Dečak je u jednom trenutku skliznuo sa dušeka u vodu i jedva je držao glavu iznad površine vode. To su primetili roditelji koji su odmah pozvali pomoć.

"Uz pomoć spasilačke bove i odgovarajućeg sigurnosnog hvata izvukli smo dete do obale, gde mu je odmah pružena prva pomoć. Provereni su svi vitalni parametri i utvrđeno je da ima ubrzan rad srca. Dali smo mu čist kiseonik i dete se za relativno kratko vreme vratilo u normalno stanje", izjavio je spasilac Konstantinos Caganos, prenosi popularna Facebook grupa "Grčka info".

Spasioci su bili sa detetom oko sat vremena kako bi proverili da li je njegovo zdravstveno stanje stabilno. O incidentu su obavešteni Lučka kapetanija Nea Mudanje, kao i policija.

"Dovoljan je samo jedan trenutak da se opuštanje pretvori u tragediju. Želeo bih da apelujem na sve roditelje da njihova deca uvek koriste odgovarajuća sredstva za održavanje na vodi – prsluke za spasavanje koji imaju penasti materijal i reflektujuće elemente.

Ovo dete nije imalo nikakav prsluk za spasavanje i nije dobro plivalo, kako su nam roditelji kasnije rekli. Pažnja roditelja mora da bude neprekidna, jer je dovoljan samo jedan trenutak da se bezbrižni trenuci odmora pretvore u tragediju", dodao je Caganos.

(Telegraf.rs)

U nesreći je povređeno dvoje ljudi, a za volanom je, prema navodima ruskih medija i Telegram kanala "Baza", bio Igorov sin David.

Na mesto nesreće stigli su lekari hitne pomoći i policija. Na snimcima se vidi kako sportski automobil udara u nekoliko trotineta, mada nije jasno da li je neko u tom trenutku bio na njima.

Prema medijskim navodima, Lamborgini pripada uralskom biznismenu Igoru Altuškinu, vlasniku kompanije Russian Copper Company. Za volanom je bio njegov sin David (20), koji je povređen i nije bio u alkoholisanom stanju kada ga je policija testirala.

Saobraćajna policija u Sverdlovskoj oblasti saopštila je da je vozač izgubio kontrolu nad vozilom i da je tom prilikom povređen jedan pešak. Automobil, prema pisanju Mash-a, ima evidentiranih 16 kazni za prekoračenje brzine.

"Baza" je objavila da su dvojica muškaraca sedela na tremu kada je sportski automobil udario u kuću. Jedan od njih, koji se nedavno vratio iz rata u Ukrajini i kretao se uz pomoć štaka, zadobio je višestruke prelome i zatvorenu kraniocerebralnu povredu. Timur Halilov (23), bivši profesionalni bokser, takođe je povređen u nesreći.

Altuškin je nazivan "pravoslavnim oligarhom" ili "tajkunom" zato što je finansirao izgradnju i obnovu crkava u Sverdlovskoj oblasti i redovno poklanjao skupe ikone Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Njegov pokušaj da 2019. godine izgradi crkvu na mestu parka u Jekaterinburgu izazvao je talas protesta lokalnog stanovništva.

Ruski Forbes procenjuje Altuškinovo bogatstvo na 4,9 milijardi dolara. The Moscow Times, nezavisni ruski medij, objavio je da on finansira bataljon "Ural", jurišnu jedinicu ruskog Ministarstva odbrane koja se bori u ukrajinskoj Luganskoj oblasti.

Altuškinova supruga i jedan od njegovih sinova imaju britansko državljanstvo, a porodica poseduje vilu i nekoliko stanova u Londonu, prema podacima nezavisnog ruskog lista "Novaja gazeta".

Kada je slupani Lamborgini u pitanju, prema podacima portala Luxurypulse.com, on košta preko 900.000 evra na tržištu, a pod određenim uslovima može da dostigne cenu i od 1.200.000 evra.

(Telegraf.rs)

Kako saznajemo, od siline detonacije na kući su popucala stakla, ali u objektu na svu sreću niko nije povređen. Incident se dogodio juče u ranim jutarnjim satima.

Međutim, drama se tu nije završila. Prema nezvaničnim informacijama, napadači su imali nameru da napravi još veću štetu.

Planirali buktinju?

Saznajemo da su napadači pored topovskog udara ka kući bacili i kantu sa zapaljivom tečnošću u nameri da je zapale! Na svu sreću, vatra nije planula, čime je izbegnut katastrofalan scenario.

Otac mladića je u trenutku eksplozije bio u kući. Nakon snažnog praska izleteo je napolje i nezvanično video dvojicu mladića kako beže u mrak u nepoznatom pravcu.

O čitavom slučaju odmah su obavešteni policija i nadležno tužilaštvo. Na licu mesta je izvršen uviđaj, a operativci intenzivno rade na identifikaciji i pronalasku osumnjičenih, kao i utvrđivanju motiva ovog napada.

(Telegraf.rs)

Sumnja se da su maloletnici 7. avgusta 2026. godine, oko 02.30 časova, u Herceg Novom, u Igalu, u Ulici Sava Ilića, uz upotrebu podesnog sredstva, oštetili dva parkirana putnička motorna vozila, marke BMW i Alfa Romeo, u vlasništvu državljana Republike Srbije, i to u predelu prednjih vetrobranskih stakala, saopšteno je iz MUP Crne Gore.

Jedan od osumnjičenih maloletnika se u vreme izvršenja ovog krivičnog dela nalazio u alkoholisanom stanju.

Protiv oba maloletnika podneta je krivična prijava zbog sumnje da su izvršili krivično delo uništenje i oštećenje tuđe imovine, a oni su, uz krivičnu prijavu, sprovedeni nadležnom državnom tužilaštvu na dalje postupanje.

(Telegraf.rs)

Kolaković je za Tanjug rekao da je jutros vodostaj Dunava kod Bezdana iznosio minus 153 centimetra, a kod Bogojeva minus 92 centimetra, gde se nalaze crpne stanice koje zahvataju vodu iz Dunava i ubacuju je u bački deo hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.

Prema njegovim rečima, prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda ukazuju da se narednih dana očekuje blag porast vodostaja, nakon čega će ponovo uslediti pad.

On je podsetio da je zbog istorijski niskog vodostaja prethodno bio obustavljen rad obe crpne stanice, pošto su izašle iz projektovanih režima rada.

"Naporima stručnih službi Javnog vodoprivrednog preduzeća 'Vode Vojvodine' i sektora vodoprivrede uspeli smo prošle nedelje da osposobimo prvo jedan, a zatim i drugi agregat na crpnoj stanici Bogojevo", rekao je Kolaković.

Dodao je da je tokom vikenda pokrenut i jedan agregat na crpnoj stanici Bezdan, pa je ponovo omogućeno ubacivanje sveže vode u severni deo bačkog hidrosistema, odnosno Veliki bački kanal.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić rekao je da je crpna stanica "Bezdan 2" prestala sa radom 30. jula, a da je ponovo počela da radi 8. avgusta u 19 časova.

"Ne radi punim kapacitetom, ali radi na zadovoljavajući način", rekao je Galić.

On je objasnio da je dovodni kanal pregrađen i napravljena brana, čime je vodozahvat podignut za metar i po.

Na taj način je pumpama, kako kaže, omogućeno da dovode vodu protokom od oko tri kubika u sekundi.

Kada je reč o Bogojevu, Galić je naveo da ta crpna stanica radi smanjenim kapacitetom, od oko šest kubika u sekundi, i dodao da zbog drugačije konfiguracije terena problem tamo brže saniran.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Koliko je situacija alarmantna pokazuje i izjava jednog meštanina Like, Davora Bušljete, koji je u razgovoru za Dnevnik.hr otkrio kroz šta on i njegovi sugrađani proživljavaju poslednjih godina.

"Zadnjih, znači, od 2021, 2022, 2023, pa do 2025. godine dolazili su kamioni konstantno - 24 sata dnevno. Gužva! Gužva, mnogo kamiona, mašina... Mašine su radile noću, budimo iskreni, ne danju, ali kamioni non-stop. Tu su stajali, pitali gde se dolazi, kako se dolazi... I sve je to izgledalo kao neki biznis, kao nešto poslovno, nešto važno. Nemoguće je bilo to ne primetiti. To je prevelika količina. Ako mi, kao obični ljudi, to primetimo, kako neko drugi to ne primeti, ne znam, ne mogu to uopšte da komentarišem", rekao je Bušljeta, pa dodao:

"Očigledno nikoga do sada nije bilo briga, sve do ove, nazovimo histerije, koja - još uvek ponavljam - nije histerija. Histerija bi bila da smo mi onoga dana kada je državni tužilac objavio nalaze, svi izašli na ulicu i seli na put. To bi bila histerija. A ovo je ništa, ovo je luk i voda, sve smo ćutke prošli. Mi uopšte nismo ljuti. Niko nije ljut, ko je ljut? Ja ne vidim da je neko ljut, nema tu nikakve akcije, ništa se ne događa. Evo, to ovde stoji godinama, ništa se ne događa, ništa. Nijedna lopata nije odvezena, nijedna vrećica nije odvezena, niti iko uopšte misli da će biti odvezeno. Ja prvi smatram da to, nažalost, niko neće odvesti".

Zbog veoma loše situacije pojedini građani razmišljaju o radikalnim potezima.

"Do objavljivanja ovih nalaza nekako je sve to išlo... Čak se smatralo da je to, hajde da kažemo, nešto što može da prođe. Ali otkako je ovo objavljeno, e, sada je panika. Iskreno govoreći, panika. Čak se razmišlja o preseljenju, razmišlja se o preseljenju u drugi grad, u drugu državu... Sto čuda imamo na umu i sada ne znamo šta će na kraju biti, jer ako ne bude pomaka po pitanju neke sanacije koju očekujemo, koju želimo, kojoj se nadamo da će doći, pitanje je da li će do nje uopšte doći", rekao je Bušljeta.

Potom je otkrio da ne veruje premijeru Plenkoviću kada kaže da je voda za piće ispravna.

"To što on kaže da je voda dobra za piće, to on kaže da je voda dobra za piće. Mi vodu svakako kupujemo. Ovo je već druga godina. Strah nas je, naravno da jeste. Strah... To je moja porodica, tu su mlada, mala deca. Ponovo smo se ovde skućili posle rata, drugi put. Ja sam ovde rođen i strah nas je, na neki način, zbog zdravlja. Da li te čestice lete svuda, da li one štete svima, to nam još niko nije rekao. Oni su tu nešto ispitivali, ali mi uopšte ne znamo rezultate tih ispitivanja, niti šta se sa tim dogodilo", upozorio je Bušljeta.

(Telegraf.rs)

Sumnja se da je A. V. 10. avgusta, oko 1.45 časova, na Šetalištu Pet Danica u Igalu, u blizini jednog noćnog kluba, dok je bio pod dejstvom alkohola, nakon kraće verbalne rasprave fizički nasrnuo na maloletnika i zadao mu udarac zatvorenom šakom u predelu glave, odnosno nosa. Maloletniku su, tom prilikom, nanesene povrede koje su konstatovane izveštajem lekara u Opštoj bolnici Meljine.

Nakon prikupljenih obaveštenja i preduzetih drugih mera i radnji, a po nalogu državnog tužioca, A. V. je lišen slobode, a protiv njega je podneta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio navedeno krivično delo.

(Telegraf.rs)

Nismo ljubitelji ovih iznutrica, što su nam mnogi nezlonamerno "zamerili" i govorili da ne znamo šta propuštamo. Ovaj ljubazni poziv ekipe "Feniks" iz Jagodine nismo mogli da odbijemo.

Toliko su se trudili da naprave šarden, tradicionalno srpsko jelo, sa mnogo povrća i uz mnogo sati rada, da smo morali da "zagrizemo".

"Jagnje se hrani travom, ničim drugim! Ono je čisto i oprano i dinstano sa svim povrćem, tako da nema problema što se toga tiče", kazala nam je kuvarica.

Sipali su nam malo u tanjir mase koja je podsećala na gulaš, ali s karakterističnom uvijenom formom mesa. Iseckali su ga, pomalo se "lelujalo", znači, mekana je struktura. Samo je trebalo "zažmuriti" i probati.

Zaista - pravi delikates, bez neprijatnih mirisa!

"To je jedan poseban specijalitet koji je vezan za aleksandrovački i potkopaonički kraj, koji ovde nije zastupljen, a naziv ovog specijaliteta je šarden. To se sprema jedno sedam sati", kazao nam je kapiten tima Dragoslav Filipović.

Kako smo se proveli na Crevarijadi u Ćupriji, pročitajte u posebnom tekstu.

(Telegraf.rs / Mateja Beljan / Aleksandar Nedeljković)

(Telegraf.rs)

Kako se navodi u saopštenju, vozači drumskih vozila zaobilaze spuštene branike i ne staju na crveno svetlo, dovodeći na taj način sebe i svoje saputnike u životnu opasnost.

"Istovremeno, svojom neodgovornom i nesavesnom vožnjom mogu da izazovu i nesreće u železničkom saobraćaju", dodaje se.

Iz preduzeća podsećaju da je zaustavni put voza između 700 i 1.000 metara, a da je u Srbiji, ali i međunarodnim prugama u više od 90 odsto slučajeva uzrok nesreća na putnim prelazima to što vozači drumskih vozila ne poštuju propise.

"Infrastruktura železnice Srbije zato ponovo upozorava i apeluje da se posebno na putnim prelazima poštuju propisi i saobraćajna signalizacija, da se ne zaobilaze spušteni branici, jer se samo tako mogu izbeći nesreće i sačuvati ljudski životi", dodaje se u saopšenju IŽS.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Danijel je u Beograd došao iz Meksika u januaru. Da bi upisao željene master studije, morao je prvo da nauči srpski jezik, piše RTS.

"Mislim da padeži je veoma teško na srpski jezik zato što na španskom nemamo isto. Imamo mnogo razlike, ali kada vežbaš svakog dana, možeš da naučiš naravno. I to je veoma lepo. Ja volim ćirilicu. Za mene ćirilicu je lepše nego latinicu. Ćirilica i srpski ima mnogo istoriju", ispričao je Danijel.

Planira da upiše i doktorske studije, ali pre toga treba da ode i do Grčke.

"Završio sam osnovne studije prava u Meksiku, na univerzitetu Gvadalahara. Ja sam iz Gvadalahare, grad gde su tekila, marijači i monogo stvari i tako to, da, da... Ja volim moj univerzitet tamo. Ja bio sam iz narodne skupštine, ali univerziteta "presednik paralemnta studentskog", nastavlja Danijel.

Objašnjava zašto je izabrao studije u Srbiji: "Zato što u Srbiji možeš da pogledaš kulturu na Balkanu, i takođe možeš da naučiš mnogo o sve razlike, sve stvari iz Srbije. Treba da naučim još, da naravno. Mogu da razgovaram, mogu da razumem, uvek da kažem sa ljudima samo polako. I veoma je lepo da govorim srpski jezik u Srbiji takođe i u Bosni i u Hrvatskoj i tako dalje".

Kaže da će nastaviti da uči srpski, da želi da bude profesor u Meksiku. Pokazao je i knjige koje čita, a koje je našao, kako kaže u staroj knjižari – odnosno antikvarnici.

(Telegraf.rs/RTS)

Nakon pada, dečak, koji izgleda da nema više od sedam godina, nekoliko puta se prevrnuo po kolovozu. Vozilo iz kojeg je incident snimljen nije išlo velikom brzinom, pa je vozač srećom uspeo na vreme da se zaustavi.

Dečak je sam ustao, ali, ošamućen od onoga što mu se dogodilo, krenuo je prema suprotnoj kolovoznoj traci, iz koje je nailazio kamion. I vozač kamiona je bio oprezan i uspeo je da se zaustavi.

Prema rečima svedoka, mališan je prošao samo sa nekoliko ogrebotina. Snimci su prosleđeni i policiji. Otac je saslušan ne samo zbog spomenutog incidenta, već je navodno vozio i prekomernom brzinom.

Kamera na automobilu vozača kamiona snimila je šokantan trenutak.

"U trenutku preticanja dete je verovatno dodirnulo ručicu za otvaranje vrata, vrata su se otvorila i verovatno ga povukla napolje iz vozila. U početku nisam razumeo šta se dešava. Naglo sam zakočio i skrenuo udesno. Uspeo sam da ga izbegnem", izjavio je svedok Mihaita Silivestru.

Uplašen i zbunjen, dečak se teško podigao sa kolovoza i napravio nekoliko koraka prema suprotnoj strani puta, odakle je nailazio kamion. Njegov otac je istrčao ispred kamiona, dao znak vozaču da koči i uzeo sina u naručje.

"Dete je plakalo i stajalo je na nogama. Iskreno, bilo me je strah i da ga dodirnem. Posle takvog pada, ko zna šta je moglo da mu se dogodi. Ali mislim da ga je Bog čuvao", rekao je Silivestru.

O celom slučaju oglasila se i policija.

"Policajci Službe saobraćajne policije pokrenuli su postupak po službenoj dužnosti zbog sumnje na krivično delo nanošenja telesne povrede iz nehata", izjavila je Ionela Herda, portparolka Policijske uprave Tulča.

Policija je identifikovala dečakovog oca i pozvala ga na saslušanje. On je, prema navodima policije, prekršio zakon na dva načina. Bio je dužan da dete smesti u odgovarajuće dečje sedište i da obavesti policiju o saobraćajnoj nezgodi.

(Telegraf.rs)

Požarom je bilo zahvaćeno nisko rastinje ispod dalekovoda.

Zaposleni Nacionalnog parka „Fruška gora“ prvi su pristupili gašenju i odmah obavestili nadležne vatrogasne službe, kao i predstavnike Eparhije sremske.

Zahvaljujući brzoj reakciji i zajedničkom delovanju svih angažovanih na terenu, sprečeno je dalje širenje požara, koji je potom u potpunosti ugašen i stavljen pod kontrolu.

Nacionalni park „Fruška gora“ nastavlja da prati stanje na terenu.

"Apelujemo na sve posetioce da tokom perioda visokih temperatura budu posebno oprezni i odgovorni, kao i da svaku pojavu vatre ili dima odmah prijave nadležnim službama", navodi NAcionalni park Fruška gora.

(Telegraf.rs / fruskagoranp)

Kako navodi Republički hidrometeorološki zavod, samo se na severu Vojvodine, uz lokalni razvoj oblačnosti, očekuje ređa pojava kratkotrajne kiše ili pljuska.

Vetar će biti slab do umeren, severnih pravaca, dok se na severu Vojvodine očekuje njegovo pojačanje.

U ostalim delovima zemlje trebalo bi da preovlađuje stabilno i vedro vreme.

(Telegraf.rs)

Na društvenim mrežama se pojavio zastrašujući snimak koji prikazuje trenutak kada je Lilijana sa porodicom u u poslednji tren pobegla iz svog doma, samo nekoliko trenutaka pre nego što je kuću srušio potres.

Na snimku se vidi kako se tlo snažno ljulja, pomiče se čak i pločnik, dok kuća počinje da se urušava.

U jednom trenutku vidi se i mlađi muškarac koji, potpuno dezorijentisan, jedva održava ravnotežu od siline potresa.

Lilijana, koja je majka četvoro dece, za BBC je rekla da porodica u početku nije shvatila koliko je situacija ozbiljna.

"Prvo smo pomislili da je to samo blagi potres, kakvi se u Kolumbiji često događaju. Ali kada je prošlo više od 30 sekundi, a sve se i dalje treslo, i to sve jače, shvatili smo da je reč o vrlo snažnom potresu, rekla je.

Lilijanina porodica, uključujući dvoje mlađe dece koja su u trenutku potresa bila u školi, je na sigurnom.

"Na kraju se materijalne stvari mogu nadoknaditi. Najvažniji je život, a njega smo sačuvali", rekla je.

Podsetimo, potres magnitude 7,4 pogodio je zapadni deo Kolumbije u ponedeljak, a najteže su stradali gradovi u području poznatom po uzgoju kafe. Urušile su se brojne zgrade, oštećene su bolnice i druga infrastruktura, dok spasilačke ekipe i dalje pretražuju ruševine u potrazi za preživelima.

Prema najnovijim dostupnim podacima, poginulo je najmanje 200 ljudi, dok se strahuje da bi broj žrtava mogao još da raste. Kolumbijska geološka služba potvrdila je da je reč o najjačem zemljotresu zabeleženom u toj zemlji u 21. veku.

Zemljotres je pogodio područje na dubini od oko 107 kilometara, a nakon glavnog udara zabeleženi su i brojni naknadni potresi. Spasilačke službe, policija, vojska i brojni građani nastavljaju potragu za ljudima koji bi mogli biti zarobljeni pod ruševinama.

(Telegraf.rs)

Tamo gde su nekada plovili čamci , sada je ostalo gotovo prazno korito. Jedan gliser, čamac i ponton ostali su nasukani u blatu, kao nemi podsetnik da je voda do skoro bila tu.

Baračka je atraktivna mrtvaja i vikend naselje kod Bezdana, koje pripada Specijalnom rezervatu prirode "Gornje Podunavlje". Ovo mesto poznato je po netaknutoj prirodi, belim lokvanjima, bogatstvu ribe i brojnim vikendicama koje tokom toplih meseci vrve od života.

Situacija na Dunavu je alarmantna zbog istorijski niskog vodostaja. Zbog drastičnog pada nivoa vode proglašena je vanredna situacija u delovima pokrajine.

Rečni saobraćaj je pretrpeo ogroman udar. Teretne barže koje prevoze gorivo i žitarice plove sa minimalnim teretom ili su potpuno zaustavljene. Kritična zona za plovidbu je sektor Bezdan–Apatin–Bogojevo.

(Telegraf.rs/So info_org)

Granica pravno ostaje nepromenjena, ali su meštani zabrinuti, prenose hrvatski mediji.

Gradski čelnici upozoravali su na tu mogućnost i tražili intervenciju nadležnih institucija, kao i prokopavanje kanala, prenosi Dnevnik.hr.

Iako to sa pravne strane ne znači da se granica pomera, presušivanje dunavskog kanala privremeno ju je "izbrisalo".

Kada nivo reke poraste, kanal će se ponovo ispuniti vodom. Stanovnici Vukovara kažu da Dunav nikada nije bio ovako nizak.

Meštanka Dragica kaže da ne pamti da je videla sličan prizor.

"Možda nekad davno, davno u mladosti", kazala je.

Na pitanje da li je to zabrinjava, odgovorila je potvrdno.

"Pa, pomalo da. Nismo svesni... Trebalo bi da budemo, ali evo, nismo svesni", rekla je Dragica.

Vukovarska ada je rečno ostrvo u neposrednoj blizini Vukovara, koje se tokom leta koristi kao kupalište i izletište.

Do nje se sa vukovarske strane najčešće dolazi čamcem, dok je od srpske obale u redovnim uslovima odvaja rečni kanal.

Ada se nalazi na delu Dunava na kojem granica između Srbije i Hrvatske još nije konačno utvrđena.

Podsetimo, ekipa portala Telegraf.rs je krajem jula sa lica mesta izveštavala o dramatičnoj situaciji na drugoj najvećoj evropskoj reci.

(Telegraf.rs)

Policiјa јe prilikom pretresa putničkog vozila koјim јe osumnjičeni upravljao pronašla 22 kilograma marihuane, upakovana u 44 paketa.

Osumnjičenom јe određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu priјavu, biti priveden Višem јavnom tužilaštvu u Kraljevu.

(Telegraf.rs)

Podsetimo, prema navodima porodice, A. G. je poslednji put viđen 8. avgusta oko 17.30 časova, kada se nalazio na autobuskom stajalištu u društvu jedne žene.

A. G. je dobro poznat stanovnicima leve obale Dunava, između ostalog i po tome što je često pevao dok je šetao ulicama i javljao se prolaznicima.

(Telegraf.rs)

Vatrogasci su uspeli da lokalizuju požar i spreče njegovo dalje širenje, ali je iza njih ostalo potpuno zgarište, dok se oko uništenog vozila i dalje vide tragovi pepela.

Podsetimo, vatra je u jednom trenutku buknula iz kamiona, a potom se čula i eksplozija. Snimak požara brzo je počeo da kruži društvenim mrežama.

Prema prvim informacijama, u požaru nema povređenih osoba.

(Telegraf.rs/192_rs)

"Muškarac se utopio na plaži Rača, koja se nalazi na oko dva kilometra udaljenosti od samog centra grada. Na lice mesta je stigla Hitna pomoć, ali nije bilo spasa", kaže za RINU jedan od očevidaca.

Više informacija o tome kako je došlo do ove tragedije za sada nije poznato.

Inače, plaža Rača je popularno kupalište tokom letnjih meseci gde spas od vrućina traže brojni stanovnici Bajine Bašte.

(Telegraf.rs / Rina)

Prema tim navodima, dron je u periodu od oko dva sata više puta primećen u blizini aerodroma. Poletno-sletne piste su povremeno bile zatvarane, jedan teretni avion morao je da bude preusmeren, a nekoliko letova je kasnilo.

Posebno je zabrinjavajuće to što, prema internom policijskom izveštaju do kojeg je došao Spiegel, istražitelji sada ne isključuju mogućnost da je reč o takozvanoj "hibridnoj aktivnosti". Pod tim se podrazumevaju napadi ili ometanja kritične infrastrukture iza kojih bi mogli da stoje strani državni akteri. Ipak, nadležni za sada nemaju dokaze da je ovaj incident povezan sa slučajem drona na aerodromu u Lajpcigu.

Dron nije mogao da bude lociran

Istražiteljima je posebno neobičan jedan detalj - iako su dron više puta videli zaposleni na aerodromu i policijske patrole, tehnički sistemi ga navodno nisu registrovali. Prema informacijama Špigla, nisu reagovali ni detektori dronova Savezne policije, niti sistemi Nemačke kontrole letenja. Zbog toga se u policijskom izveštaju razmatra mogućnost da nije bila reč o uobičajenom komercijalnom dronu.

Letelica je prvi put primećena oko 3 sata ujutru iznad objekta jedne kompanije za vazdušni transport robe, koji se nalazi u zoni zabrane letenja aerodroma. Ubrzo nakon toga delovi avio-saobraćaja bili su ograničeni. Oko 4 sata aerodrom je privremeno morao biti potpuno zatvoren. Dron je poslednji put primećen oko 4.40 časova iznad kompleksa nekoliko kompanija koje se bave vazdušnim transportom robe.

Tek u 5.20 časova redovan avio-saobraćaj mogao je ponovo da bude uspostavljen.

(Telegraf.rs)

Podsetimo, na deponiji u Odžacima početkom avgusta došlo je do požara koji je izbio usled nepovoljnih vremenskih prilika i dugotrajnog perioda visokih temperatura.

Na terenu su bile angažovane vatrogasno-spasilačke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, dobrovoljna vatrogasna društva i ekipe Javnog komunalnog preduzeća „Usluga“, koje su zajedničkim snagama radile na lokalizaciji požara i sprečavanju njegovog daljeg širenja, preneo je portal 025.

Tok akcije gašenja obišli su predsednica opštine Odžaci Isidora Đaković i direktor JKP „Usluga“, koji su razgovarali sa pripadnicima angažovanih službi i upoznali se sa situacijom na terenu.

(Telegraf.rs)

Osumnjičeni preduzetnik tvrdi i da se u javnosti zanemaruju drugi mogući izvori zagađenja na području Like i traži da se ispitivanja prošire i na druge lokacije.

Šincek odbacuje zaključke kojima se, kako tvrdi, njegova odgovornost već smatra dokazanom.

"Pojedine sumnje, izdvojeni delovi dokumentacije i određeni nalazi predstavljaju se kao konačno dokazane činjenice. Istovremeno se zanemaruju rezultati ispitivanja, dokumentacija koju posedujemo, stvarno stanje na terenu i drugi mogući izvori onečišćenja koji na području Like postoje godinama", naveo je.

Traži da se stručne analize sprovedu celovito i da obuhvate i druga komunalna i druga odlagališta na području Like.

"O mojoj krivici i krivici moje porodice ne mogu odlučivati novinari, političari, ni senzacionalistički naslovi. O odgovornosti mogu odlučivati isključivo nadležna tela, na osnovu potpunih dokaza i zakonito sprovedenog postupka. Ne bežim ni od istrage ni od odgovornosti. Tražim samo da se utvrde sve činjenice, da se čuju obe strane i da za sve vrede jednaka pravila", naveo je Šincek.

U podužoj objavi na društvenim mrežama, Šincek je veliki deo posvetio tehnologijama i patentima koje je razvijala njegova porodica, a posebno je izdvojio tehnologiju RE-agregata, kojom se teško reciklabilna otpadna plastika pretvara u materijal koji se može koristiti u građevinarstvu.

Tvrdi da je vrednost jednog od patenata procenjena na oko 1,2 milijarde evra te da mu krivični postupak nanosi veliku poslovnu i reputacijsku štetu.

Spomenuo je i projekat Power Multiplier, za koji tvrdi da se razvija međunarodna saradnja te da poslovne projekcije samo za evropsko tržište predviđaju oko 66 miliona evra godišnjeg prihoda.

Šincek zato traži i da se ispita postoje li poslovni interesi povezani s, kako tvrdi, pokušajima rušenja ugleda njegove porodice i njihovih projekata.

"Ne optužujem nikoga bez dokaza. Ali kao inovator i vlasnik intelektualnog vlasništva imam pravo da tražim da se ispita postoje li poslovni interesi povezani s pokušajima rušenja našeg ugleda, zaustavljanja projekata ili obezvređivanja naših tehnologija", poručio je Šincek i zapretio tužbama, preneli su hrvatski mediji.

Za šta se sumnjiči Josip Šincek?

Prema navodima Europola, USKOK-a i policije, Šincek se smatra jednom od ključnih osoba u sistemu preko kojeg je, prema sumnjama istražitelja, u Hrvatsku dopremljeno i potom nezakonito odloženo oko 35.000 tona otpada.

Reč je uglavnom o otpadu koji je stizao iz Italije, Slovenije i Nemačke. U službenoj dokumentaciji otpad je, kako se sumnja, prikazivan kao sirovina namenjena recikliranju ili daljoj preradi, dok je u stvarnosti deo završavao zakopan, zatrpan zemljom i šljunkom ili pomešan s građevinskim materijalom, piše Jutarnji.hr.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Na snimku se vidi nesvakidašnji prizor: labud koji bukvalno hoda kroz Dunav, na potezu kod Zemunskog keja. Umesto da pliva, ptica se kreće po rečnom dnu, dok je voda na pojedinim delovima toliko plitka da izgleda kao da je Dunav gotovo presušio.

"Nikad ovo nisam videla. Šokirana sam", kaže naša čitateljka koja već godinama živi u Zemunu i gotovo svakodnevno šeta duž keja.

Nizak vodostaj Dunava poslednjih dana otkriva prizore koji se inače nalaze duboko ispod površine reke, a najnoviji snimak iz Zemuna još jednom pokazuje koliko je situacija alarmantna.

Dunav, druga najveća evropska reka, danima je bila u rekordnom opadanju, ali se sada blago oporavlja, kažu iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Temperature su ponovo visoke i sušnom periodu se za sada ne vidi kraj.

Nizak vodostaj u čitavom toku Dunava izaziva mnogo problema, ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba. Kako smo već pisali, kapetan rečne plovidbe Dunava Vladica Zdravković izjavio je danas da je vodostaj Dunava i dalje nizak uprkos njegovom neznatnom povećanju, kao i da je kritična zona u sektoru plovidbe Bezdan-Apatin-Bogojevo i apelovao na racionalnu potrošnju vode i električne energije.

(Telegraf.rs)

Prema rezultatima policijskog uviđaja i obdukcije, reč je o nesrećnom slučaju. Sorić je skočio sa plovila u more, nakon čega ga je povredio propeler motora. Usled zadobijenih povreda došlo je do utapanja, piše Index.hr.

Policija je dojavu o nesreći primila u 16.10 časova. Prema prijavi, 56-godišnji muškarac skočio je sa broda u more u uvali kod Malog Iža, ali nakon toga nije izronio. U potragu su se odmah uključile policija i druge hitne službe. Njegovo telo pronađeno je svega pet minuta kasnije, u 16.15 časova, kako pluta u moru.

Uviđaj su sproveli pripadnici Policijske uprave zadarske u saradnji sa Županijskim državnim tužilaštvom, a po nalogu tužilaštva obavljena je i obdukcija. Njome je potvrđeno da je uzrok smrti utapanje nakon povreda koje je zadobio od propelera plovila.

Bogata lekarska i akademska karijera

Tomislav Sorić rođen je 21. februara 1970. godine u Zadru. Medicinski fakultet Univerziteta u Zagrebu završio je 1995. godine, dok je državni ispit položio dve godine kasnije.

Hrvatsko primorje u Malom Ižu Foto: Shutterstock/Michael H aus A

Specijalizaciju iz urologije započeo je 1998. godine u Opštoj bolnici Zadar, a specijalistički ispit položio je 2003. godine. Bio je specijalista urologije i subspecijalista urološke onkologije.

Magistarski rad, posvećen lečenju bubrežnih kamenaca, odbranio je 2006. godine na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Doktorsku disertaciju, koja se bavila kliničkim uticajem kamenaca prostate, odbranio je 2012. godine na Medicinskom fakultetu u Osijeku.

Od 2009. godine bio je uključen u nastavu na zadarskom Studiju sestrinstva, a kasnije je imenovan za vanrednog profesora na Odeljenju za zdravstvene studije Univerziteta u Zadru.

Jedan od pionira laparoskopske hirurgije u Zadru

Sorić je na čelo zadarske Urologije došao 2014. godine, nakon odlaska u penziju dr Klaudija Grdovića. Na toj funkciji proveo je gotovo 12 godina.

Tokom rukovođenja odeljenjem značajno je doprineo razvoju laparoskopske i drugih metoda minimalno invazivne urološke hirurgije u Zadru. Upravo je na zadarskoj Urologiji 8. oktobra 2003. godine izvedena prva laparoskopska radikalna prostatektomija u Hrvatskoj.

Odeljenje je tokom godina izraslo u centar izvrsnosti za urološku laparoskopiju, a u Zadru su održavane stručne radionice na kojima su se edukovali lekari iz brojnih hrvatskih bolnica.

Prema podacima koje je Sorić izneo u februaru ove godine, Odeljenje za urologiju Opšte bolnice Zadar godišnje zbrinjava gotovo 20.000 pacijenata i obavlja oko 1.000 operativnih zahvata.

Njegovi planovi bili su da odeljenje dodatno razvije, podigne na nivo kliničkog odeljenja, ojača naučni rad i u budućnosti uvede robotski asistiranu hirurgiju.

(Telegraf.rs)

Oslobađanje je usledilo nakon ozbiljne zabrinutosti zbog njegovog zdravstvenog stanja. Gilman, bivši pripadnik američkih marinaca, bio je u pritvoru od 2022. godine.

Organizacija Global Reach, koja se zalaže za interese njegove porodice, saopštila je da je Gilman "na putu ka vojnoj bolnici u Teksasu, gde će biti podvrgnut medicinskoj i psihološkoj proceni i lečenju".

"Njegova porodica je otputovala u Teksas - uključujući i njegovu majku, koja se nalazila u Rusiji pokušavajući da ga poseti u bolnici", navodi se u saopštenju organizacije.

Jedan od američkih zvaničnika potvrdio je da Gilman dobija medicinsku pomoć i da je na putu nazad u Sjedinjene Američke Države.

(Telegraf.rs)

Kako prenose lokalni mediji, u nezgodi su učestvovala tri vozila - jedno budvanskih, a dva beogradskih tablica.

Identitet povređenih nije saopšten, a nije poznat ni intenzitet povreda, prenosi Cetinjski list.

Povređeni su upućeni u Hitnu medicinsku pomoć, na licu mesta su reagovali pripadnici Službe zaštite i spašavanja.

Uviđaj su obavili pripadnici Odeljenja bezbednosti Cetinje.

Saobraćaj se nakon nesreće odvijao jednom trakom naizmenično.

(Telegraf.rs)

Tokom leta helikopterom Helikopterske јedinice MUP, ministar Dačić јe, zaјedno sa načelnikom SVS Lukom Čaušićem, izvršio izviđanje opožarenog područјa, nakon čega јe obišao pripadnike Sektora i ostale raspoložive snage angažovane na gašenju požara. Nakon obilaska požarišta, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova obišao јe komandno-štabno vozilo Sektora za vanredne situaciјe, opremljeno sistemima za radio-vezu, mapiranje i upravljanje snagama na terenu.

Potom јe održan sastanak sa članovima Štaba za vanredne situaciјe, na koјem јe razmatrana trenutna situaciјa, angažovanje raspoloživih snaga i dalje mere za zaštitu stanovništva i imovine.

Ministar јe istakao da јe broј aktivnih žarišta značaјno smanjen u odnosu na prethodne dane, ali da nepristupačan teren i promenljiv vetar i dalje otežavaјu rad snaga angažovanih na gašenju požara.

„Mi smo ovde analizirali trenutnu situaciјu, imaјući u vidu situaciјu od pre nekoliko dana kada su bila 64 aktivna žarišta. Јuče јe taј broј sveden na tri dela, odnosno tri žarišta. Situaciјa јe bolja, ali јe i dalje veoma teška, imaјući u vidu da јe ovo veoma nepristupačno područјe“, rekao јe ministar.

Istakavši da јe naјvažniјe to što u požaru niјe bilo žrtava i što niјe izgorela niјedna kuća čime su, kako јe rekao, zaštićeni ljudski životi i imovina, ministar јe zahvalio vatrogascima-spasiocima, Helikopterskoј јedinici MUP, Voјsci Srbiјe, јavnim preduzećima i građanima koјi su pomagali na terenu.

On јe ukazao da su na gašenju požara trenutno angažovana tri helikoptera Helikopterske јedinice MUP sa naјvećim kapacitetima za gašenje, dok јe četvrti angažovan na gašenju požara na planini Stolovi.

„Reč јe o helikopterima sa naјvećim kapacitetima. Kamov koјi nosi negde oko pet tona i dve Super Pume koјe nose po četiri tone“, rekao јe ministar i dodao da јe na terenu danas angažovano oko 350 ljudi, kao i da se intenzivno radi i na izgradnji protivpožarnih proseka koјi su važni za sprečavanje daljeg širenja požara. Do danas јe završeno 67 kilometara proseka, širine od 20 do 70 metara.

Ministar јe naveo i da јe od ukupne površine Deliblatske peščare, koјa iznosi oko 35.000 hektara, požar zahvatio 2.000 hektara, obјasnivši da deo te površine čine peščani sprudovi i nisko rastinje, dok se oko 27 odsto opožarene površine odnosi na šume.

On јe poručio da će gašenje požara i zaštita ljudi i imovine ostati prioritet, kao i da će sve angažovane snage ostati na terenu dok požar u potpunosti ne bude ugašen.

Podsećaјući na raniјe požare u Deliblatskoј peščari, ministar јe naveo da su posebno veliki požari zabeleženi 1996. i 2007. godine, kada јe izgorelo oko 3.800 hektara površine i ukazao da aktuelnu situaciјu dodatno otežava vetar koјi menja smer, ali da su na terenu angažovani dovoljni ljudski i tehnički kapaciteti.

Ministar јe podsetio da јe MUP u periodu od 2008. do 2014. godine, imao dva mala helikoptera marke Bel, ukupne nosivosti oko 2,5 tone, a sada osam helikoptera za gašenje požara velike nosivosti.

„Želimo da јoš više јačamo Sektor, nabavićemo kao što јe i predsednik Aleksandar Vučić rekao, јoš helikoptera i vozila za gašenje“, istakao јe ministar i podsetio da će SVS ove godine biti bogatiјi za јoš 435 novih pripadnika.

Čaušić: Požara ima u gotovo svakom delu zemlje

Pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situaciјe Luka Čaušić istakao јe da trenutno ima požara gotovo u svakom delu naše zemlje koјi se „veoma brzo lokalizuјu i gase“.

„Imali smo u Fruškoј gori, a sada јe pred gašenje u Vladičinom Hanu i u Borskom upravnom okrugu. Poslednjih dana imamo 130 do140, i više požara dnevno. Sve to brzo lokalizuјemo. Za poslednjih nekoliko dana bilo јe više od 600 požara“, naveo јe Čaušić.

„Јoš uvek јe ozbiljan požar u mestu Stolovi i tamo se radi na tome da se on stavi pod kontrolu i da se lokalizuјe. Sprečava se da zahvati četinarske šume. Na tom područјu јe danas helikopter Kamov odradio odličan posao. Tamo јe preko 70 pripadnika Sektora za vanredne situaciјe, pripadnici dobrovoljnih vatrogasnih društava i „Srbiјašuma“. Tako da smatramo da će, ako se ovim trendom nastavi, taј požar vrlo brzo biti i lokalizovan. Već dva velika požara su ugašena. I želeo bih da napomenem da nam Helikopterska јedinica јako pomaže. Do danas su imali 511 naleta sa bačenih 1.466 tona vode“ rekao јe Čaušić i poručio da su u Deliblatskoј peščari angažovane skoro sve јedinice kao bi se sačuvali životi, naselja i šume.

(Telegraf.rs)

Prema dosadašnjim informacijama, do sudara je došlo dok su se oba plovila nalazila u akvatorijumu Antipaksosa. Nadležni organi su odmah reagovali, a pokrenut je postupak bezbednog premeštanja putnika.

Jedno od dva turistička broda, na kojem se nalazilo ukupno 10 osoba, uputilo se i pristalo u novu luku Paksosa.

Od putnika, tri osobe su preventivno prevezene u Zdravstveni centar Paksosa, gde im je pružena potrebna medicinska pomoć i obavljen pregled njihovog zdravstvenog stanja.

Plovilo sa 203 putnika nastavlja ka Krfu

Drugi brod, na kojem su se nalazila ukupno 203 putnika, nije se zaustavio i nastavio je plovidbu prema luci Krfa.

Putničko-turističko plovilo plovi sopstvenim pogonom, a tokom puta ga prati plovilo Grčke obalske straže (Lučke kapetanije), u okviru mera preduzetih radi bezbednog prevoza putnika.

Prema dosadašnjim informacijama, svi putnici su dobro i nema povređenih.

Takođe, do sada nije prijavljeno prodiranje vode ni u jedno od dva plovila, što za sada ograničava ozbiljnost incidenta.

Nadležne lučke vlasti ispituju okolnosti pod kojima je došlo do sudara dva turistička plovila, dok je pratnja većeg plovila prema Krfu i dalje u toku.

(Telegraf.rs)

Kako se navodi u objavi na pomenutoj stranici, dok su putnici u kilometarskim kolonama čekali skoro četiri sata da uđu u Grčku, vozača automobila sa makedonskim tablicama zadesio je peh, vozilo se potpuno ugasilo i nije moglo ponovo da se pokrene. Kako se kolona konstantno pomerala, situacija je delovala bezizlazno, ali pomoć je stigla od sunarodnika iz automobila iza.

Putnici iz dva vozila koja su se nalazila iza pokvarenog automobila bez razmišljanja su priskočili u pomoć. Uprkos velikoj vrućini i činjenici da su u sopstvenim kolima imali decu, muškarci su se smenjivali i na svakih pet do deset minuta izlazili iz svojih vozila kako bi ručno gurali automobil ispred sebe pri svakom pomicanju kolone.

Na taj način, znojavi i pod teškim uslovima, prešli su čak 2,6 kilometara gurajući auto sve do prolaska granice.

Ovaj nesvakidašnji prizor brzo je postao glavna tema na društvenim mrežama, a članovi grupe nisu krili oduševljenje ovim činom koji vraća veru u ljude.

Jedna od članica, koja je uživo svedočila ovom događaju, potvrdila je priču kratkom, ali snažnom porukom:

„Svaka čast, to su ljudine! Videla sam ih iz busa.“

Ovakav gest solidarnosti probudio je i nostalgiju, podsetivši ljude na neka prošla vremena kada su se putnici češće oslanjali jedni na druge. Jedna korisnica podelila je svoju urnebesnu, ali dirljivu anegdotu sa letovanja, koja dokazuje da pomoć na putu stvara uspomene za ceo život:

„Nekada smo vukli prijatelje 30 kilometara do grčke granice u povratku. Bilo im je sumnjivo, pa su nas graničari detaljno pretresali! Ostavili smo njihova kola na granici i vratili se u Srbiju – četiri odrasla i četvoro dece u jednom autu... Naravno, bez klime, pevajući usput! Sve se može kad se hoće i kada si mlad. Bravo, prelep ljudski gest.“

Ova priča sa Evzonija podsetnik je svima da su letovanja test našeg strpljenja, ali i idealna prilika da pokažemo da smo, pre svega – ljudi na koje neko u nevolji može da računa.

(Telegraf.rs/Grčka info)

Trinaest rudara proteklih dana protestovalo je zbog neisplaćenih plata, ali je Ministarstvo energije, industrije i rudarstva Vlade Federacije BiH saopštilo da su sredstva za plate osigurana i krajnji rok za isplatu je 25. avgust, prenose federalni mediji.

Poslednju platu, rudari su dobili za april, a na početku protesta, jedan od uslova bio je i ostvarivanje prava na overu zdravstvenih knjižica, koje, od petka, 8. avgusta, mogu overavati do 6. septembra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Baka je izabran dvotrećinskom većinom, uz snažnu podršku stranke Tisa. Vlast njegov izbor predstavlja kao simbol povratka institucijama i vladavini prava, ali njegova biografija i ranije odluke već izazivaju ozbiljne političke polemike.

Od smenjenog sudije do predsednika države

Posebnu težinu njegovom izboru daje događaj iz 2011. godine. Tada je vlada Viktora Orbana uklonila Baku sa mesta predsednika Vrhovnog suda promenom ustavnog okvira. Baka je taj potez svojevremeno ocenio kao skandalozan.

Ironija je u tome što je i njegov dolazak na mesto predsednika povezan sa ustavnom promenom. Šuljok je prethodno razrešen nakon usvajanja 17. ustavnog amandmana, a Baka je taj potez opravdao potrebom za "oslobađanjem države". Kritičari, međutim, smatraju da se promenila politička strana koja koristi mehanizam, ali ne i sam način njegovog sprovođenja.

Sudske odluke koje i dalje dele javnost

Baka iza sebe ima dugu pravničku karijeru, ali i nekoliko odluka koje su ostavile dubok trag u mađarskoj politici.

Njegovo ime posebno se vezuje za slučaj Janoša Korbelija, bivšeg komunističkog oficira optuženog za ubistva tokom revolucije 1956. godine. Kao sudija Evropskog suda za ljudska prava, Baka je bio deo većine koja je ukinula prethodnu presudu, uz obrazloženje da je zbog isteka vremena nastupila zastarelost i da delo nije moglo biti tretirano kao zločin protiv čovečnosti.

Kontroverze su ga pratile i zbog njegovog stava prema događajima iz 2006. godine. Tada su masovni protesti protiv vlade Ferenca Đurčanja nasilno ugušeni policijskom intervencijom. Baka se, kao predsednik Vrhovnog suda, protivio zakonskom rešenju kojim bi bile poništene određene presude protiv demonstranata i omogućena njihova rehabilitacija.

To je posebno zanimljivo imajući u vidu da je Peter Mađar, sadašnji politički lider Tise, deo svog političkog uspona zasnivao upravo na kritici postupanja države prema žrtvama tih protesta.

Tisa obećavala transparentnost, ali izbor održan iza zatvorenih vrata

Bakin izbor dodatno je zanimljiv zbog načina na koji je sproveden. Stranka Tisa prethodno je najavljivala veću transparentnost i odustajanje od političkih dogovora iza zatvorenih vrata. Ipak, nakon što je propala kandidatura Judit Polgar, izbor novog predsednika odvijao se daleko od javnosti.

Poslanički klub Tise odlučio je tajnim glasanjem da podrži Baku. Opozicioni Fides odmah je kritikovao takav pristup i optužio novu vlast za stvaranje sopstvenog oblika političke dominacije.

Kritičari ukazuju i na paradoks: Baka je stariji od svog prethodnika, dugogodišnji je pravnik i na mesto predsednika dolazi zahvaljujući dominantnoj parlamentarnoj većini - upravo osobinama koje su birači Tise ranije povezivali sa političkim kadrovima Fidesa.

Predsednik koji bi mogao da uđe u sukob sa sopstvenom vladom

Ipak, Baka ne pokazuje nameru da bude samo formalni potpisnik odluka nove vlasti. Već je javno kritikovao pojedine poteze Mađarove vlade, uključujući predlog da se poslanički mandati ograniče na najviše 12 godina. Takvu ideju ocenio je kao "neprihvatljivu".

Zbog toga bi njegov mandat mogao biti mnogo složeniji nego što se na prvi pogled čini. Iako je došao uz podršku vlasti i predstavlja se kao deo političkog raskida sa Orbanovim sistemom, njegova dosadašnja karijera pokazuje da je spreman da se suprotstavi i političkoj većini kada smatra da se krše pravne procedure.

Njegov mandat zato bi mogao imati pre svega prelazni karakter - do donošenja novog ustava, a najduže pet godina. Do tada će ostati otvoreno pitanje da li će Baka biti predsednik koji će potvrđivati odluke nove vlasti ili njen prvi ozbiljan institucionalni protivnik.

(Telegraf.rs)

Do sukoba je došlo danas, 11. avgusta, oko 00.15 časova, u blizini dva lokala u Uroševcu, saopštila je tzv. kosovska policija.

Policijske i istražne jedinice izašle su na lice mesta nakon prijave da je došlo do fizičkog sukoba više osoba.

Tri osobe zadobile su telesne povrede.

Jednom od povređenih najpre je ukazana medicinska pomoć u Urgentnom centru u Uroševcu, nakon čega je, zbog prirode povreda, prebačen na dalje lečenje u UKCK u Prištini.

Reč je o 33-godišnjem muškarcu inicijala Š. A, kojeg će policijski istražitelji saslušati nakon što njegovo zdravstveno stanje bude stabilizovano.

Trojica uhapšena tokom noći, još dvojica danas

Policija je u ranim jutarnjim satima uhapsila trojicu osumnjičenih, dok su tokom dana uhapšena još dvojica za koje se sumnja da su učestvovali u sukobu.

Uhapšeni su D. A. (21), E. A. (22), A. N. (39), O. A. (18) i A. A. (22).

Tokom saslušanja jedan od osumnjičenih priznao je da je u tuči koristio odvijač, kojim je, kako se sumnja, udario jednog od povređenih.

Policija je odvijač oduzela kao materijalni dokaz.

Obezbeđen je i snimak događaja, koji će biti dostavljen Osnovnom tužilaštvu kao dokazni materijal.

Istraga i zbog ubistva u pokušaju

O slučaju je obavešten državni tužilac, koji je naložio pokretanje postupka zbog krivičnih dela "ubistvo u pokušaju" i "učestvovanje u tuči".

Odlukom tužioca svih pet osumnjičenih zadržano je do 48 sati.

Policijski istražitelji nastavljaju istragu kako bi utvrdili da li je u sukobu učestvovalo još osoba.

(Telegraf.rs/Kossev)

Romeo Urjan, direktor elektrane u Černavodi, objasnio je kako će izgledati kontrolisano isključivanje Bloka 2. Kako navodi Observator, očekuje se da reaktor ostane van pogona najmanje 10 dana.

"Isključivanje Bloka 2 u Černavodi neće biti naglo. Snaga reaktora biće postepeno smanjivana kako bi se ograničilo opterećenje opreme i Nacionalnog energetskog sistema. Procedura će trajati nekoliko sati, a u četvrtak oko 12 časova Blok 2 trebalo bi da bude isključen iz Nacionalnog energetskog sistema", objasnio je Romeo Urjan za Observator.

On je rekao da blok 2 u nuklearki radi normalno.

"Funkcioniše bez problema. Imamo prognozu pada nivoa Dunava i ostale parametre i doneli smo odluku da u četvrtak, 13. avgusta, u 7 ujutru počnemo proceduru kontrolisanog isključivanja. To je naš normalan odgovor na pad nivoa Dunava", rekao je Urjan.

On je objasnio da kontrolisano isključivanje znači postepeno smanjivanje snage reaktora, kako bi opterećenje opreme i nacionalnog energetskog sistema bilo minimalno.

"Ovde govorimo o nekoliko sati. Od 7 ujutru do oko 12 časova bićemo isključeni iz Nacionalnog energetskog sistema", dodao je on.

Romeo Urjan kaže da su radovi izvedeni na Dunavu kod Bale imali efekta i omogućili elektrani da nastavi proizvodnju gotovo nedelju dana duže.

"Radovi su imali merljiv efekat, dobili smo 5,5 dana. Do četvrtka ujutru u 7 časova imaćemo nedelju dana dodatne proizvodnje zahvaljujući tim operacijama koje su izvedene kod Bale", rekao je zvaničnik.

Trenutno je nivo Dunava kod Černavode -229 centimetara, a prognoza za 13. avgust pokazuje -233 centimetra. Prema rečima direktora, reaktor ne može da radi ispod tog praga. Za istovremeni rad dva reaktora potreban je još viši nivo vode.

"Na minus 229 smo. Za 13. avgust prognoza pokazuje minus 233. Ispod tog nivoa ne može da radi. Iznad tog nivoa do sada je bio moguć rad jednog reaktora. Ako govorimo o dva reaktora, potreban nam je viši nivo", precizirao je direktor.

Urjan procenjuje da će "najmanje 10 dana biti van pogona".

Podsetimo, nuklearna elektrana Černavoda pokrenula je tehničke procedure koje prethode kontrolisanom isključivanju i Bloka 2, što znači da će doći do potpunog zaustavljanja elektrane.

Ministarstvo energetike saopštilo je da će energetski blok Rovinari 4 kompanije Energetski kompleks Oltenija biti ponovo pokrenut, a ponovo je apelovalo na građane da smanje potrošnju električne energije.

(Telegraf.rs)

Kako se vidi na snimku koji kruži društvenim mrežama, iz vozila je u jednom trenutku počela da kulja vatra, a potom se čula i eksplozija.

Prema prvim informacijama, nema povređenih osoba.

Zbog požara su se na ovoj deonici formirali zastoji, a saobraćaj je otežan.

(Telegraf.rs/192_rs)

Okupljeni ljudi zajedničkim snagama uklanjali su delove betona i ruševina, pokušavajući da što pre dođu do deteta. Nakon što je beba izvučena na sigurno, spasilačke ekipe nastavile su potragu za njenom majkom.

Majku su uspeli ubrzo da izvuku iz ruševina, a izašla je prekrivena krvlju i prašinom, ali živa. Dramatične scene njenog izvlačenja zabeležene su kamerama i brzo su obišle svet.

Podaci o zemljotresu

Broj poginulih u zemljotresu u Kolumbiji povećan je na 224, saopštili su u utorak lokalni zvaničnici. Prethodno je bilo saopšteno da je u zemljotresu poginulo više od 160 osoba, dok je više od 700 je povređeno, preneo je Rojters.

Gotovo 200 osoba vode se kao nestale. Zemljotres jačine 7,4 stepena Rihterove skale pogodio je Kolumbiju u ponedeljak.

(Telegraf.rs)

Novac je namenjen učenicima od prvog do osmog razreda, odnosno njihovim porodicama, kako bi lakše podnele troškove koji ih očekuju pred 1. septembar.

Pomoć od 20.000 dinara trebalo bi da posluži za kupovinu udžbenika, obuće, odeće i drugih stvari potrebnih za početak školske godine – period kada izdaci za decu predstavljaju ozbiljno opterećenje za kućni budžet. Ovo je jedna od mera podrške porodicama i građanima koje se finansiraju iz gradskog budžeta.

U Nišu je uveden i besplatan javni gradski prevoz, dok su tokom leta organizovane besplatne škole sporta za decu. Grad je predvideo i određene mere podrške namenjene starijim Nišlijama.

Za porodice sa školarcima, međutim, najvažniji datum sada je sredina avgusta – kada je najavljena uplata po 20.000 dinara za svako dete koje pohađa osnovnu školu, piše Jugmedia.

(Telegraf.rs/Jugmedia)

Anika Svenska (52) ostala je "potresena" kada joj je u junu na kućni prag došla patrola policije u njen dom u blizini Rojal Tjunbridž Velsa, u Kentu, što je ona opisala kao napad na slobodu govora.

Policajci su aktivistkinji za prava životinja rekli da je protiv nje podneta prijava nakon što je u januaru na internetu objavila video-snimak u kojem je kritikovala jedan centar za testiranje na biglovima zbog načina na koji zbrinjava uginule životinje, preneo je Daily Mail.

Policajac je potvrdio da je reč o kompaniji MBR Acres iz Vajtona u Kembridžširu, koja je Svenska optužila za "iznošenje lažnih optužbi". To je jedini objekat u Velikoj Britaniji u kojem se psi uzgajaju za potrebe industrije testiranja na životinjama.

Svenska je upitana da li bi prihvatila "rešenje putem dogovora sa zajednicom", postupak koji policija koristi za rešavanje "prekršaja nižeg nivoa" u okviru kojeg bi morala da završi dva onlajn kursa u roku od dve nedelje, pod nazivima "veštine razmišljanja" i "uticaj kriminala".

Međutim, nakon što je zatražila pravni savet, Svenska je odbila da potpiše dokument, a u kojem je bilo navedeno da bi u njenoj evidenciji bila upisana kao "prestupnik" i da bi ta informacija mogla biti otkrivena tokom DBS provera.

Ona je insistirala da su njene tvrdnje bile tačne i da su proverene pre nego što je objavila tu objavu. Policija je odustala od slučaja i nisu preduzete nikakve dalje mere.

"Prilično je zastrašujuće što neka kompanija može da podnese prijavu protiv nekoga poput mene, a onda se policija pojavi na mom kućnom pragu", rekla je ona.

Kompanija MBR Acres, koja je u vlasništvu kompanije Marshall BioResources, navodno uzgaja oko 2.000 biglova godišnje za univerzitete i privatne laboratorije širom sveta, za potrebe eksperimentalnih istraživanja.

"Policija bi trebalo da bude napolju i da hvata nasilne kriminalce, provalnike i uhode", rekla je u video-snimku objavljenom na platformi X, kako bi skrenula pažnju na svoj slučaj.

"A ne da kuca na vrata mirnih aktivista. Jednom sam prijavila uhoda i ništa se nije dogodilo. A onda su policajci poslati u moju kuću nakon prijave jedne kompanije".

Svenska, koja vodi seriju "Animal Watch" na svom Jutjubu, rekla je da je "iskreno zabrinuta kuda ovo vodi" i da "ovo ludilo mora da se završi".

Upozorila je aktiviste da potraže pravni savet i da ne potpisuju obrazac ako im se policija pojavi na vratima i ponudi im rešenje zajednice.

"Ako se aktivisti mogu suočiti sa policijskom intervencijom nakon što progovore o jednoj od najkontroverznijih britanskih industrija uzgoja životinja, gde je tu sloboda izražavanja u vezi sa dobrobiti životinja? Ili zapravo sloboda izražavanja uopšte? Ovo je mnogo više od mene. Radi se o tome da li ljudi mogu mirno da dovode u pitanje industrije koje mnogi članovi javnosti smatraju etički problematičnim", navela je i nastavila:

"Ujedinjeno Kraljevstvo je nacija ljubitelja pasa i skoro svi koje poznajem imaju psa. Grozno je pomisliti da hiljade pasa trenutno žive paralelne živote sa našim kućnim ljubimcima, podvrgavajući se bolnim, brutalnim testovima dok se naši psi tretiraju kao naša deca".

Svenska je ranije vodila kampanju zajedno sa Keri Fišer iz serijala "Ratovi zvezda" kako bi se zaustavio godišnji festival jedenja pasa i mačaka u Julinu u Kini.

(Telegraf.rs)

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije (UKP) i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), u saradnji sa policijskim službenicima Odeljenja za posebne akcije i PS Čukarica, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsili su M. Ђ. (62) zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija.

Prilikom detaljnog pretresa stana i drugih prostorija koje osumnjičeni koristi na teritoriji gradske opštine Čukarica, policija je zaplenila čitav arsenal:

2 okvira za automatsku pušku sa ukupno 66 komada municije

1 pištolj sa 90 komada municije

1 ručno izrađeno vatreno oružje – kratež

11 patrona za lovačku pušku

1 vazdušnu pušku

Kradom trošio i struju!

Međutim, tu nije bio kraj iznenađenjima za operativce. Tokom akcije, na licu mesta reagovali su i radnici Elektroprivrede Srbije (EPS), koji su utvrdili neovlašćeno korišćenje električne energije na navedenoj lokaciji. Zbog toga će protiv M. Đ. od strane EPS-a biti podneta odgovarajuća prijava.

Određeno zadržavanje

Osumnjičenom M. Đ. je po nalogu tužilaštva određeno zadržavanje do 48 časova.

On će u tom roku, uz krivičnu prijavu, biti priveden na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Beogradu.

(Telegraf.rs)

U središtu slučaja je lokacija bivšeg kompleksa PPK Velebit, na kojoj je prema nalazima veštačenja pronađeno oko 37.000 tona otpada. Problem, međutim, više nije samo u tome što otpad zauzima ogroman prostor. Analize su pokazale da deo otpada ima svojstvo ekotoksičnosti, da je zemljište ozbiljno opterećeno pojedinim metalima, a u podzemnoj vodi nizvodno od lokacije pronađeni su i PFAS spojevi - takozvane "večne hemikalije".

Istovremeno, hrvatske vlasti insistiraju da nema dokaza da je javna voda za piće u Gospiću kontaminirana. Hrvatski zavod za javno zdravstvo nastavlja monitoring, a premijer Andrej Plenković poručio je građanima da je voda bezbedna za piće.

Problem je, međutim, daleko od rešenog.

Kako je otpad stigao u Gospić?

Prema istrazi USKOK-a, ilegalno odlaganje otpada deo je šire organizovane operacije koja je trajala godinama. USKOK je u februaru 2025. pokrenuo istragu protiv deset osoba i četiri pravna lica zbog sumnje u više krivičnih dela, među kojima su udruživanje radi činjenja krivičnih dela i dela protiv životne sredine.

Prema sumnjama istražitelja, od 2022. do 2024. godine u Hrvatsku je dopreman otpad iz drugih evropskih zemalja, uključujući Sloveniju i Italiju, dok je deo otpada preuziman i u Hrvatskoj. Otpad je potom odlagan na više lokacija, među kojima su Gospić, Varaždin i Benkovac.

Istraga sumnja da je deo otpada zakopavan u zemlju i prekrivan zemljom i šljunkom, dok je drugi deo odlagan na površinama ili u objektima koji nisu bili odgovarajuće mesto za takvo skladištenje.

Važno je, međutim, naglasiti da su ovo navodi iz istrage i optužbe koje tek treba dokazati pred sudom, a ne pravosnažno utvrđena krivica.

Veštačenje otkrilo mnogo ozbiljniju sliku

Nalaz Geotehničkog fakulteta doneo je nove i veoma važne podatke. U uzorcima otpada utvrđeno je svojstvo HP14 - ekotoksičnost. To znači da otpad, prema kriterijumima koji se koriste za klasifikaciju otpada, može imati štetan uticaj na životnu sredinu.

Analize zemljišta pokazale su i visoke koncentracije pojedinih metala. U uzorcima su pronađene koncentracije bakra do gotovo 9.946 miligrama po kilogramu, olova do 1.051 mg/kg, a antimona do 317 mg/kg.

Posebno zabrinjava podatak da je kod bakra izmerena koncentracija bila višestruko iznad vrednosti koje se smatraju prihvatljivim za poljoprivredno zemljište.

Veštačenje je takođe pokazalo da je na području od gotovo 18.000 kvadratnih metara uklonjen biljni pokrivač, čime je došlo do ozbiljne degradacije staništa.

Najnoviji alarm - "večne hemikalije" u podzemnoj vodi

Najosetljiviji deo nalaza odnosi se na podzemne vode. U uzorcima uzetim nizvodno od lokacije pronađeni su PFAS spojevi - grupa veoma postojanih hemikalija koje se zbog njihove dugotrajnosti u životnoj sredini često nazivaju "večne hemikalije".

U jednom nizvodnom piezometru izmereno je 200,5 nanograma ukupnih PFAS-a po litru, dok je u drugom izmereno 7,1 ng/L. U referentnom, uzvodnom piezometru koncentracija je bila ispod granice kvantifikacije.

Takav raspored rezultata posebno je važan jer ukazuje na mogućnost da se zagađenje kreće od lokacije otpada prema podzemnom vodonosniku.

Hrvatsko Ministarstvo zaštite životne sredine sada otvoreno priznaje da je zabrinuto zbog mogućnosti širenja zagađenja podzemnim vodama. Ministarka Marija Vučković rekla je da "postoji lokalno onečišćenje" i da je pravovremena sanacija neophodna kako ono ne bi postalo "nešto još teže i trajnije".

Ali šta je sa vodom koju građani piju?

Prema informacijama koje su hrvatske institucije objavile 11. avgusta, HZJZ tvrdi da voda iz javnog vodosnabdevanja ispunjava uslove za korišćenje i piće. To je rekao premijer Andrej Plenković nakon sastanka sa užim kabinetom i predstavnicima parlamentarne većine.

"Sva merenja koja obavlja Hrvatski zavod za javno zdravstvo jasno upućuju da nema nikakve ugroze za pitku vodu u Lici", rekao je Plenković.

Foto: Tanjug/AP

Plenković: "Otpad se mora sanirati, odgovorni će odgovarati"

Premijer Andrej Plenković poslednjih dana pokušava da smiri situaciju, ali i da odgovornost za sam nastanak problema jasno usmeri prema počiniocima nezakonitog odlaganja.

Još 9. avgusta poručio je da će se problem rešiti po dva principa - odgovorni moraju krivično odgovarati, a otpad mora biti saniran. Naglasio je, međutim, da sanacija mora biti sprovedena kroz propisanu proceduru i javne pozive, a ne direktnom pogodbom.

Danas je Plenković bio mnogo oštriji prema političkim protivnicima. Nakon hitnog sastanka vladajuće koalicije poručio je da građani ne treba da podlegnu, kako je rekao, "panici i histeriji", optužujući opoziciju i deo medija da slučaj koriste u političke svrhe.

Istovremeno je ponovio da će država pristupiti sanaciji i da će oni koji su odgovorni za nezakonito odlaganje otpada morati da odgovaraju i za troškove sanacije.

Premijer, međutim, insistira na tome da država ne može jednostavno zaobići zakonske procedure kako bi otpad što pre uklonila.

Ministarstvo: Još nema konačnog rešenja

Upravo tu nastaje jedan od najvećih problema. Od ukupne količine otpada, najteži deo predstavlja oko 33.000 tona zakopanog otpada. Za taj materijal još nije izabrano konačno rešenje.

Ministarstvo i Fond za zaštitu životne sredine razmatraju četiri mogućnosti:

• Sanaciju na licu mesta, odnosno izolovanje otpada tako da ostane zakopan
• Iskopavanje i odvoz u inostranstvo
• Energetsku reciklažu u inostranstvu
• Solidifikaciju, odnosno tehnološku obradu kojom bi se otpad stabilizovao

Hrvatska nema sopstveno odlagalište opasnog otpada odgovarajućeg tipa, što dodatno komplikuje čitav proces. Ministarstvo je već poslalo upite na 11 odlagališta opasnog otpada i četiri bivša rudnika soli u inostranstvu.

Zašto se sanacija toliko dugo čeka?

Gradonačelnik Gospića Darko Milinović već mesecima tvrdi da je nedopustivo da je, kako navodi, prošlo više od godinu dana a da sa lokacije nije uklonjen nijedan kilogram opasnog otpada.

Vlada, s druge strane, navodi da je zbog istrage bilo neophodno sačekati da istražni organi završe radnje na lokaciji.

Prema objašnjenju ministarke Vučković, Fond do sredine oktobra 2025. nije mogao da počne sanaciju zbog istražnih radnji. Kada je dobio pisanu potvrdu da može da počne, Fond je, tvrdi ona, odmah krenuo sa postupkom.

Prvi tender za zbrinjavanje opasnog otpada nije uspeo jer se nije javio nijedan ponuđač.

To je potom otvorilo novi problem - ko može da preuzme, obradi i konačno zbrine ovakav otpad i po kojoj ceni?

Koliko će sve koštati?

Za početnu fazu sanacije, koja obuhvata oko 4.500 tona opasnog i 650 tona neopasnog otpada, država je pokrenula nove postupke nabavke nakon što prvi pokušaj nije uspeo.

Međutim, najveći trošak tek može da usledi - sanacija oko 33.000 tona otpada koji se nalazi pod zemljom.

Zbog složenosti postupka već su se pojavile procene da bi ukupna sanacija mogla koštati desetine miliona evra. Gradonačelnik Milinović javno je govorio i o iznosu od oko 100 miliona evra, ali taj iznos za sada nije potvrđen kao konačna državna procena.

Milanović: "Krivci moraju biti kažnjeni"

U aferu se uključio i predsednik Hrvatske Zoran Milanović. On je još u julu 2025, tokom posete Gospiću, nezakonito odlaganje otpada nazvao kriminalnim postupanjem i poručio da počinioci moraju biti pronađeni i kažnjeni.

Foto: Tanjug/Hina/Lana Slivar Dominić/bg

"To se više nikada ne sme dogoditi. To je ono što je vaš zadatak", rekao je Milanović tada u Gospiću.

Predsednik se ponovo oglasio nakon što su objavljeni novi rezultati veštačenja. Zatražio je hitnu sanaciju i odgovore na pitanje zašto za nezakonito odlaganje još niko nije odgovarao.

Njegova politička poruka sada je mnogo oštrija - slučaj više ne predstavlja samo lokalni problem Gospića, već pitanje odgovornosti državnog sistema.

Lokalna vlast: "Za svako buduće zagađenje odgovorna će biti Vlada"

Gradonačelnik Darko Milinović poslednjih dana dodatno pojačava pritisak na Zagreb. On tvrdi da je stanje nedopustivo i traži hitno uklanjanje otpada. U javnim istupima kritikovao je Vladu i Ministarstvo zbog sporosti, a u jednom od poslednjih obraćanja poručio je da će za svako buduće zagađenje odgovornost snositi Vlada Republike Hrvatske.

Istovremeno, Milinović pokušava da odbaci političke optužbe da je lokalna vlast odgovorna za nastanak problema. On tvrdi da je u vreme kada je otpad počeo da pristiže u Gospić bio lekar u gospićkoj bolnici i običan građanin, a da je otpad počeo da se dovodi tokom mandata njegovog prethodnika.

Most traži odgovornost Vlade

Socijalno-konzervativna politička stranka Most je zbog slučaja nezakonito odloženog otpada u Gospiću zatražio političku odgovornost Vlade. Saborski zastupnik Mosta Zvonimir Troskot ocenio je da je reč o ozbiljnoj ekološkoj krizi koja ugrožava okolinu, vodu i zdravlje ljudi, te direktno prozvao premijera Andreja Plenkovića. Troskot je ranije tražio i proglašenje vanrednog ekološkog kriznog stanja, upozoravajući da posledice problema u Lici mogu biti šire od samog područja Gospića.

Most je potom otišao korak dalje i zatražio rušenje Vlade, povezujući slučaj Gospić s pitanjem odgovornosti državnih institucija za sistem rukovođenja otpadom. Stranka je sazvala sastanak svih parlamentarnih stranaka kako bi se razgovaralo o političkoj odgovornosti i mogućem zajedničkom deelovanju, no na sastanak se, prema izveštajima HRT-a, niko nije odazvao.

Zaključak

Slučaj Gospić odavno više nije samo problem ilegalno odloženog otpada. Nalazi veštačenja pokazali su da su ugroženi zemljište i podzemne vode, dok država još traži konačno rešenje za desetine hiljada tona otpada.

Iako za sada nema dokaza da je zagađena voda iz javnog vodovoda, stručnjaci upozoravaju na mogućnost daljeg širenja zagađenja. Sada ostaje da institucije utvrde ko je odgovoran za nastanak problema, ali i da što pre sprovedu sanaciju, jer svaki novi dan bez konačnog rešenja povećava ekološki i finansijski rizik.

(Telegraf.rs)

- Poverenje koje nam ukazuje Aeroklub 'Trstenik' da ga predstavljamo na takmičenjima širom Srbije i regiona predstavlja nam najveći motiv da svaki put damo svoj maksimum i na najbolji način reprezentujemo naš klub i grad - poručuju šampioni.

Praznik vazduhoplovstva u Beranama i domaćini pobrinuli su se za vrhunsku organizaciju i izuzetno gostoprimstvo, a takmičenje je proteklo u sjajnoj atmosferi i sportskom duhu.

Posebnu atrakciju za sve ljubitelje letenja predstavljao je bogat letački program u kome su učestvovali Vojska Crne Gore, policijska i generalna avijacija, kao i brojne motorne jedrilice i jedrilice.

Nakon još jednog velikog uspeha, iz Aerokluba „Trstenik” poručuju da je svaka medalja nagrada za dosadašnji trud, ali i obaveza da se nastavi još jače ka novim visinama i novim pobedama.

(Telegraf.rs)

Živa u termometru u najtoplijem delu dana opasno se približila 38. podeljku, čineći usijani asfalt i gradske ulice gotovo praznim, dok je sparina otežavala svakodnevne aktivnosti. Veći deo dana protekao je u znaku teškog vazduha, pa je većina građana tražila spas u klimatizovanim prostorijama, hladovini gradskih parkova ili na obližnjem Paliću.

Kasno poslepodne ipak je donelo naglu promenu kada je iznenadni razvoj oblačnosti presekao sparnu atmosferu i doneo prve kapi kiše. Popodnevni pljusak i kratkotrajni vetar uspedli su da obore temperaturu za nekoliko stepeni, speru prašinu sa ulica i omoguće gradu da konačno prodiše.

(Telegraf.rs/Subotičke)

Prema lokalnim medijima Micotakis je u ponedeljak otišao u bolničku ambulantu nakon što je pao sa bicikla.

On je zadobio povrede ruke i manje ogrebotine, prenosi Katimerini.

Nakon što mu je ukazana prva pomoć, grčki premijer je napustio bolnicu.

(Telegraf.rs)

Potpuno pomračenje je kada Mesec u potpunosti zaklanja Sunčev disk, pri čemu se na trenutak vidi samo blistava korona, a nebo na kratko zavija u tamu.

Delimično pomračenje je kada Mesec pokriva samo jedan deo Sunca, stvarajući utisak kao da je od Sunčevog diska „odgrižen“ jedan komad.

Pomračenje u Srbiji: Kada i šta ćemo videti?

U Srbiji će u sredu, 12. avgusta, biti vidljivo delimično pomračenje Sunca.

S obzirom na to da se ovaj događaj odigrava neposredno pred zalazak Sunca, fenomen će trajati od oko 19.24 časova pa do samog zalaska. Zbog toga je za posmatranje neophodno pronaći mesto sa potpuno otvorenim i čistim pogledom prema zapadnom horizontu.

Pregled po gradovima (pokrivenost i maksimum)

Najbolje uslove za posmatranje imaće sever zemlje, dok će ka jugu procenat zaklonjenosti značajno opadati:

Subotica: Zaklonjeno oko 43% Sunca | Maksimum u 19.51h

Novi Sad: Zaklonjeno oko 35% Sunca | Maksimum u 19.49h

Beograd: Zaklonjeno oko 27% Sunca | Najbolje za gledanje od 19.26h do 19.49h (Maksimum u 19.45h)

Kragujevac: Zaklonjeno oko 19% Sunca

Niš: Zaklonjeno svega oko 9% Sunca

Preduzeće Beograd na vodi saopštilo je danas da je moguće sutra ispratiti delimično pomračenje Sunca sa najvišeg vidikovca u Beogradu koji nosi naziv "Belgrade 360 Deck" i uputilo je poziv građanima da isprate taj fenomen uz pogled koji se pamti.

U saopštenju navode da je taj vidikovac na 41. spratu Kule Beograd idealno mesto da se doživi delimično pomračenje Sunca, koje će se u sredu, 12. avgusta, poklopiti sa zalaskom.

- Sa otvorenim pogledom na zapadni horizont i panoramu grada i reke, vidikovac na 41. spratu Kule Beograd pružiće magične scene ovog retkog nebeskog prizora - navodi se u saopštenju.

Nikada nemojte gledati direktno u Sunce golim okom, kroz obične sunčane naočare, dvogled ili teleskop bez zaštite. Čak i kada je najveći deo Sunca zaklonjen, preostala svetlost može ozbiljno i trajno da ošteti vid. Za sigurno posmatranje obavezno koristite specijalne naočare namenjene posmatranju pomračenja Sunca.

(Telegraf.rs)

Inicijativu su podneli odbornici Miloš Čukić i Mladen Đukić, uz obrazloženje da je blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) bio jedna od najznačajnijih i najuticajnijih duhovnih, društvenih i kulturnih ličnosti u savremenoj istoriji Crne Gore.

"Njegov višedecenijski rad na čelu Mitropolije crnogorsko-primorske ostavio je neizbrisiv trag u duhovnom i kulturnom preporodu naroda, obnovi i izgradnji stotina hramova i manastira, te očuvanju sabornosti i tradicije”, navodi se u obrazloženju inicijative, prenosi portal Adria.

Foto: Tanjug/AP

Ističe se da je poseban i dubok odnos mitropolit Amfilohije imao prema Vasojevićima i Opštini Andrijevica.

“Njegove česte posete ovom kraju, briga o narodu Gornjeg Polimlja, stalno pozivanje na mir, pomirenje, bratsku ljubav i očuvanje istorijskog pamćenja, ostavili su dubok pečat u narodu andrijevičkog kraja", navodi se u inicijativi i ističe:

"Podizanjem spomen-obeležja mitropolitu Amfilohiju, Opština Andrijevica bi izrazila trajnu zahvalnost i poštovanje prema njegovom liku, delu i neumornom radu na dobrobit svih građana. Podizanje ovog spomenika ima isključivo cilj sabiranja, sabornosti, očuvanja istorijsko-duhovnog identiteta i izražavanja poštovanja prema velikanu našeg vremena, bez bilo kakvih političkih ili partijskih primesa”.

Klub odbornika Demokratske Crne Gore Andrijevica predložio je da Skupština opštine Andrijevica na prvoj narednoj sednici prihvati tu inicijativu. Prvi bronzani spomenik mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju otkriven je 28. oktobra 2025. godine u porti Crkve Svetog Dimitrija u Kolašinu. Spomenik je visok dva i po metra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

- Situacija je bolja, ali je i dalje veoma teška, imajući u vidu da je ovo veoma nepristupačno područje. Želim da zahvalim svima koji učestvuju u gašenju požara, pre svega vatrogascima spasiocima, MUP-u, Vojsci Srbije, dobrovoljcima... Ono što je najvažnije, nije bilo žrtava, nije izgorela nijedna kuća - rekao je na početku obraćanja ministar Ivica Dačić.

Dok govori, čuju se helikopteri za gašenje požara koji i dalje nadleću ovo područje.

- Reč je o helikopterima sa najviše kapaciteta od 5 tona i dve "Super pume" koje nose po 4 tone - istakao je Dačić.

- Od 35.000 hektara koliko ima Deliblatska peščara, obožareno (spaljeno prim.aut) je oko 2.000 hektara. A od tih 2.000 hektara, 27 odsto su šume - naveo je on.

Dačić se zahvalio i građanima koji su učestvovali.

- Ovo je naš prioritet. Sigurno nećemo mrdnuti odavde dok ne završimo posao. Posao je veoma težak, 1996. i 2007. su ovde takođe bili veliki požari. Zato pozivam sve koji na ovome hoće da stiču političke poene, da niko te 2007. godine iz opozicije nije napadao vlast što je izgorelo 3.800 hektara. Posao je težak, vetar otežava situaciju jer stalno menja smer. S druge strane, mi imamo dovoljne kapacitet u ljudstvu i mehanizaciji - zaključio je Dačić.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije (SVS) Luka Čaušić napomenuo je da trenutno postoje požari u skoro svakom delu zemlje, ali da se oni brzo lokalizuju. U proteklih 10 dana je bilo preko 600 požara.

- Još je kritično kod Kraljeva i traje borba da se taj požar stavi pod kontrolu - rekao je Čaušić.

Vatrena stihija je progutala između 1.500 i 2.000 hektara rastinja i borove šume, što predstavlja oko 8% ukupne površine peščare i definitivno ga svrstava u jedan od najrazornijih požara na ovom području koje pamtimo.

Zahvaljujući danonoćnim naporima preko 400 vatrogasaca, pripadnika vojske sa helikopterima i brojnih meštana, na sreću nema ljudskih žrtava i izgorelih kuća, a direktno ugrožena naselja poput Šumarka, Dubovca i Kajtasova su uspešno odbranjena.

(Telegraf.rs)

Baka je na ovu funkciju, koja je uglavnom ceremonijalnog karaktera, izabran glasovima vladajuće stranke desnog centra "Tisa" sa 140 glasova "za" i šest protiv u okviru tajnog glasanja, preneo je mađarski javni servis MTI.

Poslanici opozicione stranke "Fides" bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana nisu učestvovali u glasanju.

Baka će preuzeti dužnost predsednika Mađarske 19. avgusta.

Smena bivšeg predsednika Tamaša Šuljoka bila je jedan od glavnih ciljeva novog mađarskog premijera Petera Mađara koji ga je nazivao marionetom bivšeg mađarskog premijera Viktora Oramana.

Šuljok je prošlog meseca potpisao ustavni amandman koji je usvojila vladajuća stranka Mađara, a kojim je okončan njegov mandat.

Prema tom amandmanu, novi predsednik ostaje na funkciji do stupanja na snagu novog Ustava, odnosno najduže pet godina.

Baka, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava, smenjen je sa mesta predsednika Vrhovnog suda odlukom Orbanove vlade 2011. godine, tri godine pre isteka mandata.

Evropski sud za ljudska prava presudio je 2014. godine da je Mađarska smenila Baku zbog njegovih kritika vlade i da je njegova smena narušila demokratske slobode u zemlji.

Orbanova vlada odbacila je te navode.

(Telegraf.rs)

U Zrenjaninu, Novom Sadu, Kikindi i Velikom Gradištu zabeleženo je 38 stepeni. U Beogradu je izmereno 37 stepeni Celzijusa.

Najsvežije je na Kopaoniku, gde je 23 stepena Celzijusa. Crveni meteo-alarm na snazi je u Bačkoj, Banatu i Pomoravlju, a u ostalim delovima zemlje na snazi je narandžasti meteo-alarm.

RHMZ je izdao upozorenje na visoku temperaturu na području Srbije, a maksimalna temperatura danas će se kretati od 35 do 40 stepeni.

Od srede 12. avgusta do petka 14. avgusta očekuje pad temperature i kretaOd srede 12. avgusta do petka 14. avgusta očekuje se pad temperature sa maksimalnim vrednostima od 30 do 34 stepena Celzijusa, a samo u sredu na jugu i istoku Srbije do 36 stepeni.

Na području Beograda maksimalna temperatura danas biće oko 37 stepeni, a od srede do petka očekuje pad temperature i kretaće se u intervalu od 31 do 33 stepeni Celzijusa.

Za vikend i početkom sledeće sedmice ponovo će biti toplije, kada se očekuje temperatura oko i iznad 35 stepeni.

Visoku temperaturu na području Srbije pratiće i deficit padavina, pa se očekuje nastavak perioda sa visokim rizikom od iniciranja i širenja požara na otvorenom, sa nepovoljnim uticajem na javno zdravlje stanovništva, kao i na kritičnu infrastrukturu, saobraćaj, transport, turizam, poljoprivredu, stočarstvo i ostale društveno - ekonomske sektore zavisne od meteoroloških uslova.

Na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaj će se narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.

Na Kolubari sa pritokama, na Toplici i Vlasini, kao i na Crnom i Belom Timoku proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima 95odsto-neobezbeđenosti (biološkom minimumu).

(Telegraf.rs/Tanjug)

Anutin je naložio zameniku premijera zaduženom za pravna pitanja da ubrza donošenje novog zakona o kontroli oružja, koji bi predvideo strože kontrole i kazne, preneo je Rojters. Policiji je naređeno da obustavi obnavljanje dozvola za kupovinu vatrenog oružja.

Tajlandski premijer je podsetio da registrovano oružje mora da se čuva u kući i da njegovo nošenje na javnim mestima nije dozvoljeno.

Vlada razmatra i mere za vraćanje ilegalnog oružja državi u određenom roku. Prošle nedelje, 14-godišnji učenik ubio je šest osoba i sebe u školi u blizini Bangkoka, posle čega je izvršio samoubistvo.

Prethodno je ubio i babu i dedu. Tajland ima procenjenih 10,3 miliona komada vatrenog oružja u civilnom posedu, odnosno oko 15 komada na 100 stanovnika, što je daleko najviša stopa u jugoistočnoj Aziji, prema podacima Istraživanja o malom oružju iz 2017. godine.

Tajlandski ministar prosvete predložio je dodatne mere bezbednosti u školama, uključujući proveru svih osoba koje ulaze u obrazovne ustanove kako bi se sprečilo unošenje ilegalnih predmeta i oružja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kada su pripadnici policije ušli u stan na Čukarici i izvršili pretres stana i drugih prostorije koje osumnjičeni koristi, pronašli su dva okvira za automatsku pušku sa ukupno 66 komada municiјe.

Takođe je pronađen јedan pištolj sa 90 komada municiјe, јedno ručno izrađeno vatreno oružјe - kratež i 11 patrona za lovačku pušku, kao i јednu vazdušnu pušku.

Osumnjičenom јe određeno zadržavanje do 48 časova u kom roku će biti priveden u Više јavno tužilaštvo u Beogradu, gde će biti saslušan i imaće priliku da iznese odbranu.

Takođe, radnici EPS utvrdili su da je na istoj lokaciji neovlašćeno korišćena struja, zbog čega će EPS protiv uhapšenog M. Đ. da podnese odgovarajuću prijavu.

(Telegraf.rs)

Brod koji plovi pod zastavom Paname navodno je ignorisao upozorenja američkih snaga dok je pokušavao da probije blokadu jedne iranske luke.

Helikopter je potom otvorio vatru na kormilo broda u Omanskom zalivu, što je izazvalo požar na brodu, koji je kasnije ugašen.

Prema izveštajima, svih 17 članova posade je bezbedno i nema povređenih niti poginulih.

Britanska služba za pomorske trgovinske operacije (UKMTO) saopštila je da je primila prijavu o incidentu u kojem su učestvovali kontejnerski brod i vojne snage u Omanskom zalivu.

Izvori iz oblasti pomorske bezbednosti naveli su da se veruje da je brod pogođen projektilom kod obale Pakistana.

Britanska grupa za upravljanje pomorskim rizicima Vanguard i izvor iz oblasti pomorske bezbednosti ranije su saopštili da je, prema prvim procenama, kontejnerski brod Vela Nova, koji plovi pod zastavom Paname, pogođen projektilom dok je plovio kroz Omanski zaliv.

(Telegraf.rs)

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje DR Konga, koje je video Reuters, u pet provincija potvrđen je ukupno 4.381 slučaj ebole.

Kasno otkrivanje slučajeva, sukobi i preopterećen zdravstveni sistem doprineli su tome da se virus širi brže nego tokom prethodnih epidemija.

Aktuelna epidemija, 17. po redu u Kongu, izazvana je Bundibugjo sojem ebole, za koji trenutno ne postoje odobrene vakcine niti specifični lekovi.

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je epidemiju, koja je dovela i do slučajeva u susednoj Ugandi, vanrednom situacijom od međunarodnog značaja za javno zdravlje.

Studija objavljena prošlog meseca u časopisu Science pokazala je da je prenošenje virusa možda počelo još u januaru ili ranije u provinciji Ituri.

Istraživači su između sredine januara i 15. maja identifikovali više od 500 sumnjivih slučajeva.

Nedostatak medicinske opreme i nesigurnost u pogođenim područjima dodatno otežavaju pronalaženje kontakata zaraženih, izolaciju pacijenata i zaustavljanje širenja virusa.

Podaci vlade DR Konga pokazuju da je veća bila samo epidemija ebole u zapadnoj Africi od 2014. do 2016. godine, kada je u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu zabeleženo 28.616 slučajeva i 11.310 smrtnih ishoda, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Tokom te epidemije bilo je potrebno gotovo pet meseci od proglašenja epidemije da broj preminulih dostigne 1.000.

U aktuelnoj epidemiji u DR Kongu, broj žrtava dostigao je 2.000 za manje od tri meseca.

Tokom epidemije ebole u ovoj zemlji od 2018. do 2020. godine bilo je potrebno nešto više od 12 meseci da broj preminulih dostigne 2.000.

U aktuelnoj epidemiji broj smrtnih slučajeva porastao je sa 1.000 na 2.000 za manje od mesec dana, što dodatno pokazuje koliko se virus brzo širi.

(Telegraf.rs)

Vrelina će se nastaviti i tokom popodneva. Maksimalna tempertura biće do 39 stepeni.

Foto: meteociel

Naše podurčje i danas je jedno od najtoplijih u Evropi.

Foto: meteociel

U ovom času preko Panonske nizije premešta se oslabljeni hladni front.

Foto: Sat24.com

U toku večeri do severa i severozapada Vojvodine očekuje se prodor ovog hladnog fronta, uz jak severozapadni vetar, a ponegde se očekuje i ređa pojava lokalnih pljuskova sa grmljavinom, uglavnom na severu Bačke i Banata. Lokalno se očekuju i kratkotrajne grmljavinske nepogode.

Ipak, padavine će biti veoma lokalnog karaktera, tako da će u većini predela ostati suvo.

Hladni front na svom putu prema jugu i ostalim predelima Srbije biće veoma oslabljen i kao takav u noći ka sredi i tokom srede doneće samo povremeno jak severozapadni vetar i pad temperature za 5 do 7 stepeni, ali ne i padavine, tako da će biti suvog karaktera.

U sredu će na severu i zapadu Srbije biti za 5 stepeni prijatnije i maksimalna temperatura neće preći 32-33°C, dok će se uticaj hladnog fronta najmanje osetiti na jugu i istoku Srbije, maksimalna temperatura ostaće na 35 stepeni.

Najprijatnije će biti u četvrtak, kada će malo svežija vazdušna masa sa severa stići i do juga, a maksimalna temperatura biće od 30 do 33°C.

U petak i za vikend ponovo će biti toplije, a toplotni talas, uz temperature i preko 35 stepeni nastaviće se i tokom sledeće sedmice.

Nažalost, prema trenutnim prognozama, nema značajnijeg zahlađenja na vidiku, a nastaviće se i ozbiljan deficit padavina, uz veoma sušno vreme.

Ova situacija već se uveliko odražava i na rečne tokove, ali i na pojavu šumskih požara i požara na otvorenom.

Zbog aktuelne vreline i toplotnog talasa, preporučuje se ogroman oprez i da se redovno prate državne i nadležne službe i da se ponašamo u skladu sa njihovim najavama i upozorenjima.

U periodu od 10 do 16 časova vrednosti UV i indeksa biće veoma visoke, pa se ne treba izlagati suncu duže od 10 minuta bez adekavtne zaštite.

Treba izbegavati boravak u najtoplijem delu dana na otvorenom i smanjiiti aktivnosti na minimum, jer postoji opasnost i od sunčanice i od toplotnog udara.

Ogromna opreznost treba biti i zbog rada klima uređaja, odnosno da između spoljne i unutrašnje sredine temperaturna razlika ne treba da bude viša od 7 do 10 stepeni kada je najvrelije.

Veliki oprez savetuje se i u saobraćaju i da se na put ne kreće u najtoplijem delu dana. Tokom vožnje treba redovno praviite kraće pauze.

Zbog veoma visokih temperatura i veoma suvog vremena, ne treba paliti vatru na otvorenom i u šumskim kompleksima, jer je opasnost od šumskih požara i požara na otvorenom ogromna.

Ne treba bacati ni pikavce iz vozila, jer i to može dovesti do velikih požara.

Iako je Srbija pod toplotnim talasom, nema mesta panici i ponašajte se u skladu sa vremenom.

(Telegraf.rs)

On je rekao za STA da je gašenje trenutno usmereno na dva žarišta na veoma nepristupačnom terenu, a da u akciji učestvuju vatrogasci, vojni helikopter i dva aviona tipa "er-traktor".

Lavtižar je naveo da se na površini od oko jednog hektara i dalje javljaju podzemni požari i da je zapravo reč o tinjajućem požaru.

Rekao je da je cilj da se zemljište natopi vodom i spreči da požar preraste u požar na površini.

Lavtižar ističe da se, zbog toga što vatrogasna vozila ne mogu da pristupe šumskom terenu, gašenje vrši iz vazduha.

Širom Slovenije i dalje je na snazi upozorenje na visok do veoma visok rizik od požara na otvorenom, a najviši stepen upozorenja, koji označava veoma visok rizik, važi za delove jugozapadne regije Primorska, dok za ostatak zemlje važi upozorenje na visok rizik.

Požar kod Kranjske Gore, koji je prvobitno izbio prošlog petka i zahvatio površinu od oko 30.000 kvadratnih metara, verovatno usled udara groma, bio je uglavnom stavljen pod kontrolu u subotu, delom i uz pomoć kiše, ali su u ponedeljak uočena pojedinačna manja žarišta.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Prebija ih, podvrgava strujnim udarima i seksualnom nasilju, dok se hiljade ljudi i dalje nalaze u zarobljeništvu. Rusija je odbacila optužbe iznete na neformalnom sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Zamenica ruskog predstavnika pri UN Marija Zabolotskaja nazvala ih je "kampanjom dezinformacija" i optužila Ukrajinu da ruske zarobljenike izlaže "mučenju, ponižavanju, kao i psihičkom i fizičkom zlostavljanju".

Kuan Alberto Levija Garsija, koji je i dalje pripadnik ukrajinske vojske, rekao je za Reuters da su ga ruski vojnici tokom 1.183 dana zatočeništva podvrgli gotovo svim zamislivim oblicima torture.

"Da... bio sam mučen", rekao je novinarima nakon sastanka u UN.

"Sve što možete da zamislite da može da povredi i ponizi čoveka, protiv njegove volje. Sve što vam padne na pamet. Ne samo verbalno i fizičko zlostavljanje, već svakodnevna prebijanja, strujni udari, iscrpljujuće vežbe na temperaturama ispod nule... seksualno nasilje. Sve što se može primeniti na čoveka kako bi psihički slomili osobu. Sve su to primenjivali na mene i većinu mojih saboraca."

Garsija je rekao da je imao sreće što je preživeo, jer su dvojica njegovih prijatelja pretučena na smrt u pritvorskim centrima u Donjeckoj oblasti.

Zarobljenici su, kako je naveo, držani u "pretrpanim barakama bez odgovarajućih uslova", gde je "gotovo većina ratnih zarobljenika bolovala od dizenterije", dok su mnogi gladovali.

Garsija, čiji je otac Kubanac, rekao je da su ga čuvari posebno maltretirali zbog njegovog latinoameričkog imena, optužujući ga da je "plaćenik i američki špijun".

Tatarka sa Krima i aktivistkinja Lenie Umerova, koja je oslobođena u razmeni zarobljenika 2024. godine, rekla je da je uhapšena dok je pokušavala da poseti teško bolesnog oca na Krimu.

Ona je opisala kako je premeštana kroz sedam pritvorskih objekata, što je nazvala "vrteškom represije", i optužila Rusiju za primenu torture nad Ukrajincima u zarobljeništvu.

Oleg Gušin iz ukrajinskog Koordinacionog štaba za postupanje sa ratnim zarobljenicima rekao je da su ukrajinski zarobljenici ubijani i mučeni u zatočeništvu.

On je naveo da je Kijev identifikovao više od 300 mesta za zatočenike u Rusiji i na teritoriji Ukrajine pod ruskom kontrolom.

Iako je kroz razmene do sada vraćeno više od 9.000 Ukrajinaca, hiljade ih se i dalje nalaze u ruskom zarobljeništvu.

Ukrajinski otpravnik poslova pri UN Volodimir Pavličenko pozvao je međunarodnu zajednicu da izvrši veći pritisak na Rusiju i obezbedi odgovornost za postupanje prema zarobljenicima.

"Rasprostranjena i stsematska tortura"

Pomoćnica generalnog sekretara UN za ljudska prava Klaudija Fuentes Hulio izjavila je da je monitoring UN pokazao da se "rasprostranjena i sistematska tortura i zlostavljanje ukrajinskih ratnih zarobljenika i civilnih zatočenika od strane vlasti Ruske Federacije nastavljaju", uključujući i seksualno nasilje.

Od februara 2022. godine, Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava dokumentovala je pogubljenje 129 ukrajinskih ratnih zarobljenika na početku njihovog zatočeništva, kao i smrt 48 zarobljenika u pritvoru usled torture, uskraćivanja medicinske pomoći ili drugih nehumanih uslova zatočenja, rekla je ona.

(Telegraf.rs)

Beogradsko Treće osnovno javno tužilaštvo podnelo je Trećem osnovnom sudu u Beogradu optužni predlog protiv V. L. zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teška telesna povreda.

Tri udarca pesnicom u glavu

Incident se dogodio 23. juna ove godine, oko 21:40 časova, na teritoriji gradske opštine Zemun.

Prema navodima optužnice, okrivljeni V. L. je na ulici presreo oštećenog Đ. G. , koji je u rukama nosio alkoholna pića prethodno kupljena u obližnjoj prodavnici. Bez povoda, V. L. je tri puta zatvorenom šakom - pesnicom udario oštećenog u glavu.

Od siline udaraca, nesrećni čovek je pao na asfalt i tom prilikom zadobio teške telesne povrede.

Tužilaštvo traži zatvor i obavezno lečenje

Javni tužilac je u optužnom predlogu zatražio oštru kaznu za okrivljenog:

Kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine.

Meru bezbednosti – obavezno lečenje alkoholičara (član 84. Krivičnog zakonika), koje bi se sprovodilo u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

Produženje pritvora u kom se okrivljeni već nalazi.

Očekuje se da Treći osnovni sud u Beogradu uskoro zakaže početak suđenja.

(Telegraf.rs)

U Zrenjaninu i Beogradu izmereno je 37 stepeni. Najsvežije je na Kopaoniku na kojem je temperatura "samo" 22 stepena Celzijusa. Crveni meteo-alarm na snazi je u Bačkoj, Banatu i Pomoravlju, a u ostalim delovima zemlje na snazi je narandžasti meteo-alarm.

RHMZ je izdao upozorenje na visoku temperaturu na području Srbije, a maksimalna temperatura danas će se kretati od 35 do 40 stepeni.

Od srede 12. avgusta do petka 14. avgusta očekuje se pad temperature sa maksimalnim vrednostima od 30 do 34 stepena Celzijusa, a samo u sredu na jugu i istoku Srbije do 36 stepeni.

Na području Beograda maksimalna temperatura danas biće oko 37 stepeni, a od srede do petka očekuje pad temperature i kretaće se u intervalu od 31 do 33 stepeni Celzijusa.

Za vikend i početkom sledeće sedmice ponovo će biti toplije, kada se očekuje temperatura oko i iznad 35 stepeni.

Visoku temperaturu na području Srbije pratiće i deficit padavina, pa se očekuje nastavak perioda sa visokim rizikom od iniciranja i širenja požara na otvorenom, sa nepovoljnim uticajem na javno zdravlje stanovništva, kao i na kritičnu infrastrukturu, saobraćaj, transport, turizam, poljoprivredu, stočarstvo i ostale društveno - ekonomske sektore zavisne od meteoroloških uslova.

Na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaji će se narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.

Na Kolubari sa pritokama, na Toplici i Vlasini, kao i na Crnom i Belom Timoku proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima 95odsto-neobezbeđenosti (biološkom minimumu).

(Telegraf.rs/Tanjug)

U Beogradu delimično pomračenje počinje oko 19.26 časova, maksimum se očekuje oko 19.45, kada će biti zaklonjeno približno 27% Sunčevog diska, a sunce zalazi nekoliko minuta kasnije. To znači da će se najzanimljiviji deo pojave odigrati baš u trenutku kada se grad kupa u večernjem svetlu.

Potpuno pomračenje biće vidljivo duž uskog pojasa koji prolazi preko Grenlanda, Islanda i Španije, dok će veći deo Evrope, uključujući Srbiju, moći da prati delimično pomračenje.

Ispratite zalazak kakav se ne viđa često – sa Belgrade 360 Deck-a, uz pogled koji se pamti. Ne zaboravite i odgovarajuću zaštitu za oči.

(Telegraf.rs)

Ispostavilo se da nije reč o otrovnici i da se najverovatnije radi o smuku.

"Pacijent nije primio serum- Primljen je sinoć, ali je preventivno zadržan na klinici i danas će biti pušten na kućno lečenje", kažu u UKC Niš.

Lekari kažu da se, prema rečima pacijenta, ujed dogodio na Bulevaru 12. februar, u blizini glavne autobuske stanice u Nišu.

(Telegraf.rs)

Bigova, malo ribarsko naselje u oblasti Donjeg Grblja, uspela je da zadrži dušu starog Mediterana i postane utočište za sve one koji beže od gradske vreve i komercijalnog turizma.

Ovo autentično mesto, udaljeno tek oko petnaestak kilometara od Tivta i Kotora, decenijama važi za oazu mira.

Ulaskom u Bigovu, pred očima se otvara prizor kao sa starih razglednica – kamene kuće poređane uz samu obalu, ribarske mreže koje se suše na suncu i barke koje lenjo plutaju na kristalno čistoj, tirkiznoj vodi.

"Ovde vreme kao da je stalo, i to je naša najveća prednost. Kod nas nema diskoteka, velikih tržnih centara ni buke. Bigovu ljudi biraju srcem – dolaze zbog tišine, mirisa mora i domaće ribe koju ujutru kupuju direktno sa naših barki", kaže za RINU jedan od meštana.

Foto:

Bigova je kroz istoriju bila poznata kao sigurna luka. Zbog svog specifičnog položaja duboko uvučenog u uvalu, vekovima je služila kao zaklon pomorcima i ribarima tokom jakih bura i južnih vetrova.

Ta tradicija pomorstva i ribolova živi i danas.

Gotovo svaka porodica ovde ima svoju barku, a lokalne konobe prepoznatljive su širom primorja po autentičnim, starim receptima za pripremu brodeta, riblje čorbe i morskih plodova.

Osim po miru i gastronomiji, Bigova je jedinstvena i po svojoj prirodi. Okružena je gustim mediteranskim rastinjem, lovorom i maslinjacima, što vazduh čini neverovatno čistim i lekovitim.

Posebnu specifičnost uvale Trašte čini i lekovito morsko blato (peloid), koje se nalazi na samom kraju uvale i za koje meštani kažu da uspešno ublažava reumatske tegobe.

Foto:

Iako skrivena, Bigova nije izolovana. Zbog blizine aerodroma Tivat i magistralnog puta koji spaja Budvu i Kotor, idealna je polazna tačka za obilazak Boke Kotorske.

Ipak, ko god jednom oseti miris pržene ribe na starom pristaništu i dočeka zalazak sunca nad otvorenim morem u Bigovoj, retko kada poželi da je napusti.

(Telegraf.rs)

Letnji uslovi u saobraćaјu zahtevaјu poјačanu pažnju i odgovorno ponašanje svakog učesnika.

U cilju bezbednog putovanja, „Putevi Srbiјe“ apeluјu na sve vozače da dobro isplaniraјu putovanje, na put kreću odmorni u јutarnjim časovima kada su temperature vazduha ugodniјe za vožnju, prave pauze na svaka dva sata i redovno unose tečnost.

Poštuјte postavljenu saobraćaјnu signalizaciјu, vožnju prilagodite uslovima na putu, obratite pažnju na radove i držite bezbedno odstoјanje — sačuvaјte svoј i živote drugih učesnika u saobraćaјu!

„Putevi Srbiјe“ svim učesnicima u saobraćaјu žele srećan put!

(Telegraf.rs)

Navedeno je da su javni pozivi raspisani u Kragujevcu, Jagodini, Beloj Palanci, Beočinu, Blacu i Sremskim Karlovcima i da će biti obezbeđeno 12 stambenih rešenja, od kojih će osam porodica dobiti ugovore o dodeli seoskih kuća sa okućnicom, dok će četiri porodice podršku dobiti kroz dodelu građevinskog materijala i opreme.

"Na ovaj način, Komesarijat, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, nastavlja da pruža konkretnu podršku porodicama koje još uvek nisu rešile svoje stambeno pitanje i kojima je ova vrsta pomoći najpotrebnija", ističe se u saopštenju.

Dodaje se da stambena podrška predstavlja važan korak ka postizanju dugoročne sigurnosti i stabilnosti porodica i da obezbeđivanjem odgovarajućih stambenih rešenja država pruža konkretnu podršku porodicama i stvara uslove da one svoju budućnost grade u sigurnijem i dostojanstvenijem okruženju.

Komesarijat za izbeglice i migracije ističe da će i u narednom periodu, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, nastaviti da sprovodi programe stambenog zbrinjavanja i pruža podršku izbeglicama i interno raseljenim licima.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Mađar se oglasio na društvenoj mreži Iks i njegovu porukuprenosimo u celosti:

"Sutra ćemo održati sednicu vlade u Nuklearnoj elektrani Pakš i doneti odluku o investiciji koja će dugoročno rešiti probleme izazvane niskim vodostajem Dunava. Donećemo odluke koje prethodna vlada godinama nije bila u stanju da donese".

Podsećamo, pre nepunih nedelju dana situacija u Mađarskoj je bila alarmantna i jedina mađarska nuklearna elektrana Pakš bila je pred gašenjem na više od mesec dana, zbog pada nivoa Dunava.

Tada je premijer Mađar je za televiziju RTL rekao da predstoji pet najzahtevnijih dana, zbog pada nivoa Dunava, i da je neposredni prioritet prevazilaženje ove krize, prenosi MTI.

"Sada se suočavamo sa neviđenom energetskom krizom, strašnim nasleđem, sa uslovima, bilo da se radi o vodostaju Dunava ili temperaturama, koji nikada ranije nisu viđeni, ni blizu", rekao je on.

Posle sveg dva dana situacija se popravila, a premijer Mađar je zahvalio stanovnicima na njihovom "neviđenom nacionalnom jedinstvu" u suočavanju sa toplotnim talasom i sušom tokom prošle nedelje, navodeći da je zahvaljujući tome očuvana energetska bezbednost zemlje.

"Očuvali smo energetsku i vodnu bezbednost Mađarske. Uspeli smo, zajedno smo izdržali najkritičnije dane ovog leta do sada".

Prema njegovim rečima, kiša je povećala nivo vode u slivu Dunava, što je donelo privremeno olakšanje za očekivani nivo vode te reke u Mađarskoj u narednih nekoliko dana.

(Telegraf.rs)

On je u obraćanju javnosti rekao da se problem otpada u Lici rešava na krivično-pravnom i sanacionom niovu, a da je treći nivo politički pa čak, kako je naveo, i politikantski.

Ovaj treći, politički nivo, prema Plenkoviću, predvodi opozicija i neki drugi akteri, nastojeći da iza svih ovih tema izvući neke političke poene i dezinformacijama širi paniku među stanovništvom Gospića i cele Ličko-senjske županije.

Prema Plenkoviću cela prča se o ilegalnom otrovnom otpadu za koji Hrvatska zna u poslednjih godina i po dana, svela se na novi pokušaj opozicije da na sebe skrene medijsku pažnju.

"Ja u potpunosti razumem opoziciju. Oni su u zadnjih nekoliko sedmica videli ankete, ispitivanja javnog mnjenja, gde su se trendovi promenili, pa koriste ovu situaciju ne bi li ponovno dobili neku vrstu medijske pažnje", rekao je Plenković u obraćanju javnosti.

Nakon toga se pohvalio rezultatima Hrvatske u turizmu.

"Ono što je više nego jasno jeste da turistička sezona u celoj ovoj godini izgleda jako dobra i podaci za juli su bolji. Ukupna turistička sezona biće čak bolja nego prošlogodišnja", tvrdi Plenković.

Pohvalio se i usporavanjem inflacije. "Vlada reguliše cene energenata", rekao je Plenković i podsetio da su cene goriva od danas niže.

Osvrnuo se i na obećano povećanje naknada za branitelje, te dodao da je Fič zadržao hrvatski investicioni kreditni rejting te istaknuo stanje na tržištu rada, odnosno da je u Hrvatskoj registrovano samo 62.000 ljudi koji trenutno nisu zaposleni.

"Ovaj kontekst jasno opisuje čemu histerija, čemu tolika energija usred leta opozicije i nekih drugih aktera, ne bi li se stvorila nekakva fabrikovana vanredna situacija", rekao je Plenković.

Plenković je rekao da nema nikakve opasnosti po pitku vodu u Lici, kao i da sva merenja obavlja Hrvatski zavod za javno zdravstvo. "Dakle, voda je dobra, kvalitetna, za upotrebu i za piće", rekao je, između ostalog, Plenković.

(Telegraf.rs/Tanjug)

- Nastavlja se intervencija na Stolovima. Na planini Stolovi požar je još uvek aktivan. Kuće i stanovništvo nisu ugroženi. Na terenu su pojačane ekipe Sektora za vanredne situacije i Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, radnici „Srbijašuma“ i „Koridora“, dobrovoljna vatrogasna društva, volonteri i meštani - rekao je za RINU gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić.

Dodaje da gašenje požara otežaju nepristupačan i strm teren, izuzetno jak vetar i visoka temperatura. Vatrogasci spasioci sprečavaju da se prizemni požar trave i niskog rastinja prebaci u krunski požar borove šume.

- I danas iz vazduha dejstvuje jedan helikopter Helikopterske jedinice MUP-a Republike Srbije Kamov KA-32, nosivosti pet tona vode, koji je tokom ponedeljka imao 36 naleta. Tokom dana na intervenciji će biti angažovano osamdesetak ljudi sa tridesetak vozila - istakao je Terzić.

(Telegraf.rs)

Kako saznajemo sa lica mesta, požar je zahvatio veliku površinu strnjike (njive sa ostacima požnjevenih žitarica) i trave. Na fotografijama se vidi gust sivi dim koji se uzdiže sa uzvišenja gde se nalazi zaseok, što je izazvalo uznemirenost među meštanima.

Foto: Sara Numanović

Vatrogasne ekipe su brzo stigle na teren i započele borbu sa vatrenom stihijom. Situaciju je dodatno otežavao vetar, kao i suva vegetacija, ali su vatrogasci uspeli da stave požar pod kontrolu i lokalizuju ga pre nego što je ugrozio same kuće.

Na sreću, prema prvim informacijama, u požaru nema povređenih. Uzrok izbijanja vatre biće utvrđen istragom, ali se sumnja na nepažnju ili namerno paljenje strnjike, što je čest problem u ovo doba godine.

Nadležne službe još jednom apeluju na građane da budu maksimalno oprezni i da ne pale vatru na otvorenom prostoru, posebno na poljoprivrednim površinama, jer se u uslovima visokih temperatura i suše požar širi velikom brzinom i može izazvati nesagledive posledice.

(Telegraf.rs)

Muškarac je, tvrdeći da poseduje "informacije", vređao i pretio policajcima, a zatim izvadio dva noža. Gradonačelnik Tuluza opisao je napad kao incident sa "terorističkom retorikom".

Prema ekskluzivnim informacijama lista Le Figaro, napadač je više puta uzvikivao "Alahu akbar". Na snimku napada jasno se vide trojica policajaca koji okružuju napadača, naoružani palicama i suzavcem.

Zahvaljujući zaštitnoj građevinskoj ogradi, policajci su uspeli da ga efikasno opkole i onemoguće mu da pobegne.

Dok su pokušavali da savladaju napadača, istovremeno se braneći od udaraca nožem koji su ih pogodili u ruku, policajcima je bilo potrebno nekoliko sekundi da ga onesposobe davljenjem.

(Telegraf.rs)

Niti se vidi kraj pesku, niti se vidi kraj dima. Pod nogama vreo, sitan pesak u koji propadate sa svakim korakom. Ovde je hodanje podvig za čoveka, a kamoli za teške mašine i kvadove koji se bore sa terenom. Pa ipak, na tom terenu, na temperaturi koja prži, stoje oni - vatrogasci-spasioci.

Borba prsa u prsa sa vatrom

Naša ekipa zatekla je vatrogasce-spasioce u nadljudskom naporu. Dok im vetar nanosi sitan pesak i gust dim u lice, oni na svojim leđima nose teške boce pune vode. Mesta za predah nema ni sedmog dana ove agonije.

Podrška iz vazduha i borba na zemlji

Dok se dole vodi gola borba za svaki pedalj, iznad naših glava neprestano odjekuje zvuk elisa. Helikopteri MUP-a i Vojske Srbije ne izlaze iz vazduha - lete i po osam sati dnevno, nose tone vode i gase tamo gde ljudska noga ne može da kroči.

A dole, na zemlji - prizor od kog staje dah. Čak 36 teških mašina i bagera rve se sa terenom bez prestanka. Bageristi krče i lome sve pred sobom samo da naprave kakve-takve prepreke i preseku put vatri. Pravi se prolaz kroz najgori krš i pesak, koliko god je moguće, samo da bi vatrogasna vozila uopšte mogla da priđu blizu.

Vetar ne prestaje, plamen preskače puteve

Naš najjači utisak sa lica mesta jeste surovo saznanje koliko je priroda nepredvidiva. Vetar ne prestaje ni na trenutak, a verovali ili ne - plamen bukvalno preskače put. Taman kada pomislite da je vatra presečena i stavljena pod kontrolu, dovoljna je samo jedna preletačka varnica da se požar rasplamsa iza leđa neumornih spasilaca.

Dramatična borba u najvećoj peščari Evrope se nastavlja. Vetar ne posustaje, ali ne posustaju ni momci koji iz minuta u minut rizikuju svoje živote kako bi obuzdali vatrenu stihiju.

Foto: MUP

Intervju sa Lukaom Čušućem, načenikom Sektora za vanredne situacije pročitaje OVDE.

(Telegraf.rs)

Pored strogo zaštićenih roda, stradali su i gačci, čavke i gugutke. Naime, ptice sleću na stubove dalekovoda na putu ka obližnjoj gradskoj deponiji, gde pronalaze hranu, a kako kažu iz DZPPS-a, zbog kontakta sa elementima dalekovoda dolazi do strujnog udara.

Problem se na ovoj lokaciji ponavlja godinama. Tokom jedne pretrage 2023. godine pronađeno je 13 uginulih ptica, godinu kasnije 18, a prošle godine najmanje 15 uginulih ptica.

Međutim, iz DZPPS-a poručuju i da imaju informacije da bi Elektrodistribucija Srbije do kraja godine trebalo da postavi zaštitnu opremu na konzole opasnih dalekovoda kod Niša.

(Telegraf.rs/DZPPS)

Lanser protivavionskih raketa S-400 "Trijumf", koji se nalazi oko 20 kilometara od kompleksa italijanske palate ruskog predsednika u blizini Gelendžika, na jugu Rusije, namenjen je za odbijanje napada aviona, dronova i krstarećih raketa.

Ostao je "u plamenu i kašljao tri sata" nakon što su ga napali ukrajinski dronovi, izjavio je major Robert Brovdi, komandant ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme, prenosi britanski The Telegraph.

Sistem protivvazdušne odbrane koristi se zajedno sa sistemima za elektronsko ratovanje i mobilnim vatrenim grupama za zaštitu palate, koja je, prema izveštajima, okružena "zaštitnom zonom" površine 27 kvadratnih milja. Bezbednosne službe održavaju stalnu zonu zabrane letenja iznad kompleksa.

Major Brovdi rekao je da je lanser prenamenjen za ispaljivanje municije na ukrajinske gradove, uključujući šest raketa 8. avgusta.

Analitičari su naveli da je Moskva počela da koristi ove sisteme kako bi pojačala raketne napade na Ukrajinu zbog kritične nestašice presretača Patriot, koji predstavljaju njenu jedinu odbranu od napada balističkim raketama.

"Iako su manje precizne i smrtonosne, one i dalje predstavljaju pretnju civilnoj infrastrukturi, naročito kada se lansiraju prema gusto naseljenim područjima", napisao je Fabijan Hofman, stručnjak za rakete sa Univerziteta u Oslu.

Rezidencija u blizini Gelendžika, poznata kao "Putinova palata", možda je ruskog predsednika koštala čak milijardu funti, prema istrazi Fondacije za borbu protiv korupcije koju je 2021. godine predvodio Aleksej Navaljni, pokojni opozicioni lider. Navaljni je preminuo u zatvoru u Sibiru 2024. godine.

Novinari su tvrdili da se u luksuznom kompleksu nalaze kazino, vinograd, spa centar, klizalište, pozorište, prostorija za ples oko šipke, salon za nargile, "vodeni disko", prostorija sa minijaturnom železnicom i još mnogo toga. Godine 2023. objavljeno je da je kompleksu dodata i kapela.

Napad u istom regionu prošle nedelje doveo je do toga da ukrajinski delovi dronova padnu na plažu, pri čemu je poginulo sedam kupača.

Veruje se da Putin samo retko posećuje svoje crnomorsko utočište, strahujući od ukrajinskih napada dronovima velikog dometa i sve više dajući prednost svojoj luksuznoj i teško utvrđenoj dači na jezeru Valdaj, oko 300 kilometara istočno od Moskve.

Ta rezidencija, za koju se smatra da je dom Aline Kabajeve, njegove tajne dugogodišnje partnerke, i njihova dva sina, zaštićena je sa najmanje 27 kula na kojima su postavljeni protivvazdušni sistemi Pancir, što košta oko 20 miliona evra po jedinici.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je u ponedeljak da su kijevski dronovi pogodili i dva ruska lansera protivvazdušne odbrane S-400 Trijumf, kao i antenu koju koristi za kontrolu dronova "Orion" srednje visine na okupiranom Krimu.

Gubici od napada mogli bi da iznesu ekvivalent desetinama miliona dolara, saopštila je ukrajinska obaveštajna služba.

Rusija se borila da se odbrani od velikih napada dronovima Ukrajine, koji su postali gotovo svake noći. Preko noći u ponedeljak, više od 450 dronova dugog dometa uplovilo je na rusko tlo, pogodivši rafineriju nafte u Tatarstanu.

U napadu je poginulo najmanje 13 ljudi, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih pojedinačnih napada na ruskom tlu od početka rata. Fragmenti drona su, kako se navodi, pali i u Tjumenu, u Sibiru.

Kijev se nada da će iskoristiti ove napade kako bi povećao pritisak na Kremlj da sedne za pregovarački sto, ali je u ponedeljak ruski zvaničnik odbacio zahteve Ukrajine da se zamrzne linija fronta i sprovede prekid vatre.

"Nikakvo 'zamrzavanje' nije moguće bez rešavanja osnovnih uzroka ove krize", rekao je Mihail Galuzin, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.

(Telegraf.rs)

Otkriveno јe tri ogrlice, od čega јedna sa dukatima, tri lančića, sedam narukvica, četiri prstena, par minđuša i tri priveska od čega јedan u obliku velikog dukata Franc Јozef.

Sve nepriјavljene dragocenosti su privremeno zadržane do okončanja prekršaјnog postupka pred nadležnim sudom.

(Telegraf.rs)

Prema dokumentu, u koji smo imali uvid, navodi se da je Babić 26. juna na makarskoj javnoj plaži narušio javni red i mir vikom te vređanjem građana na nacionalnoj i verskoj osnovi.

"Ti si prava balinka, kakva si to imena deci dala" i Razočarala si me, zašto se družiš s balijama? Sarajevo je Teheran", glasile su neke od njegovih rečenica upućenih prisutnima, što je zabeleženo u presudi.

Sledeće prekršajno delo se odnosi na 6. avgust, kada se takođe na plaži obratio jednom od prisutnih te rekao "Alo, alo, jesu li to deca ili unuci? Što ne idete u Tursku, balije?", nakon čega je, navodi se, nastavio vikati i vređati maloletnu decu uz pogrdne reči: "Balijska pokoljenja, je*e vas svaki hodža tako prljave i obrezane...".

Imotski sud mu je izrekao i kaznu od 663 evra, preneo je portal Klix.

U istoj presudi se navodi da je Babić rekao na sudu da se ne oseća krivim za ove događaje. Na društvenim mrežama je objavljen i snimak kako ovaj doktor vređe turiste iz Sarajeva.

Iz Opšinskog suda u Makarskoj su odgovorili da je policijska stanica 7. avgusta uhapšenog D.B., državljanina Republike Hrvatske uz optužni predlog dovela dežurnom prekršajnom sudiji.

On se tereti za prekršaje iz člana 6. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira te prekršaja iz člank 25. stav 1. Zakona o suzbijanju diskriminacije vezano uz događaje koji se se dogodili 26. juna i 7. avgusta u Makarskoj.

Nakon sprovedenog hitnog prekršajnog postupka, isti dan je donesena nepravosnažna osuđujuća sudska presuda te je rok za ulaganje pravne žalbe u toku.

O ovom slučaju se oglasilo i Udruženje psihijatara Tuzlanskog kantona koje je izrazilo duboko ogorčenje te su oštro osudili ponašanje Dragana Babića, psihijatra iz Mostara.

"Reč je o ponašanju koje predstavlja grubo kršenje osnovnih civilizacijskih normi, univerzalnih ljudskih prava i temeljnih principa medicinske etike. Posebno zabrinjava činjenica da se radi o lekaru i univerzitetskom profesoru psihijatrije, čija je profesionalna obaveza zaštita ljudskog dostojanstva, razumevanje patnje i suprotstavljanje svakoj stigmatizaciji i diskriminaciji. U ovom slučaju, takvi standardi su ozbiljno dovedeni u pitanje", naveli su.

Kako dalje kažu, sporni postupci su javni i dokumentovani što ukazuje na njihovu svesnu i javnu prirodu, a ne na izolovan ili pogrešno interpretiran incident.

Udruženje psihijatara Tuzlanskog kantona smatra da ovakvi postupci nanose štetu ne samo direktno pogođenim osobama, već i ugledu medicinske i akademske zajednice u celini, te posebno profesiji psihijatrije, koja mora ostati prostor nulte tolerancije na diskriminaciju i govor mržnje. Nacionalna i verska netrpeljivost, kao i javno ponižavanje ljudi na toj osnovi, ne mogu se opravdavati niti predstavljati kao lični stav.

"Reč je o ponašanjima koja imaju jasne etičke, profesionalne i pravne posledice. U društvu Bosne i Hercegovine, koje je i dalje duboko obeleženo posledicama ratnih trauma i etničkih podela, odgovornost zdravstvenih radnika i akademskog osoblja je dodatno povećana. Od nas se očekuje da budemo nosioci poverenja, etike i društvene kohezije, a ne izvori podela. Udruženje psihijatara Tuzlanskog kantona se stoga nedvosmisleno ograđuje od svakog oblika govora i ponašanja koji vređa ljudsko dostojanstvo, podstiče mržnju ili diskriminaciju, bez obzira na to ko ga čini", istakli su i dodali:

"Stručni autoritet, akademska titula, 'citiranost', ili profesionalni status ne umanjuju etičku odgovornost naprotiv, čine je većom i javno vidljivijom. Psihijatrija mora ostati prostor u kojem nema prostora za mržnju. U svome daljem postupanju Udruženje psihijatara TK će insistirati da Udruženje psihijatara u BiH preduzme najenergičnije mjere i sankcioniše sramotno ponašanje svog člana".

(Telegraf.rs)

Dajron Kit iz Kenesoa u Džordžiji optužen je za dva krivična dela- prikrivanje smrti druge osobe i davanje lažnih izjava, navodi se u evidenciji zatvorenika koju je u ponedeljak, 10. avgusta, pregledao magazin People.

Kit (23) uhapšen je u subotu, 8. avgusta, i nalazi se u pritvoru u pritvorskom centru okruga Kob bez mogućnosti puštanja uz kauciju.

U petak, 7. avgusta, prijavljen je nestanak dvogodišnjeg Mesije Harisa. Osoba koja je čuvala dečaka rekla je policiji da je poslednji put viđen oko 13.30 po lokalnom vremenu u jednom stambenom kompleksu u ulici Rid Ran 8 u Marijeti u Džordžiji, saopštila je policija Marijete.

U objavi u petak u 20.50, policija je saopštila da je telo Mesije Harisa pronađeno.

"Tragično, sada možemo da potvrdimo da je telo Mesije pronađeno. Detektivi su na licu mesta i rade na prikupljanju dokaza i utvrđivanju šta se dogodilo. Molimo vas da se pridružite našim molitvama za njegovu porodicu", navela je policija.

Za sada nije poznato da li je Mesija bio pod Kitovim nadzorom u trenutku kada je nestao. Dečak je uskoro trebalo da napuni tri godine.

Policija Marijete saopštila je da je "telo Mesije provelo značajan period u šumi". Prema navodima policije, Kit je navodno dao lažne izjave operaterima hitne službe 911 u okrugu Kob, kao i policajcima koji su izašli na teren.

"Na osnovu istrage, Dajron je osumnjičen da je telo preminulog Mesije odneo u šumu iza stambenog kompleksa i nemarno ga prekrio zemljom i rastinjem“, saopštila je policija.

Slučaj istražuju Kancelarija sudskog medicinskog veštaka okruga Kob i policija Marijete. Policija je navela da bi, kako istraga bude napredovala, mogle da budu podnete i dodatne optužnice.

(Telegraf.rs)

Nakon što su MUP, UKP i SSK, sproveli detaljne provere, Tužilaštvu je dostavljen izveštaj o obavljenom razgovoru sa predstavnikom SNS-a i video-snimcima koji su dostavljeni kao navodni dokaz o isplatama novca u Areni.

Kako saznajemo, proverama nije bilo moguće utvrditi gde su video-snimci napravljeni, niti je potvrđeno da oni prikazuju bilo kakve isplate novca.

Takođe je utvrđeno da se krivična prijava zasnivala na paušalnim navodima, bez konkretnih dokaza koji bi potvrdili iznete tvrdnje.

Na osnovu svega toga, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu donelo je odluku da krivičnu prijavu odbaci u potpunosti.

(Telegraf.rs)

Dobra vest je da se na najkritičnijim tačkama, u Deliblatskoj peščari i na planini Stolovi kod Kraljeva, ne beleži širenje vatre i da nema ugroženih naselja niti stanovnika, izjavio je pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Miloš Milenković.

On je istakao da je situacija nepromenjena u odnosu na jučerašnji dan, što spasiocima daje dragoceno vreme za pravljenje protivpožarnih proseka i dalju stabilizaciju terena.

-Najbitnije je da na obe lokacije nemamo ugroženih stanovnika i naselja, i to je prioritet našeg delovanja. Činjenica da nema širenja požara dobar je pokazatelj koji nam omogućava da nesmetano nastavimo taktičke aktivnosti - rekao je Milenković za RTS.

Težak teren i nepristupačna žarišta

Prema njegovim rečima, borbu sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari i na Stolovima najviše otežava specifična i izuzetno zahtevna konfiguracija terena:

U Deliblatskoj peščari (teritorija Pančeva): Zbog strukture peska onemogućen je prilazak vatrogasnim kamionima, pa i specijalizovanim terenskim vozila, što spasiocima otežava da priđu žarištima i direktno gase vatru.

Na planini Stolovi (teritorija Kraljeva): Prilaz vatri onemogućavaju litice i strmine s nagibom i do 75 stepeni.

Otežavajući faktori: Velika koncentracija dima, gusti produkti sagorevanja i visoka toplota dodatno komplikuju rad na terenu.

Angažovana i Helikopterska jedinica MUP-a

U gašenju ovih kompleksnih požara učestvuje veliki broj pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica, Vojske Srbije, JVP „Srbijavode”, JP „Vojvodinašume”, kao i članovi dobrovoljnih vatrogasnih društava.

Ključnu ulogu u obuzdavanju vatre na nepristupačnim terenima ima Helikopterska jedinica MUP-a:

Tokom jučerašnjeg dana izvedeno je 48 naleta na području Deliblatske peščare.

Na Stolovima je angažovan specijalizovani helikopter Kamov Ka-32, a novi naleti očekuju se i tokom današnjeg dana.

- Nemamo ugroženo stanovništvo niti ljudske žrtve. To dovoljno govori o efikasnosti i požrtvovanosti Sektora za vanredne situacije i svih drugih angažovanih snaga u ovim teškim uslovima - naglasio je Milenković.

Kakva je situacija u Beogradu?

Milenković se osvrnuo i na situaciju u glavnom gradu, navodeći da je protekla noć u Beogradu bila mirna, iako je prethodnih dana zabeležen povećan broj požara na otvorenom prostoru.

Iako je deo Beogradske vatrogasno-spasilačke brigade angažovan na terenu u Deliblatskoj peščari, poručeno je da je Beograd bezbedan i u potpunosti pokriven za sve eventualne vanredne situacije.

(Telegraf.rs)

Tretmanom će biti obuhvaćeni: od Pančevačkog mosta ka Crvenki, Jojkićev Dunavac - Leva obala Dunava, od Pančevačkog mosta ka Malom Raju - Leva obala Dunava, Novo Bežanijsko groblje, Bojčinska šuma, Nasip Crvenka – Vrbovsko, Urovci, Brgulice, Ratari, Mislođin.

Tretiraće se i Veliko polje, Belo polje, Topolice, Rojkovac, Zabrežje, Zvečka, Rvati, naselja Jajinci, Kumodraž, Braće Jerković, Ulice Braće Srnić, Indire Gandi, zatim Sinjska i Vitanovačka ulica, kružni put Voždovac – Medaković, kao i deo od Tabanovačke do Vitanovačke ulice i naselja Činovnička kolonija, Miljakovac i Kaluđerica.

Tretmani će biti sprovedeni isključivo ukoliko vremenski uslovi budu dozvolili, a to podrazumeva odsustvo kiše, optimalne temperature i snagu vetra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

A sačuvali smo porodicu, ognjište, slavu, dedovinu, veru i onu nevidljivu nit koja dete, ma gde otišlo, vraća kući.

Ta nit u našem narodu traje vekovima — od vremena Nemanjića, naših velikih zadužbina i manastira, preko Pećke patrijaršije, duhovnog središta srpskog naroda, do današnjeg dana.

Zato za mene selo nije samo mesto gde se proizvodi hrana. Selo je čuvar Srbije. A porodica je njena najstarija i najsigurnija tvrđava.

Nedavno sam, putujući zlatiborskim krajem, imao posebnu čast da sa svojom porodicom, prijateljima i ljudima koji su od osnivanja sa nama u Pokretu Snaga Srbije posetim dve izuzetne porodice — Pavloviće i Ćetkoviće.

Ja bih ih nazvao dvema velikim srpskim porodicama, gotovo plemenima, jer se upravo u njihovoj priči vidi kako je Srbija preživela vekove.

POGAČA, DECA I JEDNA STARA KOLEVKA

Put do domaćinstva Miladina Pavlovića vodi kroz zelene livade, pored ovaca i goveda, hrastovih šuma, malinjaka i livadskog cveća.

Gledate i pomislite:

Dar Božiji!

A na ulazu u imanje — slika koja se ne zaboravlja.

Dočekuju nas školarci sa pogačom. Učenica drugog razreda recituje dobrodošlicu, pored nje drugari, porodica, rođaci, komšije i domaćini iz okolnih sela.

U domaćinstvu Pavlovića ništa nije za pokazivanje — sve služi životu. Obrađuje se zemlja, gaji malina, goveda, ovce i živina, prave se sir i kajmak, peče rakija, gaje pčele.

A onda, na počasnom mestu u dvorištu, stara drvena koliba.

Sačuvana.

U njoj predmeti kojima su naši preci živeli, radili, podizali decu.

I stara kolevka.

Ta kolevka mi je možda rekla više o Srbiji nego mnoge knjige.

Jer Srbija nije počela sa nama. Dobili smo je od onih koji su u takvim kolevkama odrastali, a naša je obaveza da je predamo onima koji će doći posle nas.

Pre nego što smo seli za sofru i razgovor, oprali smo ruke na česmi u dvorištu.

Kao nekada.

A onda smo razgovarali o stvarnom životu: mehanizaciji, otkupu, ceni mleka, subvencijama, proizvodnji.

Ali sve te teme na kraju su stale pred jednim pitanjem:

Ko će sutra ovde živeti?

Deca našeg domaćina rade u Užicu i na Zlatiboru. Dolaze i pomažu. Unuci dolaze tokom raspusta.

A u seoskoj školi — jedan đak.

Svadbe godinama nije bilo.

To je alarm koji Srbija mora da čuje.

SEDMORICA BRAĆE — 52 POTOMKA

A onda smo došli kod Ćetkovića.

I tu sam video drugu stranu iste velike srpske priče.

Sredinom prošlog veka sedmorica braće zasnovala su svoje porodice. Iz njih je poteklo 52 potomka.

Život ih je vodio različitim putevima. Školovali su se, odlazili u gradove i inostranstvo. Među potomcima ima lekara, advokata, profesora, doktora nauka i univerzitetskih profesora.

Mogli su da odu i da zaborave.

Nisu.

Na očevini su gradili svoje kuće i stvorili porodični zaseok.

I danas se vraćaju.

Vraćaju se iz Beograda i inostranstva. Kose svoje livade. Beru svoje voće. Peku rakiju. Uređuju bašte. Sade cveće.

I, što je najvažnije, svojoj deci pričaju o precima i sa ljubavlju govore o svojoj velikoj porodici.

E, to je Srbija koju ja poznajem.

Čovek može da završi najbolje škole. Može da postane lekar, advokat, naučnik, profesor najuglednijeg univerziteta. Može da živi u Beogradu, Švajcarskoj, Americi ili na drugom kraju sveta.

Ali veliki čovek ne zaboravlja odakle je pošao.

Ne stidi se kuće svoga dede.

Ne prodaje očevinu zato što mu više nije neophodna za život.

Dovodi svoju decu da vide gde im je koren.

NE TRAŽIM DA SVI OSTANU — TRAŽIM DA SE VRAĆAJU

Ne možemo mladom čoveku reći: nemoj da ideš u Beograd, nemoj da studiraš u Parizu, Londonu ili Njujorku.

Naprotiv!

Idi. Uči. Osvajaj znanje. Budi najbolji. Pokaži šta srpsko dete može.

Ali nemoj da zaboraviš put kući.

Neka naša deca osvajaju svet, ali neka se vraćaju svom zavičaju.

Neka obnove dedinu kuću.

Neka pokose livadu.

Neka posade drvo.

Neka dovedu svoju decu na slavu.

Neka im pokažu grobove predaka i kažu:

„Odavde smo.“

To je nacionalni identitet koji se ne uči iz parole. On se živi.

Srbiju su vekovima čuvali i vojnici i vladari i duhovnici.

Ali čuvali su je i milioni bezimenih majki i očeva koji su podizali decu, obrađivali zemlju, slavili slavu, gradili kuće i predavali potomcima ono što su nasledili od predaka.

Zato posle susreta sa Pavlovićima i Ćetkovićima još snažnije verujem:

Selo je čuvar Srbije.

Porodica je snaga Srbije.

A zavičaj je adresa koju čovek može da napusti —

ali koju nikada ne sme da zaboravi.

Dok nam se deca vraćaju dedovini, dok znaju ko su im bili preci, dok se u porodičnoj kući okupljaju braća, sestre, deca i unuci — Srbija ima budućnost.

Idite u svet, deco Srbije. Učite, radite i pobeđujte. Ali uvek znajte put kući.

Bogoljub Karić

Predsednik Pokreta Snaga Srbije – BK

O AUTORU

Bogoljub Karić je srpski privrednik, osnivač i predsednik Pokreta Snaga Srbije – BK. Rođen je 1954. godine u Peći, u porodici koja je iz skromnih početaka, radom i upornošću, izgradila jednu od najvećih privrednih grupacija u jugoistočnoj Evropi. Zajedno sa braćom osnovao je BK Grupu, koja je delovala u više zemalja sveta i zapošljavala desetine hiljada ljudi u oblasti telekomunikacija, bankarstva, građevinarstva, poljoprivrede, medija i obrazovanja. Osnivač je Univerziteta Braća Karić, prvog privatnog univerziteta u Srbiji, i Fondacije Braća Karić, kroz koju već decenijama podržava srpsku nauku, kulturu, sport, pravoslavnu duhovnost, obnovu manastira i školovanje mladih. Kao kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine dobio je poverenje više stotina hiljada građana, a iste godine osnovao je Pokret Snaga Srbije, čiju politiku i danas vodi. Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja za privredni doprinos i humanitarni rad. Orijentisan na razvoj domaće privrede, povratak selu i očuvanje porodičnih vrednosti, u javnosti istupa kao zagovornik Srbije koja se oslanja na sopstvenu snagu, znanje svojih ljudi i nasleđe svojih predaka.

(Telegraf.rs/PR)

Prema izveštajima, umro je posle dugotrajne bolesti. Krajem 2025. godine podvrgnut je složenoj operaciji karotidne arterije zbog tromba koji je blokirao oko 80 odsto protoka krvi. Posle operacije dugo se borio sa komplikacijama, infekcijama i posledicama, a potom je prolazio kroz rehabilitaciju.

Aliaksandr Milinkjevič rođen je 25. jula 1947. godine u Grodnu (Hrodna). Diplomirao je na Fizičko-matematičkom fakultetu, doktorirao fiziku i matematiku i radio kao docent na Univerzitetu u Grodnu, a predavao je i u inostranstvu. Od 1990. do 1996. godine bio je zamenik predsednika Gradskog izvršnog komiteta Grodna.

Na predsedničkim izborima 2006. godine bio je zajednički kandidat demokratske opozicije protiv Aleksandra Lukašenka. Kasnije je predvodio pokret "Za slobodu". Iste godine dobio je prestižnu Saharovljevu nagradu Evropskog parlamenta za odbranu slobode mišljenja. Poslednjih godina bio je savetnik Svjatlane Cihanouske i jedan od osnivača Slobodnog beloruskog univerziteta u Varšavi.

Svjatlana Cihanouska izrazila je saučešće, nazvavši ga čovekom izuzetnog dostojanstva, sjajne duše i briljantnog uma, te jednim od najistaknutijih i najdostojnijih političara svog vremena. Slične izjave dali su i Koordinacioni savet i Pavjel Latuška, koji su istakli njegovu borbu za slobodu i demokratiju u Belorusiji.

Porodica i saradnici nisu objavili dodatne detalje o sahrani.

(Telegraf.rs/en.belsat.eu)

Nuklearelektrika je saopštila da mogućnost kontrolisanog zaustavljanja drugog reaktora proizlazi iz prognoza Nacionalnog instituta za hidrologiju i upravljanje vodama (INHGA), pada nivoa Dunava i operativnih parametara elektrane, javlja rumunski Digi24.

Ukoliko zaustavljanje drugog reaktora 13. avgusta postane izvesno, kompanija će o tome obavestiti javnost, navedeno je u saopštenju.

Nivo Dunava kod Černavode nastavio je da opada, dok je protok reke pri ulasku u Rumuniju već pao ispod 1.400 kubnih metara u sekundi.

Zamenik generalnog direktora Nacionalne uprave "Rumunske vode" Sorin Rindašu rekao je za Digi24 da je kod Černavode dostignut kritični nivo od minus 230 centimetara.

"Nažalost, kod Černavode je dostignut prag od minus 230 centimetara. To znači da će nuklearna elektrana u naredna dva dana ući u proceduru zaustavljanja", rekao je Rindašu.

On je dodao da je nivo vode na tom području u poslednjih nekoliko sati opao za još šest centimetara i da praktično nema dotoka iz uzvodnog dela Dunava.

Na pitanje da li je reč o istorijski rekordno niskom nivou, Rindašu je odgovorio potvrdno.

"Svakako. Nikada ranije nisam video takve vrednosti, tako male protoke", rekao je on.

Rindašu je upozorio da bi se situacija mogla dodatno pogoršati i naveo da bi protok u narednim danima u području rukavca Bala mogao da bude oko 1.600 kubnih metara u sekundi, što bi dodatno smanjilo količinu vode koja stiže do Černavode.

Merenja obavljena u ponedeljak pokazala su protok od oko 300 do 305 kubnih metara u sekundi na mestu račvanja prema kanalu Dunav-Crno more i nuklearnoj elektrani, a očekuje se da bi mogao da padne na oko 280 kubnih metara u sekundi.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Dok jedni u ovome vide prelepu sliku narodnog veselja i bliskosti crkve sa ljudima, drugi oštro osuđuju ovakvo ponašanje nazivajući ga neprimerenim.

"I on ima dušu, i Hrist bi se veselio!"

Mnogi su brzo stali u odbranu monaha, ističući da je ovakav vid veselja sasvim normalan i da predstavlja "lepo približavanje i druženje sa narodom i svojim parohijanima". Pristalice ovakvog stava podsećaju da je monah "čovek i živo biće koje ima dušu kao i svi ostali, sa punim pravom da zapeva sa svojim narodom".

Među brojnim porukama podrške, posebno se izdvojio emotivni komentar jedne korisnice koja je oštro odgovorila kritičarima:

"Znam da bi naš Gospod Isus Hristos isto uradio na svadbi, jer se družio i voleo je ljude, blagoslovio je svadbu i brak pretvarajući vodu u vino!"

"Znam da bi se družio sa nama grešnicima, a vi pravednici, pa vi ste sveci, vama ne treba Bog!"

"Ne osuđujte sveštenika na osnovu videa, ne znate poentu priče. Na kraju krajeva, čovek samo peva."

"Sramno ponašanje, nije dostojan!"

Sa druge strane, deo javnosti smatra da je monah prešao granicu pristojnosti, ne zbog samog pevanja, već zbog načina na koji je to učinio noseći mantiju. Mnogi smatraju da crkvena odežda zahteva određeni nivo dostojanstva.

Kao da ih je ovo pogodilo na više načina, kritičari su u svojim komentarima bili nemilosrdni:

"Nisi dostojan mantije, skini je, pa pod šator, čeka te Vendi!"

"Sve je ok, samo je trebalo pop da skine mantiju i neka peva i penje se i na luster ako hoće. Ne priliči baš to tako! Treba malo respekta da se ima."

"Srećno i veselo bilo, sve je to super što peva, i on ima dušu, ali glupo je da se penje na stolicu pred tolikim narodom, sramno ponašanje."

Bilo da je reč o čoveku iz naroda koji iskreno deli radost sa svojim parohijanima, ili o potezu koji ruši ugled crkvenog lica, jedno je sigurno – o ovoj zlatiborskoj svadbi će se još dugo polemisati!

Na kraju ne treba da zaboravimo da smo ipak svi samo ljudi, a da su venčanja, u jeku borbe sa natalitetom, nešto zbog čega i treba da padamo u sevdah, nosili mantiju ili ne.

(Telegraf.rs)

On se sumnjiči da je iz automatske puške, dok je upravljao mopedom, ispalio nekoliko metaka na porodičnu kuću S. B. (48), nakon čega je pobegao sa mesta događaja.

"U vezi sa ovim slučajem, policijski službenici Policijske uprave Tetovo su 10. avgusta, u periodu od 20 do 22.55 časova, po nalogu suda izvršili pretres kuće i pomoćnih prostorija D. S. (44) u Tetovu. Tokom pretresa pronađeno je i oduzeto 66 komada lovačke municije kalibra 12 mm, dve kacige, dve kamere za video-nadzor i memorijska kartica. Zbog sumnje da je počinila krivično delo "pomaganje" iz člana 24, kao i krivično delo "neovlašćena proizvodnja, držanje, posredovanje i trgovina oružjem ili eksplozivnim materijama" iz člana 396 Krivičnog zakonika, slobode je lišena F. S. (58) iz Tetova", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije.

Takođe, u vezi sa ovim događajem, F. S. (31) iz Tetova sama se prijavila u Policijskoj upravi Tetovo u 23.40 časova.

Troje osumnjičenih zadržano je u policijskoj stanici, a nakon potpunog rasvetljavanja i dokumentovanja slučaja protiv njih će biti podnete odgovarajuće krivične prijave.

(Telegraf.rs)

Kako saznajemo, uplašeni građani pozvali su pomoć nakon što su u Ulici Miroslava Krleže, u blizini Osnovne škole "Pavle Savić", ugledali buktinju.

Ekipa portala "Telegraf.rs" bila je na terenu ubrzo nakon incidenta, gde je zatekla stravičan prizor - od luksuznog automobila ostala je samo limarija, odnosno gola školjka.

- Nije se auto zapalio sam od sebe, nego su ga namerno zapalili. Kad su pregledali snimke sa kamera, videli su dvojicu likova kako prilaze, potpaljuju vatru kod motora i hvataju maglu - kaže jedan od stanovnika ovog kraja.

U vatrenoj stihiji vozilo je potpuno uništeno, dok druga parkirana vozila u blizini, na sreću, nisu pretrpela oštećenja. U incidentu nije bilo povređenih.

Policija intenzivno radi na rasvetljavanju svih okolnosti ovog slučaja i identifikaciji napadača koji su zabeleženi na video-snimku.

(Telegraf.rs)

Kako se sumnja, on јe prilazio stariјim osobama na ulici u centru Subotice, kao i na stareškoј piјaci, predstavljaјući se kao njihov poznanik koјeg odavno nisu videli i koristeći njihovu nepažnju, iz džepova im uzimao novčanike i novac.

Krivične priјave protiv osumnjičenog će biti podnete nadležnom јavnom tužilaštvu u redovnom postupku, a on јe, na osnovu raspisane poternice, sproveden u Okružni zatvor u Novom Pazaru na izdržavanje prethodno izrečene zatvorske kazne.

(Telegraf.rs)

Saobraćaјna policiјa u Šapcu zaustavila јe pedesetsedmogodišnjeg vozača bicikla koјi јe vozio sa 3,31 promil alkohola u organizmu i dvadesettrogodišnjeg vozača bicikla pod deјstvom kanabisa.

Na područјu Loznice, saobraćaјne patrole zaustavile su pedesetčetvorogodišnjeg vozača bicikla sa 2,13 promila alkohola u organizmu, kao i tridesetsedmogodišnjeg vozača "škode" i vadesetšestogodišnjeg vozača "folksvagena" pod deјstvom kanabisa.

Ovim vozačima јe određeno zadržavanje, a protiv njih, kao i protiv svih ostalih koјi su učinili prekršaјe biće podnete odgovaraјuće prekršaјne priјave.

(Telegraf.rs)

Očekuje se da bi broj žrtava najsnažnijeg zemljotresa koji je pogodio zemlju poslednjih decenija mogao dodatno da poraste.

Zemljotres jačine 7,4 stepena pogodio je u ponedeljak rano ujutru srce kolumbijske oblasti poznate po uzgoju kafe, a prema dosadašnjim podacima poginule su najmanje 164 osobe.

Zemljotres je višespratnice u gradovima poput Pereire i Kalija pretvorio u ruševine, dok je u gradu Manizalesu napukao jedan od tornjeva istorijske katedrale.

Foto: Tanjug/AP

Spasilačke ekipe, uz pomoć policije, vojske i volontera, tokom cele noći radile su sa bagerima, a u pojedinim trenucima i golim rukama, pokušavajući da pronađu preživele zatrpane ispod ruševina.

U Kaliju, gradu sa oko 2,2 miliona stanovnika, poginulo je najmanje 85 ljudi. Desetine zgrada su teško oštećene, nagnute ili potpuno uništene, zbog čega su stanovnici bili primorani da izađu na ulice.

Nekoliko najviših spratova jedne bolnice u gradu, od kojih su neki bili namenjeni pedijatrijskom odeljenju, urušilo se, pri čemu je deo pacijenata ostao zarobljen.

Oko 600 drugih pacijenata moralo je da bude zbrinuto na ulici prekrivenoj ruševinama, izjavio je direktor bolnice Irne Tores Kastro za televiziju Karakol.

Karmen Jasmin Garsija (43), stanovnica Kalija koja je učestvovala u spasilačkim akcijama, rekla je za Reuters u ponedeljak popodne da je njena grupa uspela da izvuče sedam osoba iz srušene zgrade, ali da su još četiri osobe i jedan pas ostali zarobljeni.

"Pre nekoliko trenutaka čuli smo grebanje, ali sada više ništa ne čujemo. I dalje verujemo da je pas živ i da ćemo uspeti da izvučemo ove ljude. Potrebni su nam ljudi sa štapovima i lopatama, što više ljudi pomogne, to bolje", rekla je Garsija.

U Pereiri, glavnom gradu teško pogođene pokrajine Risaralda, vlasti su saopštile da je poginulo 66 ljudi.

Grad je takođe pretrpeo jedno od najtežih razaranja, a čitavi stambeni blokovi pretvoreni su u gomile betona i iskrivljenog čelika.

Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama, koje je potvrdio Reuters, vidi se kako se aerodrom u gradu snažno ljulja tokom zemljotresa, dok veliki delovi plafona padaju, a ljudi pokušavaju da se sklone na sigurno.

Još 13 osoba stradalo je u Čoki, ruralnoj pokrajini najbližoj epicentru zemljotresa.

BEZBEDNOSNE SNAGE STIŽU U KALI

Predsednik Kolumbije Abelardo de la Espriela, koji je na vlast došao pre samo nekoliko dana, rekao je da je u samom Kaliju poginulo 85 ljudi, dok se 188 osoba vodi kao nestalo.

On je najavio da će do zore u grad biti poslato 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga, nakon izveštaja o pljačkama.

U Kaliju i Pereiri u ponedeljak uveče uveden je policijski čas.

"Naša namera je da sarađujemo na svaki način koji je potreban. Ovde nema podela niti ideoloških razlika kada je reč o zaštiti našeg naroda ili pokazivanju solidarnosti", rekao je de la Espriela novinarima u ponedeljak uveče.

Katastrofa je povukla poređenja sa razornim zemljotresom iz 1999. godine, koji je opustošio istu oblast poznatu po proizvodnji kafe i odneo više od 1.000 života, kao i sa katastrofalnim zemljotresima u susednoj Venecueli u junu, u kojima je poginulo više od 6.300 ljudi.

(Telegraf.rs)

Trenutno je najtoplije na severu Vojvodine, u Somboru je 37 stepeni.

U ostalim predelima Srbije temperature se kreću od 32 do 36 stepeni, u Beogradu je 35 stepeni.

Sjenica meri 28, Zlatibor 27°C, a Kopaonik 21°C.

Vrelo će biti i u nastavku dana.

Maksimalna temperatura biće od 35 do 39 stepeni. Najvrelije biće u Vojvodini i u Pomoravlju.

Zbog aktuelne vreline i toplotnog talasa, preporučuje se ogroman oprez i da se redovno prate državne i nadležne službe i da se ponašamo u skladu sa njihovim najavama i upozorenjima.

U periodu do 16 časova vrednosti UV i indeksa biće veoma visoke, pa se ne treba izlagati suncu duže od 10 minuta bez adekavtne zaštite.

Treba izbegavati boravak u najtoplijem delu dana na otvorenom i smanjiiti aktivnosti na minimum, jer postoji opasnost i od sunčanice i od toplotnog udara.

Ogromna opreznost treba biti i zbog rada klima uređaja, odnosno da između spoljne i unutrašnje sredine temperaturna razlika ne treba da bude viša od 7 do 10 stepeni kada je najvrelije.

Veliki oprez savetuje se i u saobraćaju i da se na put ne kreće u najtoplijem delu dana. Tokom vožnje treba redovno praviite kraće pauze.

Zbog veoma visoke temperature i veoma suvog vremena, ne treba paliti vatru na otvorenom i u šumskim kompleksima, jer je opasnost od šumskih požara i požara na otvorenom ogromna.

Ne treba bacati ni pikavce iz vozila, jer i to može dovesti do velikih požara.

Iako je Srbija pod toplotnim talasom, nema mesta panici i ponašajte se u skladu sa vremenom.

(Telegraf.rs)

Maliki Perales (11) i Drajn Kuiroz (20) smrtno su pogođeni 4. avgusta ispred svoje kuće u San Antoniju u Teksasu.

Foto: Gofundme

Prema navodima zvaničnika, Daniel Antonio Perez (40) pretrčao je ulicu dok su braća automobilom ulazila u dvorište i bez ikakvog povoda otvorio vatru.

Šerif okruga Beksar Havijer Salazar rekao je da je Perez potom pucao i na još dvoje braće i sestara žrtava, ali ih je promašio.

Otac napadnute braće očajnički je pokušavao da im pruži veštačko disanje i masažu srca, ali je Maliki proglašen mrtvim u 20,49 časova zbog prostrelnih rana u glavu i telo.

Drajn je preminuo narednog jutra, nešto posle 9 časova.

Foto: Facebook

Policija navodi da je Perez pobegao sa mesta događaja, ali je tokom bekstva pozvao broj 911 i prijavio da je pucao na svoje komšije.

Kasnije se sakrio u dvorištu jedne kuće, a bacio je i pištolj koji su istražitelji naknadno pronašli. Policija ga je locirala pomoću signala njegovog mobilnog telefona.

Šerif Salazar opisao je Pereza kao "tempiranu bombu" koja je živela preko puta porodice.

"To je izuzetno tragična situacija za porodicu koja je postala žrtva ovog čoveka. Nisu ni znali da preko puta sebe imaju ono što bih nazvao tempiranom bombom", rekao je Salazar.

Istražitelji su saopštili da između komšija nije postojao poznat sukob niti bilo šta što bi moglo da izazove napad.

Zvaničnici smatraju da je Perez možda prolazio kroz krizu mentalnog zdravlja, ali je šerif odbacio tvrdnje da bi to moglo da ga oslobodi odgovornosti.

"I dalje je bio dovoljno priseban i svestan svojih postupaka da sakrije oružje, a zatim se sakrije na drugom mestu", rekao je Salazar.

Foto: Bexar County Sheriff's Office

Članovi njegove porodice kasnije su istražiteljima rekli da su ranije primećivali moguće znakove psihičkih problema, uključujući depresiju i tvrdnje da je navodno video stvari kojih nema.

Ti problemi, međutim, nikada nisu bili prijavljeni policiji.

Otac žrtava, Endru Perales, rekao je da ne zna kako će nastaviti život bez svojih sinova.

"Ne znam ni kako ću ih sahraniti. Ne znam kako mogu da nastavim dalje. Ne znam šta ću", rekao je očajni otac ubijenih momaka.

Ispričao je da je neposredno pre pucnjave telefonom naručivao hranu za sinove kada je čuo pucnje.

Njegova supruga počela je da vrišti, a on je uzeo pištolj i istrčao napolje, gde se sapleo o telo jednog od svojih sinova.

Otac je rekao da je napadač bio preko puta i da je ponovo zapucao dok je punio oružje. Pokušao je da reanimira jednog od sinova, ali mu nije bilo spasa.

Perez sada se suočava sa dve optužnice za teško ubistvo sa smrtnom kaznom, kao i sa još četiri tačke optužnice za teški napad smrtonosnim oružjem.

Određena mu je kaucija od 2,3 miliona dolara.

(Telegraf.rs)

Vladica na snimku prilazi mirnom seoskom domaćinstvu, ali prava drama počinje tek kada otvori vrata. Unutar prve prostorije zatekao je zastrašujuće veliko leglo stršljena koje potiskuje svaku idilu.

U razgovoru za Telegraf Vladica napominje da ovo nije neuobičajna pojava.

- Stršljenima prija ovo vreme, bolje se razmnožavaju i sada su u ekspanziji, temperatura im jako prija i biće ih još više, posebno sredinom avgusta. U zavisnosti od vremenskih prilika, obično se povlače tek krajem oktobra, tako je bar bilo prethodnih godina - navodi Vladica za Telegraf.

Posao je izuzetno rizičan, Vladica kaže da je sve manje ljudi koji se upuštaju u akciju spasavanja građana od najezde stršljenova.

- Sve manje ljudi se upušta intervencije, niko ne želi. Teško je jako, pogotovo kad na 40 stepeni obučete odelo u kome ima još 40 stepeni, a i opasno je - kaže Vladica.

Inače gnezda se ne uklanjaju svuda.

- U prirodi se gnezda ne diraju, uklanjaju se samo u urbanim sredinama gde ima ljudi, deca su u opasnosti - zaključuje Vladica za Telegraf.

Ukoliko primetite gnezdo na tavanu, u šupi, dimnjaku ili roletni, najvažnije je da se odmah udaljite i pozovete stručne službe. Samostalni pokušaji uklanjanja su izuzetno rizični jer su stršljeni neverovatno agresivni kada brane svoju teritoriju.

Zaboravite na sprejeve i vatru. Pokušaj spaljivanja gnezda ili prskanja običnim insekticidima najgora je moguća odluka. To ih neće trajno eliminisati, već će samo razbesneti roj i gotovo sigurno izazvati njihov masovan napad.

Budite oprezni i noću. Važno je znati da su, za razliku od osa i pčela, stršljeni aktivni i tokom noći, a pritom ih jako privlači svetlost. Zbog toga treba paziti na osvetljenje na terasama ili u dvorištima ukoliko znate da ih ima u blizini.

U slučaju uboda, brza reakcija je ključna. Ukoliko ipak dođe do uboda, posebno ako je u predelu glave, vrata ili jezika, neophodno je hitno potražiti medicinsku pomoć. Čak i kod osoba koje nemaju ranije utvrđene alergije, ubodi mogu dovesti do anafilaktičkog šoka, oticanja i gušenja, zbog čega pravovremena lekarska intervencija doslovno spašava život.

(Telegraf.rs)

WSV je objavila da je plovna dubina na ušću Kauba kod Koblenca bila 15 santimetara što je ispod prethodnog najnižeg zabeleženog nivoa od 25 santimetara u 2018. godini, prenosi Reuters.

Kako se navodi reka je za oko jedan metar dublja od plovne dubine, komercijalne plovidbe kroz Kaub su u osnovi prestale, a više nije moguće da se rezervišu teretne pošiljke na Rajni
pored Kauba.

Plitka voda nakon ovogodišnjeg toplotnog talasai oskudnih padavina znači da teretni brodovi mogu da plove samo sa 20 odsto opterećenja po reci, što povećava troškove za vlasnike tereta.

Dodaje se i da teret mora da bude raspoređen između nekoliko brodova koji plove delimično natovareni, što takođe povećava troškove.

Plovidba na severnim delovima reke se nastavlja, ali se velike količine tereta prebacuju na drumski saobraćaj, a neke nemačke vlasti su ublažile zabrane vožnje kamiona tokom vikenda.

Analitičari su ocenili da rekordno nizak vodostaj na Rajni rizikuje da ograniči nemački ekonomski rast, baš kada pokazuje rane znake oporavka.

Rekordno nizak vodostaj Rajne mogao bi da primora nemačke kompanije na smanjenje proizvodnje zbog otežanog transporta sirovina, upozorio je danas Nemački ekonomski institut (IW).

"Transportne rute južno od Kauba sada prete da budu potpuno prekinute, što znači da je Rajna presečena na dva dela", rekao je stručnjak IW-a Tomas Puls za list "Rheinische Post".

Brodovi trenutno mogu da prevoze samo oko petinu uobičajenog tereta zbog dugotrajnog nedostatka padavina.

Hemijska kompanija Kovestro već je saopštila da problemi sa plovidbom utiču na proizvodnju zbog smanjenih zaliha.

Kompanija je upozorila da drumski saobraćaj ne može u potpunosti da nadoknadi rečni transport, jer brod koji prevozi 1.500 tona tereta odgovara kapacitetu oko 60 kamiona, preneo je DW.

Nemački ekonomski institut ocenjuje da bi, ukoliko se poremećaji nastave, smanjenje proizvodnje moglo da bude najverovatnija reakcija industrije.

(Telegraf.rs)

Naime, jedna turistkinja podelila je svoje iskustvo iz Termaikos zaliva, pitajući članove grupe da li znaju o kakvim se morskim stvorenjima radi. Na priloženoj fotografiji prikazano je malo, potpuno providno stvorenje na koži, koje na prvi pogled izgleda kao najobičnija, bezazlena kapljica vode.

Međutim, susret sa ovim organizmima u moru daleko je od prijatnog.

Prema rečima ove žene, more u celom zalivu poslednjih dana vrvi od ovih neobičnih stvorenja. Dva su ključna problema sa kojima se kupači susreću:

Potpuna kamuflaža. Zbog svoje providne strukture, ova stvorenja su golim okom potpuno nevidljiva dok ste u vodi, što znači da je nemoguće izbeći ih.

Bolne opekotine. Iako izgledaju sićušno, kupači svedoče da "peku kao meduze", ostavljajući veoma neprijatan osećaj, peckanje i crvenilo na koži.

Šta su zapravo "vodene kapljice"?

U komentarima ispod objave, iskusniji letovaoci brzo su ponudili objašnjenje. Ljudi masovno pišu da je reč o bebama meduzama (najverovatnije u stadijumu efire) kojih trenutno ima svuda usled morskih struja i toplog mora.

Iako su mikroskopskih dimenzija ili jedva vidljive, njihove žarne ćelije su već formirane i aktivne, zbog čega kontakt sa ljudskom kožom izaziva iritaciju.

Iako ovo može zvučati pomalo zastrašujuće, ovakve pojave nisu neuobičajene u prirodi. Ukoliko vas ožari ovakvo stvorenje, važno je da mesto ne trljate rukama ili peškirom i da ga obavezno isperete morskom, a nikako slatkom vodom. Slatka voda podstiče preostale žarne ćelije da ispuste otrov, što pojačava bol. Za smirivanje kože nakon toga možete koristiti kreme namenjene za ubode insekata i opekotine meduza.

(Telegraf.rs)

„Sa velikom tugom primio sam vest o razornom zemljotresu koji je pogodio Kolumbiju i odneo brojne ljudske živote. Upućujem najiskrenije saučešće porodicama stradalih i celom narodu Kolumbije. U mislima sam sa svima koji su u ovoj velikoj tragediji izgubili svoje najmilije, a povređenima želim brz i uspešan oporavak. Nema ničeg težeg od trenutka kada čovek izgubi svog najbližeg. Zato danas mislim na porodice koje su izgubile svoje najmilije i saosećamo sa celim narodom Kolumbije. Želim vam snagu da izdržite ove teške dane, da sačuvate nadu i da što pre započnete oporavak i obnovu“, poručio je Dačić.

(Telegraf.rs)

Presuda protiv Asada, koji je sa porodicom pobegao u Moskvu dok su se islamističke snage približavale Damasku u decembru 2024. godine, prva je pod prelaznim vlastima.

Ko je Bašar el Asad?

Bašar el Asad je sirijski političar i bivši predsednik Sirije, koji je zemljom vladao od 2000. do decembra 2024. godine.

Rođen je 1965. u Damasku, a po struci je lekar, oftalmolog. Prvobitno nije bio predviđen da nasledi svog oca Hafeza el Asada, dugogodišnjeg sirijskog predsednika koji je na vlasti bio od 1971. do 2000.

Nekadašnji sirijski predsednik Hafez Al Asad i njegova supruga Anisa, poziraju za porodičnu fotografiju sa svojom decom (s leva na desno) sinovima Maherom, Bašarom, Basalom, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1994. godine, Majidom i ćerkom Bušrom. Foto: LOUAI BESHARA / AFP / Profimedia

Nakon pogibije starijeg brata Basela u saobraćajnoj nesreći 1994. godine, Bašar je napustio medicinsku karijeru u Londonu i vratio se u Siriju, gde je počeo da se priprema za preuzimanje vlasti.

Na predsedničku funkciju došao je nakon smrti oca 2000. godine i nastavio višedecenijsku vladavinu porodice Asad.

U početku je predstavljao sebe kao modernijeg i reformistički orijentisanog lidera, ali je njegov režim ostao autoritaran, uz snažnu kontrolu političkog života i bezbednosnog aparata.

Njegova vladavina najviše je obeležena građanskim ratom koji je počeo 2011. godine, nakon protesta u okviru Arapskog proleća.

Foto: Tanjug/AP

Sukob između Asadovih snaga i različitih opozicionih i pobunjeničkih grupa prerastao je u dugotrajan rat u koji su se uključile i velike sile i regionalne države.

Sjedinjene Američke Države, Jordan, Turska i Evropska unija su na početku rata pozvali Asada da odstupi s vlasti. Asadov režim bio je suočen sa brojnim optužbama za ratne zločine i teška kršenja ljudskih prava.

Godine 2013, UN inspektori za oružje pronašli su "nepobitne" dokaze o upotrebi nervnog gasa u Siriji. Tadašnji generalni sekretar UN Ban Ki Mun nazvao je napad od 21. avgusta "najgorom upotrebom oružja za masovno uništenje u 21. veku".

SAD su procenile da je taj napad možda usmrtio više od 1.400 ljudi, uključujući stotine civila. Sirijski zvaničnici su više puta negirali optužbe za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Foto: Tanjug/AP

Asad je tokom rata opstao na vlasti zahvaljujući, između ostalog, snažnoj podršci Rusije i Irana.

Rusija je od 2015. godine direktno intervenisala u ratu na strani sirijske vlade, što je značajno promenilo odnos snaga na terenu. Režim je tokom godina ponovo preuzeo kontrolu nad većim delom zemlje, uključujući ključne gradove poput Alepa i Damaska.

Međutim, krajem 2024. godine pobunjeničke snage predvođene Ahmedom al-Šarom su brzo napredovale i zauzele Damask, čime je okončana njegova 24-godišnja vladavina.

Tokom njegove vladavine u Siriji je ubijeno na desetine hiljada civila, zbog čega je Asad dobio nadimak "Mesar".

Foto:Tanjug/AP

Asad je tada napustio Siriju i otišao u Rusiju. Njegov pad označio je kraj više od pet decenija duge vladavine porodice Asad u Siriji. Danas se njegovo nasleđe uglavnom vezuje za autoritarnu vlast, građanski rat i jednu od najvećih humanitarnih katastrofa 21. veka.

(Telegraf.rs)

Odgovornost za ovaj incident, kao i za niz ranijih napada, ponovno je preuzela hakerska INF Grupa, za koju se navodi da deluje s područja Srbije.

Grupa je objavila novu bazu kompromitovnaih podataka za koju tvrdi da je direktno preuzeta iz hrvatskog pravosudnog sistema. Njihova  poruka pojavila na jednom od dark web foruma, čime su hakeri želeli da pokažu da su i dalje aktivni uprkos nedavnim hapšenjima i izvjštajima o tome da su njihove aktivnosti sprečene, prenosi Večernji list.

Prema tvrdnjama INF Grupe, državljanin Srbije koji je pre nekoliko dana uhapšen nije njihov član niti je povezan s nizom napada na hrvatske institucije.

Hrvatska tela zasad nisu reagovala niti objavila saopštenja o ovom slučaju, kao ni u većini ranijih incidenata. Hakeri tvrde da su ovoga puta odlučili podatke objaviti potpuno besplatno, umesto da ih ponude na prodaju.

Tvrdnje o hapšenju njihovih članova odbacili su kao lažne, poručivši da je objava baze svojevrsna odmazda zbog provedenih hapšenja. Pritom tvrde da su uhapšene i osobe koje nisu imale nikakve veze s njihovim delovanjem.

Objavljena baza navodno sadrži lične podatke ukupno 86.000 fizičkih osoba, a prema tvrdnjama hakera podaci potiču iz pravosudnog sistema Republike Hrvatske.

Grupa navodi da je ranijoj bazi, koja je sadrža oko 60.000 zapisa, sada dodala još 26.000 novih zapisa. Među podacima koji su objavljeni nalaze se imena i prezimena građana, lični identifikacijski brojevi (OIB), datumi rođenja te jedinstveni matični brojevi građana (JMBG).

Iz INF Grupe pritom tvrde da se JMBG i dalje interno koristi u informacijskim sustavima hrvatskog pravosuđa.

"Ovdj smo, aktivni smo i dolazimo po sve što vam je drago. Hrvatska će nas zapamtiti. Pozdrav! <3", poručili su iz INF Grupe.

(Telegraf.rs)

Sloboda, energija i mladalački duh ne smeju biti opravdanje za rizične odluke za volanom.

Statistika i iskustvo pokazuju da su mladi vozači jedna od najugroženijih kategorija u saobraćaju. Kombinacija nedovoljnog iskustva za volanom, neprilagođene brzine, kasnih noćnih vožnji, ali i želje za dokazivanjem u društvu, često dovodi do situacija sa nesagledivim posledicama.

Iz MUP-a podsećaju da je nekada dovoljan samo jedan sekund nepažnje ili pogrešne procene da se život promeni iz korena.

„Nema dokazivanja za volanom, nema 'samo ovaj put' i nema žurbe koja vredi rizika. Sedni za volan pametno. Vozi bezbedno“, poručuju iz policije.

Zašto su mladi najranjiviji na putevima?

Nadležni ističu nekoliko ključnih faktora koji najčešće dovode do saobraćajnih nezgoda među mladima:

Nedostatak vozačkog iskustva: Nedovoljno pređenih kilometara u specifičnim vremenskim uslovima i gužvama.

Noćne vožnje i umor: Kasni izlasci smanjuju koncentraciju i usporavaju reakcije.

Pritisak okruženja: Želja za dokazivanjem pred vršnjacima često vodi do prebrze i nepromišljene vožnje.

Upotreba telefona: Trenutak nepažnje zbog poruke ili društvenih mreža.

Predstojeći praznik mladih prilika je da se podsetimo da je odgovornost prema sebi i drugima najbolji pokazatelj zrelosti. Svaka odluka u saobraćaju nosi ogromnu odgovornost – sačuvajte svoju mladost i živote onih koji vas okružuju.

(Telegraf.rs)

"Prvo smo imali obustavu tog putničkog transporta, a sada imamo i kargo transporta. Kritična je zona sektor plovidbe Bezdan-Napatin-Bogojevo, tamo imamo tri nasukana broda. Nažalost, ne možemo nešto ohrabrujuće da očekujemo osim ovog sad nekog neznatnog povećanja vodostaja", rekao je Zdravković za K1.

Dodao je da se poboljšanje vodostaja Dunava može očekivati tek tokom jeseni.

"Ali moram i da upozorim da je decembar takođe period niskih vodostaja i to će se kao domino efekat odraziti i na decembar kada treba da bude više akumulacije vode, a opet tada imamo potrošnju zbog grejanja", rekao je Zdravković.

Govoreći o trenutnoj hidrološkoj situaciji, Zdravković je ocenio da Vlada Srbije odgovorno radi svoj posao što pokazuje činjenica da je i u kriznom periodu zemlja snabdevena vodom.

"Kod nas ne postoje ograničenja kupovine goriva, dok u okruženju to već značajno postoji. Redovno smo snabdevani gorivom i pitkom vodom, iako apelujemo na racionalizaciju potrošnje. To pokazuje da je ova Vlada odgovorna i da radi svoj posao kako treba. Formiran je i krizni štab, sve je ispanirano tako da naši sugrađani ne treba da brinu", rekao je Zdravković.

Dodao je da zemlje u okruženju imaju mnogo veće mere štednje i ukazao na to da su pre nekoliko dana Rumuni potopili tri barže kako bi podigli nivo Dunava.

"Mađari su prvi alarm upalili zbog svojih atomskih centrala i nuklearnih reaktora. Rumuni su potopili svoje tri barže kako bi podigli vodostaj. To je jedna od mera, ali to nije uobičajeno. To što su Rumuni uradili je jedna od ekstremnijih mera kako bi podigli vodostaj. Postoje određeni hidro-građevinski objekti koji se zidaju ispod vode i koji usporavaju reku, a i podižu njen nivo. To imamo kod Konjskog ostrva u Beogradu, u beogradskom akvatorijumu, kod Slankamena, kod ušća Tise", rekao je Zdravković.

Dodao je da je deonica od Slankamena pa do Tekije plovna i da tu sve sasvim normalno funkcioniše.

"Čak imamo i kruzere koji funkcionišu u tom lokalnom delu, na tih par stotina kilometara", rekao je Zdravković.

Kada je reč o vodostajima drugih rekla, Zdravković je kazao da Drina uopšte nije u opadanju.

"Drina sa svojim pritokama daje svež kapacitet reci Savi. Problem su Šabac, Mrđenovac i Kamičak, ali bez obzira na to, određena količina vode dolazi sa Drine i akumulacija Drine je fantastična", rekao je Zdravković.

Odgovarajući na pitanje zbog čega je došlo do ovolikog pada vodostaja Dunava, Zdravković je rekao da to ne treba da čudi zbog veoma visokih temperatura i izrazito sušnog perioda kada nema padavina.

"Normalno je da tada isparava voda. Ovo se ne dašava prvi put, tako je bilo sve od 1909. godine. Priroda nas malo opominje za neke stvari, da treba prema njoj da imamo drugačiji odnos", rekao je Zdravković.

Govoreći o drumskom saobraćaju, Zdravković je rekao da u beogradskom akvatorijumu plovidba funkcioniše za sada normalno.

"Što se tiče transporta, postoje alternativni oblici, na primer železnički transport i saobraćaj je jeftiniji, drumski je nešto skuplji. Naravno da će to uticati na cene, to je sasvim prirodna stvar", rekao je Zdravković.

Kapetan rečne plovidbe Dunava istakao je da je država uradila dosta od 2012. godina na taj način što su uložili sredstava kako bi građani bili bezbedniji.

"Imamo više čamaca, Sektor za vanredne situacije ima više od 50 plovila. Uložilo se u to da budemo spremni i za visoke vodostaje, da možemo da dejstvujemo i da se naši sugrađani osete bezbednijim", rekao je Zdravković.

Naglasio je da je koridor sedam, odnosno Dunavski koridor jedan od najvažnijih evropskih vodenih puteva.

"Mi smo mala zemlja i razvijamo se, tek smo krenuli ozbiljnim ekonomskim principima da stvaramo našu ekonomiju na čvrstim nogama našu ekonomiju. Koridor sedam nam je bitan, ali ipak je prvo trebalo izgraditi infrastrukturu puteva. To je bilo dosta zapušteno, 60 i nešto godina se ništa nije pipnulo, a sada imamo više izgrađenih puteva nego ranije, to znači da je Srbija postala dostupna brzoj i dinamičnoj komunikaciji", rekao je Zdravković.

Dodao je da je logično da se ulaganja u vodni transport nađu na poslednjem mestu, posle drumskog i železničkog saobraćaja, jer su tu potrebna najmanja ulaganja budući da nema semafora i previše vertikalne signalizacije.

"Tu je najvažnije da bude plovno, a evo mi to činimo. U Beogradskom akvatorijumu mi trenutno Dunavac pročišćavamo i produbljujemo, tako da će moći i veliki kruzeri i veliki putnički brodovi da dođu do nekadašnjeg hotela Jugoslavija gde će biti lep tržni centar na Dunavu. Ulažemo sav napor da plovni putevi budu adekvatni, to su sve kapitalni poduhvati gde treba da se pročiste kanali", rekao je Zdravković.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Do sada je obolelo šest osoba, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. Ovo su prvi potvrđeni slučajevi na Balearskim ostrvima u 2026. godini.

Generalna direkcija za javno zdravlje aktivirala je protokol za nadzor i pronalaženje kontakata kako bi pokušala da zaustavi širenje veoma zarazne bolesti i ne isključuje mogućnost pojave novih slučajeva u narednim danima, preneo je Daily Mail.

"Očekivano je da će biti još neki slučaj. To je u granicama normale", rekla je generalna direktorka za javno zdravlje Elena Esteban, koja je objasnila da period inkubacije može trajati čak do 23 dana.

Nijedna od šest obolelih osoba nije hospitalizovana, a potvrđeni slučajevi izolovani su kod kuće. Lekari su saopštili da je epidemija malih boginja počela sa detetom iz jedne evropske zemlje koje je bilo na odmoru na Majorki i koje je 19. jula otišlo u Službu pedijatrijske hitne pomoći bolnice Son Espases.

Kod sekundarno zaraženih osoba simptomi su počeli da se pojavljuju krajem jula, a epidemija je otkrivena prošlog petka. Nacionalnost deteta nije otkrivena.

Od otkrivanja prvih slučajeva, služba javnog zdravlja započela je potragu za ljudima koji su možda bili izloženi virusu.

Broj potencijalnih kontakata je "veoma veliki", budući da istraga zahteva i praćenje avionskih letova ka Majorci, iako tehničari još uvek filtriraju informacije kako bi utvrdili koji putnici mogu da se smatraju bliskim kontaktima.

Identifikovane osobe dobijaju SMS poruku kojom se obaveštavaju da su bile izložene virusu i pozivaju da provere svoj vakcinalni status i obrate pažnju na pojavu simptoma tokom 23 dana od kontakta.

Vlada je takođe prijavila epidemiju Ministarstvu zdravlja.

Neki od pet naknadno potvrđenih slučajeva, uključujući stanovnike Majorke, zarazili su se u samoj čekaonici Odeljenja pedijatrijske hitne pomoći.

"Male boginje su veoma zarazne, zbog čega je bilo moguće proširiti ih u hitnim slučajevima", rekla je Elena Esteban.

Pet od šest zaraženih osoba nije vakcinisano, dok je status vakcinacije šeste nepoznat. Potpuna zaštita od malih boginja postiže se sa dve doze vakcine, a Balearska ostrva trenutno imaju 91,11% pokrivenosti ciljne populacije.

"Ne smemo popustiti", rekla je generalna direktorka, koja je posebno zamolila roditelje da ažuriraju raspored vakcinacije maloletnika.

Poslednjih godina bilo je slučajeva malih boginja na Balearskim ostrvima. Nije bilo registrovanih slučajeva između 2020. i 2023. godine, ali je 2024. godine prijavljeno šest.

Prošle godine, taj broj je porastao na ukupno 35, to uključuje 31 na Majorci, tri na Ibici i jednog na Formenteri. Od njih, 24 se odnosi na nevakcinisane osobe, a status vakcinacije ostalih je bio nepoznat.

Španija se smatrala slobodnom od endemskog prenosa malih boginja od 2016. godine, ali je u februaru ove godine izgubila taj status.

Ranije ove godine, u Velikoj Britaniji je došlo do epidemije malih boginja koje su pogodile škole i vrtiće u severnom Londonu.

Na drugim mestima, u Americi je nedavno došlo do porasta broja slučajeva u državama poput Kalifornije i Jute.

Ali male boginje nisu jedini potencijalni problem za turiste koji putuju na Majorku. Posetioci su upozoreni na "grize ribe" u nekim popularnim plažnim odmaralištima, nakon što je prijavljen niz napada.

Na i oko plaža Iljetas i Kala Komtesa, u opštini Kalvija, grupe ljudi su ujedene od strane malih riba. Tokom prošlog vikenda, jedna žrtva je rekla da je nekoliko ljudi prijavilo da su videli male ribe, "koje su izgleda imale oko dva zuba, kako im grizu noge, ali na kraju su zapravo izvukle krv i sve ostalo".

(Telegraf.rs)

Tokom dana biće vedro.

U toku večeri, do severa i severozapada Vojvodine očekuje se prodor hladnog fronta, uz jak severozapadni vetar, a ponegde se očekuje i ređa pojava lokalnih pljuskova sa grmljavinom, i to uglavnom na severu Bačke i Banata. Lokalno se očekuju i kratkotrajne grmljavinske nepogode, ali nema opasnosti od jačih oluja i nepogoda na većem teritorijalnom području.

Ipak, padavine će biti veoma lokalnog karaktera, tako da će u većini predela ostati suvo.

Hladni front na svom putu prema jugu i ostalim predelima Srbije biće veoma oslabljen i, kao takav, u noći ka sredi i tokom srede doneće samo povremeno jak severozapadni vetar i pad temperature za 5 do 7 stepeni, ali ne i padavine, tako da će biti suvog karaktera.

U sredu će na severu i zapadu Srbije biti za 5 stepeni prijatnije, i maksimalna temperatura neće preći 32–33 °C, dok će se uticaj hladnog fronta najmanje osetiti na jugu i istoku Srbije, gde maksimalna temperatura ostaće na 35 stepeni.

Najprijatnije će biti u četvrtak, kada će malo svežija vazdušna masa sa severa stići i do juga, a maksimalna temperatura biće od 30 do 33 °C.

U petak i za vikend ponovo će biti toplije.

Nažalost, prema trenutnim prognozama, nema značajnijeg zahlađenja na vidiku, a nastaviće se i ozbiljan deficit padavina, uz veoma sušno vreme, tako da se ne očekuje ni opasnost od grmljavinskih oluja i nepogoda.

Ova situacija već se uveliko odražava i na rečne tokove, ali i na pojavu šumskih požara i požara na otvorenom.

Zbog aktuelne vreline i toplotnog talasa, preporučuje se ogroman oprez i da se redovno prate državne i nadležne službe te da se ponašamo u skladu sa njihovim najavama i upozorenjima.

U periodu od 10 do 16 časova vrednosti UV indeksa biće veoma visoke, pa se ne treba izlagati suncu duže od 10 minuta bez adekvatne zaštite.

Treba izbegavati boravak u najtoplijem delu dana na otvorenom i smanjiti aktivnosti na minimum, jer postoji opasnost i od sunčanice i od toplotnog udara.

Ogromna opreznost treba da postoji i zbog rada klima-uređaja, odnosno da između spoljne i unutrašnje sredine temperaturna razlika ne treba da bude viša od 7 do 10 stepeni kada je najvrelije.

Veliki oprez savetuje se i u saobraćaju, i da se na put ne kreće u najtoplijem delu dana. Tokom vožnje treba redovno praviti kraće pauze.

Zbog veoma visoke temperature i veoma suvog vremena, ne treba paliti vatru na otvorenom i u šumskim kompleksima, jer je opasnost od šumskih požara i požara na otvorenom ogromna.

Ne treba bacati ni pikavce iz vozila, jer i to može dovesti do velikih požara.

Iako je Srbija pod toplotnim talasom, nema mesta panici i ponašajte se u skladu sa vremenom.

(Telegraf.rs)

Prema svedočenjima vozača sa lica mesta, automobili su gotovo zaustavljeni u mestu, a pomaci u koloni su minimalni. Na graničnom prelazu između Bosne i Hercegovine i Crne Gore formirao se saobraćajni čep kakav se retko viđa, čak i u jeku turističke sezone.

"Stojimo ovde već satima. Kolona je bukvalno nepregledna, a sunce neumorno peče. Automobili mile metar po metar, ljudi izlaze iz vozila kako bi protegli noge jer je ovo zaista neizdrživo", javlja jedan od nervoznih vozača koji se zatekao na putu ka Herceg Novom.

(Telegraf.rs)

Presuda protiv Asada, koji je sa porodicom pobegao u Moskvu dok su se islamističke snage približavale Damasku u decembru 2024. godine, prva je pod prelaznim vlastima.

Ove godine su počeli da se sude ličnostima iz bivše vlade, i lično i u odsustvu.

Bivši diktator osuđen je na smrt zajedno sa Atefom Nadžibom, bivšim šefom političke bezbednosti u južnoj sirijskoj provinciji Dera, kome je navodno suđeno lično.

Al Asad, čija mu je brutalnost dala nadimak "Mesar", pobegao je iz Sirije kada ga je u decembru 2024. godine svrgnula grupa pobunjeničkih snaga predvođenih Hajat Tahrir al-Šamom (HTS), čiji je vođa Abu Mohamed al-Džulani sada predsednik zemlje.

Veruje se da svrgnuti vladar sada živi u tri stana u luksuznoj soliteru sa tržnim centrom u prizemlju u Moskvi, nakon što ga je njegov bivši saveznik Vladimir Putin sa porodicom helikopterom prebacio iz zemlje.

Pod njegovom vladavinom, sirijske vladine snage su masovno ubijale civile kao deo svoje strategije odbrane od građanskog rata koji je desetkovao naciju između 2011. i decembra 2024. godine.

Veruje se da je vlada odgovorna za ubistvo 90 odsto od više od 300.000 civila za koje se procenjuje da su poginuli u tom periodu.

Između 2011. i 2023. godine, dodatnih 154.000 je nasilno nestalo ili proizvoljno pritvoreno od strane vladinih snaga, dok je više od 135.000 ljudi, uključujući žene i decu, mučeno, zatvoreno ili ubijeno u baasističkim zatvorskim mrežama.

(Telegraf.rs)