.T., koji se terete za krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stava 3. Krivičnog zakonika, kao i T.J., osumnjičena za krivično delo Pranje novca iz člana 245. stava 3. KZ.

Nakon njihovog saslušanja, tužilaštvo je Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg suda u Novom Sadu predložilo da se prema M.G. i U.T. odredi pritvor zbog opasnosti od uticaja na svedoke i opasnosti od ponavljanja krivičnog dela. Za osumnjičenu T.J. predložena je blaža mera – zabrana prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa svedocima.

Preostala trojica uhapšenih - Đ.V., Đ.D. i D.M., koji se sumnjiče za pomaganje u izvršenju zloupotrebe službenog položaja, biće saslušani u zakonskom roku od 48 časova od momenta zadržavanja.

Iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu poručuju da će postupak sprovesti u skladu sa zakonom, prikupiti sve neophodne dokaze i preduzeti sve radnje radi donošenja konačne tužilačke odluke, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

(Telegraf.rs)

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan primio je informacije o nesreći od ministra unutrašnjih poslova Mustafe Čiftčija i ministra energetike i prirodnih resursa Alparslana Bajraktara, koji su krenuli u Izmir.

U Izmir je, kako prenosi TRT Haber, doputovao i ministar rada i socijalnog osiguranja Vedat Išikhan, koji je najavio da je Zavod za socijalno osiguranje imenovao glavnog inspektora radi utvrđivanja okolnosti nesreće. Ministar pravde Akin Gjurlek saopštio je da je pokrenuta istraga i da su angažovana četiri tužioca iz tužilaštva u Menemenu.

Turski zvaničnici uputili su saučešće porodicama poginulih i poželeli brz oporavak povređenima, uz poruku da se spasilačke aktivnosti nastavljaju i da se okolnosti nesreće ispituju. Eksplozija se dogodila danas oko podneva u pogonu kompanije HABAŠ u naselju Bozkjoj, nakon čega je izbio požar i iznad fabrike se nadvio gust dim. Vatrogasne ekipe ugasile su požar, a na mesto nesreće upućeni su vatrogasci, policija, medicinske i spasilačke službe.

Prema prvim informacijama, do eksplozije je došlo tokom izlivanja tečnog čelika, kada se plafonska dizalica otkačila i pala u elektrolučnu peć. U saopštenju regionalnih vlasti navodi se da je osam radnika ostalo zatrpano pod ruševinama, zbog čega su spasilačke ekipe nastavile intenzivnu potragu. Povređeni su prevezeni u obližnje bolnice, a jedan od njih je helikopterom prebačen u gradsku bolnicu u Izmiru.

Kompanija HABAŠ saopštila je da se nesreća dogodila tokom planiranih radova na održavanju jedne od elektrolučnih peći, kao i da su povređenima odmah pružena pomoć i da su prevezeni u bolnice.

(Telegraf.rs)

Damir Okanović ističe da je, bez obzira na to što su nezgode u kojima učestvuju autobusi retke, neophodno insistirati na vezivanju pojasa.

Foto: Tanjug/HINA/Daniel Kasap

Foto: Tanjug/HINA/Daniel Kasap

Foto: Tanjug/HINA/Daniel Kasap

"Ako nikada u životu niste vezali pojas u autobusu, iako vam to možda deluje smešno i neuobičajeno, vežite ga. Svaki međugradski autobus mora da ga ima. Malo ga je teže pronaći u sedištu, ali pojas zaista može da vam spasi život", rekao je Okanović.

Umor vozača i zloupotreba tahografskih kartica

Govoreći o kontroli vozača, Okanović je ukazao na problem umora i zloupotrebe tahografskih kartica, kojima se beleži vreme vožnje i odmora. Kao jedan od primera naveo je situacije u kojima vozači koriste tuđe kartice kako bi zaobišli propisana ograničenja.

Aleksandar Seničić je ocenio da, pored propisa, značajnu ulogu ima i ljudski faktor. Podsetio je da je bilo slučajeva u kojima su vozači isključivani neposredno pred polazak zbog konzumiranja alkohola.

"U ovom trenutku je veliki nedostatak vozača i upravo zato se dešava da imamo vozače koji su stariji, jer nemamo dovoljan broj vozača koji voze i zato dolazi do ovih malverzacija", rekao je Seničić.

Putnici imaju pravo da zaustave autobus

Govoreći o tome kako putnici mogu da reaguju ako posumnjaju da vozač nije sposoban za vožnju, Seničić je naveo da mogu da obaveste policiju i zatraže zaustavljanje autobusa.

Okanović je naglasio da putnici ne moraju da budu stručnjaci da bi prepoznali očigledne znake opasnosti.

"Ako vidite da nekome pada glava, ako vidite da je očigledno umoran, imate apsolutno pravo da reagujete. Ako vidite da je vozač pod dejstvom alkohola očigledno ili vidite da ima zdravstveni problem ili vidite da je neispavan, imate pravo čak i da ga prinudite da zaustavi vozilo", istakao je Okanović.

Kontrole autobusa i bezbednost na putovanjima

Damir Okanović je podsetio da autobusi koji organizovano prevoze decu moraju na tehnički pregled svakih šest meseci, dok u pojedinim slučajevima pregled ne sme biti stariji od pet dana. Ipak, napomenuo je da tehnički pregled ne može da otkrije sve potencijalne kvarove.

Upozorio je i na nedovoljno regulisanu kontrolu odmora vozača kombija.

"Građani su prijavljivali slučajeve u kojima su vozači bili premoreni i žalili se da nisu spavali 15, 20 ili 30 sati", rekao je Okanović.

Okanović je apelovao na vozače da budu posebno oprezni zbog magle, hladnih jutara i vlažnih kolovoza, ali i podsetio da je vezivanje pojasa važno bez obzira na to da li se putuje automobilom ili autobusom.

(Telegraf.rs/RTS)

"Nadamo se da će razgovori u Abu Dabiju stvoriti uslove da to angažovanje počne u bliskoj budućnosti, kao deo šireg multilateralnog procesa. Naš rad se fokusirao na četiri međusobno povezana prioriteta: okončanje borbi, razvoj kredibilnih posleratnih bezbednosnih garancija i aranžmana koji smanjuju rizik od obnavljanja sukoba, pripremu sveobuhvatnog ekonomskog i prosperitetnog plana za Ukrajinu i unapređenje humanitarnih mera za ublažavanje posledica rata", naveo je Kušner na platformi X.

Kušner je, uoči početka dvodnevnih trilateralnih razgovora SAD sa Ukrajinom i Rusijom u Abu Dabiju, naveo da se Vašington nada da će razgovorom o posleratnoj bezbednosti, ekonomskom oporavku i mehanizmima potrebnim za sprečavanje budućih sukoba, fokus biti pomeren sa upravljanja ratom na izgradnju temelja za trajni mir.

Kušner je najavio da će se pre trilateralnog sastanka u Abu Dabiju sastati sa partnerima iz Ukrajine, EU, NATO-a, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije kako bi bila nastavljena bliska koordinacija o evropskoj bezbednosti i posleratnoj budućnosti Ukrajine.

Izrazio je očekivanje da će razgovori u Abu Dabiju unaprediti praktična rešenja i dovesti do sledeće faze pregovora.

"Ovo je izuzetno težak i komplikovan sukob. Svesni smo teških odluka koje su pred nama i pristupamo ovim diskusijama sa odlučnošću i realizmom. Nadamo se da ćemo postići značajan napredak, uspostaviti praktičan napredak i pomoći u stvaranju uslova za trajni mir", zaključio je Kušner.

Specijalni predstavnik američkog predsednika Stiv Vitkof izjavio je 2. novembra da su trilateralni razgovori između Ukrajine, SAD i Rusije na nivou radne grupe zakazani za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

(Telegraf.rs/Tanjug)

- Izvršen je uviđaj, provervaju se njeni poslednji kontakti. Naložena je obdukcija, nakon koje će biti tačan uzrok njene smrti. Za sada nije poznato da li je u nesrećan slučaj, samoubistvo ili ubistvo. Sve će to biti utvrđeno daljom istragom, potvrđeno je za RINU u Višem javnom tužilaštvu u Užicu.

Prema do sada dobijenim informacijama, u pitanju je mlada devojka iz Rusije, koja je u zgradi u širem centru Zlatibora iznajmila apartman. Njen identitet za sada nije poznat.

- Ostali smo u šoku, kad smo čuli da se tako nešto desilo u našoj blizini. Mi smo takođe smešteni u zgradi, ali ništa čudno nismo čuli. Kad smo izašli napolje videli smo policiju i saznali šta se dogodilo. Velika tuga zaista, jer u pitanju je mlada devojka - kaže jedan od prolaznika kog smo zatekli na licu mesta.

(Telegraf.rs/RINA)

U cilju bezbednog i nesmetanog odvijanja saobraćaja, molimo sve vozače da se pridržavaju sledećih saveta:

Pre polaska na put, putem internet prezentacije i zvaničnih naloga na društvenim mrežama Puteva Srbije informišete se u realnom vremenu o stanju na državnim putevima, izmenama režima saobraćaja, radovima i drugim neophodnim informacijama https://www.putevi-srbije.rs/index.php/sr/stanje-na-dr%C5%BEavnim-putevima Putevi Srbije apeluje na sve učesnike u saobraćaju da drže bezbedno odstojanje, poštuju ograničenje brzine i vožnju prilagode uslovima na putu, kao i da ne voze pod dejstvom alkohola, kako ne bi ugrozili svoju i bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.

Putevi Srbije svim učesnicima u saobraćaju želi srećan put!

(Telegraf.rs)

Ističe se da će dobrovoljni davaoci sutra od 8 do 9:30 sati moći da daju krv u Mesnoj zajednici u Selenči, dok će u Opštoj bolnici u Zrenjaninu to moći da urade u periodu od 8 do 11 sati. U Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici će akcija trajati od 10 do 13 sati, u biblioteci u Apatinu od 9 do 12 sati, a u Bačkom Novom Selu od 10:30 do 12 sati.

U sredu ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine neće raditi zbog praznika, a 12. novembra će akcija u periodu od 8 do 11 sat ibiti sprovedena u Mesnoj zajednici Žarko Zrenjanin u Zrenjaninu i u zgradi osnovne škole u Beški. U zgradi mesne zajednice u Putincima će akcija trajati od 8 do 10 sati, a u Kulturnom centru "Brana Crnčević" u Rumi od 11 do 14 sati. Ekipe Zavoda će od 8:30 do 12 sati biti prisutne i u Domu penzonera u Novom Bečeju, kao i u Crvenom krstu u Vršcu od 9 do 12 sati.

U petak, 13. novembra, akcije će biti sprovedene u Omladinskom klubu u Bačkom Petrovom Selu od 8 do 11 sati, kao i u Crvenom krstu u Irigu od 8 do 10 sati. U JKP u Vrdniku, ekipa Zavoda će biti od 10:45 do 12 sati, dok će u Crvenom krstu u Čoki biti od 9 do 11 sati.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi sprovodiće se i u subotu i to u Gakovu od 9 do 11 i Vrbasu od 8 do 11 sati.

(Telegraf.rs/Tanjug)